ALEKSANDAR LOVEN
BIOENERGETIKA
PREVELA
DIVNA PERIC-TODOROVIĆ
NOLIT
BEOGRAD
1
Naslov originala:
BIOENERGETICS
Alexander Lowen, M. D.
Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975
Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975.
Mojim
roditeljima
koji su se posvetili meni i omogućil
mi da se suočim sa konfliktima u svo
joj ličnosti i da ih proradim.
I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE
Tri
vrste
duše,
tri
molitve:
Luk sam u tvojim rukama, Gospode.
Zapinji me da ne bih istrulio.
Ne zapinji me
slomiću
se.
previše,
Gospode,
Zapni me previše,
Gospode,
nije važno što ću se slomiti.
Nikos Kazancakis, Izveštaj Greku
Rajhovska
terapija,
1940—1945.
Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha
(Wilhelm Reich). O n , j e bio moj učitelj od 1942. do 1945.
godine. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj školi za
socijalna istraživanja u Njujorku, gde je držao tečaj
o analizi k a r a k t e r a . Zaintrigirao me je opis tog tečaja
u katalogu, u k o m e je pomenut funkcionalni identitet
k a r a k t e r a ličnosti sa njenim telesnim stavom ili m i ­
šićnim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na celokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Taj
sklop je definisan kao oklop, j e r služi čoveku kao zaš­
tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Oklop
štiti čoveka od opasnih impulsa kako u n u t a r same lič­
nosti tako i od n a p a d a drugih ljudi.
Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina s a m
se bavio odnosom tela i uma. To interesovanje je p r o izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima,
sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio
instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta
došao sam do zaključka da redovan p r o g r a m fizičke
aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje
već takođe ima pozitivan efekat na moje m e n t a l n o sta­
nje. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama
Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), nazva­
nim Euritmika, o konceptu mišićne relaksacije E d m u n da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Mada me
te studije nisu potpuno zadovoljile, potvrdile su ono
što sam snažno osećao, naime, da se kroz rad sa telom
može uticati na m e n t a l n e stavove ljudi.
Rajh je već p r v i m predavanjem zaplenio moju paž­
nju. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija.
9
Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski
faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Pokazao
je da je taj faktor seksualna t r a u m a koju je osoba
doživela u ranom detinjstvu, a koja je u kasnijim go­
d i n a m a potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje
i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome
čini dinamski faktor bolesti. M a d a su pojmovi potiski­
vanja i konverzije u ono v r e m e bili dobro zasnovani
principi psihoanalitičke teorije, proces kojim se p o ­
tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte
shvaćen. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­
dostaje razumevanje faktora vremena. „Zašto se", pi­
tao se Rajh, „simptom razvija baš tada kada se razvija
a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to
pitanje, mora se znati šta se dešavalo u životu tog p a ­
cijenta u m e đ u v r e m e n u , kakav je bio njegov odnos
prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh
je verovao da se potiskivanje p r v o b i t n e t r a u m e održava
prigušivanjem seksualnih osećanja. To priguši van je
izgrađuje predispoziciju za histerični simptom, koji po­
činje da se ispoljava tek k a o posledica nekog kasnijeg
seksualnog doživljaja. Za Rajha se prava neuroza stva­
ra gušenjem seksualnog osećanja. zajedno sa k a r a k t e ­
rističnim stavom koji to p r a t i : simptom je samo nje­
govo otvoreno ispoljavanje. Razmatranje tog elementa
— naime, ponašanja i s t a v a pacijenta prema, seksual­
nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem n e u r o ­
za. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predodređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma.
Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na
mene. Pošto sam pročitao m n o g e Frojdove knjige, u
glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim
stavovima, ali se nisam sećao da se o tom faktoru
diskutovalo. Osećao s a m da me je Rajh uveo u n o v
način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio
oduševljen. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom
tečaja, meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje
tog novog pristupa. Shvatio sam da je ekonomski fak­
tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti, za to k a k o
osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­
gijom u celini. Koliko energije čovek ima i koliko je
koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska
ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to k a k o
on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili
između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja.
10
Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena,
razvija se histerični konverzivni simptom. Mišićno oklopljavanje, ili hronična mišićna tenzija, služe za održa­
vanje te ekonomije u ravnoteži, vezujući energiju koja
se ne može rasteretiti.
Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­
nja, to je moje interesovanje više raslo. Razlika između
zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­
nju ravnoteže. U to v r e m e Rajh je radije govorio o
seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: m e đ u t i m , ti
izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Neurotska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u m i ­
šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­
nje. Zdrava osoba n e m a tih ograničavanja, njena ener­
gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Stoga je sva
njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo
kojem drugom k r e a t i v n o m izražavanju. Njena energet­
ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Nizak
nivo energetske ekonomije je karakteristika većine
ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja
je endemska u našoj k u l t u r i .
1
Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično,
ja sam ostao malo skeptičan tokom p r v e polovine t e ­
čaja. T a k a v stav, to s a m već ranije znao, tipičan je
za mene. T o m e dugujem veliki deo svoje sposobnosti
da samostalno razmišljam o stvarima. Moj skepticizam
prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom
prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­
mima. Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. Onda.
iznenada, moj skepticizam je iščezao a da, toga nisam
bio ni svestan. U n a s t a v k u tečaja osećao sam da sam
potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava.
Razlog za tu p r o m e n u mi je postao jasan otprilike
dve godine kasnije, pošto sam k r a t k o vreme proveo
na terapiji kod Rajha. Prisetio sam se da nisam do
kraja pročitao j e d n u od knjiga preporučenih za Rajhov
tečaj, Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Stigao sam do
polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost,
kada sam prestao da čitam. Tada sam shvatio da je taj
esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­
fantilne seksualnosti, i pošto sam bio nepripremljen da
' A. Lowen, Depression and the Body.
& Geoghegan, Inc. 1972).
(N. Y. Caward, McCann
1
se suočim sa tom željom, moj skepticizam u vezi važ­
nosti seksualnosti nije se više mogao održavati.
Rajhov tečaj o analizi k a r a k t e r a završio se j a n u a r a
1941. godine. U periodu između završetka tečaja i p o ­
četka moje terapije ostao sam u k o n t a k t u sa njim.
Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući
na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim i m ­
plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­
vijali plan za uključivanje tih pojmova u p r o g r a m usta­
nove mentalnog zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na
tom polju. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos p r e m a
Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o R a j hu.)
Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. g o ­
dine. Tokom p r e t h o d n e godine bio sam čest posetilac
Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove
koje je vršio na biološkim p r e p a r a t i m a i kanceroznom
tkivu. Jednoga dana mi reče: „Loven. ako si zainteresovan za ovaj posao, postoji samo j e d a n način da uđeš
u njega, a to je da ideš na terapiju". Njegove reci su
me trgle, j e r nisam razmišljao o tom potezu. Rekao
sam m u : „Zainteresovan sam, ali ono što ja. u stvari,
hoću jeste da postanem slavan". Rajh je to shvatio
ozbiljno, j e r je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­
nim". Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči p r o ­
ročanstvom. To je ono što mi je bilo potrebno da p r e vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo.
la
Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je d o ­
življaj koji nikada neću zaboraviti. Došao sam sa naiv­
nom pretpostavkom da je sa m n o m sve u redu. T r e ­
balo je da to b u d e čista trening-analiza. Legao sam na
krevet u gaćicama za kupanje. Rajh nije koristio kauč.
pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Rečeno
mi je da savijem kolena, da se opustim i da dišem
otvorenih usta i opuštene vilice. Sledio sam instrukcije
i čekao da vidim šta će se desiti. Posle nekog v r e m e n a
Rajh reče: „Loven. ne dišeš". Odgovorih: „Naravno da
dišem, inače bih bio m r t a v " . Onda on p r i m e t i : „Grudni
'a Od 1075. kada je napisana Đioenergetika, do danas A. Loven
nije napisao takvu knjigu. Naikompletnija studija o životu i radu
V. Rajna, iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu
na rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury on Earth, a
biography of Wilhelm Reich, st. Martin's Press/Marek. N e w York.
1983. (Prim prev.).
12
koš ti se ne kreće, pipni moj g r u d n i koš". Stavio sam
r u k u na njegov g r u d n i koš i primetio da se diže i
spušta sa svakim u d a h o m . Moj očigledno to nije radio.
Legao sam ponovo i nastavio disanje. Ovoga puta mi
se grudni koš dizao i spuštao sa svakim u d a h o m . Ništa
se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko.
Malo zatim Rajh reče: „Loven, zabaci glavu unazad
i otvori širom oči". Uradio sam što mi je rekao i . . .
krik sc razlegao kroz moje grlo. Bio je lep prolećni d a n
i prozori p r e m a ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao
nezgode sa susedima, doktor Rajh je tražio da ispra­
vim glavu, što je prekinulo vrisak. Nastavio sam d u ­
boko disanje. Čudno, vrisak me nije uznemirio. Nisam
bio emocionalno povezan sa tim. Nisam osećao n i k a k a v
strah. Posle toga sam još malo disao. Doktor Rajh je
tražio da ponovim p r o c e d u r u : zabacim glavu unazad
i širom otvorim oči. Opet se oteo vrisak. Sada se kole­
bam da kažem da sam vrištao, jer tada nije izgledalo
da to ja radim. Vrisak mi se desio. Opet nisam bio u
dodiru sa tim, ali sam napustio seansu sa osećanjem
da sa m n o m nije baš sve onoliko u redu koliko sam
mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj ličnosti
koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da
će se one opet pojaviti.
U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­
tivnom analizom k a r a k t e r a . Analiza k a r a k t e r a bila je
njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji, koji su
visoko cenili svi analitičari. Vegetativno se odnosi na
mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne t e h ­
nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije a u t o nomnog nervnog sistema) i oslobađaju ..vegetativne"
energije.
Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­
balne analize do direktnog rada sa telom. Nastala je
nekih devet godina ranije, u toku analitičke seanse.
Rajh je to opisao ovako:
U Kopenhagenu, 1933, radio sam terapiju sa čovekom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­
jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Taj otpor se
manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je
metlu progutao). Posle energetskog napada na njegov
otpor, on je iznenadno popustio, ali na alarmantan
način. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog
do žutog ili plavog; koža je bila išarana i imala raz13
ličite nijanse; osećao je jak bol u vratu i potiljku i
imao je proliv; osećao se iscrpljeno i izgledalo je da
je izgubio oslonac .
2
;i
„Energetski n a p a d je bio samo verbalni, ali je bio
usmeren ka pacijentovom stavu p r o g u t a n e metle.
„Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­
pustio psihički odbrambeni stav." Rajh je tada shvatio
da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim t e n ­
zijama" . Od tada je Rajh proučavao telesne stavove
svojih pacijenata. Primetio je da „nema neurotske
osobe koja nema tenzije u stomaku'" . Uočio je zajed­
ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju d a h i i n h i biraju izdisanje k a o način kontrolisanja osećanja. Z a k ­
ljučio je da zadržavanje d a h a služi za smanjivanje ener­
gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti, koje
zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti.
3
1
Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da
učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Drugi
korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja
koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­
nju. U m o m slučaju to ispoljavanje je bio strah. Videli
smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene.
N a r e d n e seanse su imale istu opštu s t r u k t u r u . Ležao
bih na krevetu i disao slobodno koliko s a m mogao,
pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj.
Rečeno mi je da se p r e d a m svome telu, da ne k o n t r o lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave.
Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno d o ­
vele u vezu sa r a n i m sećanjima i iskustvima. Dublje
disanje, na koje nisam bio navikao, prvo je izazivalo
j a k o peckanje u mojim r u k a m a , koje se u dva n a v r a t a
razvilo u karpopedalni grč, ozbiljno mi grčeći šake.
K a k o se moje telo privikavalo na povećanu energiju
izazvanu dubokim disanjem, ta reakcija je nestajala.
D r h t a j se pojavljivao u nogama, dok sam lagano spajao
i razdvajao kolena. i u u s n a m a , dok sam sledio impuls
da ih napućim kao da nešto tražim.
Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja
vezanih za njih. J e d n o m prilikom ležao sam na k r e v e t u
1
Wilhelm Reich, The Fuction of the Orgasm (N. Y. Orgone Insti­
tute Press, 1942), str. 239—240.
Ibid., str 273.
* Ibid., str. 273.
3
14
dišući, a moje telo je počelo da se njiše bez moje svesne namere. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo.
Onda, ne primetivši da to radim, ustao sam sa kreveta,
okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da u d a r a m
obema pesnicama. Radeći to, pojavilo se lice moga oca
na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja
to njega u d a r a m zbog batina koje sam dobio k a o dete.
Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju.
Rekao je da. su to bile jedine batine koje sam ikada
dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo k a d a sam
došao kući vrlo kasno, tako da se majka nervirala i
brinula. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio.
Interesantan deo tog iskustva, kao i onog sa vrišta­
njem, jeste da se desilo potpuno spontano, bez voljne
kontrole. Nešto me je pokrenulo da u d a r i m krevet,
kao što me je p r e t h o d n o pokrenulo da vrištim. Nije
tc bila svesna misao, već unutrašnja sila koja me je
savladala i držala u svojim r u k a m a .
Drugom prilikom, dok sam ležao na krevetu dišući,
osetio sam erekciju. Osećao sam impuls da dodirnem
penis, ali sam ga inhibirao. Onda sam se setio zanim­
ljive epizode iz detinjstva. Video sam sebe kao dečaka
od pet godina k a k o hodam po stanu u kome sam živeo urinirajući po podu. Moji roditelji su bili napolju.
Znao sam da to radim u inat m o m e ocu koji me je
prethodnog dana grdio što sam držao penis.
Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­
rok onog vriska iz p r v e seanse. Od tada nisam vrištao
nijednom. Sto je v r e m e više odmicalo, to sam više
imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz
straha nisam hteo da vidim. Posmatrajući plafon sa
mog položaja na krevetu, osećao sam da će se to jed­
noga dana pojaviti. Onda se to desilo; to je bilo lice
moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­
razom intenzivnog besa u očima. O d m a h sam znao
da je to bilo lice koje me je prestrašilo. Ponovo sam
doživeo to iskustvo kao da se t r e n u t n o dešavalo. Bio
sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred k u ­
ćom. Plakao sam preglasno za moju majku. Ona je oči­
gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju
je nerviralo. Izašla je besna na mene. Ležeći t a m o na
Rajhovom krevetu, u svojoj trideset trećoj godini, gle­
dao s a m njenu p r e d s t a v u i koristeći reči koje nisam
znao kao beba, rekao s a m : „Zašto si ljuta na m e n e ?
Plačem samo zato što želim da budem sa tobom".
15
Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao t e r a ­
pijski postupak. Na početku svake seanse pitao je p a ­
cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o
njemu. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­
van transfer sa njim, k a o i pozitivan, i nije verovao
pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­
tivne misli i ideje. To mi je bilo vrlo teško da u r a d i m .
Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji, prognao s a m
sve negativne misli iz glave. Osećao sam da nema n i ­
čeg na šta bih se žalio. Rajh je bio vrlo darežljiv
p r e m a meni, nisam sumnjao u njegovu iskrenost, in­
tegritet ili valjanost njegovih pojmova. Karakteristič­
no je za mene da sam bio odlučio da i m a m uspešnu
terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije
skoro propala, k a d a sam konačno otkrio svoja osećanja.
Pošto sam doživeo strah, videvši lice moje majke, n a s ­
tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam
napredovao. Viđao s a m Rajha tri p u t a nedeljno, ali
sam bio blokiran, jer nisam mogao reći Rajhu svoja
osećanja prema njemu. Hteo sam da on b u d e očinski
zainteresovan za mene, a ne samo terapeutski, ali poš­
to sam znao da je to n e r a z u m a n zahtev, ja ga nisam
mogao izgovoriti. Boreći se u sebi sa problemom, n i ­
sam nikuda stigao. Izgledalo je da Rajh nije bio svestan mog konflikta. Ma koliko da sam pokušavao da di­
šem dublje i punije, to mi nije polazilo za r u k o m .
Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­
kaku. Izgledalo je da će to trajati beskonačno, kada
mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. „Loven".
reče on, „ti si nesposoban da se p r e d a š svojim osećanjima. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom
iz vedra neba. Odustajanje je značilo rušenje svih
mojih snova. Bio sam slomljen, plakao sam duboko.
To je bilo prvi p u t od mog detinjstva da sam jecao.
Nisam više mogao zadržavati osećanja. Rekao sam mu
šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao.
Ne znam da li je Rajh stvarno n a m e r a v a o da p r e ­
kine terapiju sa, mnom, ili je njegova sugestija da okon­
čam t r e t m a n bio samo m a n e v a r , smišljen sa ciljem
da slomi moj otpor, ali ja sam imao snažan utisak da
je on to ozbiljno mislio. U svakom slučaju, njegova
akcija je proizvela željeni rezultat. Terapija je opet
krenula. Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje p a ­
cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim
i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa16
nja. P r e m a tome, naglasak je bio na dubokom i pot­
p u n o m disanju. K a d a se to postigne respiratorni talasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva
refleksom orgazma.
U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do
zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­
sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­
p u n o preda, ili, k a k o je on to nazvao, sa orgastičkom
potencijom. Rajh je zaključio da n e m a neurotičara koji
poseduje taj kapacitet. Neuroza ne samo da ometa
prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu
napetost, onemogućavajući na taj način da se energija
koristi za seksualno rasterećenje. Rajh je takođe smat­
rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­
nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom
odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida
neurotskog ponašanja. Potpuni orgazam, prema Rajhu,
otpušta s a v višak energije koji organizam ima i, pre­
ma tome, ne postoji energija koja bi podržavala ili
održavala neurotske simptome i ponašanje.
Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­
čito od ejakulacije ili klimaksa. Orgazam je nevoljna
reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmičkim, k o n vulzivnim pokretima. Isti tip pokreta se može pojaviti
kada je disanje p o t p u n o slobodno i k a d a se čovek p r e ­
da svome telu. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­
rećenja seksualnog uzbuđenja, budući da takvo uzbu­
đenje nije prethodno izgrađeno. Ono što se dešava jeste
da se karlica kreće spontano n a p r e d sa svakim izdisanjem i unazad sa udisanjem. Ti pokreti su izazvani res­
piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdisanjem i udisanjem. U isto v r e m e glava vrši pokret
sličan karlici, sem što se ona kreće unazad sa fazom
izdisanja a n a p r e d sa fazom udisanja. Teorijski, pacijent
čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom
terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­
p u n i orgazam u seksualnom odnosu. T a k a v pacijent bi
se mogao smatrati emocionalno zdravim.
Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­
gazma te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom
opsednutog uma. Međutim, o n e su bile izražene u vreme
5
5
des
2
Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi, Die Funktion
Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1927).
17
kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički t r e ­
n e r čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i
tehnika s m a t r a n a j e d n i m od najvećih doprinosa anali­
tičke teorije. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili
te ideje i one su i d a n a s nepoznate mnogima koji se bave
seksom, ili ih ovi možda prosto zanemaruju. Rajhovi
pojmovi postaju ubedljiva realnost k a d a čovek doživi
njihovu valjanost na sopstvenom telu, kao što s a m je ja
doživeo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­
stvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su radili sa R a j hom, postali, m a k a r privremeno, njegovi entuzijastični
sledbenici.
Nakon provale plača i izražavanja osećanja p r e m a
Rajhu, disanje mi je postalo lakše i slobodnije, sek­
sualne reakcije dublje i potpunije. U mom životu se
desilo nekoliko promena. Oženo sam se devojkom koju
s a m voleo. P r e d a v a n j e b r a k u je bio veliki korak za
mene. Takođe sam se aktivno p r i p r e m a o da postanem
rajhovski terapeut. Tokom te godine sam odlazio na
klinički seminar iz k a r a k t e r n e analize, koji je vodio
dr Teodor Volf, (Theodore P. Wolf) Rajhov najbliži
saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela o b ­
javljenih na engleskom. K r a t k o v r e m e p r e toga z a
vršio s a m medicinsku školu i u p r a v o sam konkurisao
po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Moja
terapija je napredovala stalno ali sporo. Mada nije
bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­
sama, osećao sam da postajem sve sposobniji da se
p r e d a m svojim seksualnim osećanjima. Takođe sam ose­
ćao da postajem bliži sa Rajhom.
r
Rajh je otišao na d u g letnji odmor. Završio je go­
dinu u j u n u a nastavio sredinom septembra. K a d a se
terapijska godina približila kraju, Rajh je predložio
da n a p r a v i m o jednogodišnju pauzu u terapiji. Ipak, ja
nisam bio završio. Refleks orgazma se nije ustalio, m a ­
da sam osećao da sam vrlo blizu. Uporno sam se t r u ­
dio, ali upravo to nastojanje je bilo k a m e n spoticanja.
Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio
Rajhov predlog. Bilo je i ličnih razloga za t a k v u od­
luku. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­
cinski fakultet, te jeseni 1944. slušao sam tečaj iz opšte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu.
Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim
seansama u jesen 1945. godine. Za k r a t k o v r e m e se
18
refleks orgazma ustalio. Bilo je nekoliko razloga za
takav pozitivan razvoj. Tokom te godine odsustva sa
terapije prestao sam da se t r u d i m da zadovoljim Rajha
i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­
miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom.
U isto v r e m e sam kao rajhovski t e r a p e u t imao svog
prvog pacijenta, što je dalo elana m o m e duhu. Kada
sam dolazio kući osećao sam da sam svestan, osećanja
sigurnosti u svoj život. Predaja sopstvenom telu, što
je ujedno značilo i predaju Rajhu, postala je laka. Za
nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja
terapija došla do uspešne završnice po njegovim k r i ­
terij umima. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge
od svojih ličnih problema nisam razrešio. Nismo diskutovali o m o m s t r a h u da tražim ono što želim, čak
i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Takođe nis­
mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da b u ­
dem uspešan, kao ni nesposobnost da plačem umesto
što lupam glavom o zid. Ti problemi su bili konačno
razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku.
Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila
neuspešna. Ako nije razrešila sve moje probleme, uči­
nila je da postanem svestan tih problema. Međutim,,
što je još važnije, otvorila mi je puteve za samoaktualizaciju i pomogla da k r e n e m napred prema cilju.
Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­
novi ličnosti. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­
kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je k a m e n t e ­
meljac moga života.
Rad
kao
rajhovski
terapeut,
1945—1953.
U jesen 1945. godine video sam svog prvog paci­
jenta. Mada još nisam bio student medicine, Rajh je
ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja
i treninga sa njim, uključujući i ličnu terapiju. Taj
trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima
posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji, koje je
vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u
svojoj kući, gde smo diskutovali o teorijskim osnovama
njegovog pristupa, naglašavajući biološke i energetske
pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom.
Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje, to je
više raslo interesovanje za njegovu terapiju. Objavlji2'
19
vanje Funkcije orgazma 1941. godine još više je ubrzalo
taj razvoj, m a d a knjiga nije naišla na povoljne k r i ­
tike niti je imala veliki tiraž. Rajh je osnovao sopstvenu izdavačku kuću, T h e Orgone Institute Press, koja
nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajhove
ideje su se tako prenosile samo od usta do usta, a
knjige od r u k e do r u k e . Uprkos tome, njegove ideje
su se proširile, doduše sporo, a potražnja rajhovske
terapije se povećala. Međutim, bilo je vrlo malo ljudi
kvalilikovanih za karakter-analizu, i to je — sem mo­
je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti
što sam počeo da radim kao terapeut.
Dve godine p r e nego što sam otišao u Svajcarsku
radio sam kao rajhovsKi terapeut. S e p t e m b r a 1947. n a ­
pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­
kultet u Zenevi, koji s a m završio j u n a 1951. godine k a o
lekar. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo t e r a ­
piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad
i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog
pristupa. Kao toliki mladi terapeuti, i ja sam započeo
terapiju sa naivnom p r e t p o s t a v k o m da znam nešto o
emocionalnim problemima ljudi, sa sigurnošću zasno­
vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. Gleda­
jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­
čenja i u razumevanju i u sposobnostima. Ipak, v e r u j e m da sam pomogao n e k i m ljudima. Moj entuzijazam
je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i p r e p u š ­
tanju bio je dobar pravac.
P r e nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do
značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje
direktnog k o n t a k t a sa pacijentovim telom radi oslo­
bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu
sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da
se pojavi orgastički refleks. Tokom rada sa m n o m
Rajh je povremeno koristio pritisak r u k a m a na n e k e
od napetih mišića, da bi ih relaksirao. Obično je sa
mnom i sa drugim primenjivao t a k a v pritisak na vi­
licu. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti
— vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti, često se
graničeći sa ljutnjom, ili je prkosno isturena, ih n e ­
prirodno uvučena. U svim tim slučajevima vilica nije
dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje
s t r u k t u r i r a n i stav. Pod pritiskom, mišići vilice postaju
umorni i „predaju se". Kao rezultat toga disanje pos­
taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno p o 20
drhtavanje u telu i nogama. Druga područja mišićne
napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat,
donji deo leđa i mišići butina. U svim t i m slučajevima
pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje
u k o m e se mišićna zgrčenost mogla opipati.
Dodirivanje pacijenta r u k a m a predstavljalo je zna­
čajno odstupanje od tradicionalne prakse. U frojdovskoj analizi bio je zabranjen svaki fizički k o n t a k t iz­
među analitičara i pacijenta. Analitičar sedi iza p a ­
cijenta, neviđen, i funkcioniše tobože kao e k r a n na
koji pacijent projektuje svoje misli. On nije p o t p u n o
neaktivan, pošto njegovi usmeni odgovori i i n t e r p r e ­
tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan
uticaj na pacijentovo mišljenje. Rajh je učinio da
analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­
sa. On je sedeo n a s p r a m pacijenta tako da ga je ovaj
mogao videti, stupao je u fizički k o n t a k t sa njim ka­
da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Rajh je bio
veliki čovek, sa toplim kestenjastim očima, ako se d o b ­
ro sećam sa seansi, i sa snažnim toplim r u k a m a .
Danas mi ne r a z u m e m o revolucionarni n a p r e d a k koji
je ta terapija predstavljala u ono vreme niti s u m ­
njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog svog
snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­
kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari
rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­
sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­
ciju.
Pričalo se da je Rajh m a s t u r b i r a o svoje pacijente.
Ništa nije dalje od istine. Ta kleveta je samo povećala
strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt
u ono vreme. Srećom, atmosfera se mnogo promenila
u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost
i dodirivanje. Spoznata je važnost
dodirivanja
kao
primarne forme k o n t a k t a i njena vrednost u t e r a p i j ­
skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Naravno, svaki
fizički k o n t a k t između terapeuta i pacijenta stavlja ve­
liku odgovornost p r e d t e r a p e u t a — da poštuje terapijski
odnos i izbegne bilo k a k v u seksualnu aktivnost sa par
cijentom.
Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti t r e ­
nirani da koriste ruke, da dodiruju i osete napetost
0
8
Ashley Montagu,
Touching: The Human Significance
Skin (New York, Columbia University Press, 1971).
of
the
21
mišića ili da izvrše potreban pritisak, da bi oslobodili
ili umanjili mišićne kontrakcije, uzimajući u obzir paci­
jentovu toleranciju na bol; i da kroz nežan dodir uspo­
stave k o n t a k t koji pruža podršku i toplinu. Danas je
teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio
1943. godine.
Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj oseća
nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. To služi u b r ­
zanju terapijskog procesa, a to ubrzanje je potrebno
kada je učestalost terapijskih seansi svedena na j e d n u
u sedmici. U to v r e m e Rajh je razvio sposobnost čita­
nja tela. Znajući k a k o da koristi pritisak da bi oslo­
bodio mišićnu napetost, poboljšavao je proticanje sen­
zacija kroz telo, što je nazvao strujanjem. J o š 1947. go­
dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci t e r a ­
pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Značaj tog
postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­
com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine
po tri puta nedeljno p r e nego što se ustalio refleks
orgazma.
Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam.
Genitalni a p a r a t u tome ne učestvuje; nema izgradnje
i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. To znači da su
putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko p r e p u š ­
tanje može da b u d e pretvoreno u seksualno uzbuđenje.
Ali, nije nužno da do tog prenosa dođe. Te dve si­
tuacije, seksualna i terapeutska, razlikuju se među
sobom; prva je više emocionalno i energetski nabijena.
Takođe, u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od
terapeutove podrške, koja je moćan faktor, posebno u
slučaju čoveka snažne ličnosti k a k a v je bio Rajh. Me­
đutim, kada nema refleksa orgazma verovatno je da
ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da
se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Ti pokreti
su osnova p o t p u n e orgastičke reakcije. Moramo se setiti da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks,
kriterijum emocionalnog zdravlja, već i orgastičko reagovanje u seksu.
r
Međutim, refleks orgazma zaista ima n e k e pozitivne
efekte na ličnost. Cak i kada se pojavi u toku t e r a p i j ­
ske seanse koju k a r a k t e r i š e atmosfera podrške, doživ­
ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Covek oseća
da je oslobođen inhibicija. U isto v r e m e se oseća pove­
zano i integrisano sa telom, a kroz telo i sa svojom
okolinom. On oseća u n u t r a š n j e spokojstvo i dobrobit.
22
Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim
aspektima. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično
iskustvo, kao i kroz izjave pacijenata tokom godina.
Na nesreću, to divno osećanje se pod stresovima sva­
kodnevnog života naše civilizovane k u l t u r e ne održava
uvek. Tempo, pritisak i filozofija našeg v r e m e n a su antitetični životu. Previše često se sam refleks gubi, u k o ­
liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim
životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima
ponašanja. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa
kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci posle
očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija t r a ­
žili su od m e n e dodatnu terapiju, jer nisu bili u stanju
da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli.
Tada sam shvatio da n e m a prečice do emocionalnog
zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema j e ­
dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. Me­
đutim, još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ
koji razrešava n e u r o t s k e probleme pojedinca.
Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni
naglasak na seksualnost, ali ja to ne bih radio. Sek­
sualnost je bila, i jeste, ključ svih emocionalnih p r o ­
blema, ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se
mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti, s
jedne strane, i uslova socijalnog života s d r u g e strane.
Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da
nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­
ske duše. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da
verujem da odgovor ipak postoji. Sada mislim u ter­
minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima
privremenim razrešenjima. Stanovište o ličnosti koje
vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko, ali za­
postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake
pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne
od najvažnijih snaga u prirodi.
U jednoj od r a n i h formulacija, koje su prethodile
pojmu instinkta smrti, Frojd je postulirao antitezu iz­
među ego-instinkta. i seksualnog instinkta. Prvi traži
očuvanje pojedinca; d r u g o m e je cilj očuvanje vrste.
To podrazumeva konflikt između individue i društva,
što z n a m o da je tačno u našoj kulturi. Drugi konflikt,
nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj između težnje za
moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni
nagon). Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja
ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara a n t a 23
gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­
čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. Bez obzi­
ra na to, ne može se ići do d r u g e krajnosti, usmeravajući pažnju samo na seksualnost. To mi je postalo
jasno posle neuspešnog traganja za j e d n i m ciljem kod
mojih pacijenata, ciljem seksualnog zadovoljstva kao
što je Rajh radio. Ego postoji kao moćna snaga u civilizovanom čoveku, koja ne može da se odbaci ili negira.
Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa
njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­
dovoljavanjem.
Posle mnogo godina teškog rada, i ne bez grešaka,
najzad sam spoznao tu istinu. Niko nije izuzet od p r a ­
vila da se uči na svojim greškama. Međutim, bez odre­
đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i orgastičke potencije, ja ne bih r a z u m e o energetsku d i n a ­
miku ličnosti. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne
mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog
organizma.
Ima j o š mnogo misterioznih elemenata u ljudskom
ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­
titi. Na primer, jedno godinu dana p r e nego što sam
napustio Njujork radio s a m sa m l a d i m čovekom koji
je imao mnoge ozbiljne probleme. Patio je od teške
anksioznosti kad god bi prišao devojci. Osećao se infe­
riornim, n e a d e k v a t n i m i imao je m n o g e mazohističke
tendencije. U to v r e m e je imao halucinaciju da mu se
davo ceri iz ćoška. Tokom terapije je napravio izvestan
napredak u pogledu simptoma, ali se nikako ne može
reći da je razrešio sve simptome. Ali, uspostavio je
čvrstu vezu sa jednom devojkom, mada je doživljavao
malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu.
Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se
vratio u zemlju. Ispričao mi je fascinantnu priču. Kada
sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio
da nastavi terapiju na svoju ruku. To se sastojalo u
vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. O d ­
lazio bi svakoga dana sa posla kući, legao bi na krevet
i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. Onda
se jednoga dana desilo čudo. Sva anksioznost je nes­
tala. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe
je nestalo. Važnije je, m e đ u t i m , bilo pojavljivanje pot­
p u n e orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Or­
gazam mu je bio p o t p u n i zadovoljavajući. Bio je p r o ­
sto drugi čovek.
24
Tužno mi je r e k a o : „To je trajalo samo mesec dana".
Kako je promena iznenadno nastala, tako je i nestala,
i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Viđao je
drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio
nekoliko godina, opet napredujući samo malčice. Kada
sam ja nastavio p r i v a t n u p r a k s u on je došao kod m e n e
da nastavi terapiju. Radio sam sa njim još oko tri
godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­
tatke. Ali, čudo se nikada nije ponovo desilo. Nikada
nije dostigao onaj nivo, seksualno ili bilo k a k o d r u k ­
čije, koji je bio dostigao tokom kratkog perioda n a k o n
mog odlaska.
Kako se može objasniti neočekivani p r o d o r zdravlja,
koji se izgleda desio sam od sebe, i njegovo nestajanje?
Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni
horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to
vreme bio p o p u l a r a n . U toj priči je glavni j u n a k , Konvej, bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih p u t n i k a i
odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La, zaba­
čenu planinsku t v r đ a v u , b u k v a l n o „nakraj sveta". Za
one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda
odloženi ili obustavljeni. Vladajući princip je u m e r e nost, što nije „od ovoga sveta". Konvej je bio u iskuše­
nju da ostane u Sangri-La; spokojan i racionalan n a ­
čin života bio mu je vrlo prijatan. P o n u đ e n o mu je da
bude vođa te zajednice, ali je on dopustio da ga brat
ubedi da je to sve samo plod mašte. Njegov brat, koji
se zaljubio u mladu Kineskinju, uticao je na Konveja
da pobegne sa njima u „stvarnost". Oni odlaze, ali van
doline Konvej sa užasom vidi da m l a d a Kineskinja po­
staje starica i u m i r e . Koja realnost je valjanija? Kon­
vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče
shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­
ni horizont".
Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta
može se objasniti promenom u smislu za realnost te
osobe. Posle mesec d a n a moj pacijent je t a k o đ e isko­
račio iz tog sveta i, učinivši to, ostavio za sobom a n k ­
sioznost, krivicu, inhibicije vezane za njegov život u
tom svetu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­
ranju tog efekta. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti
među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme,
bilo kao studenti ili pacijenti. Vladalo je osećanje da je
Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­
govoj seksualnosti. Njegove ideje su imale revolu25
cionarnu privlačnost. Siguran s a m da je moj pacijent
u d a h n u o tu atmosferu, koja je. zajedno sa njegovim
dubokim disanjem, mogla da proizvede t a k a v izvan­
redan efekat.
Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva
jeste transcendentalno iskustvo. Mnogi ljudi su imali
slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Zajedničko za
sve je osećanje olakšanja, osećanje oslobađanja i o t k r i v a ­
nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. T a k v e
transformacije se, m e đ u t i m , dešavaju neočekivano i ne
mogu biti planirane ili programirane. Na nesreću, one
nestaju brzo k a k o su se i pojavile i blistava kočija
postaje preko noći tikva kakva, je i prethodno bila.
Ostaje n a m da se čudimo — šta je prava realnost naše«
bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju?
Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna
iskustva u toku terapije. Svaki otkriva horizont, pret­
hodno zamračen g u s t o m maglom, koji odjednom postaje
jasno vidljiv. Mada se magla opet spusti, ostaje sećanje.
i ono stvara motivaciju za stalno traganje za p r o m e nom i razvojem.
Ako tražimo transcendenciju. možemo imati mnoge
vizije, ali ćemo sigurno na k r a j u biti t a m o odakle smo
krenuli. Ako se odlučimo za razvoj, možemo imati
sopstvene t r e n u t k e transcendencije, ali će one biti
v r h u n s k a iskustva na čvrstom p u t u ka bogatijem i si­
gurnijem samstvu.
S a m život je proces razvoja koji počinje sa razvojem
tela i njegovih organa; kreće se prema razvoju motor­
n i h sposobnosti, sticanju znanja, proširivanju m e đ u ­
ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja
nazivamo mudrost. Ti aspekti razvoja se prepliću, pošto
se život i razvoj dešavaju u prirodnoj, k u l t u r a l n o j i soci­
jalnoj sredini. I mada je proces razvoja stalan, on ni­
k a d a nije ravnomeran. Ima perioda k r e t a n j a po r a v ­
nom kada dolazi do asimilacije iskustva, pripremajući
organizam za novo napredovanje. Svako n a p r e d o v a n j e
vodi do novih visina ili vrhova i s t v a r a ono što zovemo
v r h u n s k o iskustvo. Svako v r h u n s k o iskustvo zauzvrat
m o r a biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do n o v o g
razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. J e d ­
n o m sam Rajhu p o m e n u o da i m a m definiciju sreće.
Podigao je obrve, gledao u mene ispitivački i pitao šta
je to. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". Spustio
je obrve i p r o k o m e n t a r i s a o : „Nije loše".
26
Ako ova moja definicija vredi, predlažem mnogim
ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­
voj zaustvaljen. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju
kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Terapija
može to postići, ukoliko obezbedi doživljavanje i po­
mogne da se p o k r e n u i uklone p r e p r e k e koje su
ometale asimilaciju iskustva. Te p r e p r e k e su s t r u k t u ­
rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­
vajuće rešenje. kompromis sa detinjim konfliktima.
One stvaraju n e u r o t s k o i ograničeno samstvo od koga
čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. Radeći una­
zad, na, svojoj prošlosti, pacijent u terapiji razotkriva po­
četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u p r e tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­
tane „oklopljen" da bi preživeo. To je samo ponovno
oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti
olakšao. A k o je prošlost presečena, budućnost ne pos­
toji.
Razvoj je p r i r o d a n proces; ne možemo ga mi n a p r a ­
viti. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima.
Drvo, na primer, r a s t e naviše jedino ako mu je korenje
duboko u zemlji. Mi saznajemo proučavajući prošlost.
Tako osoba može da se razvija samo a k o pušta korenje
u svoju prošlost. A prošlost jedne osobe je njeno telo.
Kada gledam unazad, u te godine entuzijazma i uz­
buđenja, s h v a t a m da je bilo naivno očekivati da će se
duboko s t r u k t u r i r a n i problemi modernog čoveka lako
razrešiti bilo kojom tehnikom. Neću da kažem da je
Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio.
On je bio svestan situacije. Njegovo t r a g a n j e za efektivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi d i ­
rektno iz njegove svesti o tome.
Traganje ga je odvelo do istraživanja p r i r o d e te
energije kad živih organizama. Tvrdio j e . kao što je po­
znato, da je otkrio n o v u energiju, koju je nazvao orgon.
To je reč izvedena od reči organski i organizam. Smislio
je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i p u n i
telo onoga ko sedi u njemu. Ja lično sam pravio te
„ a k u m u l a t o r e " i koristio ih na sebi. Oni su se pokazali
korisnim za ponešto, ali nisu imali uticaja na probleme
ličnosti. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom
nivou, p o t r e b n a je još uvek kombinacija brižljivog
analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da
oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu
27
slobodu i ograničava njegov život. Na socijalnom nivou
treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čoveka prema sebi, p r e m a svojoj okolini i čovečanstvu
uopšte.
Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo
objašnjenje prirode k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i ukazivanje na
funkcionalni identitet k a r a k t e r n e s t r u k t u r e i telesnog
stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju
ljudskog ponašanja. Uveo je pojam orgastičke potencije
k a o kriterij-um emocionalnog zdravlja, što ona svaka.ko
i jeste, i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. P r o ­
širio je naša znanja o telesnim procesima, otkrivajući
značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Najzad,
razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa p o r e m e ­
ćajima
emocionalnog (nevoljnog) života
pojedinca.
Rajh je jasno istakao da se s t r u k t u r a društva odra­
žava na k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i pojedinačnih članova tog
društva, što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­
te politike. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­
bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­
pulse. Po mom mišljenju, ako se ta vizija ikada ostvari,
to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji n a m je
Rajh ukazao.
Za n a š t r e n u t n i cilj Rajhov najveći doprinos je opi­
sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj
teoriji ličnosti. Njegov rad je obezbedio osnovu na k o ­
joj je izgrađena tvorevina bioenergetike.
Razvoj
bioenergetike
Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika
razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se
odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorijskim prikazivanjem razvoja bioenergetike.
Pošto sam 1952. godine — godinu dana nakon p o ­
v r a t k a iz Evrope — završio stažiranje, shvatio sam da
su se odigrale brojne p r o m e n e u Rajhovim stavovima
i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i uzbuđe­
nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. do
1947. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i
utučenosti. Rajh je prestao da radi bilo k a k v u terapiju,
preselio se u Rendžli, u državi Mejn, gde se posvetio
orgonskoj fizici. Naziv „terapija k a r a k t e r n e analize"
28
napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". Rezul­
tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost
analize k a r a k t e r a i veće naglašavanje primene orgonske energije korišćenjem a k u m u l a t o r a .
Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­
kog stava medicinskih i naučnih udruženja p r e m a R a j ­
hovim idejama, delom iz otvorenog neprijateljstva m n o ­
gih psihoanalitičara, od kojih su neki jasno pokazivali
da žele da mu dođu glave, i treće zbog anksioznosti u
Rajhu i njegovim sledbenicima. Osećanje utučenosti
poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh p r e duzeo u laboratoriji u Mejnu, koji se ticao interakcije
orgonske energije i radioaktivnosti. Eksperiment je
imao negativan efekat; Rajh i njegov asistent su se
razboleli i morali da n a p u s t e laboratoriju na n e k o v r e ­
me. Sem toga, gubljenje vere u relativno brzu i efi­
kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obeshrabrenosti.
Ja nisam delio ta osećanja. Moja petogodišnja izola­
cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je
da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina.
A medicinsko obrazovanje, i moje iskustvo na stažu,
ubedili su me više nego i k a d a u valjanost Rajhovih
ideja uopšte. Stoga sam bio nevoljan da se identifikujem sa g r u p o m orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost
se još više povećavala k a k o sam postajao svestan da
su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­
nje njega i njegovog rada. S m a t r a n o je drskim, ako
ne i jeretičkim, dovesti u pitanje bilo koji od njegovih
stavova, ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstvenog iskustva. Bilo mi je j a s n o da t a k a v s t a v guši svaki
originalan i k r e a t i v a n rad. Takva razmišljanja su uti­
cala na to da sačuvam nezavisan položaj.
Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor
sa drugim rajhovskim terapeutom, dr Peletijerom koji
je bio van oficijelnog kruga, otvorio mi je oči za m o ­
gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­
cedure. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je n a ­
glašavao da vilica t r e b a da visi opušteno, u stavu p r e ­
puštanja ili p r e d a v a n a j telu. Godinama, dok sam radio
kao rajhovski terapeut, takođe sam naglašavao taj po­
ložaj. U razgovoru, doktor Lui Peletijer (Louis G. Pelletier) je p o m e n u o da je u radu sa svojim pacijentima
primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u
prkosu. Pokrećući to agresivno izražavanje, oslobađale
29
su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Naravno,
shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba
načina i iznenadno s a m se osetio slobodnim da s u m ­
njam i da menjam ono što je Rajh radio. Ispostavilo
se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na
smenu. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije
olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim
seksualnim osećanjima. S d r u g e strane, kada neko k r e ­
ne od stava prepuštanja, obično završava osećanjem
ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje
doživljava u svom telu.
Tokom 1953. godine udružio sam se sa dr Džonom
Pijerakosom (John C. Pierrakos), koji je u p r a v o t a d a
bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici
King Kantri. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj
terapiji i bio je Rajhov sledbenik. U to vreme mi smo
još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima,, mada
više nismo bili službeno povezani sa organizacijom
rajhovskih lekara. Tokom te godine pridružio n a m se
dr Vilijem Voling (William B. Walling), čije je obrazo­
vanje bilo slično Pijerakosovom. Njih dvojica su bili u
istom razredu u medicinskoj školi. Prvi rezultat tog ud­
ruživanja bio je p r o g r a m kliničkih seminara na kojima
smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za
dubljim razumevanjem njihovih problema, a u isto
vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­
tupa telu. Godine 1956. formalno je osnovan Institut
za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima.
U m e đ u v r e m e n u je Rajh imao problema sa zakonom.
Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan,
Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­
sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgonskih akumulatora, jer tako nešto k a o što je orgonska
energija ne postoji te je, prema tome, prodaja a k u m u ­
latora šarlatanstvo. Rajh je odbio da ospori ili da brani
takvu akciju, tvrdeći da n a u č n e teorije ne mogu bit!
predmet sudskog razmatranja. FDA je dobila parnicu.
Rajhu su savetovali da ignoriše p r e s u d u i njegov p r e ­
kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Rajhu je s u đ e n a
zbog nepoštovanja s u d a ; osuđen je i izrečena mu je
kazna od dve godine zatvora. Umro je u zatvoru u
Luizburgu novembra 1957. godine.
Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne
može biti spašen protiv svoje volje. Međutim, šta je sa
osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako
30
se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibicija i ograničenja nastalih tokom odrastanja, ne mogu
tvrditi da sam taj stepen dostigao. Bez obzira na to
što sam uspešno završio rajhovsku terapiju, bio sam
svestan toga da još uvek u m o m e telu ima mnogo m i ­
šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za
kojom sam čeznuo. Osećao sam njen ograničavajući
uticaj na moju ličnost. Zeleo sam još bogatije i p o t p u ­
nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje
sam znao da je moguće.
Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju.
Međutim, nisam mogao otići n a t r a g kod Rajha, a n i ­
sam imao poverenja u d r u g e rajhovske terapeute. Bio
sam ubeđen da to m o r a da b u d e pristup telu i tako
sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­
som p r e d u z m e m zajednički poduhvat pošto sam bio
stariji i po godinama i po iskustvu. Iz tog zajedničkog
rada na m o m telu osmišljena je bioenergetika. Osnovne
vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo
na meni, tako da sam iz sopstvenog iskustva znao k a k o
one deluju i šta se njima može postići. Od tada, tokom
svih ovih godina, u v e o s a m kao p r a k s u da na sebi
probam sve ono što tražim da pacijent uradi, j e r ne
verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi
ono što nije spreman da traži od sebe. Nasuprot tome,
verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što
nije u stanju da u r a d i za sebe.
Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­
dine. Imala je p o t p u n o drugačiji kvalitet od onoga sa
Rajhom. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­
tano pokretala, što sam ranije opisao. To je bilo tako
uglavnom zato što sam ja usmeravao rad, ali takođe i
zato što je rad bio više u s m e r e n na oslobađanje mišić­
nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­
m a . Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari.
Hteo s a m da to n e k o preuzme i uradi za mene. P o k u šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­
r a k t e r a i meni je bilo lako da se p r e d a m . To sam
mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema
njegovom znanju i autoritetu, ali, moje predavanje je
bilo ograničeno samo na taj odnos. Konflikt je razrešen
kompromisom. U prvoj polovini seanse radio s a m na
sebi, opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. U
drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima
31
svojim snažnim toplim r u k a m a , meseći i relaksirajući
ih da bi se pojavilo strujanje.
Radeći na sebi, razvio sam osnovne položaje i vežbe koje su danas s t a n d a r d n e u bioenergetici. Osećao
sam da t r e b a da b u d e m više „u svojim nogama", tako
da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u ležećem, koji je Rajh koristio. Raširio bih noge, stopala
okrenuo na u n u t r a , savio kolena i napravio luk leđima,
pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. Držao
bih taj položaj nekoliko minuta, osećajući k a k o utiče da
se osećam bliže podlozi. To je imalo dodatni efekat,
dublje disanje stomakom. Pošto je taj položaj izazivao
pritisak u donjem delu leđa, promenio sam položaj savi­
jajući se napred i l a g a n o dodirujući pod v r h o v i m a p r s ­
tiju, držeći kolena malo savijena. Tada se osećanje u
mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju.
Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljavan j a " — pojam specifičan za bioenergetiku. On se laga­
no razvijao t o k o m godina, kako je postajalo očigledno
da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge
čvrsto stoje na podlozi. Taj nedostatak je odgovarao
njihovom osećanju da su ..visoko u oblacima" i da n e ­
maju k o n t a k t sa realnošću. Uzemljavanje, ili uspos­
tavljanje k o n t a k t a sa realnošću, sa osnovom na kojoj
se stoji, sa svojim telom i seksualnošću, postalo je j e ­
d a n od k a m e n a temeljaca bioenergetike. P u n a razrada
pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije
predmet su šeste glave. U njoj su takođe opisane m n o ­
ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja.
J o š jedna od novina koje smo otkrili tokom toga
rada bilo je korišćenje stolca za disanje. Disanje je
suštinsko u bioenergetici, kao i u rajhovskoj terapiji.
Međutim, u v e k je bio p r o b l e m učiniti da pacijent diše
duboko i puno. Još je teže učiniti da disanje postane
slobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je p r o ­
izišla iz česte tendencije ljudi da p r a v e luk leđima
p r e k o naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i
žele da se p r o t e g n u i dišu. Ja lično sam imao naviku
da to činim dok sam radio sa pacijentima. Sedenje u
fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da
se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo
ponovo dublje. Prvi stolac koji smo koristili bile su
kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm, p r e k o kojih
32
7
sam čvrsto obmotavao ćebe . Ležanje leđima na stolcu
imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­
nata, a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. Ja
sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pijerakosom i nastavio sam do d a n a s da ga redovno k o ­
ristim.
Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno
različite rezultate. Uspostavio sam k o n t a k t sa svojom
tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao,
posebno u odnosu na svoju majku. Oslobađanje tog
osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. To su bili trenuci
kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­
čim i blistam. Značajnije je, m e đ u t i m , bilo osećanje
dobrobiti koje sam često imao. Moje telo je postepeno
postajalo opuštenije i ^snažnije. Sećam se nestajanja
osećanja lomljivosti. Osećao sam da mada mogu biti
povređen, neću biti slomljen. Takođe sam izgubio ira­
cionalni s t r a h od bola. Shvatio s a m da je bol tenzija.
Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti t e n ­
ziju koja ga je proizvela, i to je dovelo do olakšanja.
Tokom te terapije refleks orgazma se samo p o v r e ­
meno javljao. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­
sustva, j e r s a m se bio koncentrisao na mišićnu n a p e ­
tost, i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od p r e p u š ­
tanja seksualnim osećanjima. Tendencija ka p r e r a n o j
ejakulaciji koju s a m imao istrajala je uprkos očigled­
nom uspehu terapije sa Rajhom, kada se uglavnom
smanjila, i moja reakcija na klimaks je postala zado­
voljavajuća. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati
da je najefikasniji p r i s t u p pacijentovim seksualnim t e š ­
koćama, rad na ličnim problemima — problemima koji
nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. Fokus
na seksualnost, koji je Rajh uspostavio, m a d a je teorij­
ski valjan, nije doneo rezultate koji bi se održali pod
uslovima modernog života.
Kao analitičar, Rajh je naglašavao važnost k a r a k t e r ­
ne analize. U t r e t m a n u sa m n o m donekle je zapostavio
taj aspekt terapije. To je još više zapostavljeno kada je
terapija analize k a r a k t e r a postala orgonska terapija.
Mada rad analize k a r a k t e r a zahteva mnogo v r e m e n a i
strpljenja, izgledalo mi je da je on neophodan za posti­
zanje solidnih rezultata. T a d a sam odlučio da nezavisno
7
Alexander Lowen,
Inc., N. Y., 1970).
<
Pleasure
(New
York,
Coward
—
McCann,
33
od toga koliku važnost pridajemo r a d u sa mišićnim
tenzijama, brižljiva analiza uobičajenog načina bitisanja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­
n a k u pažnju. Napravio sam intenzivnu studiju karak­
ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike
ponašanja. Ona je objavljena 1958. godine pod naslo­
vom The Physical Dynamics of Character Structure*.
Mada još uvek n e p o t p u n k a o pregled tipova karaktera,
to je osnova za sav rad na k a r a k t e r u u bioenergetici.
Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom p r e ne­
koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega
što je postignuto. Međutim, ako me neko pita „Jeste li
razrešili sve vaše probleme, završili vaš razvoj, ostva­
rili svoj p u n potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih
mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'.
Postoji neka tačka do koje k a d a čovek dođe ne oseća
više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju,
i tako je završava. Ako je terapija bila uspešna, osoba
oseća da je sposobna da preuzme p o t p u n u odgovornost
za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Nešto u m o ­
joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Napustiti
terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome
telu. Nastavio sam da r a d i m bioenergetske vežbe i sa
svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi.
Verujem da za m n o g e pozitivne promene koje su n a s ­
tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­
lim toj predanosti svome telu. Tim p r o m e n a m a su u
celini prethodila duboka razumevanja sebe sama, r a z u ­
mevanje prošlosti i tela.
Ima više od trideset četiri godine kako s a m sreo
Rajha i više od trideset dve k a k o sam počeo svoju tera­
piju kod njega. Radio sam sa pacijentima više od dva­
deset sedam godina. Rad, razmišljanje i pisanje o m o ­
j i m ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­
cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­
dinca je život njegovog tela. Pošto živi organizam u k ­
ljučuje um, d u h i dušu, živeti potpuno život tela znači
biti uman, d u h o v a n i duševan. A k o n a m nedostaju ti
aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u
našem telu ili sa n a š i m telom. I m a m o odnos p r e m a telu
kao p r e m a i n s t r u m e n t u ili mašini. Znamo da ćemo
imati problema ako se ovo desi. Ali, isto se može reći
8
Alexander Lowen, The Physical Dynamics of Character Struc­
ture (New York, Grune & Stratton, 1958). Štampano takođe pod
naslovom The Language of the Body (New York, Macmillan, 1971).
34
i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo
identifikovali sa našim telom; u stvari, izdali smo ga,
kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični
problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina
naših socijainin problema ima isti koren.
Bioenergetika je t e r a p e u t s k a tehnika koja pomaže lju­
dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­
mogne da uživaju u najvišem
mogućem stepenu u
životu tela. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost
koja je j e d n a od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on
uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja, k r e ­
tanja, osećanja i izražavanja sebe. Osoba koja ne diše
duboko smanjuje život svoga tela. A k o se ne kreće
slobodno, sužava život tela. A a k o je njegova ekspre­
sija sputana, ograničava život svoga tela.
Istina, ta ograničenja života ne namećemo voljno.
Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini, i
kulturi koja negira vrednost tela u korist moći, pres­
tiža i posedovanja. Ipak, p r i h v a t a m o ta ograničenja
naših života propuštajući da u njih sumnjamo, i tako
izdajemo naša tela. U tom procesu mi takođe rušimo
prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela.
Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog
nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­
hova druga priroda, deo njihovog uobičajenog načina
života. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­
raničenim iznosom energije i osećanja.
Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj p r v o b i t ­
noj prirodi, što je uslov da budu slobodni, gracilni i
lepi. Sloboda, gracilnost i lepota su prirodni atributi
svakog životinjskog organizma. Sloboda je odsustvo
unutrašnjih p r e p r e k a proticanju osećanja, gracilnost je
izražavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepota
manifestacija u n u t r a š n j e harmonije koju rađa ovo p r o ticanje. Oni označavaju zdravo telo i t a k o đ e z d r a v um.
P r i m a r n a priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­
de otvoreno za život i ljubav. Biti uzdržan, oklopljen,
nepoverljiv, ograđen, jeste druga priroda u našoj k u l ­
turi. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili
sebe od povređivanja, ali k a d a takav stav postane karakterološki i s t r u k t u r i r a n u ličnosti, pravi mnogo oz­
biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila
prvobitna patnja.
9
Alexander Lowen, The Betrayal of the
millan, 1967).
Body
(New York, Mac­
35
Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­
re svoje srce prema životu i ljubavi. To nije cilj koji
se lako dostiže. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­
t a n o m kavezu i pristup mu je snažno branjen, i psi­
hološki i fizički. Te o d b r a n e se moraju razumeti i pro­
raditi ako hoćemo da postignemo cilj. Ako naš cilj nije
postignut, rezultat je tragičan. Ići kroz život sa zatvo­
r e n i m srcem je kao putovati okeanom zaključan u
brodskom magacinu. Smisao, pustolovina, uzbuđenje i
slava življenja su v a n domašaja.
Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. Razli­
kuje se od sličnih ispitivanja po tome što p o k u š a v a da
ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. Mnoga
p r e t h o d n a ispitivanja bila su u s m e r e n a na istraživanje
uma. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­
formacije, ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti
ostao n e t a k n u t — njena osnova u telesnim procesima.
Mi^ s p r e m n o priznajemo da ono što se dešava u telu
nužno utiče na um, ali to nije novo. Moje mišljenje
je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­
vati u umu, isto kao što određuju šta će se dešavati
u telu.
II POJAM ENERGIJE
Punjenje,
pražnjenje,
proticanje
i
pokret
Kao što sam naglasio, bioenergetika je proučavanje
ljudske ličnosti u t e r m i n i m a energetskih procesa tela.
Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje
one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim p r o ­
cesom na molekularnim i s u b m o l e k u l a r n i m nivoima.
Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi)
istakao , p o t r e b n a je energija da bi se p o k r e n u l a
mašina života. U stvari, energija ima ulogu u p o k r e ­
tanju svih stvari, živih i neživih. U savremenim n a u č ­
nim tokovima s m a t r a se da je priroda te energije elek­
trična. Međutim, ima drugačijih mišljenja o njenoj
prirodi, naročito kada se govori o živim organizmima.
Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­
gije koju je nazvao orgon; ona po prirodi nije elek­
trična. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje d v e ju energija koje su u polarnom odnosu jedna p r e m a
drugoj, jin i jang. Te energije čine osnovu kineske
medicinske p r a k s e poznate k a o a k u p u n k t u r a , čiji su
rezultati zadivili l e k a r e na Zapadu.
10
Ne mislim da je važno ovoga t r e n u t k a odrediti šta
je stvarno životna energija. Ima izvesne valjanosti u
svim t i m stanovištima i ja ne mogu da pomirim r a z ­
like m e đ u njima. Međutim, možemo prihvatiti osnovnu
postavku da je energija uključena u sve procese ži­
vota — kretanje, osećanja, mišljenje — i da bi se ti
procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­
gijom bilo ozbiljno ugroženo. Na primer, nedostatak
10
Albert
Press, 1957).
36
Szent-Gyorgyi,
Bloenergetlcs
(New
York,
Academic
37
b r a n e može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­
ma da dovede do smrti, isto kao i prekid unošenja kiseonika ometanjem disanja. Otrovi koji sprečavaju telesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju,
takođe će imati t a k a v efekat.
Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­
ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. S d r u g e strane,
biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu
energiju za svoje životne procese, vezujući i transformišući je u svoje tkivo, čineći je tako pristupačnom
h r a n o m biljojedima. Transformisanje h r a n e u slobod­
nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­
votne potrebe je složena hemijska procedura za koju
je p o t r e b a n kiseonik. Sagorevanje h r a n e nije d r u g a ­
čije od sagorevanja drveta koje t a k o đ e zahteva kiseo­
nik za održanje tog procesa. U oba slučaja je sago­
revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika.
Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­
nomen života. Obična v a t r a se gasi kada je iscrpljeno
snabdevanje gorivom; takođe, ona sagoreva ne obazi­
rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. N a s u p ­
rot tome, živi organizam je samostalna vatra koja se
sama reguliše i obnavlja. K a k o može da izvodi to ču­
do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika
misterija. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­
n e t k u , važno je za nas koji želimo da održimo blistavu
i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da r a z u m e m o
neke od faktora koji u tome učestvuju.
Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu
energija, m a d a se te dve pojave ne mogu razdvojiti.
Količina energije koju j e d n a osoba ima i način na
koji je koristi m o r a se odražavati na njenu ličnost. Neki
ljudi imaju više energije nego d r u g i ; neki su opet u z držaniji. Impulsivna osoba, na primer, ne može da
podnese bilo k a k v o povećanje uzbuđenja ili energije;
povećano uzbuđenje se m o r a osloboditi što je brže m o ­
g u ć e Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na
drugi način, ona takođe oslobađa uzbuđenje, ali to radi
k r u t o s t r u k t u i r a n i m sklopom p o k r e t a i ponašanja.
Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod
depresivnih osoba. M a d a depresivne reakcije i t e n d e n ­
cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikovanih psiholoških i fizičkih f a k t o r a , j e d n a s t v a r je sas-
vim jasna. Depresivne osobe su depresivne energetski.
Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da d e ­
presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih p o k r e ­
ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. U ozbiljnijim
slučajevima depresije osoba može sedeti mirno, skoro
bez pokreta, kao da n e m a energije da se aktivno p o meri. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­
tivnoj slici. Uopšte rečeno, njoj nedostaje energija da
se aktivno pomera. Može se žaliti na osećanje iscrp­
ljenosti, a da pri tom ne oseća umor. Depresija njenog
energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­
skih funkcija. Smanjeno je disanje i apetit, a oslab­
ljen seksualni nagon. U t a k v o m stanju t a k v a osoba ne
bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainteresujemo za n e k i cilj, ona b u k v a l n o nema energije da
se zainteresuje.
Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata, j e r je
to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze
na terapiju. Pošto saslušam priču te osobe, n a p r a v i m
pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje,
pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju.
Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje
količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to
jest, navesti je da diše dublje i potpunije. Ima više
načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­
sanje, što ću opisati u n a r e d n i m glavama. Ja polazim
od pretpostavke da osoba to ne može učiniti s a m a za
sebe. inače ne bi došla kod m e n e da traži pomoć.
Znači da m o r a m koristiti svoju energiju da je p o k r e ­
nem. To r a d i m tako što u s m e r a v a m čoveka da radi
neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­
nje, čineći ga dubljim, i koristim fizički pritisak i do­
dir da bih to stimulisao. Važna stvar je da se sa ak­
tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Kada se
poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina,
nevoljna podrhtavanja ili vibracije. To se tumači kao
znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. posebno
kroz donji deo. Glas može postati rezonantniii. pošto
više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. Ne
mora biti potrebno više od dvadeset do trideset m i n u ­
ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da
e „popeo". On se stvarno p r i v r e m e n o izvukao iz d e ­
presivnog stanja.
s
11
11
Lowen,
Depression and the Body, op. cit.
Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja n e p o s ­
redno uočava i doživljava, to nije lek za depresiju.
39
Niti će efekat trajati, pošto osoba ne može sama da
održava kvalitet dubljeg disanja. Ova nesposobnost je
suštinski problem depresija, i to ne može biti proradeno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su
učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i
depresivne ličnosti. Ali, s a m a analiza neće mnogo po­
moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se
poveća energetski nivo te osobe, puneći energetski nje­
no telo.
Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­
jom, a da ne r a z m a t r a m o i pojam energetskog praž­
njenja. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­
ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­
gije. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­
t r e b a m a i mogućnostima. Dete koje raste unosiće više
energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak
energije za rast. Isti je slučaj sa konvalescentima ili
čak ličnim razvojem. Razvoj koristi energiju. S e m toga,
opšte je poznato da će iznos energije koju n e k o unosi
odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost.
Svaka aktivnost t r a ž i i koristi energiju — od lupanja
srca, peristaltičkih pokreta utrobe, do hodanja, govore­
nja i seksa. Međutim, nijedan živi organizam nije m a ­
šina. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­
đenje, već izražavanje sopstvenog bića. Osoba se ispoljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizražavanje slobodno i p r i k l a d n o realnosti situacije, doživ­
ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja
energije. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu
metaboličku aktivnost koja se neposredno o d r a ž a v a na
dublje i punije disanje. Sa doživljavanjem zadovoljstva,
ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na
optimalnom nivou.
Kao što sam rekao, neposredan doživljaj aktivnosti
samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. Ograničite
li p r a v o osobe da se ispoljava, ograničićete njene m o ­
gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Isto tako,
ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe, svoje ideje
i osećanja, ograničene u n u t r a š n j i m snagama (inhibicij a m a ili hroničnim mišićnim tenzijama), njen kapaci­
tet za zadovoljstvo je umanjen. U tom slučaju osoba
će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno), da
bi održala ravnotežu energije u telu.
Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može
obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. P u t s a m o 40
izražavanja kroz pokret, glas i oči mora biti otvoren
da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. Ne retko,
to se dešava spontano u toku punjenja energijom. Di­
sanje može spontano postati dublje, kao rezultat le­
žanja na stolcu za disanje. Iznenada, bez ikakve n a mere ili svesti o tome, pacijent može početi da plače.
U tom t r e n u t k u možda neće znati zašto plače. Dublje
disanje otvara grlo, napaja telo i aktivira potisnute
emocije, rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­
nja tuge. Nekad je ono što izbije bes. Međutim, mnogo
puta se ništa ne desi, j e r je osoba možda suviše upla­
šena da se otvori i prepusti osećanjima. U tom slučaju
će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija
u grlu i grudima, koja sprečavaju izražavanje oseća­
nja. Može biti p o t r e b n o razlabaviti uzdržavanje direkt­
nim fizičkim r a d o m na hroničnoj mišićnoj tenziji.
Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina.
bioenergetika radi sa obe s t r a n e jednačine istovremeno,
da bi povećala energetski nivo osobe, da bi otvorila
samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja
u telu. P r e m a tome, naglasak je uvek na disanju, osećanju i pokretu, u p o r e d o sa nastojanjem da se t r e n u t ­
no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom
istorijom dotične osobe. Taj kombinovani proces laga­
no razotkriva u n u t r a š n j e snage (konflikte) koji spreča­
vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim p o ­
tencijalom. Kad god je jedan od tih u n u t r a š n j i h k o n ­
flikata razrešen, energetski nivo se povećava. To znači
da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz
kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­
nje.
Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može
razrešiti sve goruće probleme, da može otkloniti sve
hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno p r o ­
ticanje osećanja u telu. Možda mi ne postižemo pot­
puno taj cilj, ali započinjemo proces razvoja koji vodi
u t o m pravcu. S v a k a terapija je h e n d i k e p i r a n a činje­
nicom da k u l t u r a u kojoj živimo nije orijentisana p r e ­
ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Kao što sam
već istakao d r u g d e , naša, k u l t u r a nije u s k l a đ e n a sa
vrednostima i ritmom živog tela, već sa m a š i n a m a i
materijalnom produktivnošću. Ne može se izbeći za­
ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i s m a 12
11
Lowen, Pleasure, op. clt.
41
njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1
te k u l t u r e i da su njen deo. Svaka senzitivna osoba
zna koliko je mnogo energije p o t r e b n o da bi zaštitila
sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim
pritiscima i tenzijama, nasiljem i nesigurnošću.
Pojam proticanja treba malo objasniti. Proticanje
predstavlja kretanje u organizmu, čiji je najbolji pri­
m e r proticanje krvi. Protičući kroz organizam, krv
snabdeva tkivo p r o d u k t i m a metabolizma i kiseonikom,
obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­
vode sagorevanja. Ali, k r v je više od posrednika, to
je tečnost tela sa energetskim nabojem. Njeno stru­
janje do svake tačke u telu daje život, toplinu i uzbu­
đenje tom delu tela. Ona je predstavnik i nosilac eros a . Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­
nama, usnama bradavicama i polnim organima. K a d a
p o s t a n u obliveni krvlju (svaki od tih organa je b o ­
gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova), pos­
tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo
k o n t a k t sa drugom osobom. Seksualno uzbuđenje je
sinhronizovano sa povećanjem proticanja k r v i do p e r i ­
ferije tela, posebno do erogenih zona. Da li u z b u đ e ­
nje donosi krv, ili k r v s t v a r a uzbuđenje, nije od zna­
čaja. Oni uvek idu zajedno.
13
S e m krvi, u telu ima i d r u g i h tečnosti sa e n e r g e t s k i m
nabojem — limfa, intersticijalna i intracelularna teč­
nost. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na
krv, već putuje svim telesnim tečnostima. Energetski
govoreći, celo telo se može posmatrati k a o j e d n a ćelija
čija je m e m b r a n a koža. U n u t a r te ćelije uzbuđenje se
može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­
fičnom pravcu, zavisno od prirode naše reakcije na
stimulus. Posmatranje tela k a o jedne ćelije ne negira
činjenicu da u n u t a r nje ima mnogo posebnih tkiva,
nerava,, k r v n i h sudova, sluznica, mišića, žlezda itd., k o ­
ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen
život.
Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje
ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama.
Z a r niste doživeli talas besa koji se širi gornjim d e lom tela, koji napaja ruke, lice i oči? To se može m e njati od senzacije „kuvanja u odelu" do p r e t e r a n o g
snabdevanja glave i vrata krvlju. Kada je osoba toliko
u
42
Lowen,
The
Physical
Dynamics
of
Character
Structure,
op.
clt.
besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. joj
je mrežnjača preplavljena krvlju. S d r u g e strane, ose­
ćanje besa može imati beo, hladan kvalitet i izgled
zbog sužavanja k r v n i h sudova na periferiji, što s p r e ­
čava da k r v dospe do površine. Takođe postoji crni
bes u k o m e je ljutina p r e k r i v e n a crnim oblakom m r ž ­
nje.
Proticanje k r v i i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­
puno različite emocije k a d a protiču različitim kanali­
ma i deluju na različite organe. Proticanje uzbuđenja
duž prednje s t r a n e tela, od srca do usta, očiju i r u k u
će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i p o ­
kazivanjem osećanja. Proticanje ljutine odvija se ug­
lavnom duž zadnje s t r a n e tela. Proticanje krvi u uz­
buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­
zacije. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom
ili da se ide brzo liftom gore-dole. Deca naročito vole
te senzacije, zbog čega se r a d o ljuljaju. O n e su n a j ­
intenzivnije i najprijatnije k a d a se pojave k a o s e n ­
zacije koje se razlivaju po stomaku, praćene j a k i m sek­
sualnim uzbuđenjem. M e đ u t i m , isto proticanje može
biti praćeno anksioznošću, i tada se doživljava kao ose­
ćanje propadanja u stomaku.
Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata
vode, da su n e k i delovi s t r u k t u r i r a n i , ali su mnogi od
njih tečni, možemo zamisliti senzacije, osećanja i emo­
cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. Senzacije,
osećanja i emocije su opažanje u n u t r a š n j i h pokreta u
tom relativno fluidnom telu. Nervi posreduju u opa­
žanjima i usklađivanju reakcija, ali impulsi i pokreti
koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog
napona, u p r i r o d a n r i t a m i pulsacije tela. Ti u n u t r a š ­
nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­
ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom k o n t r o ­
lom. To je najočiglednije kod beba. Posmatranjem t e ­
la beba može se videti n e p r e k i d n a igra p o k r e t a nalik
talasima jezera, samo što su ti pokreti proizvedeni
unutrašnjim silama. K a k o ljudi postaju stariji, njihova
pokretljivost se smanjuje. Oni postaju strukturiraniji
i m a n j e elastični, dok najzad sa smrću ne p r e s t a n u svi
pokreti.
Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu k o m ­
ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­
nizma. Ta nevoljna komponenta, koja je integrisana
sa voljnom akcijom, zaslužna je za živahnost i spon43
tanost naših akcija i pokreta. K a d a je to odsutno ili
smanjeno, telesni pokreti imaju mehanički, beživotni
kvalitet. Cisto voljni ili svesni pokreti, sem kinestetskog osećanja premeštanja u prostoru, izazivaju malo
senzacija. Emocionalni ton ekspresivnog p o k r e t a pro­
izlazi iz njegove nevoljne k o m p o n e n t e koja nije pred­
met svesne kontrole. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­
n a t a ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva, pokrete
koji imaju emocionalni krug, a ipak su koordinirane i
efikasne akcije.
Emocionalni život j e d n e osobe zavisi od pokretljivosti
njenog tela, što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz
telo. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­
ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena.
U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati
napregnutost mišića. Otuda se izrazi „prepreka", „ u m r t vljenost", i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti
fenomen. Uopšte, o postojanju p r e p r e k a može se za­
ključiti gledanjem umrtvljenog područja, ili dodiriva­
njem zgrčenih mišića.
Pošto je telo energetski sistem, ono je u stalnoj ener­
getskoj interakciji sa svojom sredinom. S e m energije
koja nastaje iz sagorevanja hrane, osoba postaje uzbu­
đena ili se napaja kroz k o n t a k t sa pozitivnim silama.
Sjajan, svetao dan, lepa scena, srećna osoba, imaju stimulišući efekat. Mračan i težak dan, ružnoća i depre­
sivni ljudi imaju n e g a t i v a n uticaj na našu energiju i
izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. Svi smo osetljivi na sile ili energije koje nas okružuju, ali njihov
uticaj nije j e d n a k na sve ljude. Osoba sa visokim na­
ponom je otpornija na negativni uticaj. U isto vreme
ona pozitivno utiče na druge, posebno kada je pro ti­
can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i p u n o . Lepo
je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo.
Vi ste vaše telo
Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je
svaki čovek svoje telo. Nijedna osoba ne postoji neza­
visno od tela u k o m e egzistira, kroz koje izražava sebe
i odnosi se p r e m a svetu koji ga okružuje. Bilo bi glupo
protiviti se tom stanovištu, jer bi inače čovek mogao
nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela.
44
Um, duh i duša su aspekti svakog živog tela. Mrtvo
telo nema um, izgubilo je duh, a duša ga je napustila.
Ako ste vi vaše telo, a vaše telo je vi, onda vaše
telo izražava ono što vi jeste. To je vaš način bitisanja
u svetu. Što je vaše telo životni je, to ste više prisutni.
Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti, na p r i m e r
kada ste iscrpljeni, nastojite da se uvučete u sebe. Efe­
kat bolesti je isti — povlačenje. Cak v a m svet može
izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. S
druge strane, ima dana k a d a zračite životom, i svet
oko vas izgleda svetliji, bliži, stvarniji. Svi bismo voleli da budemo p u n i života, da osećamo da smo više
živi, a bioenergetika n a m može pomoći u postizanju
tog cilja.
Pošto vaše telo govori ko ste vi, ono pokazuje i ko­
liko ste prisutni u svetu. Nije slučajno da se koristi
izraz „ n i k o " za označavanje osobe koja nije ostavila
utisak na nas, ili „neko" za osobu koja je ostavila
snažan utisak. To je prosto govor tela. Slično, vaše p o ­
vlačenje nije tajna. Ljudi ga osećaju, k a o što osećaju
vašu tugu ili bolest. U m o r se ispoljava na mnogo n a ­
čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena,
opuštenost kože lica, n e d o s t a t a k sjaja u očima, usporenost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili m o n o tonost glasa. U p r k o s n a p o r u da se to osećanje prikri je,
ono izdaje samo sebe, otkrivajući n a p o r usiljenog poku­
šaja.
Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta
neko oseća. Emocije su telesni d o g a đ a j ; one su b u k ­
valno p o k r e t ili k r e t a n j e u telu, koji se ispoljava kroz
neku akciju. Bes s t v a r a napetost i, kao što smo videli,
napaja gornji deo tela g d e su smešteni glavni organi n a ­
pada, zubi i r u k e . Besnu osobu možemo poznati po cr­
venom licu, stisnutim pesnicama i ustima koja reže.
Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije
nakostrešenost dlake duž v r a t a i leđa. Naklonost i lju­
bav dovode do mekšanja svih k a r a k t e r i s t i k a , k a o i razlivanje toplote kože i očiju. Tuga ima izgled kao da
će osoba da se provali od plača.
Ali, telo otkriva mnogo više od toga. Stav čoveka
prema životu, ili njegov lični stil, odražava se na n a ­
čin držanja tela i na način na koji se kreće. Može se
14
" Englesko - n o b o d y * znači niko, ali razdvojeno na no-body znači
°ez tela. (Prim, prev.)
45
razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­
skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa, spuš­
tena r a m e n a i malo povijena glava ukazuju na potčinjenost teretu koji joj je stavljen na leđa. P r e nekoliko
godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo
veliko, debelo i bezoblično. Zalio se da ga je zbog tela
toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­
paće gaće. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim.
Godinama se bavio trčanjem, držao je dijete da bi sa­
vladao svoju telesnu manu, ali bez uspeha. U toku
terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava
j e d a n aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije.
bio u stanju da prihvati — naime, da se j e d a n deo
njega identifikovao sa slikom o velikom, debelom trap a v k u koji je više bebast nego odrastao čovek. To se]
takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­
ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju.
Tada je shva,tio da biti velika, debela, t r a p a v a beba
jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se
suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste, da bu­
de čovek, da b u d e izuzetan. Njegov stvarni konflikt
je bio dublji nego što je izgledalo, ali sve to je bilo
skupljeno u njegovom telesnom stavu. Na svesnom ili
ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja, ali se
na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati
nikakvim svesnim naporom. Čovek ne može uspeti u
životu boreći se protiv sebe. Napor da se nadvlada telo
osuđen je na propast.
Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­
zičkog procesa. Moj pacijent nije bio samo veliki, de­
beo, detinjasto aljkav. On je bio čovek koji se sve­
srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. Ali, on nije
p o t p u n o bio odrastao čovek, jer su ga njegovo nesvesno i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­
vou. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj
potencijal, ali ne uspeva. Njegovo telo je dramatično
otkrivalo obe njegove strane, jer je imao veliko telo
odraslog čoveka, ali sa debelim valjuškama k a o beba,
Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti
onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. Najčeš­
ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahteva deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. Biti
odrastao, znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­
j i m nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­
nje svojih htenja i želja. Ali, kod ljudi koji imaju taj
46
konflikt, n a p o r da se b u d e nezavisan i odgovoran p o d r i ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da
neko preuzme brigu o njima. Rezultat je mešovita sli­
ka i psihološki i fizički. Ponašanje takve osobe može
odlikovati p r e t e r a n a nezavisnost, uporedo sa strahom
da bude sama. ili nesposobnošću da donese odluku. In­
fantilni aspekti t a k v e ličnosti se mogu manifestovati
kroz male dlanove i t a b a n e , tanke, dugačke noge koje
ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen m u s k u larni sistem koji n e m a agresivne potencijale da bi pos­
tigao ono što mu treba ili što želi.
U drugim slučajevima se radi o konfliktu između
detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti.
Na površini osoba izgleda ozbiljno, često strogo, rigidno, vredno i moralistično. Onda, kada pokuša da se p r e ­
pusti ili preda, postaje detinjasta. Kod takvih ljudi je
to uočljivo k a d a piju. Kroz šegačenje i šale iz njih
izbija dete. Lice i telo t a k v e osobe imaju čvrst, težak
i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. M a d a je
često namrgođen, dečački izgled lica, praćen osmehom
ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti.
Taj konflikt se javlja, kada se ne dozvoljava puno i
slobodno izražavanje dečije razigranosti. Potiskivanje
detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne
uklanja te tendencije. One su zakopane i uklonjene iz
svesnosti, ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­
nosti, pojavljuju se kada se osoba prepusti, kao izvr­
tanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu integrisani u ličnosti, već su odsečeni ili zatvoreni kao
telo strano egu.
Ličnost je zbir životnog iskustva osobe, od kojih se
svako registruje u ličnosti i s t r u k t u r i r a n o je u telu.
Kao što š u m a r može čitati životnu istoriju d r v e t a na
osnovu poprečnog preseka stabla, koje pokazuje go­
dove, t a k o je i bioenergetski t e r a p e u t u stanju da čita
životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. U
oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo, ali su oba
zasnovana na istim principima.
K a k o se ljudski organizam razvija, pridodaje slo­
jeve ličnosti, od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod
odraslog čoveka. K a d a su slojevi dostupni čoveku, lič­
nost je integrisana, oslobođena konflikata. Ako je bilo
koji sloj, ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno,
47
osoba je u konfliktu, znači ograničena. Šematski gra­
fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici:
Kvaliteti koje svaki sloj
sumirati na sledeći način.
beba
pridodaje životu mogu se
= ljubav i zadovoljstvo
dete
= kreativnost i imaginacija
dečak ili devojčica
=
razigranost i zabava
mladić ili devojka
=
romantika i avantura
odrasli
=
realnost i odgovornost
Možda bi. kada se govori o kvalitetima, najbolje bilo
reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­
nje svesti. Svaki sloj onda, predstavlja novo oseća­
nje sebe i svojih potencijala, novu svesnost sebe i
odnosa p r e m a svetu. Međutim, svest nije odvojena
48
ili izolovana jedinica ličnosti. To je funkcija organiz­
ma, aspekt živoga tela. Razvija se u odnosu na rast
tela fizički, emocionalno i psihološki. Zavisi od iskus­
tva; stiče d u b i n u kroz sticanje veština; potvrđuje se
kroz aktivnost.
Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti, neću
da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno
formirana u određenom periodu života. Razigranost, u
stvari, počinje u detinjstvu, ali dostiže svoj p u n i raz­
voj tek pošto je ta faza prošla. Verujem da su svest o
igri i osećanju radosti k a r a k t e r i s t i k e starijih dečaka
i devojčica p r e nego mlađih. Potpunije izlaganje sva­
kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smisaonijom.
Bebu k a r a k t e r i š e želja za bliskošću, posebno sa m a j ­
kom. Beba želi da je drže, maze, da je dobrodošla i da
je prihvaćena. Ljubav, kao što sam istakao u jednoj
od ranijih knjiga, može da se definiše kao želja za
intimnom bliskošću. K a d a je potreba za bliskošću za­
dovoljena, beba je zadovoljna. Rezultat
lišavanja te
potrebe oseća se kao bolno stanje.
Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog
sloja njegove ličnosti. Osećanje ljubavi kod odraslog
nije suštinski različito od onog što beba oseća, m a d a
načini izražavanja mogu biti različiti. U osnovi svih
osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. Čovek
koji je u k o n t a k t u sa bebom koja je on n e k a d a bio,
a koja je još uvek deo njega, poznaje osećanje lju­
bavi. Ona je takođe u k o n t a k t u sa svojim srcem. Čo­
vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi
u onom stepenu u k o m e je izgubio k o n t a k t sa svojim
srcem, ili periodom k a d a je bio beba.
Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet
životu. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto n o ­
voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je
olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije.
Kroz to istraživanje ljudi i stvari, prostora i vremena,
dete stvara sliku o svetu. Pošto nije opterećena s t r u k ­
t u r i r a n i m smislom realnosti, imaginacija je slobodna.
Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­
j a m o sebi — u t o k u koga, dete istražuje, zamišljajući
mogućnosti da b u d e neko drugo ja, kao svoja m a m a ,
na primer.
Mislim da se može reći da se detinjstvo završava k a ­
da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve4
49
tu i sebi samom. Pošto su postigli taj stepen, dečak ili
devojčica, igrajući se, izazivaju svoj lični svet. Poveća­
no ovladavanje m o t o r n i m veštinama i i g r a m a sa dru­
gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna
i koja bogato nagrađuje. Viši je stepen uzbuđenja u
igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece, što je
takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­
va tokom te faze života. Takođe je veće osećanje slo­
bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena
odgovornostima.
Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­
buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­
rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. U
idealnom slučaju, mladost je v r e m e za r o m a n t i k u i
a v a n t u r e , kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog
bliskosti sa d r u g o m osobom, imaginacijom i mental­
nom
kreativnošću
deteta i izazovom i razigranošću
mladosti. K a d a moguće posledice imaju ozbiljnu real­
nost i čovek preuzima odgovornost za njih, znači da je
postignut stupanj odraslog.
Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­
šanja i preuzima odgovornost za njih. Međutim, a k o iz­
gubi k o n t a k t sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je
upoznao kao beba, sa k r e a t i v n o m imaginacijom deteta,
sa razigranošću i radošću deteta, i sa d u h o m a v a n t u r e
i smislom za r o m a n t i k u koja k a r a k t e r i š e mladost, biće
sterilna, uskogruda i rigidna osoba,. Z d r a v odrasli je
beba, dete, dečak ili devojčica i mladić ili devojka. Nje­
govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­
t r e b u i želju za bliskošću i ljubavlju, sposobnost da bu­
de kreativan, slobodu da b u d e radostan i da ima duh
avanturiste. On je integrisano i p o t p u n o svesno ljudsko
biće.
Da bismo razumeli živo telo, m o r a m o odbaciti m e ­
haničke pojmove. Mehanizmi funkcionisanja tela
su
važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. Oči,
na primer, nisu samo k a m e r e ; one su senzorni organ
za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Srce
nije samo p u m p a ; ono je organ osećanja koji prevazilazi moći p u m p e . Mi smo saosećajna bića, što znači
da imamo moć da osetimo i opažamo i da, doživimo
senzacju ili osećanje. Opažanje je funkcija uma, što
je j e d a n aspekt tela. Zivo telo ima um, poseduje d u h
i sadrži dušu. K a k o su ti pojmovi bioenergetski shva­
ćeni?
50
Um, duh i duša
Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um,
proizvod ljudskog mišljenja, da su telo i um, u stvari!
jedno. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene
entitete koji utiču j e d a n na drugi, ali koji nisu di­
rektno povezani. Taj stav se nije potpuno izmenio. Naš
proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i
fizičko obrazovanje, koja n e m a j u veze jedno sa drugim.
Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­
nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­
tete za učenje. I stvarno, oni na to retko utiču. Ako su
telo i um celina, onda istinsko fizičko obrazovanje t r e ­
ba u isto v r e m e da b u d e i pravo mentalno obrazovanje, i
obratno.
Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima
slažemo sa p o j m o m jedinstva, ali p r o p u š t a m o da ga
primenimo na n a š svakodnevni život. Pretpostavljamo
da se dečiji um može obrazovati, a da se ne obrati
pažnja na telo. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja
može se n a p u n i t i detinja glava informacijama. Na
nesreću, informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­
vezana sa iskustvom. Stalno p r e v i đ a m o činjenicu da je
iskustvo telesni fenomen. Covek doživljava samo ono
što se dešava u njegovom telu. Doživljavanje je živo ili
tupo u onom stepenu u kome je telo živo. K a d a doga­
đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća,
ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog delovanja na telo.
Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja
telo, pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi
svoje emocionalne konflikte. Pošto ova tehnika p r o p u ­
šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo, ideje
koje se pojavljuju u toku t r e t m a n a ostaju nemoćne da
dovedu do značajnih p r o m e n a u ličnosti. Suviše često
sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanaliziranja stekli obilje informacija, i neka znanja o sebi,
ali čiji su osnovni problemi ostali n e t a k n u t i . Znanje
postaje shvatljivo k a d a se dešava uporedo sa oseća­
njima. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim
csećanjima u stanju da promeni s t r u k t u r i r a n e šablone
ponašanja.
U p r e t h o d n i m knjigama sam u izvesnom stepenu iz­
ložio problem tela i u m a Ovde bih želeo da istaknem
neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioenerk
•4«
51
getiku. Prvo, um ima usmeravajuću funkciju u odnosu
na telo. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na
različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. Doz­
volite da sugerišem prost eksperiment. Držite svoj dlan
pravo ispred sebe tako da vam r u k a bude relaksirana i
usmerite svu pažnju na dlan. Održavajte pažnju na ruci
otprilike j e d a n minut. Za to v r e m e lagano dišite. Može
se desiti da svoj dlan osećate drugačije. Možete osetiti
strujanje i blago peckanje u dlanu, koji je sada pod na­
ponom. On može početi da vibrira ili da malo p o d r h t a ­
va. A k o to osetite, možete shvatiti da ste usmerili stru­
janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan.
U bioenergetskom g r u p n o m r a d u koristim j e d n u vari­
j a n t u tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­
življaja.
Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne r u k e pritiskaju prste d r u g e r u k e tako da dlanovi budu udaljeni
što je više moguće. Zatim, održavajući taj kontakt, da
okrenu r u k e p r e m a sebi tako da budu u s m e r e n e p r e m a
grudima, a onda da pomeraju r u k e od sebe ne preki­
dajući kontakt. Kažem im da drže r u k e u položaju hiperekstenzije otprilike j e d a n minut dišući lagano. Pri
kraju m i n u t a r u k e su relaksirane i labave. Može se
opet osetiti strujanje, napajanje, peckanje i vibracije.
Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela, primetićete
da v a m je pažnja u s m e r e n a na r u k e zbog povećanog
napona u njima. Vaše r u k e su u stanju povećane t e n ­
zije ili napona. Ako lagano približite dlanove jedan
drugome, tako da b u d u oko pet do sedam s a n t i m e t a r a
udaljeni jedan od drugog, u relaksiranom stanju dok
su još uvek pod naponom, možete osetiti n a p o n medu
njima, kao da se neko telo nalazi između.
Um može usmeriti pažnju jedne osobe p r e m a u n u t r a
ili p r e m a spolja, p r e m a telu ili p r e m a spoljašnjim
objektima. U stvari, čovek u s m e r a v a energiju bilo na
sebe bilo na spoljašnji svet. Z d r a v a osoba može naizmenično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo,
tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja
i okoline. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom
dešava kao i onoga što se dešava drugima. Ali, n e m a
svako tu sposobnost. Neki ljudi postaju suviše svesni
sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. Drugi su toliko
svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost
o sebi. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba.
52
Biti svestan svoga tela j e d a n je od principa bioenergetike, j e r jedino na taj način stvarno saznajemo ko
smo — to jest, upoznajemo sopstveni u m . U toj vezi
um funkcioniše k a o perceptivni i refleksivni organ, osećajući i definišući nečije raspoloženje, osećanja, želje
itd. Stvarno poznavati svoj u m . znači znati šta hoćemo,
šta osećamo. Ako n e m a osećanja, nema ničeg u u m u
(na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek n e m a um
(mišljenje). K a d a je akcija jedne osobe više pod u t i cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja, onda ta
osoba n e m a svoje mišljenje.
Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje, znači
da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako
snažna. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­
guća, sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne p r e 53
ovlada. Izgubiti razum, kao što je slučaj u ludilu, jeste
ne znati šta se oseća. To se dešava kada je um pre­
plavljen osećanjima koja ne može da prihvati i ne usu­
đuje se da ih postavi u centar pažnje. Osoba tada preseca ili disocira svoju svesnu percepciju od svoga tela.
Može postati depersonalizovana, može poludeti, napuš­
tajući sve pokušaje vladanja sobom.
A k o čovek nije svestan svoga tela, razlog za to je
strah da opazi ili oseti svoja osećanja. Kada osećanja
imaju pretići kvalitet, ona se uglavnom potiskuju. To
se postiže razvijanjem hroničnih mišićnih tenzija koje
ne dozvoljavaju nikakvo proticanje uzbuđenja ili raz­
vijanje spontanog p o k r e t a u određenom području. Lju­
di često potiskuju svoj strah, j e r on ima parališući
efekat; potiskuju bes, j e r je suviše opasan, i beznađe,
jer je obeshrabrujuće. Oni će takođe potisnuti svest o
bolu, na primer, bol zbog neispunjene čežnje, j e r ga
ne mogu podneti. Potiskivanje osećanja umanjuje stanje
uzbuđenja u telu i u m a n j u j e sposobnost u m a da se
usredsredi. To je p r i m a r n i uzrok gubitka snage u m a .
Naš um je pretežno okupiran potrebom da ima k o n ­
trolu, na račun toga da se bivstvuje i da se oseća životnije.
Um i d u h su takođe povezani. Količina d u h a koji
osoba ima zavisi od toga koliko je osoba životna i
vibrantna, bukvalno, koliko ima energije. Veza između
energije i d u h a je neposredna. K a d a je osoba uzbuđena
i k a d a se poveća njena energija, njen d u h se budi.
U tom smislu govorimo o n a d a h n u t o j osobi. Ja bih,
p r e m a tome, definisao d u h kao životnu snagu u orga­
nizmu koja se manifestuje u ekspresivnosti osobe .
Kvalitet duha jednog čoveka karakteriše ga kao po­
jedinca i kada je j a k ; to ga izdvaja od drugih jedinki
njegove vrste.
15
Životna snaga, ili d u h organizma, povezan je sa di­
sanjem, u Bibliji je rečeno da je Bog u d a h n u o svoj dah
u g r u d v u gline dajući joj život. U teologiji d u h Boga,
ili Sveti Duh, nazvan je p n e u m a , što se u rečniku definiše kao „životni d u h ili duša". Reč „ p n e u m a " je iz
Grčke, gde znači vetar, dah ili d u h i srodan je grčkoj
reći phein, što znači duvati, disati. Mnoge orijentalne
» Vidi Lowen, Depression and
izlaganje tog pojma.
54
the
Body,
op.
cit.,
za
potpunije
religije stavljaju poseban naglasak na disanje kao način
komunikacije sa apsolutnim. Disanje igra značajnu
ulogu u bioenergetici zbog toga što samo kroz duboko
i puno disanje čovek može sakupiti energiju za duhovni
i duševan život.
Duša je pojam teži za obradu od u m a i duha. P r i ­
marno značenje pojma je „princip života, osećanja,
mišljenja i akcije kod čoveka posmatranog kao pose­
ban entitet, odvojen od t e l a " . Duša se povezuje sa ži­
votom posle smrti, sa rajem i paklom, idejama koje
školovani ljudi d a n a s odbacuju. U stvari, samo pominjanje te reci u knjizi kao što je ova, koja nastoji da
ima objektivnu valjanost, može odbiti neke ljude. Oni
ne mogu pomiriti ideju entiteta odvojenog od tela sa
pojmom jedinstvenosti koju bioenergetika predstavlja.
Ali, ni ja ne mogu postići takvo pomirenje. Na sreću,
svako s m a t r a da je duša do smrti u telu. Šta se sa
njom dešava pri u m i r a n j u i kasnije, ja ne znam. To
pitanje mi ne zadaje mnogo m u k e budući da sam ja
primarno zainteresovan za živo telo.
10
Da li živo telo ima d u š u ? Odgovor zavisi od toga
kako se definiše „duša". Random haus rečnik daje čet­
vrto značenje reči: „emocionalni deo ljudske p r i r o d e ;
sedište osećanja i emocija". Sinonimi duše su duh, srce.
To ne pomaže mnogo, j e r se onda može prosto izosta­
viti. Ta reč ima p o t p u n o drugačije značenje za mene,
ono koje mi pomaže da r a z u m e m ljudsko biće.
Ja gledam na dušu kao na osećanje čoveka da je deo
većeg ili univerzalnog reda. Takvo osećanje mora p r o izaći iz aktuelnog iskustva da je čovek deo ili da je
povezan na neki vitalni ili spiritualni način sa u n v e r zumom. Koristim izraz „spiritualan" ne u njegovom
apstraktnom ili mentalnom značenju, već k a o duh,
pneumu ili energiju. Verujem da je energija u našem
telu u k o n t a k t u i međudejstvu sa energijom oko nas u
svetu i univerzumu. Mi nismo izolovani fenomen. Među­
tim, ne oseća svako tu vezu ili kontakt. Moj utisak o
ljudima je da osobi koja je izolovana, otuđena i nepo­
vezana, nedostaje kvalitet duhovnosti koji primećujem
kod ljudi koji sebe doživljavaju kao deo nečeg većeg
nego što su oni sami.
Mi smo rođeni povezani, m a d a se najvidljivija veza,
pupčana vrpca, prekida po rođenju. Dokle god ta vrpca
w
The Random House Dictionary
skraćeno Izdanje (New York. 1970).
of
the
English
Language,
ne-
55
funkcioniše, beba je u izvesnom smislu deo majke.
Mada beba počinje da vodi potpuno nezavisnu egzis­
tenciju posle rođenja, ona je još uvek povezana sa svo­
jom majkom energetski i emocionalno. Ona reaguje na
majčino uzbuđenje, i majčino raspoloženje utiče na bebino. Ne sumnjam da beba oseća tu povezanost i pri­
padnost svojoj majci. Beba ima dušu i njene oči često
imaju onaj duboki izraz za koji kažemo da je duševan.
Rast je ekspanzija na mnogo nivoa. Uspostavljaju se
i doživljavaju n o v e veze. P r v e veze su sa ostalim čla­
novima porodice. K a d a je jednom ta veza uspostavlje­
na, postoji energetska razmena između bebe i svake
osobe u porodici, plus razmena sa porodicom kao gru­
pom. Ljudi postaju deo sveta, baš kao što on postaje
deo njih.
K a k o se povećava svesnost i kontakt, osoba razvija
sve šire krugove odnosa. Postoji svet biljaka i životinja
sa kojima se takođe identifikuje. Postoji zajednica u
kojoj živi, koja postaje njegova zajednica, kao što on
postaje njen deo. I tako se to nastavlja sa godinama.
Ako čovek ne preseče taj red, osećaće da p r i p a d a veli­
k o m prirodnom poretku na zemlji. Kao što on pripada
tom poretku, tako i poredak pripada njemu. Na d r u ­
gom nivou mišljenja, m a l a zajednica se proširuje da
bi uključila narod i onda čitav svet. Još dalje su zvezde
i univerzum. Oči starijih ljudi n e k a d a imaju odsutan
izraz, kao da je njihov pogled usmeren prema n e b e ­
sima. Izgleda k a o da pri kraju života duša uspostavlja
k o n t a k t sa svojim konačnim odmorištem.
Na sledećem dijagramu je kroz nekoliko koncentrič­
nih krugova prikazano širenje odnosa koje osoba uspo­
stavlja. Taj dijagram je sličan onome iz prethodnog
dela koji ilustruje, u različitim kontekstima, nivoe raz­
voja svesnosti jedne osobe. K a k o se svesnost širi, tako
uključuje više spoljašnjeg sveta u psihu i ličnost čoveka. I energetski i psihički, novorođeni organizam je
kao cvet koji se lagano odvija i otvara p r e m a svetu.
U tom smislu je i duša p r i s u t n a na rođenju, ali u za­
četku. Kao jedan aspekt organizma, duša prolazi kroz
prirodni proces razvoja i sazrevanja da bi se na kraju
potpuno identifikovala sa kosmosom i izgubila svoj in­
dividualni kvalitet. Možemo zamisliti mogućnost da pri
umiranju slobodna energija organizma napušta telo da
bi se stopila sa univerzalnom, kosmičkom energijom.
Kažemo da duša napušta telo pri umiranju.
56
17
Život dolazi na svet kao biće = bitisanje , ali samo
bitisanje nije dovoljno za osećanje zadovoljenja. Ovo
mi je postalo jasno k a d a mi je j e d n a moja pacijentkinja
rekla: „Nije dovoljno bitisati. Ja hoću da p r i p a d a m , a
ne osećam da p r i p a d a m " . Širenje bitisanja u svet kroz
identifikaciju i odnose čini smisao pripadanja. Bitisa­
nje čezne za t i m širenjem. Osećanje čežnje, jedno od
najznačajnijih osećanja u organizmu, odražava potrebu
ZVEZDE I KOSMOS
UNIVERZUM
17
U ovom pasusu se Loven poigrava recima being — biće ili
bitisanje, kao i sa belong = pripadati i long = žudeti (Prim, prev.)
57
organizma za k o n t a k t o m sa okolinom i svetom. Kroz
p r i p a d a n j e duša izbegava usko ograničenje samstva, ne
gubeći osećaj sebe ili bića koje je naš individualni
opstanak.
Život tela: bioenergetska vezba
i
U prvoj glavi sam p o m e n u o da sam p r e nego što
sam sreo Rajha bio a k t i v a n u sportu i gimnastici. Za
mene je život tela uvek imao posebnu privlačnost —
koja bi me normalno mogla voditi ka spoljašnjim
aktivnostima. Ali ja sam podjednako bio uključen u
život uma, tako da se nisam mogao opredeliti za jednu
od te d v e s t r a n e svoje ličnosti. Osećao sam se podeljeno i borio sam se sa tim konfliktnim potrebama,
nadajući se da ću naći rešenje.
Naravno, taj problem nije jedinstven samo za mene.
Mnogi ljudi u civilizovanoj k u l t u r i pate od iste dvoj­
nosti. Mnoge k u l t u r e su morale da razviju načine za
održavanje života tela vibrantnim, uprkos konfliktnim
zahtevima intelektualnog života. U zapadnoj kulturi
j e d a n od glavnih načina za svesno mobilisanje i izazi­
vanje tela jeste sport. Grci, koji su m e đ u p r v i m a shva­
tili važnost života tela, stavili su ogroman naglasak na
sportove.
U direktnoj proporciji sa udaljavanjem (ili uklanja­
njem) k u l t u r e od prirode i života tela povećava se
potreba za specijalnim aktivnostima koje će angažovati
i pokrenuti telo. Svedoci smo danas rastućeg interesovanja za sportove, uporedo sa povećanjem shvatanja
važnosti redovnih vežbi za fizičko zdravlje. Nekoliko
p r o g r a m a vežbi steklo je veliku popularnost u poslednjih deset godina, na primer, vežbe Kraljevske k a n a d ­
ske avijacije i Aerobika, koji se zasnivaju na trčanju
kao osnovnoj vežbi. Na nesreću, stav Amerikanaca pre­
ma telu je opterećen njihovim odnosom p r e m a egu.
Rezultat toga je da su za m n o g e ljude telesno zado­
voljstvo i zadovoljstvo od sporta manje važni od za­
dovoljstva postizanja rezultata. Usmerenost na postiza­
nje rezultata stvara tenziju koja d i r e k t n o umanjuje
efekat aktivnosti na stimulisanje i oslobađanje tela.
Svi mi znamo igrače golfa kojima je propao dan zbog
lošeg udarca. Isti nagon ega da se uspe i da se ide
ukorak sa modom utiču na naš p r o g r a m vežbi. Radimo
58
ih da bismo bolje izgledali, da bismo popravili sliku
0 našem zdravlju, ili razvili mišiće. Idealno telo za nas
ima karakteristike trkačkog konja, doteranog — s p r e m ­
nog da pobedi.
Život tela je osećanje; osećanje da smo živi, v i b r a n tni, dobri, uzbuđeni, ljuti, tužni, radosni i, najzad, za­
dovoljeni. Nedostatak osećanja ili konfuzija osećanja
jeste ono što dovodi ljude na terapiju. Shvatio sam da
gimnastičari, igrači, oni koji intenzivno r a d e vežbe,
podjednako intenzivno pate od tog nedostatka i z b r k a nosti kao i ostali. To je takođe bio moj problem, u p r ­
kos tome što sam se bavio sportom i vežbama. Kroz
terapiju sam bio u stanju da posegnem i otvorim svoja
osećanja i tako obnovim nešto od života svoga tela.
1 rajhovska i bioenergetska terapija teže ka tom cilju.
Ali, ostaje problem. K a k o se može održavati život
tela u vibrantnom stanju posle završetka terapije? Naša
kultura, koja negira život, ne pomaže toj potrebi. To
je pitanje koje Rajh nije nikada razmatrao. On je v e ­
rovao da se osoba zadovoljava usmeravajući ^ svoju
energiju napolje. Njegova filozofija je bila izražena u
izreci „Ljubav, rad i znanje su izvori života. Oni t a ­
kođe t r e b a da vladaju životom". To stanovište dopušta
samo seksualnu aktivnost kao glavni način izražavanja
života tela — put, sve u svemu, suviše uzan i ogra­
ničen.
Moje lično rešenje je bilo da redovno kod kuće ra­
dim bioenergetske vežbe koje se koriste u terapiji. Ja
ih radim već dvanaestak godina. One su mi pomogle
ne samo da b u d e m u k o n t a k t u sa svojim telom, i da
održavam živahnost tela, već su produžile razvoj koji
je terapija započela. Nalazim da su od takve koristi
da sugerišem pacijentima da ih rade kod kuće k a o
dopunu terapije. Njihovu vrednost potvrđuju svi oni
koji ih rade. A mi smo sada počeli da držimo redovne
časove bioenergetskih vežbi za pacijente i d r u g e koji
se posvećuju životu tela. Pošto posvećivanje telu traje
čitav život, očekujemo da će se na sličan način osoba
posvetiti vežbama.
Razočaranje u anti-životni stav zapadne k u l t u r e izaz­
valo je u mnogim ljudima interesovanje za istočnjačku
l i g i j u , filozofiju i d r u g e discipline. Mnoge od njih
shvataju važnost nekih p r o g r a m a telesnog vežbanja kao
suštinske za duhovni razvoj. Rašireno interesovanje za
jogu je samo j e d n a dramatična demonstracija. Ja, s a m se
re
59
upoznao sa jogom p r e nego što sam sreo Rajha, ali se
ona nije svidela m o m e zapadnjačkom u m u . Kroz rad,
sa Rajhom postao sam svestan neke sličnosti između,
joge i rajhovske terapije. U oba sistema glavni nagla­
sak je na važnosti disanja. Razlika između te dve škole
mišljenja bila je u pravcu. U jogi p r a v a c je prema
u n u t r a , prema duhovnom razvoju; u rajhovskoj terapiji
p r e m a napolje, p r e m a kreativnosti i radosti. Svakako
je potrebno pomirenje ta dva gledišta i n a d a m se da
bioenergetika može u tome pomoći. Nekoliko najistak­
nutijih učitelja joge u Americi izrazilo je svoju ličnu
zahvalnost za razumevanje tela koje obezbeđuje bio­
energetika — razumevanje koje im je omogućilo da
prilagode jogu p o t r e b a m a Zapada.
Nedavno su i d r u g e orijentalne discipline usmerene
na telo postale p o p u l a r n e u Americi. Najpoznatije su
tai dži čan vežbe koje koriste Kinezi. I joga i tai dži
naglašavaju značaj osećanja tela, postizanja koordina­
cije i elegancije i postizanje duhovnih osećanja kroz
identifikaciju sa telom. U tome se one energično su­
protstavljaju p r o g r a m i m a vežbi na Zapadu koje su:
usmerene ka moći i kontroli.
Gde je mesto bioenergetskih vežbi u svemu tome?
One predstavljaju integraciju istočnjačkih i zapadnjač­
kih stavova. Kao istočne discipline, one izbegavaju moć
i kontrolu u korist elegancije, koordinacije i duhovno­
sti tela. Ali. one takođe služe da poboljšaju ekspresivnost i seksualnost. Na taj način one služe t o m e da
otvore unutrašnji svet tela, kao i da pomognu prošire­
nju tog života u svet. Takođe, one su specijalno na­
pravljene da pomognu čoveku da dođe u dodir sa ten­
zijama koje inhibiraju život tela. Ali, kao istočnjačka
praksa, one će valjati tek ako postanu disciplina, a ne
ako se rade mehanički ili kompulzivno, već sa osećanjem zadovoljstva i osećanjem značenja.
Ne mogu ovde prikazati p u n r e p e r t o a r vežbi koje ko­
ristimo u bioenergetici. N a d a m se da ću biti u mo­
gućnosti da to u r a d i m u nekoj drugoj knjizi. Ovde
mogu dodati da one nisu formalizovane i da se mogu
improvizovati da bi zadovoljile potrebe pojedinca i
t r e n u t n e situacije. Ali opisaću izvestan broj tih vežbi
dok b u d e m o obrađivali osnovne principe da bismo po­
kazali njihovu svrhu. J e d n a od tih osnovnih vežbi je
ona koju sam dosta rano razvio da bih sebi pomogao
da b u d e m više u svojim nogama i stopalima i da bu60
više uzemljen. Ta vežba se zove luk ili izvijanje i
nredstavlja j e d a n od osnovnih stresnih položaja.
Linija na crtežu pokazuje pravilan luk ili izvijanje
tela Centralna tačka r a m e n a je direktno iznad cen­
tralne tačke nogu i linija koja spaja te tačke čini skoro
savršen luk koji prolazi kroz centralnu tacku na k u ­
kovima.
d
e
m
Kada je telo u tom položaju njegovi delovi su savr­
šeno uravnotežeui. Dinamski posmatrano, luk je napet
i spreman za akciju. Energetski, telo je pod naponom
od glave do pete. Covek oseća svoje noge na podlozi i
glavu u vazduhu i oseća se p o t p u n o povezan i integrisan. Zbog toga što je ovo energetski nabijen stre­
sni položaj, n o g e će početi da vibriraju.
Crtež AP-fotografije koji prikazuje Kineze koji rade
takozvani „Taoistički luk". Tekst ispod slike k a ž e : Tri
građanina Šangaja izvode kinesku gimnastiku Taidžinhuan. Vežba potiče iz Taoističke filozofije i cilj joj je
da postigne h a r m o n i j u sa univerzumom kroz kombi­
naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja.
Taj položaj koristimo da omogućimo čoveku da se
oseća povezano ili integrisano, da b u d e čvrsto posađen
na svojim n o g a m a i da drži glavu gore. Ali, takođe
koristimo taj položaj u dijagnostičke svrhe, j e r on od-
mah otkriva nedostatak integracije tela i određuje pnV
rodu i smeštaj glavnih mišićnih napetosti. Odmah ću
opisati k a k o to utiče na luk.
Taj položaj i vežbe koristili smo u r a d u više od
osamnaest godina. Zamislite moje iznenađenje kada mi
je j e d a n pacijent pokazao AP-fotografiju koja prika­
zuje Kineze koji r a d e u p r a v o iste vežbe. (Fotografija
je bila objavljena 4. m a r t a 1972. godine.)
Naslov i k o m e n t a r i su bili najinteresantniji. Tao
znači put. P u t taoa je kroz harmoniju u sebi i harmo­
niju sa okolinom i univerzumom. Spoljašnja harmonija
zavisi od unutrašnje, što se može postići kroz „kombi­
naciju telesnih p o k r e t a i t e h n i k e disanja". Bioenergetika
teži ka istoj harmoniji istini sredstvima. Mnogi od na­
ših pacijenata su koristili varijacije tai dži vežbi uporedo sa bioenergetikom.
Kinezi, m e đ u t i m , polaze od pretpostavke da njihovi
ljudi nemaju velike telesne poremećaje koji bi ih spre­
čavali da pravilno rade vežbe. To se ne može pretpos­
taviti za zapadnjake. A da li je to tačno za današnje
Kineze, takođe je pod znakom pitanja.
Cest problem koji sam sretao kod ljudi jeste rigidnost čitavog tela koja ne dozvoljava čoveku da svojim
telom napravi luk. Linija koja spaja srednju tačku
ramena i nogu je p r a v a linija. Uočljiva je neelastič­
nost nogu. Osoba ne može p o t p u n o da savije članke.
Tenzija u donjem delu leđa sprečava savijanje. Karlica
je malčice uvučena.
Suprotan slučaj je hiperfleksibilnost leđa koja se p r e ­
više savijaju. Ovo znači slabost u mišićima leđa, što
mislim da se odnosi na osećanje nedostatka čvrstine.
Dok su rigidno telo i ličnost previše nefleksibilni, ova
druga ličnost i telo su previše savitljivi. U oba slučaja
je luk neodgovarajuće napravljen, tako da nedostaje
osećanje integracije i proticanja i nema osećanja u n u ­
trašnje ili spoljašnje harmonije. Linija luka je savijena
na prelomnim tačkama. Donji deo leđa ne služi da po­
dupre telo; tu funkciju su preuzeli mišići stomaka koji
su veoma zgrčeni (vidi sliku sa str. 66).
Drugi čest poremećaj je prekid u liniji luka koji do­
vodi do jakog povlačenja karlice. To je suprotno p r e t ­
hodnom slučaju k a d a je karlica bila previše g u r n u t a
unapred. Taj poremećaj je prikazan na sledećoj .°lici.
U slučaju kada je karlica isturena napred kolena su
ukočena. Kolena se mogu saviti jedino ako se zadnjica
povuče unazad. Uočljiva je napetost u donjem delu
leđa, kao i duž nogu i leđa.
Ponekad, kada se telo p o s m a t r a spreda, jasna je podeljenost delova tela. Glavni delovi tela, glava i vrat,
trup i noge, prosto nisu u jednoj ravni. Glava i v r a t
su iskrivljeni na levu ili desnu stranu. Skicirao sam
taj položaj sa linijom koja pokazuje iskrivljenje.
[ Ta iskrivljenja otkrivaju da telo nije h a r m o n i č n a celina. Ona predstavljaju rasparčavanje integriteta lič­
nosti, što je tipično za shizoidnu ili shizofrenu osobu.
Shizoidan znači podeljen. Ako postoji podeljenost u
ličnosti, ona mora postojati u telu na energetskom n i ­
vou. Ličnost je svoje telo.
Pre nekoliko godina moji saradnici i ja bili smo poz­
vani da govorimo o bioenergetici i prikažemo je grupi
lekara i studenata u Nacionalnom institutu za mentalno
zdravlje. Ja sam govorio o bliskom odnosu između tela
i ličnosti. Posle predavanja su n a m tražili da prikaže­
mo našu sposobnost da postavljamo dijagnozu na os­
novu tela, ne znajući ništa o ličnosti. Bilo n a m je zar
e d o m prikazano nekoliko subjekata koje su ljudi iz
r
5
65
Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje prethodno
dijagnosticirali. Tražio sam od svakog subjekta da za­
uzme p r e t h o d n o opisan stresni položaj da bih video
u kojoj meri je telo usklađeno. Posle kratkotrajnog
posmatranja tela, moji saradnici i ja smo otišli u od­
vojene sobe. Pozivali su nas da izađemo j e d a n po j e ­
dan, tako da se nismo mogli savetovati — da bismo
razmenili dijagnoze.
5«
67
Svako od nas je postavio istu dijagnozu koja se sla­
gala sa onom postavljenom od članova Nacionalnog
instituta za mentalno zdravlje. U dva slučaja podeljenost tela je bila tako j a s n a da je lako bilo postaviti
dijagnozu shizoidne ličnosti. U trećem je dominantan
kvalitet bila izrazita rigidnost. J e d a n od shizoidnih sub­
j e k a t a je bio osobit. Oči su mu bile različitih boja.
K a d a sam to istakao bio sam iznenađen da niko od
prisutnih to nije primetio. K a o i toliki drugi psiholozi
i psihijatri, i oni su bili naučeni da slušaju, a ne da
gledaju. Bili su zainteresovani za pacijentov um i za
njegove reči, a ne za njegovo telo i ono što telo iz­
ražava. Još nisu bili naučili da čitaju jezik tela.
Poremećaji tela k a o što su ovi koje s a m skicirao is­
tiču simptome koji navode ličnosti da traži terapiju.
Rigidna osoba neće popustiti u situaciji u kojoj treba
da pokaže mekoću i nežnost. Osobi čija su leđa suviše
m e k a i savitljiva nedostajaće agresija u situacijama
kada je ona potrebna. Svi pacijenti osećaju da su u
disharmoniji sa sobom i svetom. Oni neće obnoviti tu
harmoniju praktikovanjem vežbe „luk", jer ne mogu
uraditi vežbu k a k o treba. Ali, ovo će im pomoći da
osete tenzije u svojim telima koja im otežavaju izvo­
đenje vežbe. Te tenzije se mogu osloboditi kroz druge
bioenergetske vežbe od kojih će n e k e biti opisane u
n a r e d n i m glavama ove knjige. K a d a kažem da je oso­
ba koja je u stanju da n a p r a v i luk kako valja u har­
moniji sa univerzumom nimalo se ne kolebam, niti
i m a m rezervi, j e r n i k a d a nisam video osobu sa k r u p ­
n i m emocionalnim problemima koja je bila u stanju
da to uradi k a k o treba. To nije stvar vežbe, jer se
taj položaj ne može naučiti. To nije statičan položaj.
Od čoveka se traži da diše duboko i p u n o dok je u
lom položaju. Covek treba da b u d e sposoban da odr­
ži funkcionisanje i integritet tela pod stresom. Redov­
no vežbanje pomaže u velikoj meri. To čoveku pomaže
da b u d e u dodiru sa svojim telom, da oseti poremećaje
i napetosti i da razume njihovo značenje. To mu takođe
pomaže da zadrži osećanje harmonije sa univerzumom
kada ga je jednom stekao. U tehnološkoj kulturi evo
nije mali izazov.
68
III JEZIK TELA
Suština
života:
suština
stvari
Jezik tela ili telesni jezik ima dva dela. J e d a n se od­
nosi na znakove i izraze koji nose informacije o osobi;
drugi se odnosi na verbalno izražavanje koje se odnosi
na funkcionisanje tela. U ovoj glavi ću prodiskutovati
o oba dela onoga što nazivamo jezik tela, počevši od
drugog. Na primer, izraz „stajati na vlastitim n o g a m a "
je jezik tela. On, n a r a v n o , znači biti nezavisan i p r o ­
izlazi iz našeg životnog iskustva. Kada smo bili bebe
zavisili smo od drugih, oni su n a s nosali i pomagali
nam. K a k o smo odrasli, tako smo naučili da stojimo na
sopstvenim n o g a m a i da b u d e m o nezavisni. Mnoga
takva iskustva su deo našeg svakodnevnog jezika. Mo­
žemo za nekoga da kažemo da ima „ukočen v r a t " u
smislu da je tvrdoglav, ili da mu se „tresu r u k e " sa
značenjem da je škrt i da nerado daje, ili da ima „začepljena usta", da označimo onoga ko malo govori. Go­
vorimo da neko nosi „breme na plećima", n e k o „para
nosom n e b o " držeći glavu uzdignuto, ili da stoji „čvrsto
na zemlji", čime označavamo naše psihološke stavove.
Sandor Rado (Sandor Rado) je pretpostavio da jezik
ima svoj koren u proprioceptivnim senzacijama — t j .
osnova svih jezika, je telesni jezik. Verujem da je to
valjan predlog pošto je komunikacija p r i m a r n o r a z m e na iskustva,, što je, u stvari, reakcija na situacije ili
događaje. U svetu, međutim, gde ima drugih relevantnih
referentnih okvira jezik će usvojiti izraze iz tih sistema.
Na primer, izraz „juri četvrtom brzinom" proizašao je iz
našeg iskustva sa automobilima i ima smisao samo za
°ne ljude koji poznaju t a k a v sistem. Drugi p r i m e r je
izraz „glava mu se isparava", što se odnosi na operacije
69
p a r n i h mašina. Takvi izrazi se mogu nazvati „jezik
mašina". Ne znam koliko toga je postalo deo našeg
načina govora i mišljenja. Možemo pretpostaviti da će
sa v r e m e n a tehnologija uvesti u n a š e rečnike mnoge nove
izraze koji su daleko od jezika tela. Sve mašine su na
neki način p r o d u ž e t a k ljudskog tela i funkcionišu na
principima koji operišu u telu. To se lako vidi u pros­
tim o r u đ i m a kao što su vile, koje predstavljaju produ­
žetak r u k e i prstiju, lopata, koja je produžetak ruke
sa skupljenim prstima, čekić kao produžetak pesnice.
Cak i komplikovanije mašine imaju taj odnos prema
telu; teleskop je produžetak očiju, kompjuter, pak,
mozga. Međutim, često g u b i m o iz vida tu činjenicu i
više pokazujemo tendenciju da mislimo o telu kao da
operiše po principima mašine, nego obrnuto. Identifikujemo sebe sa mašinom, koja je u svom ograniče­
nom funkcionisanju moćniji i n s t r u m e n t od tela. Na
kraju, vidimo telo kao mašinu i tada g u b i m o kontakt
sa vitalnim i suptilnim aspektima tela.
Bioenergetika ne gleda na telo kao na mašinu, čak
ni kao najkomplikovaniju i najlepšu ikad stvorenu ma­
šinu. Tačno je da se neki aspekti telesnog funkcionisanja mogu porediti sa m a š i n o m ; na srce se, na primer,
može gledati kao na p u m p u . Izolovano iz tela, srce je
p u m p a ili, recimo drugačije, kada srce ne bi bilo uk­
ljučeno u celokupan život tela, ono bi bilo samo pum­
pa. Ali, ono je u velikoj meri uključeno i to je ono
što ga čini srcem a ne p u m p o m . Razlika između ma­
šine i srca jeste da mašina ima ograničenu funkciju.
P u m p a p u m p a , ništa više. Srce takođe pumpa, i u toj
ograničenoj operaciji funkcioniše kao mašina. Ali. srce
je takođe integralni deo tela i u tom aspektu svog funkcionisanja radi nešto više nego što je p u m p a n j e krvi.
Ono služi i doprinosi životu tela. Jezik tela prepoznaje
tu razliku i to je ono zbog čega je to tako značajno.
• Bogatstvo izraza koji u sebi sadrže reč srce pokazuje
koliko su ljudima važni nemehanički aspekti srca. Navešću samo n e k e od njih. U izrazu „ući u srce proble­
m a " mi izjednačavamo srce sa pojmom suštine. Srce ta­
kođe označava c e n t a r ili jezgro, kao što se vidi iz izraza
»pogodio si me u srce", što pretpostavljamo da ozna­
čava najdublji, najcentralniji deo ličnosti.
Svako zna da povezujemo osećanje ljubavi sa srcem.
„Pokloniti srce" znači zaljubiti se, „otvoriti srce neko­
m e " znači saopštiti nešto značajno bez prikrivanja osobi
70
u čiju ljubav verujemo. U ovim p r i m e r i m a srce se k o ­
risti uglavnom kao simbol. Ali, srce se ne povezuje sa­
mo sa osećanjima; u našem jeziku ono je organ oseća­
nja. Kada kažemo „skupilo mi se srce*', saopštavamo
proprioceptivne senzacije koje druga osoba može da
oseti u sebi, što označava ekstrem anksioznosti i raz­
očaranja. Srce se takođe širi sa radošću i to u b u k v a l ­
nom smislu, ne samo figurativno. Ako je to slučaj, da li
izraz „imati slomljeno srce" označava stvarnu, fizičku
traumu? Ja verujem u to, ali takođe verujem da slom­
ljeno srce može da se zaleči. Reč „slomiti" ne znači
nužno „slomiti na dva ili više delova". To može zna­
čiti prekid, u smislu veze između srca i periferije tela.
Osećanje ljubavi ne protiče više slobodno od srca p r e ­
ma svetu.
Bioenergetika se interesuje za to k a k o čovek vlada
osećanjem ljubavi. Da li je njegovo srce zatvorena, ili
otvoreno? Otvoreno p r e m a svetu, ili zatvoreno u sebe?
Njegov stav se može odrediti na osnovu izraza tela,
ali da bi se to učinilo mora se razumeti jezik tela.
Srce je zatvoreno u koštanom kavezu, g r u d n o m k o ­
šu, ali taj kavez može biti čvrst ili mek, n e p o k r e t a n
ili osetljiv. Njegove osobine se mogu osetiti pipanjem,
što se vidi po čvrstim mišićima i g r u d n o m košu koji
se ne p r e p u š t a pod blagim pritiskom. Pokretljivost grudi
se može videti pri disanju. Kod velikog broja ljudi
grudni koš se pri disanju ne pokreće. Kod njih su po­
kreti disanja pretežno dijafragmatski, ali sa slabim a b dominalnim učešćem. Grudi su n a d u v a n e i održavaju
se u položaju udisanja. Kod nekih ljudi s t e r n u m for­
mira ispupčenje, kao da drži ljude podalje od srca.
Izbacivanje g r u d n o g koša je vrsta prkosa. Ako to n a merno radite, osetićete da kaže „neću te pustiti da
mi priđeš".
P r i m a r n i kanal komunikacije za srce je kroz grlo
i usta. To je detetu prvi kanal, k a d a ono poseže svo­
jini u s n a m a i ustima za majčinom dojkom. Međutim,
dete ne poseže samo u s n a m a i ustima, ono poseže i
svojim srcem. U poljupcu je zadržana svest o tom p o ­
kretu kao izrazu ljubavi. Ali, poljubac može biti gest
ljubavi ili izražavanje ljubavi; razlika je da li je u
to uključeno srce ili nije, što zavisi od toga da li je
kanal za komunikaciju između srca i usta otvoren ili
zatvoren. Skupljeno grlo i stegnut v r a t mogu uspeš71
no blokirati svako prolaženje osećanja. U t a k v i m slu­
čajevima srce je relativno izolovano, zatvoreno.
Drugi komunikacioni k a n a l od srca je kroz ruke i
dlanove, k a d a se pruže da dodirnu. U tom slučaju slika
ljubavi je nežan, t a n a n , milujući dodir majčine ruke.
isto tako, ako je akcija izraz ljubavi, osećanje mora
da p o đ e od srca i da protiče kroz r u k e . R u k e koje
istinski vole su pod visokim energetskim nabojem. Do­
d i r takvih r u k u ima svojstvo da leći. Napetost u rame­
nima ili zgrčenost mišića r u k u mogu sprečiti protica­
nje osećanja kroz r u k e . Napetost u r a m e n i m a se javlja
kada se n e k o plaši da posegne za nečim ili da doživi
neuspeh. Napetost malih mišića r u k e je rezultat po­
tisnutih impulsa da se uhvati ili ščepa, da se grebe
ili udavi. Verujem da zbog takve tenzije nastaje reumatski artritis. U n e k i m slučajevima sam našao da
praktikovanje vežbe opisane u prvoj glavi, gde se ruke
snažno upiru j e d n a o drugu u hiperekstenziji, pomaže
n e k i m ljudima da prevaziđu n a p a d e reumatičnog art­
ritisa u rukama.
Treći kanal komunikacije od srca p r e m a svetu je ka
donjem delu tela, kroz s t r u k i karlicu do genitalnih or­
gana. Seks je akt ljubavi, ah da li će to biti samo gest
ili izražavanje iskrenih osećanja, opet zavisi od toga da
li je u to uključeno srce. K a d a je osećanje ljubavi pre­
ma p a r t n e r u snažno, seksualni doživljaj ima jačinu
i dostiže nivo uzbuđenja koji klimaks ili orgazam čini
ekstatičnim događajem. P r e t h o d n o s a m i s t a k a o
da je
p o t p u n i zadovoljavajući orgazam moguć samo kada
se čovek p o t p u n o preda. U t a k v o m slučaju se stvarno
oseća lupanje srca (lupanje od radosti) u t r e n u t k u kli­
maksa. Ali, taj kanal može takođe biti presečen ili zat­
voren u različitim stepenima tenzija u donjem delu
tela.
17a
Seks bez osećanja je k a o obrok pojeden bez apetita.
Naravno, većina ljudi nešto oseća; pitanje je koliko
oseća i koliko je komunikacioni kanal otvoren. Jedan
od najčešćih poremećaja kod ljudi je nepovezanost gor­
njeg dela tela sa donjim delom. Ponekad dve polovine
ne izgledaju kao da pripadaju istoj osobi. Kod nekih
ljudi je gornja polovina dobro razvijena dok su kar­
i k a i noge mali i izgledaju nerazvijeno, kao da pri"a Alexander Lowen,
19G5).
72
hove and
Orgasm
(New
York,
Macmillan,
padaju detetu. Kod drugih je karlica p u n a i okrugla,
ali je gornja polovina mala, uzana, k a o u deteta. U
svim takvim slučajevima osećanja jednog dela nisu
integrisana sa osećanjima drugog. Ponekad gornja po­
lovina tela ima čvrst, rigidan i agresivan kvalitet, dok
donja polovina izgleda meka, pasivna i mazohistička.
Ako postoji nepovezanost u bilo kom stepenu, prirod­
ni pokreti disanja ne protiču slobodno kroz telo. D i ­
sanje je ili g r u d n o , sa malim učešćem stomaka, ili
dijafragmatsko, sa smanjenim pokretima g r u d n o g k o ­
ša. Ako se kaže čoveku da savije leđa k a o u tai dži
luku opisanom ranije, linija tela ne formira pravi luk.
Karlica je ili isturena napred ili povučena unazad, te
stvara prekid u liniji i u jedinstvu tela. Nedostatak
jedinstva označava da glava, srce i genitalni organi
nisu integrisani.
Hronična mišićna napetost koja sprečava slobodno
proticanje uzbuđenja i osećanja, nalazi se često u p r e delu dijafragme, u mišićima koji okružuju karlicu i
u gornjem delu nogu. Oslobađajući ih kroz fizički i
psihološki pristup, ljudi počinju da osećaju da su „po­
vezani". To je njihova reč. Glava, srce i genitalni or­
gani ili mišljenje, osećanja i seks nisu više odvojeni
delovi ili odvojene funkcije. Seks postaje svi više i više
izraz ljubavi uporedo sa većim zadovoljstvom. Bez izu­
zetka se prekida svako promiskuitetno ponašanje koje
je prethodno postojalo. Kod žena srce ima d i r e k t n u i
neposrednu vezu sa dojkama, koje reaguju erotski i
glandularno na impulse koji pritiču iz srca. U seksual­
nom uzbuđenju bradavice postaju zasićene krvlju i ispupčene; pri dojenju žlezde izlučuju mleko. P r e m a t o ­
me, normalno je da je akt dojenja jedan od najjasnijih
izraza majčinske ljubavi. Uzgred budi rečeno, teško je
zamisliti da majčino mleko neće odgovarati detetu. Dete je začeto i razvijeno u istom polju iz koga se i
mleko stvara. Međutim, pacijenti saopštavaju da su do­
življavali majčino mleko k a o kiselo. M a d a ja uzimam
takvu tvrdnju za ozbiljno, ipak ne verujem da je m l e ­
ko samo po sebi bilo loše. Verovatnije je da^je majka
bila ogorčena i ozlojeđena što je dete suviše optere­
ćuje — ozlojeđenost koju je dete osetilo i na to r e a govalo. Dojenje, k a o i seks. jeste više od fiziološke reak­
cije. To je emocionalni odgovor i prema tome je t a k o ­
đe p r e d m e t majčinskog raspoloženja i stava. Proticanje
osećanja od srca do dojki može da se suzi i smanji.
73
Srcu sam posvetio više prostora j e r je ono glavno
u svim terapijama. Ljudi dolaze na terapiju sa raz­
ličitim žalbama: depresija, anksioznost, osećanje neadekvatnosti, osećanje promašenosti itd. Ali, iza svake
od tih žalbi leži n e d o s t a t a k radosti i zadovoljstva ži­
votom. Danas je u modi govoriti o samorealizaciji i
ljudskim potencijalima, ali takvi izrazi su bez značaja
ukoliko se čovek ne upita — potencijal za šta? Ukoliko
čovek želi da živi p u n i j e i bogatije, to može postići
samo ako otvori svoje srce životu i ljubavi. Bez lju­
bavi — prema sebi samom, p r e m a svojim bližnjima,
p r e m a prirodi i u n i v e r z u m u — osoba je hladna, ne^
dodirljiva i n e h u m a n a . Od našeg srca protiče toplina
ujedinjujući nas sa svetom u k o m e živimo. Ta toplina
je osećanje ljubavi. Cilj svih terapija je da pomognu
čoveku da poveća svoje kapacitete da daje i p r i m a lju­
b a v — da proširuje svoje srce, a ne samo znanja.
Interakcija
sa
životom
Kako se krećemo od srca p r e m a periferiji tela, tako
ćemo razmatrati one organe koji komuniciraju sa sre­
dinom. Jezik tela je p u n izraza koji proizlaze iz proprioceptivne svesnosti o njihovim funkcijama. Ta iz­
ražavanja su tako bogata u slikovitosti da onaj ko pro­
učava ljudsku ličnost ne može da ih ignoriše.
T r e b a da počnemo od lica, jer je to deo tela koji
se otvoreno prikazuje svetu. To je takođe prvi deo koji
ispitujemo k a d a gledamo d r u g u osobu. Kao što reč
„srce" znači centar ili jezgro, tako i reč „lice" ima pro­
šireno značenje koje uključuje spoljašnje pojavljivanje
objekata ili situacija. T a k o govorimo o licu zgrade ili
zemlje. U izreci „to su stari problemi sa novim licem '
govorimo o p r o m e n a m a u spoljašnjoj pojavi situacije,
bez odgovarajućih p r o m e n a u suštini.
Reč „lice" se takođe koristi da označi „imidž" jed­
ne^ osobe, što je u vezi sa odnosom lica p r e m a egu,
pošto je ego u jednoj od svojih funkcija zainteresovan
za „imidž" koji osoba stvara. „Izgubiti lice" znači doživeti povredu ega; mnogi ljudi stoga nastoje da „odr­
žavaju lice". A k o neko „skriva lice", to označava ose­
ćanje stida u k o m e se ego oseća ponižen. Osoba sa
j a k i m egom se „suočava licem u lice" sa situacijom,
dok slabija osoba može izbegavati da se „suoči". Izra­
-
žavanje uključuje lice. i lice koje nosimo govori u velekoj meri o tome ko smo mi i k a k o se osećamo. Pos­
toje nasmejana lica. depresivna lica, lica koja zrače,
tužna lica itd. Na nesreću, mnogi ljudi nisu svesni iz­
raza svojih lica i utoliko su v a n dodira sa onim šta
oni jesu i šta osećaju.
Ta r a z m a t r a n j a n a m dopuštaju da procenimo ego
jedne osobe na osnovu njenog lica. Lice shizoidne osobe
izgleda kao maska, što je j e d a n od dijagnostičkih zna­
kova tog stanja, pokazatelj niskog nivoa njegovog ega.
Kako se njegovo stanje popravlja tokom t r e t m a n a , lice
mu postaje ekspresivnije. Veliko, puno lice označava
jak ego (to je jezik tela), ali se može ponekad videti
velika glava i lice na malom telu i obratno, veliko telo
sa malom glavom i licem. U tim slučajevima se može
pretpostaviti u k o m stepenu su ego i telo disocirani.
Drugo interesantno zapažanje odnosi se na t e n d e n ­
ciju mnogih dečaka i devojčica da skrivaju svoja lica
iza kose. Meni to izgleda kao izraz nespremnosti da se
suoče sa svetom. To se takođe može protumačiti kao
neprihvatanje tokova n a š e k u l t u r e koja procenjuje
pojavnu stranu. Mnogi mladi ljudi imaju anti-ego pred­
rasude u svojim ličnostima; prestiž, status, pokazivanje
i materijalni znaci prestiža su im odvratni. Možemo
razumeti taj s t a v k a o p r e t e r a n o reagovanje na spoljašnju pojavu njihovih roditetlja koja se tako visoko vred­
nuje, često po cenu u n u t r a š n j i h vrednosti i istine.
Svaki organ i crta lica ima sopstveni jezik tela. Obrve,
oči, obrazi., usta i b r a d a koriste se da označe različite
kvalitete ili crte. Pogledajmo neke izraze u kojima ^se
pominju ovi anatomski delovi. Izdignute obrve označa­
vaju uglađenu i intelektualnu osobu. Nasuprot tome,
spuštene obrve označavaju grubijana. Osoba spušta
obrve a k o delu je potišteno zbog toga što je nečije
zapovedničke reči i izgled zastrašuju. Njene obrve se
zaista spuste. K a d a je neko drzak i neuviđavan kažemo
da ima mnogo o b r a z a . Njeni obrazi se stvarno ističu
kada postanu obliveni krvlju i osećanjem.
18
Funkcija viđenja je
»videti" izjednačava
vida osoba" ne samo
Blistave oči su znak
toliko važna svesti da se glagol
sa glagolom razumeti. „Dalekoda vidi dalje već misli unapred.
i simbol veselosti. Kao ekspre-
18
l
Na srpskohrvatskom jeziku bi se reklo da je osoba bezobrazna,
i- da nema obraza. (Prim, prev.)
75
sivni organ, oči igraju veliku ulogu u jeziku tela. Tako
mnogo značenja može da se prenese pogledom da često
procenjujemo reakcije d r u g i h ljudi kroz njihove oči. Što
se tiče usta, koristimo izraze kao što su jezičara, za­
pečaćena usta itd. Funkcija zuba je bogata metafo­
rama. Dobro zagristi u nešto je snažniji izraz nego la­
titi se nečega (ili uhvatiti se ukoštac). Osoba koja visi
n a d provalijom držeći se zubima, je očajna. Govori­
mo o „dobrom p a r č e t u " kada uživamo u hrani. Najzad,
izraz „glavu g o r e " znači ne klonuti d u h o m u nevolji.
Spuštanje b r a d e je početni pokret prepuštanja jecanju.
To je lako uočljivo kod beba, čija se brada opusti i
počne da p o d r h t a v a neposredno p r e nego što beba poč­
ne da plače. U bioenergetskoj terapiji je ponekad neop­
hodno tražiti od pacijenta da opusti bradu, da bi mu
se omogućilo da zaplače.
Ljudski glas je čovekovo najekspresivnije sredstvo.
Pol J. Mozes (Paul J. Moses) u knjizi Glas neuroze opi­
suje zvučne elemente u glasu i pokazuje njihov odnos
sa ličnošću. U narednoj glavi ću diskutovati o pojmo­
vima koji su u osnovi čovekove sposobnosti da čita
ličnost na osnovu glasa. Jezik tela priznaje važnost gla­
sa. A k o osoba „nema pravo glasa" u nekoj situaciji,
znači da se i ne računa. Ona „nema šta da kaže". „Iz­
gubiti d o b a r glas" može značiti i izgubiti ugled.
Funkcija ramena, r u k u i dlanova učestvuje u jeziku
tela. Covek „nosi odgovornost na svojim plećima". „Lak­
ta se" k a d a krči sebi p u t ne birajući sredstva, a zasu­
kati r u k a v e označava spremnost za borbu. A k o čovek
„dobro rukuje sobom" ponosimo se njime. Učešće ne­
koga u nekoj aferi k a r a k t e r i š e m o kao „njegove ruke
su u m e š a n e u to".
Ruka je p r i m a r n i i n s t r u m e n t dodirivanja. Sadrži više
taktilnih telašaca nego bilo koji drugi deo tela. Dodiri­
vanje je, p r e m a tome, prvenstveno funkcija kontakta
rukom, ali to nije m e h a n i č k a operacija. Dodirivanje
je osećanje k o n t a k t a sa d r u g o m osobom. Tako je izraz
„Dirnulo me je to što si r e k a o " samo drugi način da
se k a ž e „izazvao si osećanja u m e n i " — lepši način
da se to kaže, pošto podrazumeva ideju bliskosti. „Biti
u dodiru sa nečim" znači biti svestan. Taj izraz ozna­
čava blisku vezu između dodirivanja i znanja. Bebe
uče osobine objekata trpajući ih u usta, gde je ukus
važan senzorni modalitet. Deca uče kroz dodirivanje.
76
Veza dodirivanja i znanja predstavlja važno pitanje
terapiju. D a l i n e k o može zaista poznavati drugu
osobu ne dodirujući je? Ili, kako možete osetiti osobu
ako je ne dodirnete? Tradicionalna psihoanaliza je izbegavanjem bilo kakvog fizičkog k o n t a k t a između pa­
cijenta i analitičara, verovatno iz straha da to može
izazvati seksualna osećanja, postavila barijeru m e đ u lju­
dima kojima je potrebno da budu direktnije u dodiru, a
ne samo kroz reči. Dodirujući pacijentovo telo, t e r a p e u t
može osetiti mnogo štošta: mekoću ili čvrstinu m u s k u ­
lature; vlažnost kože; živost tkiva. Kroz dodir on može
staviti do znanja pacijentu da ga on oseća i prihvata
kao telesno biće i da je dodirivanje prirodan način da
se bude u k o n t a k t u .
za
Pacijentu fizički dodir sa t e r a p e u t o m predstavlja znak
da terapeut brine o njemu. To je povezano sa prošlošću
kada je majka dodirivala i nosila dete, pokazujući na
taj način svoju nežnu ljubav. Mnogi ljudi u našoj k u l ­
turi p a t e od nedostatka telesnog kontakta,, što vuče
korene iz detinjstva. Kao rezultat tog nedostatka, oni
žele da ih d r u g i dodiruju i drže, ali se plaše da to
traže. Oni osećaju da je fizički k o n t a k t tabu, j e r je u
njihovom u m u i telu to suviše blisko povezano sa sek­
sualnošću. Pošto tabui te vrste otežavaju ljudima da
budu u dodiru sa d r u g i m a , terapeutski je značajno
ukloniti te tabue. Dužnost je terapeuta, p r e m a tome,
da pokaže da se on s a m ne plaši da dodirne pacijenta
niti da pacijent dodirne njega.
19
Ali, ako t e r a p e u t stavi r u k e na pacijenta, postavlja
se pitanje kvaliteta dodira. Može se dodirnuti osoba,
posebno ako je suprotnog pola, na t a k a v način da je
dodir seksualan, a fizički k o n t a k t erotičan. T a k a v do­
dir potvrđuje pacijentovu najdublju anksioznost o fi­
zičkom k o n t a k t u i još više pojačava tabu, bez obzira
na terapeutovo ubodi van je da je sve u redu. To nije u
redu. Bilo koje seksualno uključivanje t e r a p e u t a je
jzdaja poverenja u terapijski odnos, što pacijenta izlaže
istoj t r a u m i koju je doživeo u odnosu roditelj — dete.
Ako se izdaja prihvati kao nešto normalno, to vodi
seksualnom ponašanju iza koga se krije nesposobnost
da se uspostavi stvarni k o n t a k t kroz dodir.
" Montagu, Touching op. cit. Važnost
V o ž e n a u ovoj studiji Montagua.
dodirivanja
je
potpunije
77
Terapeute-v dodir treba da b u d e topao, prijateljski
pouzdan i bez ličnog interesa, da bi izgradio povereJ
nje kroz dodirivanje. Ali, pošto je t e r a p e u t takođe
ljudsko biće, njegova lična osećanja se mogu povre­
m e n o isprečiti. K a d a se to desi, on ne treba da dodi­
ruje pacijenta. P r e m a tome, t e r a p e u t treba da poznaje
sebe, da bude u dodiru sa sobom p r e nego što može da
b u d e u dodiru sa pacijentom. Proći kroz sopstvenu
terapiju je osnovni uslov za terapijski rad sa drugi­
ma. Očekuje se od t e r a p e u t a da zna kvalitet dodira
da prepozna razliku između senzualnog dodira, dodira
podrške, čvrstog i grubog, i između mehaničkog i ose­
ća j nog dodirivanja.
Pacijent ima veliku potrebu da dodiruje terapeuta,
pošto je pacijentov t a b u protiv dodirivanja ono što
uzrokuje osećanje izolacije. Da bih prevazišao taj tabu,
ja često tražim od pacijenta da mi dodirne lice dok
leži na krevetu. To r a d i m tek pošto sam pokrenuo neke
od pacijentovih strahova. Nadvijen nad njim, ja sam u
položaju m a j k e ili oca koji p o s m a t r a pacijenta kao dete.
To kolebanje, probni pokreti, anksioznost koju taj pos­
tupak izaziva, isprva su me iznenadili. Mnogi pacijenti
su dodirivali moje lice v r h o v i m a prstiju, kao da su
uplašeni da uspostave potpuni k o n t a k t r u k a m a . Neki
su kazali da su se plašili da ću ih o d g u r n u t i ; drugi
da su osećali da n e m a j u prava da me dodiruju. Bez
podsticanja da to u r a d e , malo je njih privuklo moje
lice svome, m a d a je to bilo ono što su, u stvari, želeli
da urade. U svim slučajevima taj postupak je vodio
do dubine p r o b l e m a do kojih se nije moglo stići samo
recima.
U nekim slučajevima pacijentov dodir je imao ispi­
tivački kvalitet. Osoba će dozvoliti svojim prstima da
ispituju moje lice kao što beba ispituje crte lica ro-i
ditclja. Ponekad će pacijent odgurnuti moje lice, uz­
vraćajući na taj način ono odbacivanje koje je jednom
sam doživeo. Ali, ako se pacijent prepusti svojoj čež­
nji za fizičkim kontaktom, on će me privući sebi, čvrsto
me držati i dodirivati moje telo r u k a m a . Pošto vidi da
ja osećam njegovu čežnju, on to oseća kao prihvatanje.
S t u p a n j e u k o n t a k t sa m n o m omogućava mu da stupi
u k o n t a k t sa sobom, što i jeste cilj terapeutskog rada.
Treće glavno polje interakcije je odnos osobe sa pod­
logom na kojoj stoji. Svaki položaj koji zauzimamo,
svaki korak koji n a p r a v i m o sadrži taj odnos. Za razliku
78
od riba i ptica, mi se osećamo kod kuće kada smo na
tena firma. I za razliku od drugih sisara, stojimo i k r e ­
ćemo se na dve noge. Taj položaj n a m oslobađa r u k e .
premeštajući funkciju nošenja težine na kičmeni stub
i noge. P r o m e n a ka u s p r a v n o m položaju vrši pritisak
na mišiće leđa koji su smešteni u
lumbosakralnom
predelu. U narednoj glavi ću govoriti o prirodi tog
pritiska i njegovom odnosu p r e m a tegobama u donjem
delu leđa. Ovde smo zainteresovani za odnos funkcija
donjih ekstremiteta prema ličnosti, k a k o se o n e odra­
žavaju na naš jezik tela.
Možemo, na primer, opisati osobu kao „dobro sto­
jeću" ili onu koja „nije dobro stojeća". Ova druga se
i ne računa k a o osoba. Takođe možemo pitati „kako
stojiš?" u vezi nečega. Vaš stav će odrediti vaš polo­
žaj. Neko „stoji iza" predloga, ili je protiv njega. Ako
neko ne „zauzme stav" on „stoji po strani". Ako ima
stav, on „čvrsto stoji na zemlji". Pojam snage je u
izdržljivosti (opstajanju). To je očigledno u izrekama
kao što je „ostati u s p r a v n o " protiv napada, destrukcije
ili raspadanja ili „izdržati kritiku".
Suprotno od „stajanja" nije glagol sedeti, što je raz­
ličita vrsta akcije, već skljokati se, pokunjiti ili biti
„nepostojan". „Nepostojana" osoba n e m a stav, skljokana osoba ne može da stoji, a pokunjena se uzdržava
da stane. Ti izrazi su metafore kada se koriste za telo;
međutim, kada se primenjuju na ličnost, imaju b u k ­
valno značenje. Ima ljudi čije telo izražava pokunjenost, drugi izražavaju skljokanost ili u izvesnom ste­
penu pokazuju skrhanost. Neki ljudi su nesposobni da
stoje bez premeštanja težine sa jedne noge na drugu.
Kada takvi stavovi opisuju tipičan položaj tela, oni
opisuju i osobu.
Kako se osoba snalazi u životu — t j . k a k a v je njen
osnovni stav kao ljudskog bića — dramatično se ot­
kriva kroz njeno telo. Uzmimo kao čest p r i m e r , t e n ­
denciju ljudi da stoje sa ukočenim kolenima. Rezultat
tog položaja je da se noge pretvaraju u k r u t oslonac
Po cenu njihove fleksibilnosti (akcija kolena). To nije
Prirodan položaj i pokazuje da je toj osobi potreban
dodatni oslonac. Taj položaj n a m govori da kod te
osobe postoji izvesna nesigurnost (inače, otkud potreba
za dodatnim osloncem?), bilo da je osećanje nesigurnosti
svesno ili nesvesno. Ako tražimo od osobe da stane sa
79
malo savijenim kolenima, to će izazvati vibracije u
nogama, što izaziva, osećanje „neće me noge držati".
Da bi neko imao d o b a r položaj tela, m o r a biti uzemljen. Stopala t r e b a da stoje ravno na podlozi sa relaksi­
r a n i m lukom stopala, ali ne sklj okanim. Ono što obič­
no zovemo r a v n i m t a b a n i m a je spuštenost lukova, čija
je posledica p r e m e š t a n j e težine p r e m a u n u t r a š n j e m de­
lu stopala. Visok luk je, s d r u g e strane, znak zgreenosti mišića stopala. Visok l u k smanjuje k o n t a k t sto­
pala i podloge i pokazuje da stopala te osobe nisu
dobro posađena. Interesantno je primetiti da je visok
luk dugo bio s m a t r a n oznakom zdravlja i kao bolja
osobina. Mnogi od nas se mogu setiti da su policajci
ranije nazivani dustabanlijama, pretpostavljam zato što
su im tabani r a v n i od „udaranja nogama", k a o št<|
još uvek kažemo. „Dustabanlija" je uvredljiv izraz i
označava niži položaj na društvenoj skali.
K a d a sam bio dete moja m a j k a je stalno brinula
o mojim r a v n i m t a b a n i m a . Žestoko se opirala da obu­
v a m sportske patike, j e r se bojala da će one povećati
tendenciju ka r a v n i m t a b a n i m a . Ja sam strašno želeo
sportske patike, jer su bile idealne za trčanje i šutira­
nje lopte. Sva druga deca su obuvala patike, tako da
sam se žestoko borio pa sam najzad i dobio t a k v e pa­
tike. Moja majka je insistirala da nosim uloške, što je
za mene bilo mučenje i trebalo mi je n e k o v r e m e da se
oslobodim te bede. To je bilo stvarno mučenje, jer sam
kroz čitavo detinjstvo patio od žuljeva zbog tesnih,
tvrdih cipela. Ja n i k a d a nisam imao r a v n e t a b a n e , ma­
da n i s a m imao ni dovoljno visok luk koji bi zadovo­
ljio moju majku. U stvari, moji t a b a n i nisu bili do­
voljno ravni i tokom godina bioenergetskog rada na
sebi nastojao sam da postignem potpuniji k o n t a k t sa
podlogom, čineći ih ravnijim. S i g u r a n sam da k a o rezultat tog rada od t a d a n e m a m žuljeve, otoke i dru­
ge tegobe sa nogama.
Odnos stopala p r e m a stajanju i d r u š t v e n o m položaju
je ilustrovan kroz stari kineski običaj da povezivanjem
stopala malih devojčica sprečavaju rast stopala koja
ostaju mala i relativno nekorisna. Dva razloga su pos­
tojala za to. Mala stopala su bila znak višeg društvenog
r a n g a ; sve otmene žene u Kini imale su mala stopala.
To znači da one nisu m o r a l e da r a d e teške poslove ili
da hodaju daleko, već su bile nošene u palankinu. Se­
ljanke koje nisu sebi mogle dozvoliti taj luksuz ostav­
80
ljene su sa velikim širokim stopalima. Drugi razlog za
povezivanje ženskih stopala je bio vezivanje žena za
kuću, oduzimanje nezavisnosti. Pošto je ta p r a k s a bila
ograničena na jednu klasu, mora se posmatrati kao od­
raz kulturalnog i društvenog stanovišta Kineza. P r o u ­
čavanje manifestovanja k u l t u r a l n i h stavova kroz izra­
žavanje tela naziva se kinezika. U bioenergetici se p r o ­
učava efekat k u l t u r e na samo telo.
Godinama smo u Institutu za bioenergetsku analizu
držali na panou k a r i k a t u r u koja prikazuje profesora
anatomije k a k o sa štapom u ruci pokazuje studentima
medicine m a p u ljudskog stopala. U podtekstu kaže:
„Siguran s a m da oni od vas koji planiraju da budu
psihijatri nisu ni najmanje zainteresovani za ono što
ću sada ispričati". Možda bi ono što bi on rekao o
stopalu bilo nevažno za psihijatriju. Mi u bioenergetici
verujemo da stopala jedne osobe k a ž u onoliko o lič­
nosti koliko i njena, glava. P r e nego> što postavim
dijagnozu ličnosti ja volim da vidim kako osoba stoji.
Da bih to video, ja gledam u njena stopala.
Uravnotežena osoba održava dobro ravnotežu na n o ­
gama, težina je r a v n o m e r n o raspoređena između pete
i prednjeg dela stopala. K a d a je sva težina na petama,
što se dešava k a d a neko stoji ukočenih kolena, lako
se gubi ravnoteža, Slabo g u r k a n j e grudi može ga obo­
riti unazad, posebno a k o nije s p r e m a n da se suprot­
stavi. To sam pokazao mnogo p u t a tokom naših g r u p ­
nih terapija. Za t a k v u osobu se može reći da je „slab
protivnik". Taj stav je pasivan. Premeštanje težine na
prednji deo stopala p r i p r e m a osobu za kretanje u n a p red i predstavlja agresivan stav. Pošto ravnoteža nije
statičan fenomen, biti u ravnoteži zahteva stalno prilagođavanje položaja i čini neophodnim svesnost o sto­
palima.
Izreka da „osoba stoji na zemlji sa obe noge" može
biti shvaćena bukvalno samo u smislu da postoji osećaj kontakta između stopala i podloge. T a k a v se k o n ­
takt pojavljuje kada uzbuđenje ili energija t e k u kroz
noge, stvarajući v i b r a n t n u napetost sličnu onoj opisa­
noj u vezi ruku, k a d a se pažnja ili energija u s m e r e
na njih. Tada je čovek svestan stopala i može na njinia da se uravnoteži.
Cesto se o m o d e r n o m čoveku govori kao o o t u đ e ­
nom ili izolovanom. Rede čujemo da je neko išču­
pan iz korena ili da n e m a korena. Džejms Mičener
6
81
(James Michener) je okarakterisao deo današnje mla­
deži kao skitnice. Kao k u l t u r n i fenomen to je predmet
za sociološka istraživanja. Ali, to je takođe bioenergetski fenomen; nedostatak osećanja da se ima koren
mora da proizlazi iz nekih poremećaja u telesnom funkcionisanju. Taj poremećaj je u nogama, koje su naše
pokretno korenje. Baš kao korenje drveća, naše noge
i stopala su u energetskom međuodnosu sa podlogom.
Kada čovek hoda bosonog po vlažnoj travi ili vrućem
pesku može osetiti da mu noge postaju energetski na­
bijene i žive. Isti efekat se može postići od bioenergetskih, telesno doživljajnih vežbi. J e d n a vežba koju koris­
tim za taj cilj jeste da kažem osobi da se savije unapred i da vrhovima prstiju lagano dodirne podlogu.
Noge su oko 30 cm razdvojene, prsti blago okrenuti
prema u n u t r a . Počinjući sa savijenim kolenima, osoba
ih ispravlja sve dok ne oseti napetost u mišićima lis­
tova sa zadnje s t r a n e nogu. Noge, m e đ u t i m , ne treba
nikada da budu potpuno opružene. Položaj se drži oko
jedan minut, ili više, dok osoba diše lako i duboko.
Ako osećanja protiču kroz noge, one će početi da vibriraju. Stopala mogu početi da peckaju. Pacijent koji
radi tu vežbu nekad saopštava da se oseća kao da
pušta korenje dok se to dešava; nekad čak oseća kao
da mu se noge produžavaju i ulaze u podlogu.
Biti „ukorenjen" ili „uzemljen", imati „stav" ili
„stajati za" važne su ljudske vrednosti i verujemo da
su danas retki kvaliteti. Automobili su nas potpuno lišili
korišćenja nogu i stopala. A avionski prevoz nas je pot­
puno odvojio od podloge. Međutim, njihovo osnovno
delovanje na telesno funkcionisanje je p r e indirektno
nego direktno. Kulturalni uticaj koji nas se najviše tiče
jeste promena u odnosu između majke i deteta, promena primetno u smeru smanjenja k o n t a k t a
među
njima. Donekle sam tu pojavu izložio u svojoj poslednjoj knjizi . Majka je detetova prva zemlja, ili da
kažem drugačije, dete je uzemljeno kroz majčino telo.
Zemlja i podloga su simbolično identični sa majkom
koja je predstavnik zemlje i kuće. Zanimljivo je primetiti da se u engleskom jeziku „ukorenjavanje" ko­
risti da se upišu detetovi instinktivni pokreti traženja
bradavice. Moji pacijenti nisu razvili osećanje da su
uzemljeni ili ukorenjeni zbog nedostatka zadovoljava20
Lowen,
82
Depression and the Body,
op.
cit.
jućeg kontakta sa telom svojih majki. Bez sumnje, nji­
hove majke same nisu bile utemeljene osobe. Majka
koja je sama iščupana iz korena ne može obezbediti
detetu osećanje sigurnosti ili uzemljenosti koja je bebi
potrebna. Ako previdimo te bioenergetske činjenice
nećemo biti u mogućnosti da sprečimo katastrofalan
efekat visoko mehanizovane i tehnološke k u l t u r e na
ljudski život.
Telesni znaci i izražavanje
Jezik tela se zove neverbalna komunikacija. Danas
za to postoji prilično interesovanje, jer je shvaćeno da
telesno izražavanje nudi ogroman broj informacija. Ton
glasa ili telesni izgled često imaju veći uticaj nego reči
koje osoba izgovara. K a d a sam bio mlad deca su p e vala refren „Stapovi i k a m e n j e mogu polomiti moje k o ­
sti, ali n a d i m a k me ne može povrediti", refren koji sugeriše da su bili neosetljivi za verbalne uvrede. Ali mi
takođe kažemo „pogled koji ubija". Ako majka u p u ­
ćuje detetu ubilački pogled, ono to ne može lako iz­
baciti iz glave. Deca su mnogo svesnija jezika tela
nego odrasli koji su tokom dugog školovanja naučili
da obraćaju pažnju na reči a zapostavljaju telesno iz­
ražavanje.
Svaki inteligentan proučavalac ljudskog ponašanja
zna da reči mogu da se koriste da saopšte laž. Cesto
nema načina da se na osnovu samih reči sazna da
li je informacija tačna ili lažna. To naročito važi za
lične stavove. Na primer, kada pacijent kaže „Dobro
se osećam", ili „Moj seksualni život je odličan; n e m a
Problema sa tim", na osnovu reči se ne zna da li su
stavovi tačni ili ne. Mi često govorimo ono što želimo
da ljudi veruju o n a m a . Nasuprot tome, jezik tela ne
može da se koristi za o b m a n u ako posmatrač zna ka­
ko da ga koristi. A k o se moj pacijent zaista oseća dobro
to će se odražavati na njegovo celokupno stanje. Oče­
kivao bih da mu lice blista, da mu oči sjaje, da mu
glas bude rezonantan, a pokreti živahni. U odsustvu
tih telesnih znakova, ja bih sumnjao u njegovu t v r d J u . Slična r a z m a t r a n j a važe i za seksualni život. K a d a
telo jedne osobe svojom mišićnom napetošću pokazuje
da ona drži osećanje u sebi — steže zadnjicu i guši
se
nemoguće je da ima „odličan" seksualni život
n
0>
83
pošto je nesposobna da se prepusti snažnom seksual­
nom uzbuđenju.
Telo ne laže. Čak i k a d a osoba pokušava da izveštačenim položajem prikrije prava osećanja, njeno telo
protivreči položaju stanjem napetosti koje se t a d a stva­
ra. Niko ne vlada p o t p u n o svojim telom. Zbog toga se
detektori laži mogu uspešno koristiti za razlikovanje is­
tine od laži. Izgovaranje laži s t v a r a stanje telesne ten­
zije koje se odražava na krvni pritisak, otkucaje pulsa
i električnu aktivnost kože. Novija t e h n i k a za utvrđi­
vanje te razlike je analiza glasa. T o n i rezonantnost
odražavaju svako osećanje koje čovek ima. Stoga je
logično da se u procesu otkrivanja laži može koristiti
glas.
Poznato n a m je da rukopis jedne osobe može da se
koristi za u t v r đ i v a n j e crta te ličnosti. Ima ljudi koji
tvrde da mogu da čitaju k a r a k t e r na osnovu načina
na koji neko hoda. A k o svaki aspekt ljudskog izraža­
vanja otkriva ko smo, onda sigurno naše čitavo telo
mora govoriti o n a m a još potpunije i jasnije.
U stvari, mi reagujemo na d r u g e ljude zavisno od
njihovog telesnog izražavanja. Stalno procenjujemo
jedni druge, o d m e r a v a m o snagu ili slabost drugog, živahnost ili umrtvljenost, seksualnu privlačnost itd. Na
osnovu telesnog izražavanja, često odlučujemo da l£
jednoj osobi možemo verovati, koje je njeno osnovno
raspoloženje i koji su njeni osnovni stavovi o životu.
Mladi ljudi danas govore o „vajbovima" n e k e osobe,
ili vibracijama, k a o d o b r i m ili lošim, zavisno od toga
k a k a v utisak telo te osobe ostavlja na posmatrača. Na­
ročito u psihijatriji, subjektivni utisak koji neko stiče
o pacijentovom telesnom izražavanju je najvažniji po­
datak koji se može imati za rad i skoro svi terapeuti
neprestano koriste tu informaciju. Međutim, ima nevoljnosti u psihijatriji i u javnosti uopšte, da se ta|
informacija s m a t r a v r e d n o m i pouzdanom, pošto se ne
može lako i objektivno proveravati. Mislim da je to
u suštini stvar poverenja koje neko ima u svoje opa­
žanje i čula. Deca koja imaju malo razloga da sumnja­
ju u svoja čula oslanjaju se na tu informaciju vise
nego odrasli. To je priča o „Carevom novom odelu •
U vreme k a o što je ovo današnje, kada postoji jaka
tendencija da se manipuliše ljudskim mišljenjem reci­
ma i slikama, taj izvor informacija je od ogromne
važnosti.
84
Kada bioenergetske pojmove predstavljam profesio­
nalcima često sam suočen sa zahtevima za statistikom
grafikonima, sigurnim činjenicama. Razumem želju za
takvim informacijama, ali to ne t r e b a da utiče na to
da kao beznačajne odbacimo p o d a t k e koje n a m šalju
čula. Biološki smo snabdeveni receptorima za daljinu
— očima, ušima, nosom — što n a m omogućava da procenimo situaciju p r e nego što lupimo glavom. Ako ne
verujemo svojim čulima, podrivamo svoju sposobnost
da osetimo i razumemo. Osećajući drugu osobu čulima,
možemo razumeti njenu borbu i nevolju na osnovu
onoga što ona govori o svom životu. Možemo je onda
razumeti kao ljudsko biće, što je prvi uslov da joj se
pomogne.
Osećati drugu osobu je proces uživljavanja. Uživljavanje je funkcija identifikacije — t j . identifikujući
se sa nečijim telesnim izražavanjem, može se osetiti
njegovo značenje. Čovek takođe može da oseti k a k o bi
bilo kada bi bio ta druga osoba, m a d a ne može imati
osećanja koja ovaj drugi ima. Osećanja s v a k e osobe
su privatna, subjektivna. Ona oseća šta se dešava u
njenom telu; vi osećate šta se dešava u vašem telu.
Međutim, pošto su sva ljudska tela slična u osnovnom
funkcionisanju. ona mogu biti u rezonanci kada su na
istoj talasnoj dužini. K a d a se to desi, osećanja u jed­
nom telu su slična osećanjima u drugom.
Praktično, to znači da ako n e k o zauzme telesni stav
druge osobe, može osetiti značenje i imati osećanje tog
telesnog izraza. Pretpostavimo da vidite osobu čiji je
grudni koš isturen, r a m e n a podignuta, obrve izvijene
i da vi želite da saznate šta taj stav znači. Zauzmite
taj položaj. U d a h n i t e vazduh, dignite r a m e n a i obrve.
Ako ste u k o n t a k t u sa svojim telom. odmah ćete p r i rnetiti da ste usvojili izraz straha. Možete se osećati
uplašeno, ali ne morate, što zavisi od toga da li je
izazvan strah koji je u v a m a , ali u svakom slučaju
ćete tačno prepoznati izraz. Onda će te razumeti da
Jezikom tela druga osoba kaže „plašim se".
Druga osoba se ne mora osećati uplašeno, bez obzi­
ra na strah koji izražava. Ako ne oseća strah, znači
da nije u dodiru sa izrazom svoga tela. To se dešava
kada je j e d a n stav dugo bio održavan pa je postao
strukturiran u telu. Hronično uzdržavanje ili napetost
gube efikasan ili energetski naboi i uklonieni su iz
e s t i . Oni se ne opažaju i ne doživljavaju. Telesni
sv
85
stav postaje „druga p r i r o d a " te osobe, u k o m slučaju
kažemo da je to deo k a r a k t e r a . Može se, najzad, pre­
poznati po toj pozi, m a d a na prvi pogled može iz­
gledati čudno. Naši p r v i utisci o ljudima su telesne
reakcije koje težimo da zapostavimo usmeravajući se
na njihove reči i dela.
Reči i akcija su u velikoj meri pod voljnom kon­
trolom. Mogu se koristiti da saopšte utisak koji protivreči izrazu tela. Tako osoba čije telo izražava strah
može govoriti i ponašati se pokazujući hrabrost, stav
sa kojim se više identifikovala na ego-nivou, nego sa
s t r a h o m koji izražava njegovo telo. U t o m slučaju opi­
sujemo svestan stav kao kompenzatorni — t j . kao na­
por da se prevaziđe strah koji se iza toga krije. U slu­
čajevima k a d a osoba ide do ekstremno dugog poricanja
straha koji se manifestu je u telu, njeno ponašanje se
naziva kontrafobičnim. Telo ne laže, ali govori jezikom
koji jedino drugo telo može da razume.
Imitiranje telesnog izraza d r u g e osobe je neophodno
samo da bi isprva učinilo njegovo značenje jasnim.
Kada je značenje j e d n o m određeno, asocira se sa tim
izrazom bilo k a d a da se vidi. T a k o znamo da stisnute
usne izražavaju neodobravanje, isturena vilica prkos, a
širom otvorene oči strah. Međutim, da bismo se uverili
u valjanost ovih tumačenja, t r e b a da zauzmemo te polo­
žaje. Zato bih hteo da zamolim čitaoca da zauzme sledeće položaje i da vidi da li može pratiti tumačenje
koje dajem. U položaju stajanja povucite zadnjicu u n a pred i stegnite mišiće zadnjice. Možete primetiti dva
efekta: jedan je da gornja polovina tela oseća slabost
u predelu dijafragme, i drugi, da je u predelu karlice
uočljiva napetost uzdržavanja ili uvlačenja. Slabost je
g u b i t a k telesnog stava i, p r e m a tome, gubitak samoaktualizacije. Ako biste zamislili da ljudsko biće ima
rep, mogli biste nacrtati taj organ provučen između
nogu. Bičevan pas zauzima isti položaj. Verujem da
smo se uverili u tumačenje tog telesnog stava kao zna­
ka da se osoba oseća kao da je bičevana, ponižena ili
poražena.
Uzdržavanje se oseća kao stegnutost karličnih ispusta,
analnog u r i n a m o g i genitalnog. Mnoge psihološke stu­
dije su pokazale da su tipične karakteristike osobe sa
mazohističkim tendencijama doživljavanje sloma ega sa
osećanjem ponižavanja i poraza koji to prati, plus tež­
nja da se zadržavaju osećanja. Sledeći korak je koreli86-
ranje tog sklopa psiholoških crta sa izvesnim fizičkim
stavom. K a d a je ta korelacija jednom utvrđena, stalno
e proverava posmatranjima drugih pacijenata. Najzad,
karakterna s t r u k t u r a se identifikuje sa određenim t e lesnim položajem. Stegnuta zadnjica povučena u n a p r e d
označava mazohistički element u toj ličnosti.
Čitanje telesnog izraza je često komplikovano zbog
prisustva onoga što se zove kompenzatorni telesni stav.
Tako neke osobe sa telesnim stavom koji otkriva mazo­
hističke tendencije, k a o što je uvučena zadnjica, mogu
— nasuprot t o m e — usvojiti stav prkosa u gornjem
delu tela — isturena vilica, isturen g r u d n i koš — da
bi pokušali da prevaziđu mazohističku potčinjenost iz­
raženu u donjem delu tela.
Izražena agresivnost takođe može služiti da prikrije
pasivnost i povodijivost. Nemilosrdnost može skrivati
osećanje poraženosti a neosetljivost debelokošca može
negirati ponižavan je. U t a k v i m slučajevima govorimo o
sadomazohizmu. jer kompenzirajuće ponašanje privlači
pažnju u p r a v o na slabosti zbog kojih je i napravljeno
da bi ih skrilo.
Čitanje jezika tela zahteva da čovek b u d e u k o n t a k t u
sa sopstvenim telom i da b u d e osetljiv za njegovo iz­
ražavanje. Bioenergetski terapeuti se podvrgavaju t a k ­
vom toku t r e t m a n a koji je napravljen da im omogući
da dođu u dodir sa sopstvenim telom. Malo ljudi je u
našoj kulturi oslobođeno mišićnih napetosti koje s t r u k turiraju njihove reakcije i defmišu uloge koje igraju
u životu. Ti sklopovi napetosti odražavaju t r a u m e koje
su doživeli u toku odrastanja — odbacivanje, zavođe­
nje, potčinjavanje i frustracije. Nije svako doživeo te
traume u j e d n a k o m intenzitetu. Ako, na primer, odba­
civanje dominira životom deteta, ono će razviti shizoidne načine ponašanja koji su fizički i psihološki
strukturirani u ličnosti. To postaje druga priroda čok a i ne može se menjati izuzev otkrivanjem čovekove prve prirode. Isto važi i za d r u g e oblike pona­
šanja.
s
V e
Izraz „druga p r i r o d a " se često koristi za opisivanje
Psiholoških i fizičkih stavova, koji su, mada su „nepri°dni u toj meri postali deo ličnosti da izgledaju p r i ­
rodni. Izraz podrazumeva da postoji ..prva p r i r o d a "
oslobođena tih s t r u k t u r i r a n i h stavova. Možemo definit i tu p r v u prirodu negativno ili pozitivno. Možemo
ć i da na telesnom nivou ona predstavlja odsustvo
r
Sa
re
8-7
hronične mišićne napetosti koja ograničava osećanja i
pokrete, a na psihološkom nivou odsustvo racionali­
zacije, negiranja i projekcije. Pozitivno, ona mora biti
priroda koja zadržava lepotu i gracioznost, kojima su
sve životinje prirodno obdarene rođenjem. Važno je
razumeti razliku p r v e i d r u g e prirode, j e r mnogi ljudi
prihvataju svoje telesne napetosti i odstupanja kao
„prirodne", ne shvatajući da pripadaju „drugoj priro­
d i " koja izgleda kao da je prirodna samo zbog dugog
navikavani a. Duboko sam ubeđen da zdrav život i
zdrava k u l t u r a mogu biti izgrađeni samo na čovekovoj
prvoj prirodi.
IV BIOENERGETSKA TERAPIJA
Put u
otkrivanje
sebe
Bioenergetika se ne s m a t r a samo terapijom, kao što
ni psihoanaliza nije ograničena isključivo na, analitički
tretman emocionalnih poremećaja. Obe discipline se interesuju za razvoj ljudske ličnosti i nastoje da shvate
razvoj zavisno od socijalne situacije u kojoj se on od­
vija. Ipak, terapija i analiza su kamen-temeljci na, k o ­
jima stoji ovo razumevanje, pošto je uvid u probleme
ličnosti stečen kroz brižljiv rad na ličnim problemima.
Dalje, terapija obezbeđuje efikasnu podlogu za p r o v e ravanje valjanosti uvida, koji inače ne može biti više
od čiste spekulacije. P r e m a tome, bioenergetika ne m o ­
že biti odvojena od bioenergetske terapije.
Po m o m mišljenju, terapija sadrži put u otkrivanje
sebe. To nije k r a t a k i jednostavan put, niti je bez
tegoba i bezbolan. I m a opasnosti i rizika, ali ni sam
život nije bez rizika, jer je i on p u t u nepoznato u b u ­
dućnosti. Terapija nas vraća nazad u zaboravljenu p r o ­
šlost, ali to nije bezbedan i siguran period, inače ne
bismo izašli iz njega uplašeni od rana iz borbe i okloPljeni radi o d b r a n e . To nije p u t na koji bih preporučio
bilo kome da k r e n e sam, m a d a sam siguran da su neki
hrabri ljudi prošli taj put bez ičije pomoći. Terapeut
služi kao vodič ili navigator. On je naučio da prepoz­
naje opasnosti i zna kako da se nosi sa njima; on je
takođe prijatelj koji će ponuditi podršku i ohrabrenje
kada je put težak.
_ Bioenergetski t e r a p e u t treba sam da p r o đ e taj put
ih" da b u d e u procesu prolaženja, da je dovoljno n a p r e ­
dovao, t a k o da ima solidno osećanje sebe samog. On
treba da bude, k a o što mi kažemo, dovoljno uzemljen
89
u realnosti sopstvenog bića tako da može služiti kao
luka klijentu kada se voda uzburka. Postoje zahtevi
koje mora da ispuni svako ko želi da funkcioniše kao
terapeut. Treba da vlada teorijom ličnosti i da zna kako
da vlada problemima kao što su otpor i transfer. Bioenergetski terapeut treba još da poseduje „osetljivost"
za telo, kako bi mogao tačno da čita njegov jezik. Me­
đutim, on nije idealno ljudsko biće (da li je iko?), i
bilo bi nerealno očekivati da je oslobođen ličnih pro­
blema. To me vodi do važne tačke.
P u t otkrivanja sebe nikada se ne završava, n e m a obe­
ćane zemlje u koju čovek najzad stiže. Naša p r v a pri­
roda će nam stalno izmicati, mada joj se v r e m e n o m sve
više približavamo. J e d a n razlog za taj paradoks je da
živimo u visoko tehničkom, civilizovanom d r u š t v u koje
nas odvlači od onog stanja života u kome se razvila
prva priroda. Čak i uspešna terapija nas ne oslobađa
svih mišićnih napetosti, pošto n a m uslovi modernog ži­
vota stalno nameću takvo stanje. Pitanje je da li ijed­
na terapija može potpuno ukloniti efekte svih t r a u m a t ­
skih iskustava u rastu i razvoju. Čak i kada su rane
potpuno izlečene, ožiljak često ostaje kao stalni efekat.
Čovek se onda može zapitati šta se dobija odlaženjem
na terapiju ako nema potpunog oslobađanja od n a p e ­
tosti i nema pravog kraja tog p u t a ? Srećom, mnogi
ljudi koji dolaze na terapiju ne traže stanje n i r v a n e ili
Rajske vrtove. Oni su u nevolji, često beznadežni i t r e ­
ba im pomoć na daljem p u t u kroz život. Vraćanje una­
zad može im obezbediti takvu pomoć ukoliko može po­
većati njihovu svest o sebi, poboljšati njihovu ekspre­
siju i pospešiti vladanje sobom. Sa jačim osećanjem
sebe oni su bolje opremljeni za borbu. Terapija može
pomoći čoveku na taj način, zato što ga oslobađa od
ograničenja i odstupanja neurotske d r u g e prirode i pri­
bližava ga toj prvoj prirodi koja je izvor njegove snage
i vere.
Ako nas terapija ne može vratiti našoj prvoj prirodi,
što je stanje blaženstva, može nas njoj približiti, i tako
umanjiti otuđenost od koje mnogi od nas pate. O t u đ e ­
nost bolje od bilo koje d r u g e reči opisuje nevolju mo­
dernog čoveka. On je kao „stranac u nepoznatoj zem­
lji", nikad bez pitanja „Za šta ja živim?" „Šta će mi
sve t o ? " On se bori sa nedostatkom smisla svog života,
nejasnim ali stalnim osećanjem nerealnosti, p r o t k a n i m
osećanjem usamljenosti koje teškom m u k o m pokušava
90
da prevaziđe ili negira, i dubokim strahom da će mu
život izmaći p r e nego što bude imao šansu da ga pro­
živi. Mada, budući da sam psihijatar, u s m e r a v a m paž­
nju na pacijentove prisutne simptome ili tegobe, ja ne
vidim da je cilj terapije ograničen samo na taj speci­
fični problem. Ako mu ne mogu pomoći da b u d e više
u dodiru sa sobom (za m e n e to znači sa svojim telom
i kroz telo sa svetom oko sebe), onda osećam da je moj
napor da prevaziđem njegovo otuđenje uzaludan i da
je terapija neuspešna.
Premda govorimo o otuđenju kao o udaljavanju čo­
veka od prirode i bližnjih, osnova toga je u udaljava­
nju čoveka od svoga tela O tome sam diskutovao d r u gde i razlog da to ponovo pominjem ovde jeste što
je to centralno u bioenergetici. Samo kroz svoje telo se
doživljava sopstveni život i svoje bitisanje u svetu. Ali
to nije dovoljno da bi se bilo \i dodiru sa telom. Čovek
takođe mora održavati taj dodir, a to znači predava­
nje životu tela. Takvo predavanje ne isključuje um, ali
isključuje predavanje disociranom intelektu, u m u koji
nije svestan tela. P r e d a v a n j e životu tela je jedino osi­
guranje da će se put u otkrivanje sebe završiti uspešno.
Iz takvog posmatranja terapije kao beskonačnog p r o ­
cesa proizlazi praktično pitanje: „Koliko dugo", pitaju
me pacijenti, „ja treba da dolazim na t e r a p i j u ? " P r a k ­
tičan odgovor j e : „Ostaćete na terapiji onoliko dugo
koliko osećate da je ulaganje vredno vremena, napora
i novca". Takođe je praktično istaći da se mnoge t e r a ­
pije završavaju zbog razloga koji su van kontrole t e r a ­
peuta ili klijenta, kao što je, na primer, menjanje m e sta boravka. Ja takođe mogu prekinuti terapiju kada
osetim da ne vodi nikuda, da bih sprečio pacijente da
to koriste kao stalnu poštapalicu. Klijent će okončati
terapijski odnos kada oseti da je sposoban da preuzme
odgovornost za svoj dalji razvoj; drugim recima, kada
oseti da može nastaviti put bez ičije pomoći.
21
Pokret je suština života; razvoj i opadanje su nje­
gova dva aspekta. U realnosti n e m a mirovanja. Ako
razvoj u smislu ličnog rasta zastane, t a d a opadanje
^ ° ž e biti neprimetno u prvi mah. ali p r e ili kasnije
će postati očigledno. Pravi kriterijum uspešne terapije
je da započinje i u n a p r e đ u j e proces razvoja u klijentu
koji će se nastaviti i bez terapeutove pomoći.
Lowen,
Betrayal of
the Body,
op.
cit.
91
U prvoj glavi sam izložio neka svoja lična iskustva
iz terapije sa Vilhelmom Rajhcm, a posle toga iz tera­
pije sa Džonom Pijerakosom. što je postavilo osnovu za
bioenergetski metod. Mada sam postigao neizmerno po­
većanje osetljivosti sebe (svesti o sebi, ekspresivnosti
vladanja sobom), nisam osećao da sam stigao do kraja
svoga puta. Neko v r e m e moj brod je plovio mirno, i
nisam predosećao tegobe niti probleme, ali takva si­
tuacija se ne nastavlja beskonačno. U toku narednih
godina prolazio sam kroz lične krize sa kojima sam
zahvaljujući svojoj terapiji, dobro izašao n a k r a j . Lične
krize se pojavljuju samo kada je n e k a rigidnost u lič­
nosti pod ogromnim teretom. P r e m a tome, to je opa­
snost, ali i prilika za dalje oslobađanje i razvoj. Sre­
ćom, k a k o se moj život odvijao, pokazalo se da je moj
životni pravac — p r a v a c razvoja. Ne ulazeći u same
krize, opisaću neka lična iskustva značajna za predmet
terapije.
P r e otprilike pet godina postao s a m svestan bola u
vratu. U prvo v r e m e sam to osećao samo povremeno,
ali v r e m e n o m to je postalo uočljivije kad god bih naglo
okrenuo glavu. Ja nisam zapostavio telo kada sam pre­
kinuo aktivnu terapiju. Moj običaj je bio da radim bioenergetske vežbe sa svojim pacijentima. M a d a mi je to'
mnogo pomoglo, nije imalo uticaja na bol za koji sara
sumnjao da je vratni artritis. Nikada nisam potvrdio
tu sumnju rendgenskim snimanjem, tako da je to do
danas ostalo samo moja pretpostavka.
Bilo da je taj bol bio artritis ili ne, ja sam mogao
napipati n e k e prilično n a p e t e mišiće koji su imali veze
sa bolom. Bilo je i drugih mišićnih napetosti u gor­
njem delu leđa i u ramenima. Takođe sam primetio,
gledajući film napravljen o meni dok sam radio sa
pacijentima, da sam imao tendenciju da držim glavu
pognutu unapred. Taj položaj je stvarao malo ispupčenje na mojim leđima između lopatica.
Godinu i po dana sam redovno radio vežbe, pokuša­
vajući da se oslobodim bola i da ojačam svoja leđa. U
to v r e m e sam redovno odlazio na masažu kod jednog
bioenergetskog terapeuta. On je mogao da oseti na­
pete mišiće na kojima je snažno radio da bi ih doveo
do opuštenosti. Vežbe i masaža su privremeno pomogliOsećao sam se slobodnije i bolje posle njih. ali bol je
ostao a tenzija se povratila.
92
U tom periodu sam imao jedno drugo iskustvo za
koje verujem da je odigralo ulogu u razrešenju p r o ­
blema. Na kraju jednog profesionalnog grupnog rada
dva učesnika, oba kvalifikovani bioenergetski terapeuti,
rekoše da sam zaslužio da i ja dođem na red i p o n u diše mi da r a d e sa m n o m . To obično ne radim, ali
sam tom prilikom pristao. J e d a n je radio sa tenzijom
u mojoj guši. Drugi je radio sa mojim nogama. Izne­
nada osetih oštar bol, kao da je neko uzeo nož i p r e sekao mi grlo. Imao sam osećanje da je to nešto što je
moja majka radila, psihološki, ne bukvalno. Shvatio
sam da je efekat bio da me spreči da nešto kažem i
plačem. Uvek sam imao teškoće u verbalizovanju ose­
ćanja, m a d a se taj problem stalno smanjivao tokom
godina. U n e k i m situacijama propust da izrazim oseća­
nja je dovodio do bola u grlu, posebno kada bih bio
umoran. K a d a sam osetio bol zbacio sam t e r a p e u t a sa
sebe i besno se izvrištao. Tada s a m osetio duboko olak­
šanje.
Ubrzo posle tog događaja snevao sam dva sna koja
su dovela problem do vrhunca. Pojavili su se u dve noći
zaredom. U p r v o m snu sam bio ubeđen da ću u m r e t i
od srčanog udara. Tada sam osećao da bi to bilo u
redu, jer bih umro dostojanstveno. Čudno, nisam bio
uznemiren u snu, niti kada sam se ujutro probudio i
setio se sna.
Sledeće noći sam sanjao da sam poverljivi savetnik
detinjastom kralju koji veruje da sam ga izdao. N a r e ­
dio je da mi se odseče glava. U snu sam znao da ga
nisam izdao i bio sam uveren da će on otkriti svoju
grešku i da ću biti oslobođen kazne i vraćen na p r e đašnji položaj. K a k o se v r e m e izvršenja presude pribli­
žavalo, ja sam još uvek iščekivao oslobađanje. K a d a je
stigao d a n izvršenja presude poveli su me, a ja s a m
još uvek bio siguran da će oslobođenje ipak stići, mož­
da poslednjeg t r e n u t k a . U snu sam osećao da dželat
stoji kraj m e n e sa velikom sekirom. Nisam ga jasno
video. Međutim, još u v e k sam očekivao oslobođenje.
Tada se dželat sagao da mi skine lance sa nogu. To je
radio r u k a m a , pošto su lanci oko članaka bili n a p r a v ­
ljeni od slabe žice. Iznenada shvatih „Pa to sam mogao
i sam da u r a d i m " i probudih se. Opet u snu nije bilo
Nelagodnosti zbog približavanja smrti.
Zbog odsustva nelagodnosti, mislio sam da ta dva sna
imaju pozitivno značenje. Nije mi bio p o t r e b a n veliki
93
n a p o r da ih protumačim. Prvom teško da je i potrebna
interpretacija. Pre tog sna sam bio zabrinut zbog mo­
gućnosti srčanog n a p a d a . Približavao sam se šezdese­
toj, kada takvi napadi nisu retkost, i znao sam da sam
na to bio najosetljiviji. Bio sam svestan rigidnosti
u mojim grudima od svoje p r v e seanse sa Raj­
hom i toga se n i k a d a nisam potpuno oslobodio. Sem
toga, bio sam okoreli pušač lule, mada nisam uvlačio
dim. S a n me nije uverio da neću imati srčani napad;
štaviše, toj mogućnosti je dat drugorazredni značaj.
Važna stvar je bila u m r e t i dostojanstveno, ali to tako­
đe znači, što sam odmah shvatio, i živeti dostojan­
stveno. To saznanje je izgleda uklonilo strah od smrti u
meni.
Isprva nikome nisam pričao te snove. Nekoliko me­
seci kasnije s a m ih ispričao grupi bioenergetskih tera­
peuta na r a d u u Kaliforniji. Posvetili smo jednu ve­
černju seansu snovima. Tom prilikom nisam išao UL|
duboko interpretiranje drugog sna. Osećao sam da mi
san kaže da sam previše dugo svirao drugu violinu in­
fantilnom aspektu svoje ličnosti, što je moglo samo da
me uvali u nevolju. Moram zauzeti mesto koje mi po
zakonu pripada, da v l a d a m svojim kraljevstvom, (moja
ličnost, moj rad) pošto sam preuzeo odgovornost za to.
Zbog te odluke sam se osećao dobro.
Mesec i po dana kasnije sastao sam se sa drugom
g r u p o m bioenergetskih t e r a p e u t a na Istočnoj obali i
ispričao im te snove. U m e đ u v r e m e n u s a m imao još
neke misli u vezi drugog sna. Osećao sam da je on bio
povezan sa bolom u m o m e vratu. U snu je trebalo da
mi glava bude odsečena; sekira je trebalo da se spusti
na moj vrat. Dakle, počeo sam opisivanjem hroničnog
bola u vratu, za koji sam osećao da je povezan sa
nedržanjem glave visoko. U stvari, k a d a sam se trudio
da držim glavu u tom položaju, bol je nestajao. Znao
sam da ne mogu održavati taj položaj svesno, korišćen j e m svoje volje, j e r bi to izgledalo izvestačeno i ne
bih dugo izdržao. Držanje glave visoko trebalo je da
b u d e izraz dostojanstva, što bi se slagalo sa značenjem
prvog sna.
Pošto sam ispričao snove, uspostavile su se neke veze
sa detinjstvom. Ja sarn bio prvo dete u porodici, i je­
dini sin. Moja majka se posvetila meni, ženici svoga
oka. Na mnogo načina se odnosila p r e m a meni kao pre­
ma mladom princu. S d r u g e strane, insistirala je da ona
94
zjia sve najbolje, i bila je surova kada bih se ja su­
protstavljao. Bila je ambiciozna i taj stav je prenela na
mene. Moj otac se takođe posvetio meni. On je bio
sasvim suprotna ličnost od moje majke. Bio je ležeran
i voleo je zadovoljstva. Mada je mnogo radio, nije bio
mnogo uspešan u svom malom poslu. Pomagao sam mu
u poslu, jer sam bio brz u računu. Tokom mog d e t i n j stva otac i majka su se svađali, najčešće zbog para i
ja sam redovno bio uhvaćen u sredini. S jedne strane,
osećao sam se superiorno u odnosu na oca, ali sa druge,
on je bio veći, snažniji i ja sam ga se plašio. Ne veru­
jem da je otac doprineo t o m strahu. On nije bio surov
i samo jednom me je udario. Ali, majka me je stav­
ljala u situacije da se takmičim sa njim, što mali dećak nikada ne može uspešno da uradi.
Shvatio sam da nikada nisam uspešno razrešio tu
situaciju, koja je bila sasvim jasno edipovska. Moj otac
je bio detinjasti kralj koga nisam mogao skinuti sa
trona, i tako sam m o r a o ostati mladi princ koji mnogo
obećava, ali sa drugorazrednom ulogom.
Kada s a m povezao tu situaciju i opisao sebe u tom
kontekstu, iznenada sam shvatio da je to završeno. To
je bila prošlost. Sve što je trebalo da u r a d i m bilo je
da skinem slabašni lanac koji mi je vezivao članke.
Moj otac je umro nekoliko godina p r e toga. Ne raz­
mišljajući o tome, znao sam da sam sada ja kralj, i
kao što je to prirodno za kralja, mogao sam, prirodno,
držati glavu uspravno.
Tumačenje se na tome završilo i nisam više o tome
razmišljao, j e r sam znao g d e mi je mesto. Takođe, ne
razmišljajući o tome, otkrio sam jednoga d a n a da je
bol u vratu nestao. Od tada sam oslobođen bola.
Od tada sam postao svestan da i m a m drugačiji stav
u ophođenju sa ljudima. Drugi su zapazili tu promenu.
9 i kažu da sam postao mekši, ležerniji, da manje iza­
zivam druge, manje insistiram da drugi prihvate moje
mišljenje. P r e toga sam se borio za priznavanje —
priznavanje kao čoveka, ne kao dečaka; kao kralja, ne
kao princa. Ali, niko mi nije mogao dati priznanje koje
a m sam sebi negirao. Sada više nije postojala potreba
da se borim.
n
s
Veoma sam bio zadovoljan tim ishodom, ali to nije
značilo da sam stigao do kraja svog puta. Nakon oslo­
bađanja napetosti u vratu, postao sam svestan nape­
tosti u ramenima i grudima. Te napetosti, međutim,
95
nisu dostigle nivo bola. Bez obzira na to, nastavio sam
da r a d i m bioenergelske vežbe sa disanjem, uzemljavanjem i udaranjem vrećica peska, da oslobodim svoja
r a m e n a . Uzemljavanje se odnosilo na dovođenje oseća­
nja u noge. Moj san mi je rekao da sam privezan za
članak.
J e d n o drugo iskustvo je relevantno za ovu priču.
P r e otprilike dve godine upoznao sam nastavnicu pevanja koja je bila u toku sa bioenergetskim pojmovima
i razumevala je značaj uloge glasa u izražavanju. Ra­
nije sam pomenuo osećanje da mi je m a j k a presekla
gušu. To mi je stvaralo teškoće u pričanju, plakanju,
ali naročito u pevanju. Uvek s a m želeo da pevam, ali
sam retko to činio. Bojao sam se da će me glas izdati
i da ću početi da plačem. Niko u mojoj porodici nije
pevao kada sam bio dete. Tako sam odlučio da uzmem
nekoliko časova pevanja kod te nastavnice, da vidim
šta ću postići. U vera vala me je da ona razume moj
problem i da, pošto su to privatni časovi, mogu slo­
bodno i da plačem a k o osetim želju da to r a d i m .
Išao sam na časove sa priličnim uzbuđenjem. Cas je
počeo tako što mi je rekla da pustim bilo k a k a v spon­
tani, slobodan zvuk. Otpevao sam reč „diabolo", što mi
je dozvolilo da otvorim grlo i potpunije vokaliziram.
Pustio sam se, k r e t a o se okolo i preterivao pevajući.
Glas mi je postao slobodniji. Jednog t r e n u t k a s a m pro­
izveo zvuk koji je izleteo bez ikakvog napora, tako
p o t p u n da mi je izgledalo da sam ja bio taj zvuk, zvuk
je bio ja. Odjeknuo je kroz celo moje biće. Moje telo
je bilo u konstantnom stanju vibracija.
Na moje iznenađenje, nisam se osećao kao da pla­
čem. Samo s a m se otvorio i pustio da zvuk izađe iz
mene. Tada sam shvatio da u m e m da pevam, j e r sU
neki zvuči imali lep muzički kvalitet. K a d a sam na­
pustio seansu, imao sam osećanje radosti k a k v o sam
osećao samo nekoliko p u t a p r e toga. Naravno, nastavio
s a m sa časovima. P o m e n u o sam to iskustvo, j e r sam
siguran da je imalo veze sa sledećim korakom. Tokom
sledeće godine nisam obraćao mnogo pažnje na svoje
snove, mada nisu bili daleko od moje svesti. Mislio
sam povremeno na njih i na moje roditelje. Tada, jed­
noga dana saznanje me je udarilo k a o grom. Znao sam
ko je detinjasti kralj. To je bilo moje srce. Drugi san
je dobio sasvim drugačije značenje: izdao s a m svoje
srce. Ne verujući m u , držao sam ga zatvorenog u čvr­
96
stom g r u d n o m košu. „ J a " u snu je bio moj ego, moj
svesni um, moj intelekt. To „ja", intelekt, je bio poverljivi savetnik koji je radio za dobrobit zatvorenog d e tinjastog kralja.
Otkad sam shvatio ko je bio kralj više n i k a d a nisam
posumnjao u korektnost tog tumačenja. Naravno, srce
je kralj, ili treba da b u d e kralj. Godinama sam smatrao
da čovek treba da sluša i da se povinuje glasu svoga
srca. Srce je centar ili jezgro života, a njime vlada
ljubav. Ono je takođe dete, j e r srce n i k a d a ne stari.
Osećanja u srcu d e t e t a i ona u srcu odrasle osobe su
ista — to su osećanja ljubavi ili bola zbog nesposob­
nosti da se voli. Ali, m a d a sam proklamovao taj prin­
cip, ja lično ga nisam p o t p u n o sledio. Koristio sam
izraz „detinjasti k r a l j " koji ima podrugljiv kvalitet, kao
da je zrelost funkcija intelekta. Zatim, nisam oprostio
svojoj majci to što mi je zadala bol, što bi srce sa za­
dovoljstvom odobrilo. O, d a : ja sam izdao kralja i on
je trebalo da potvrdi svoj autoritet. „Odrubite mu gla­
vu", naredio je, „ne t r e b a mi takav loš savetnik."
Ali, na neki način sam i ja bio u pravu. Ja ga nisam
stvarno izdao, j e r s a m ga štitio i radio sve najbolje u
njegovom interesu. K a k o mi to liči na moju majku.
Ipak, ima istine u tome. Kao dete sam znao za srce
slomljeno zbog izdaje. Video s a m svoju majku k a k o
postaje besna k a d a sam tražio da b u d e m blizu nje.
Zaštitio sam svoje srce k a k o ne bi ponovo bilo tako
strašno povređeno. Na nesreću, zaštita se pojavila u
formi zatvaranja, prekidanja kanala komunikacije iz­
među srca i sveta, a moje jadno srce je bilo iznemoglo
do smrti. Bio sam p r e d o d r e đ e n za srčani udar.
Moja glava se nije otkotrljala i srce nije patilo od
napada. Postao sam slobodniji kada s a m shvatio da
omča oko noge nije bila čelična, da me je sputavala
samo iluzija. Mogao sam biti slobodan bilo kada. Ali,
dok ne znamo šta je iluzija a šta stvarnost, p r v a deluje
svom snagom ove druge.
Svakom kralju je p o t r e b a n savetnik. S v a k o m srcu je
Potrebna glava koja ga snabdeva očima i ušima tako
da mogu biti u dodiru sa stvarnošću. Ali, ne dozvolite
glavi da preuzme vlast, to je onda izdaja srca.
Nova interpretacija mojih snova može se nazvati
bioenergetskom interpretacijom, jer se odnosi na dinamsku interakciju između delova mog tela koji čine
aspekte moje ličnosti. P r e t h o d n a interpretacija je bila
7
97
više frojdovska analiza. Mislim da su obe interpretacije
ispravne; druga prosto ide dublje nego prva. Shvatio
sam da su snovi predmet različitih interpretacija i da
je svaka od njih valjana u meri u kojoj osvetljava
ponašanje i stavove snevača.
Uprkos uvida do kojih sam došao, problemi ukoče­
nosti grudnog koša nisu nestali. Trebalo je da se oslo­
bodi mišićna napetost, ako sam hteo da oslobodim
svoje srce. Uvidi do kojih sam došao nisu otvorili moje
srce, ali su otvorili put za tu promenu.
Važna teza bioenergetske analize jeste da su promene u ličnosti uslovljene p r o m e n a m a u telesnom funkcionisanju — naime, dublje disanje, povećana pokret­
ljivost, potpunija i slobodnija ekspresivnost. S obzirom
na to, ukočenost moga g r u d n o g koša je predstavljala
ograničenje moga bića. Ranije sam bio svestan te uko­
čenosti i radio sam na njoj. Sem toga, moj maser, koji
je bio t r e n i r a n u bioenergetici, pokušao je da mi re­
laksira mišiće g r u d n o g koša. Rezultat je bio neznatan.
Moje grudi su se stezale pri svakom pritisku, bez obzi­
ra na moju želju da se prepustim. Bio sam nesposoban
da to postignem. Ta situacija se počela men jati tokom
prošle godine.
Uočio sam da se otpor smanjuje. Osećao sam da bih
sada mogao da se prepustim, k a d a bi mi neko pritisnuo
grudi. Zato sam zamolio jednog bioenergetskog tera­
peuta da primeni blago ritmično pritiskanje na moj
grudni koš dok sam ležao preko stolca za disanje. Kako
je on to uradio, počeo sam da plačem; plakanje je pos­
tepeno postajalo dublje, sve do zvuka iz punog grla, nalik
ropcu agonije. Osećao sam da taj zvuk dolazi od bola
iz moga srca, zbog čežnje za ljubavlju i ljubavi koju
sam držao čvrsto pod kontrolom svih ovih godina. Na
moje iznenađenje, jecanje u agoniji nije trajalo dugo.
Iznenada sam počeo da se smejem i osećanje radosti
se razlilo po m o m e telu. To iskustvo mi je pokazalo
koliko su blizu smeh i suze. Radost je za t r e n u t a k po­
kazala da je moj grudni koš postao mek a srce otvo­
reno.
Kao što jedna lasta ne čini proleće, tako ni jedno
iskustvo ne čini ličnost. Proces treba da se ponavlja,
možda mnogo puta. K r a t k o vreme posle tog iskustva
slično sam reagovao na drugačiju proceduru. J e d n e nedelje poslepodne moja supruga i ja smo radili bioener­
getske vežbe. Ramena su mi bila napeta, pa sam tražio
98
da mi vežba ramena. Najbolnija tačka je bila u uglu
između vrata i r a m e n a , blizu mesta gde skaleni mišići
ulaze u gornja rebra. Sedeo sam na podu, a ona je
stajala iznad mene. Pritisnula je to mesto pesnicama i
bol je bio strašan. Počeo sam da jecam; izgledalo je da
jecanje dolazi duboko iz grla. Potom, posle otprilike
jednog minuta, ili malo više, prolomio se smeh olakša­
nja i vratilo mi se osećanje radosti.
Rezime iskustva proteklih pet godina dovelo me je
do nekoliko zaključaka. Prvi zaključak podržava ideju
izraženu ranije — da terapiju treba posmatrati kao p r o ­
ces razvoja koji n e m a kraja. Rad sa t e r a p e u t o m gradi
osnovu za taj proces. On takođe aktivira snage u lič­
nosti, koje deluju u cilju produžavanja i proširivanja
svih aspekata samstva — samosvest, ekspresivnost i vla­
danje sobom — snage koje funkcionišu na svesnim i
nesvesnim nivoima. Snovi su manifestacija operacija
tih snaga na nesvesnom nivou. Svesno, osoba treba da
preduzme k o r a k e ka menjanju — da n a s t a v i rast i
razvoj.
Drugi zaključak je da preduzimanje koraka ka raz­
voju podrazumeva predavanje telu. Mnogi ljudi su da­
nas fascinirani idejom razvoja, ljudski potencijali su
bazirani na toj ideji i vrše brojne aktivnosti čiji je cilj
da unaprede razvoj. T a k v e aktivnosti mogu imati po­
zitivan efekat, ali ako je telo zapostavljeno, one takođe
mogu postati igre, što može biti interesantno, možda
zabavno, ali sigurno nije ozbiljan razvojni proces. S a m stvo ne može biti odvojeno od tela, a svest o sebi ne
može biti odvojena od svesti o telu. Najzad, za m e n e
put razvoja znači biti u dodiru sa sopstvenim telom i
razumeti njegov jezik.
Treći zaključak unosi dozu skromnosti u ovu disku­
siju. Ne možemo menjati sebe snagom volje. To je kao
Pokušavati da podigneš sebe sama vukući svoje čizme.
Promena će se desiti kada je čovek spreman, voljan i
sposoban da se menja. To se ne može postići na silu.
Proces počinje prihvaćanjem s e b e
i svešću o sebi
i> naravno, željom za promenom. Međutim, strah od p r o ­
đ e n e je značajan. Moj strah od smrti usled srčanog n a ­
pada je samo j e d a n primer. Covek se mora naučiti str­
pljenju i tolerantnosti. To je telesni fenomen. Telo pos22
a
Lowen, Pleasure, op.
terapeutskom procesu.
cit..
objašnjava
važnost
prihvatanja
sebe
tepeno razvija tolerantnost za način života sa više ener­
gije, za snažnija osećanja i slobodniju i puniju ekspresivnost.
Jezgro
terapije
Moj lični p u t u otkrivanje sebe, od perioda k a d a sam
imao p r v u seansu sa Rajnom pa do danas, obuhvata
period od trideset godina. Sto se tiče iskustva koje sam
opisao u p r e t h o d n o m delu, mogu reći da sam utrošio
trideset godina da dosegnem svoje srce. A h , to nije u
potpunosti tačno. Moje srce je bilo mnogo puta doseg­
n u t o u tom d u g o m v r e m e n s k o m periodu. Bio s a m du­
boko zaljubljen i, u stvari, s a m još uvek. Doživeo sam
radost ljubavi p r e toga. Ipak, sada je bilo drugačije.
U prošlosti je moje srce bilo dirnuto n e k i m ili nečim
spolja — osobom, pesmom, pričom, Betovenovom De­
vetom simfonijom itd. Moje srce se otvaralo, ali se opet
zatvaralo, jer sam bio uplašen i jer s a m imao potrebu
da ga zaštitim. S t r a h je sada nestao i moje srce ostaje
relativno otvoreno.
Ovih trideset godina praktikovanja bioenergetske
terapije me je naučilo mnogo o ljudima. Radeći sa lju­
dima, učio sam od njih. Na neki način je njihova borba
išla uporedo sa mojom i, pomažući njima, ja sam po­
magao i sebi. Svi smo se mi borili za isti cilj, mada
je malo nas to znalo. Govorili smo o našim strahovima,
problemima, seksualnim inhibicijama, ali nismo pominjali s t r a h da otvorimo svoje srce i održavamo ga otvo­
renim. Moja rajhovska osnova me je orijentisala prema
cilju orgastičke potencije — koji je svakako valjan —
ali veza između otvorenog srca, sposobnosti da se pot­
puno voli i orgastičke potencije nije bila naglašavana.
Posle mnogo godina, sada mi ta veza nije nepoznata.
Teza knjige Ljubav i orgazam, objavljene 1965. godine,
jeste da je ljubav preduslov za potpuni orgazam. Lju­
b a v i seks su izjednačeni, jer se seks p o s m a t r a kao
izraz ljubavi. Međutim, ta knjiga se bavi specifično
seksualnim problemima, a samo uz p u t dodiruje čovekov s t r a h od otvaranja srca i nesposobnost da to učini.
Nema sumnje da me je moj sopstveni s t r a h sprečio da
potpunije istražujem taj aspekt. Tek kada s a m razrešio svoj strah, mogao s a m da doprem do jezgra terapeutskog problema.
100
Moramo shvatiti da je srce verovatno najosetljiviji
organ tela. Naše bitisanje zavisi od njegove stalne, r i t ­
mične aktivnosti. K a d a je taj r i t a m za t r e n u t a k pore­
mećen, na p r i m e r k a d a srce prestane da lupa ih ubrza
lupanje, doživljavamo uznemirenje do same srži svog
bića. Osoba koja je u r a n o m detinjstvu doživela t a k v o
uznemirenje razviće m n o g e o d b r a n e da ga zaštiti od
opasnosti i svakog poremećaja funkcionisanja. Neće lako
dozvoliti da mu srce b u d e d o t a k n u t o i neće reagovati
od srca. Te o d b r a n e se izgrađuju tokom života, dok
najzad ne stvore snažnu barijeru protiv svakog poku­
šaja približavanja. U uspešnoj terapiji te o d b r a n e se
proučavaju i analiziraju u odnosu na život te osobe i
brižljivo p r o r a đ u j u sve dok se ne stigne do srca te
osobe.
Međutim, da bi se to postiglo, odbrane se moraju
shvatiti k a o razvojni proces. To se može prikazati dijag-
101
ramom, koji stvaranje slojeva odbrana prikazuje kao'
koncentrične krugove.
Slojevi se mogu sumirati na sledeći način, počev od
najudaljenijeg: Ego slojevi koji sadrže psihičke odbra­
ne i koji su u najvećoj m e r i slojevi ličnosti. Tipične ego
odbrane su:
A. Negiranje
B. Nepoverenje
C. Okrivljivan je
D. Projekcija
E. Racionalizacija i intelektualizacija.
Mišićni sloj u kome su n a đ e n e hronične mišićne ten­
zije koje podržavaju i opravdavaju ego o d b r a n e i u
isto v r e m e štite osobu od sloja prigušenih osećanja koja
se ne usuđuje da izrazi.
Emocionalni sloj osećanja koji uključuje potisnuto
osećanje besa, panike ili užasa, beznađa, tuge i bola.
Jezgro ili srce iz koga proizlazi osećanje da se voli i
da se b u d e voljen.
Terapeutski pristup ne može da se ograniči samo na
prvi sloj, m a d a je on važan. Možemo pomoći osobi da
postane svesna svojih tendencija da negira, projektuje,
okrivljuje ili racionalizuje, ali svest da to radi retko
utiče na mišićne napetosti ili oslobađanje potisnutih ose­
ćanja. Slabost čisto verbalnog pristupa je u tome što
je ograničen samo na prvi sloj. Ako se ne utiče na
mišićne tenzije, svest o t o m e može lako da se degeneriše u različite v r s t e racionalizacija, sa pratećom, ali
drugačijom formom negiranja ili projekcije.
Ovaj nedostatak verbalnih terapija — da dovedu do
značajnih promena ličnosti — odgovoran je za pove­
ćano interesovanje za telesni i neverbalni pristup. Mno­
ge od tih novih terapijskih tehnika teže da izazovu i
oslobode potisnuta osećanja. Naglasak je često na iza­
zivanju vrištanja. Ne retko, pacijent će doživeti i bes
i tugu i može izraziti čežnju.
Vrištanje zaista ima moćno katartično dejstvo na lič­
nost. To je bila jedna od s t a n d a r d n i h tehnika bioener­
getike dugo vremena. Vrisak je kao eksplozija u lič­
nosti koja istog t r e n a otklanja ukočenost hronične mi­
šićne napetosti i minira ego o d b r a n e na p r v o m sloju.
Plakanje i duboko jecanje proizvode sličan efekat, mek102
Šajući i topeći krutost tela. Ispoljavanje besa je takođe
korisno, ukoliko je bes izražen pod kontrolom i u tera­
pijskoj situaciji. Pod tim uslovima to nije destruktivna
reakcija i može biti integrisana u ego osobe — to jest
može da postane ego sintona. S t r a h je teže i važnije
izazvati. Ako panika ili užas nisu dovedeni do povr­
šine, katartični efekat oslobađanja vrištanja, besa i tuge
je kratkog veka. Dokle god pacijent izbegava da se
suoči sa svojim s t r a h o m i izbegava da razume razloge
za strah, nastaviće da vrišti, da plače i da b u d e besan
uz vrlo malo promena ličnosti. On će katartični proces
zameniti inhibitornim, ali se neće p o k r e n u t i u pravcu
razvoja. Ostaće zarobljen između inhibitornih snaga
koje nije razumeo, niti proradio, i želje da doživi t r e ­
nutno katartično oslobađanje.
Ipak, za terapiju je značajno da tim potisnutim osećanjima dozvoli ispoljavanje. Čitalac koji je upoznat sa
mojim prethodnim tekstovima o bioenergetici zna da
je naša stalna politika da se otvore i otpuste u p r a v o ta
osećanja, jer njihovo oslobađanje čini dostupnom ener­
giju koja je neophodna za razvoj.
Po m o m mišljenju, radeći samo sa trećim slojem ne
bi se postigao željeni rezultat. Time što bi se prošlo
pored prvog i drugog sloja, oni ne bi bili uklonjeni.
Oni t r e n u t n o nisu u akciji — to jest, sve dok k a t a r ­
tični efekat traje. Međutim, k a d a osoba hoće da krene
U svet i da funkcioniše kao odgovorna, odrasla osoba,
ponovo će uspostaviti svoje odbrane. Ne može d r u g a ­
čije postupiti, jer regresivni ili katartični način nije
podesan van terapijske situacije. Izgledalo bi logično da
se radi sa oba sloja, p r v i m i trećim, pošto su komple­
mentarni jedan d r u g o m e ; prvi se bavi intelektom, a
treći emocionalnim o d b r a n a m a . Ali, t a k v a integracija se
teško postiže, pošto je jedina direktna veza tih slojeva
kroz sloj mišićne tenzije.
Ako neko radi sa drugim slojem, može se lako k r e ­
tati do prvog ili trećeg, kad god je to moguće. Tako se,
radeći sa mišićnom tenzijom, može pomoći čoveku da
razume da su njegovi psihološki stavovi uslovljeni
oklopljavaniem ili rigidnošću tela. A u p r a v o m t r e n u t k u
može da dosegne i otvori svoja prigušena osećanja, pok­
rećući zgrčene mišiće koji zadržavaju i sprečavaju nje­
govo izražavanje. Na primer, vrištanje je zadržano m i ­
šićnom napetošću u grlu. Ako se čvrsto prstima pritisne
spoljašnji mišić duž v r a t a dok osoba proizvodi glasan
103
zvuk, taj zvuk će se često pretvoriti u vrisak. Vrisak
se obično nastavlja i posle p r e s t a n k a pritiskanja, poseb­
no k a d a postoji potreba za vrištanjem. Prateći vrištanje,
čovek se kreće u prvi sloj — da sazna šta je vrisak
značio i zašto je bilo potrebno prigušivati ga. Na taj
način su sva tri sloja uključena u analizu i proradu
odbrambenog stava. Imajuću u centru pažnje probleme
tela, na taj način stegnuto i zgrčeno grlo premešta pos­
t u p a k sa čisto katartičnog m a n e v r a na otvaranje i na
proces orijentisan ka razvoju.
Ne izgleda mi neophodno da naglasim da r a d sa mi­
šićnim napetostima, bez analiziranja psihičkih odbrana
ili izazivanja potisnutih osećanja, nije terapeutski pro­
ces. Rad na telu kao, što su masaža ili joga-vežbe,
imaju pozitivnu vrednost, ali one nisu specifično tera­
pijski po sebi. Međutim, mi osećamo da je svakoj osobi
važno da b u d e u dodiru sa svojim telom i da smanji
stanje napetosti, tako da o h r a b r u j e m o sve naše pacijente
da rade bioenergetske vežbe bilo sami ili na časovima,
kao i da redovno idu na masažu.
Pretpostavimo, u cilju diskusije, da je moguće otklo­
niti svako odbrambeno ponašanje ličnosti. K a k o bi zdra­
va osoba funkcionisala? K a k o bi izgledao naš dijagram?
Četiri sloja bi još uvek postojala, ali bi sada bili ko­
ordinirani i bili bi više ekspresivni nego odbrambeni.
Svi impulsi bi išli od srca, što bi značilo da osoba sve
radi od srca. To znači, volela bi da radi sve što radi,
igru ili seks. Reagovala bi emocionalno na sve situacije:
njene reakcije bi kao osnovu u v e k imale osećanje. Mog­
la bi da b u d e besna, tužna, uplašena ili radosna, zavisno
od situacije. Ta osećanja bi predstavljala njenu pravu
reakciju, pošto bi bila oslobođena k o n t a m i n i r a n i a pri­
gušenim emocijama koje se v u k u iz detinjstva. I pošto
bi njeni mišićni slojevi bili oslobođeni hronične nape­
tosti, njena akcija i pokreti bili bi elegantni i efikasni.
S d r u g e strane, oni bi odražavali osećanja i bili bi potčinjeni kontroli ega. P r e m a tome, bili bi koordinirani
i sasvim u redu. Osnovni kvalitet osobe bio bi lakoća
s p r a m tegoba; osnovno osećanje bi bilo dobra voljaBila bi radosna ili žalosna, već p r e m a situaciji, ali bi
u svemu učestvovala srcem.
Opisujući tu osobu, govorim o idealu. Iako niko ne
može dostići to idealno stanje, niko nije ni toliko uda­
ljen od svoga srca da ne može doživeti t r e n u t a k radosti
104
kada mu je srce otvoreno i slobodno. K a d a je srce p o l Puno zatvoreno p r e m a svetu ono prestaje da kuca i
osoba u m i r e . Tužno je gledati k a k o neki ljudi izgledaju
više mrtvi nego živi.
Anksioznost
Funkcija psihičkih i telesnih odbrana, o kojima sam
govorio u p r e t h o d n o m delu, je da zaštiti čoveka od
anksioznosti. Najozbiljnija anksioznost je povezana sa
Poremećajima u funkcionisanju srca. Već s a m pominjao
da
svaka nepravilnost srčanog r i t m a ima taj efekat.
Ali, takođe je tačno da će svako ometanje procesa di­
sanja proizvesti anksioznost. Svako ko je posmatrao
105
astmatičnog pacijenta k a k o se bori da dođe do vazduha
može proceniti intenzitet anksioznosti nastale zbog teš­
koća u disanju. U širem smislu, možemo pretpostaviti
da će svaka situacija koja ometa rad vitalnih funkcija
organizma proizvesti anksioznost. Teško se može reći
da je disanje m a n j e važno za život organizma nego
cirkulacija.
Veza između teškoća u disanju i anksioznosti je bila
poznata i Frojdu. U mojoj poslednjoj knjizi, Depresija
i telo, citiram zapažanja Ernesta Džonsa (Jones), Frojdovog biografa, koja pokazuje da je Frojd bio toga
svestan. ,,U pismu godinu dana kasnije, on (Frojd) ta­
kođe primećuje da je anksioznost kao rezultat ometanja
disanja — aktivnosti koja nije imala psihičku proradu
— mogla biti izraz n e k e nagomilane tenzije." Prevede­
no sa tehničkog jezika psihoanalize, to znači da bi na­
gomilavanje napetosti proizvelo ometanje disanja i iza­
zvalo anksioznost. Na nesreću, ni Frojd ni tradicionalna
psihoanaliza se nisu rukovodili tom idejom, što bi, da
jesu, otvorilo put biološkom razumevanju poremećaja
ličnosti. Ta veza, koju je Rajh samostalno otkrio i ispi­
tao, postala je osnova njegovog terapeutskog pristupa
i vodila je ka bioenergetici.
Drugu ideju o prirodi anksioznosti dao je Rolo Mej
(Rollo May), koji je našao poreklo n e m a č k e reči
„anksioznost", Angst , što znači „gušiti u tesnacu".
Tesnac se može odnositi, na primer, na porođajni kanal
kroz koji je svako od nas prošao na svom p u t u ka neza­
visnom postojanju. To prolaženje može biti praćeno
anksioznošću, pošto to za organizam predstavlja prela­
ženje na samostalno disanje. S v a k a teškoća koju orga­
nizam sisara može imati u započinjanju samostalnog
disanja bila bi pretnja životu i proizvela bi fiziološko
stanje anksioznosti. Ali, tesnac se takođe može odnositi
na vrat, uzan prolaz između glave i ostatka tela, kroz
koji prolazi vazduh do pluća a k r v protiče u glavu.
Gušenje u tom području je takođe direktna pretnja
životu i dovela bi do anksioznosti.
23
23
Englesko „choking in the narrows" prevedeno bukvalno znaci
guSenje u suženju. Iz pominjanja choking in the narrows vidi se
da Loven misli na suženja tela, kao što su vrat i struk, kroz
koja impulsi ne mogu da prođu, već se zadržavaju i „guše". (Prim
prev.)
106
Imao sam prilike da p o s m a t r a m dramatičan događaj
spontanog gušenja i da vidim intenzitet anksioznosti
koji to proizvodi. To se desilo tokom p r v e seanse sa
jednom pacijentkinjom. Ležala je preko stolca za di­
sanje i pokušavala da diše dublje i punije. Iznenada,
uspravila se p o t p u n o upaničena, rekavši prigušenim
glasom „Ne mogu da dišem. Ne mogu da dišem". Uveravao sam je da će biti sve u redu i za manje od jed­
nog minuta prolomilo se duboko, snažno jecanje. Cim
je počela da plače, disanje joj je postalo ponovo lako.
Bilo mi je jasno šta se desilo. Ne sluteći emocionalno
rasterećenje, ona je relaksirala g r u d n i koš i otvorila
grlo, a k a o rezultat toga došlo je do izbijanja snažnog
impulsa za plakanje. Taj impuls je proizašao iz duboke
tuge zatvorene u njenim grudima. Reagovala je, nesvesno pokušavajući da priguši impuls, a umesto toga je
ugušila svoje disanje.
U prvoj glavi sam p o m e n u o k a k o sam pod sličnim
uslovima tokom terapije sa Rajhom oslobodio vrisak
iz svoga grla. Da sam tada pokušavao da sprečim v r i ­
sak, siguran sam da bih počeo da se gušim i da bi to
dovelo do ozbiljne anksioznosti. Nakon rasterećenja pla­
kanjem, koje je trajalo neko vreme, disanje moje p a cijentkinje je postalo dublje i slobodnije nego p r e toga.
Viđam mnogo pacijenata koji se guše od osećanja koja
izbijaju k a d a otvore grlo i kada im disanje postane
dublje. Gušenje je u v e k praćeno anksioznošću. Ova za­
pažanja potkrepljuju Mejovu definiciju anksioznosti i
takođe pokazuju mehanizam kojim napetost u v r a t u i
grlu ometa disanje, što dovodi do stvaranja anksioznosti.
Sličan tip mišićnih napetosti smešten u dijafragmi i
u predelu s t r u k a može ozbiljno da ometa disanje, ogra­
ničavajući pokrete dijafragme. To je potpunije dokumentovano radiološkim studijama ''. Dijafragma je glav­
ni respiratorni mišić i njena akcija je veoma podložna
emocionalnim stresovima. Na situaciju s t r a h a dijafrag­
ma reaguje grčenjem. Ako zgrčenost postane hronična,
stvorena je predispozicija za anksioznost. Tu anksioz­
nost sam nazvao anksioznost padanja i o njoj ću više
govoriti kasnije.
2
Carl Strough, Breath (New York. William M o r r o w . 1970). Sadrži
opširnu diskusiju uloge dijafrgimilskih napetosti na p o r e m e ć a j e di­
sanja.
107
Dijafragma je smeštena tačno iznad drugog prolaza
ili tesnaca — struka. Taj prolaz povezuje g r u d i sa sto­
m a k o m i karlicom. Impulsi prolaze kroz taj tesnac u
donji deo tela. Bilo koja p r e p r e k a u tom polju prigu­
šuje proticanje k r v i i osećanja ka genitalnom aparatu
i nogama, stvarajući anksioznost, stvaranjem s t r a h a od
padanja sa posledicom zadržavanja daha.
Pitanje koje se postavlja j e s t e : koji impulsi su pri­
gušeni u s t r u k u ? Odgovor je, n a r a v n o , seksualni im­
pulsi. Deca uče da kontrolišu svoje seksualne impulse
uvlačeći stomak i podižući dijafragmu. Viktorijanske
žene su postizale isti cilj oblačeći korsete koji su stezali
s t r u k i ometali p o k r e t a n j e dijafragme. P r e m a tome,
seksualna anksioznost je tesno povezana sa ometanjem
disanja ili recima Rolo Meja „gušenjem u tesnacu".
Osnovna rajhovska pretpostavka je bila da je sek­
sualna anksioznost p r i s u t n a kod svih neurotskih prob­
lema. Mi smo u bioenergetici videli da se ta pretpo­
stavka potvrđuje u slučaju za slučajem. U ovo doba
seksualnog n a p r e t k a ne dolazi mnogo pacijenata da se
žali na seksualnu anksioznost. Međutim, seksualni po­
remećaji su česta tegoba. Ono što leži iza tih problema
je duboka anksioznost, koje nismo svesni sve dok se
napetost u predelu s t r u k a ne smanji. Slično tome, mno­
gi pacijenti nisu svesni anksioznosti disanja. Pacijentkinja koju s a m ranije opisao nije bila svesna anksioz­
nosti u vezi disanja. Bila je u stanju da je sprečava
da izađe na površinu ne otvarajući dovoljno svoje grlo
i ne dišući potpuno. Na isti način se ljudi mogu bra­
niti od seksualne anksioznosti, ne dopuštajući seksu­
alnim osećanjima da preplave karlicu. Stežući struk,
oni mogu držati osećanje ljubavi u srcu podalje od bilo
k a k v e direktne veze sa uzbuđenjem u genitalnom apa­
ratu. Njihova seksualna osećanja postaju ograničena
na genitalije. To odvajanje onda biva racionalizovano
tvrdnjom da seks i t r e b a da b u d e odvojen od ljubavi.
P o n e k a d se dešava da se j a k a seksualna osećanja,
koja su potekla od srca, razviju spontano, dok su od­
b r a n e izgleda ostale n e t a k n u t e . To se može desiti i u
terapiji i van nje. U prvoj glavi sam p o m e n u o da pod
neuobičajenim uslovima čovek može „izaći iz svoje ko­
že". Taj proboj energije i osećanja stvara transcenden­
talni doživljaj. O d b r a n e se privremeno predaju, dopuš­
tajući seksualnim osećanjima da slobodno protiču i dal
dovedu do punog orgastičkog rasterećenja sa intenziv108
njjn zadovoljstvom. U mnogim slučajevima, međutim,
čovek pokušava da priguši ta osećanja, pošto nije u
stanju da n a p u s t i svoje odbrane. A k o se to desi, on
ili ona razvija j a k u anksioznost, koju je Rajh nazvao
anksioznost orgazma.
Započeo sam ovo poglavlje, rekavši da odbrane služe
da zaštite osobu od anksioznosti. Zatim sam govorio o
prirodi anksioznosti i odnosu anksioznosti sa opaža­
njem nekih poremećaja normalnog funkcionisanja tela;
teškoćama disanja zbog „gušenja u tesnacu" i s t r a h o m
od padanja. Međutim, videli smo konačno da u odsu­
stvu odbrana, ili k a d a one popuste, n e m a anksioznosti,
ima samo zadovoljstva. Moramo, prema tome, zaklju­
čiti da je prisustvo o d b r a n a ono što predodređuje osobu
za anksioznost, ili, drugim recima, ono što s t v a r a u s love za anksioznost.
Kako odbrane operišu na ta dva očigledno k o n t r a ­
diktorna načina, braneći od anksioznosti i u isto vreme
gradeći osnovu za n j u ? Da bi se dao odgovor, m o r a se
shvatiti da se o d b r a m b e n i položaj ne razvija da bi
čuvao osobu od anksioznosti — to jest, njene svako­
dnevne funkcije — već pre da bi je zaštitio od povreda,
bilo od n a p a d a ili odbacivanja. Ako je osoba bila pred­
met ponovljenih n a p a d a , ona će u budućnosti upraviti
odbrane p r e m a njima. Isto to čine države sa vojnom
organizacijom. V r e m e n o m i na ličnom i na nacional­
nom nivou, održavanje o d b r a n a postaje deo života.
Međutim, postojanje odbrana održava i strah od n a ­
pada, i t a k o čovek oseća da je o p r a v d a n o da dalje jača
odbrambene položaje. Ali, o d b r a n e takođe zatvaraju
čoveka, a konačni rezultat je da čovek postaje zatvo­
renik svoje sopstvene o d b r a m b e n e s t r u k t u r e . Ako ne
čini n a p o r da izađe odatle, ostaće iza svojih zidova r e ­
lativno oslobođen anksioznosti.
Opasnost se javlja — a anksioznost je signal za opas­
nost — samo k a d a čovek pokuša da se otvori, da izađe
ili napusti svoje odbrane. Opasnost ne m o r a biti stvar­
na, i čovek može biti toga svestan. ali opasnost se ose­
ća kao i da je stvarna. Svaki pacijent koji se otvori ili
napusti o d b r a n e primećuje: „osećam se ranjivo". N a ­
ravno, on je ranjiv, svako je od nas ranjiv, to je p r i ­
roda života, ali se mi ne osećamo ranjivo ukoliko se
ne plašimo da će n a s n e k o napasti. Svi smo mi smrtni,
aU ne osećamo da ćemo u m r e t i ukoliko primetimo da
nešto ozbiljno nije u r e d u sa našim telom. U t r e n u t k u
109
ranjivosti, anksioznost može porasti. Ako se osoba koja
je u panici zatvara i pokušava da ponovo uspostavi
odbrane, doživeće vrlo jaku anksioznost.
Pogledajmo sada taj proces bioenergetski. Glavni ka­
nali komunikacije od srca prolaze kroz suženja u vratu
i s t r u k u da bi dostigli periferne tačke k o n t a k t a sa sve­
tom. A k o su ti kanali otvoreni, osoba je otvorena i
njeno srce je otvoreno p r e m a svetu. Naše o d b r a n e su
podignute oko tih prolaza u tesnacu. Oni ne prekidaju
komunikaciju i k o n t a k t u potpunosti, jer bi to vodilo
smrti. Dopuštaju samo ograničenu razmenu ili ogra­
ničen pristup. Dok je čovek u t i m granicama, oslobo­
đen je anksioznosti. Ali, to je ograničen i s p u t a n stil;
života. Svi mi hoćemo da b u d e m o otvoreniji prema
životu.
Ovde se bavimo nivoima ili intenzitetom osećanja.
Dokle god su osećanja koja otiču u okviru granica
mišićnih napetosti, neće biti anksioznosti. Anksioznost
će se razviti kada snažnije osećanje pokuša proboj i
počne da se guši u panici. Panika čini da se osoba sko­
ro p o t p u n o zatvori, ugrožavajući život organizma.
U t o m smislu, svaki uspešan terapeutski manevar
prvobitno dovodi do osećanja anksioznosti. To objaš­
njava zašto se na razvoj anksioznosti u terapiji često
gleda kao na pozitivan znak. Osoba je prisiljena da
p o s m a t r a svoje o d b r a n e objektivnije i olakšava pro­
r a d u strahova na psihičkom i mišićnom nivou. Napre­
dovanje u terapiji k a r a k t e r i š e povećanje osećanja, po­
većanje anksioznosti i, najzad, povećanje zadovoljstva.
Te ideje o prirodi anksioznosti mogu se prikazati na
slici koja pokazuje proticanje osećanja od srca, kroz
suženja, p r e m a perifernim organima tela. Na sledećoj
slici vidi se da proticanje osećanja ide paralelno sa
proticanjem krvi, koje obezbeđuje kiseonik za održa­
vanje života i h r a n u za sve ćelije tela.
Glavni organi gdave su mozak, čulni receptori, nos
i usta. Osim kod mozga, glavne funkcije tog dela tela
su vezane za unošenje. R u k e to isto čine. Kiseonik,
h r a n a i senzorna stimulacija ulaze kroz glavu. Donji
deo stomaka i karlica su povezani sa otpuštanjem —
odnosno eliminacijom i seksualnim pražnjenjem. U bio­
energetici noge p o s m a t r a m o kao organ otpuštanja ener­
gije, pošto o n e pokreću organizam i uzemljuju ga. Ta
polarnost u telesnom funkcionisanju je osnova za pret110
111
postavku da je deo tela na k o m e je glava uključen u
proces koji vodi ka povećanom punjenju energijom ili
uzbuđenjem, dok je drugi k r a j , takozvani repni, uklju­
čen u proces koji vodi ka otpuštanju energije.
Održavanje života ne zavisi samo od stalnog snabdevanja energijom (hranom, kiseonikom i stimulacijom)
već i od otpuštanja odgovarajućeg iznosa energije.
Zdravlje je, naglasiću, stanje relativne ravnoteže sa
izvesnom količinom viška energije za razvoj i repro­
duktivne funkcije. Nedovoljno unošenje vodi trošenju
energetskih rezervi i usporava životne procese. Kada
je, s d r u g e strane, nivo otpuštanja neodgovarajući, prva
posledica je stvaranje anksioznosti. To se ponekad de­
šava u terapiji k a d a se poveća energija organizma ili
uzbuđenje, kao posledica dubokog disanja, i osoba ne
može da se oslobodi tog uzbuđenja kroz emocionalno
rasterećenje, zbog inhibicija samoispoljavanju. Osoba
će postati nervozna i uznemirena, a to je stanje koje
nestaje čim se postigne efikasno oslobađanje, bilo kroz
plakanje bilo kroz bes. Suočena sa nesposobnošću da
postigne takvo oslobađanje, osoba m o r a da prekine di­
sanje.
Za mnoge ljude anksioznost je samo privremeno sta­
nje izazvano situacijom koja previše uznemirava telo.
Ljudi teže da ostanu u stanju relativne ravnoteže ener­
gije. Na nesreću, energetski nivo tog stanja ravnoteže
je relativno nizak, t a k o da se mnogi ljudi žale na hroničan umor. Povećanjem energije riziku je se da se iza­
zove anksioznost, što prosečna osoba ne može da pod­
nese bez neke vrste t e r a p e u t s k e podrške. Ta podrška
pomaže osobi da r a z u m e svoju anksioznost i da je os­
lobodi uzbuđenja izražavajući osećanja. Kod ljudi čije
je samoizražavanje n e s p u t a n o , energetski nivo se može
održavati na visokom nivou, što stvara v i b r a n t n o telo,
živo i puno osećanja za život.
Takođe treba da se naglasi i sledeće. Život nije pa­
sivna operacija. Organizam t r e b a da se otvori i poseg­
ne za nečim što želi da dobije. To važi za kiseonik kao
i za h r a n u . Kod deteta i funkcija disanja i funkcija je­
denja koriste isti fiziološki m e h a n i z a m — usisavanjeBeba usisava vazduh u pluća na isti način na koji usi­
sava mleko u usta i sistem za varenje. I zbog toga sto
obe funkcije koriste zajednički mehanizam, poremećaj
u jednoj od aktivnosti utiče i na drugu.
112
Pomislite šta se dešava sa detetom koje je p r e r a n o
odbijeno od sise. Većina dece ne prihvata voljno g u ­
bitak prvog voljenog objekta. Ona plaču i traže dojku
ustima i r u k a m a . To je njihov način izražavanja ljubavi.
Pošto su frustrirani u tom pokušaju, postaju nemirni,
imaju grčeve i plaču od besa. T a k v o detinje ponašanje
obično izaziva majčinu ljutnju i dete ubrzo s h v a t a da
se mora uzdržati od te želje. Ono to radi gušeći impuls
da traži i impuls da plače. Mišići v r a t a i grla postaju
zgrčeni da bi sprečili o t v a r a n j e i sprečili prodiranje
impulsa. To utiče i na disanje, jer zgrčeno grlo takođe
sprečava prodiranje impulsa ka traženju i usisavanju
vazduha. O bliskoj vezi poremećaja u dojenju i disanju
diskutovalo se u knjizi Prava deteta od M a r g a r e t Rajbl
(Ribble).
Koristio s a m dojenje kao p r i m e r aktivnog procesa
otvaranja i traženja da se nešto unese u telo. O t v a r a ­
nje i traženje su pokreti širenja organizma p r e m a iz­
voru energije ili zadovoljstva. O istoj akciji se radi
bilo da dete želi majku, igračku ili, kasnije k a d a od­
raste, voljenu osobu. Nežan poljubac je slična akcija.
Kada dete m o r a da s p u t a te akcije ono uspostavlja od­
brane na psihičkom i fizičkom nivou, kako bi inhibiralo t a k v e impulse. V r e m e n o m te odbrane postaju
strukturirane u telu u formi hroničnih mišićnih n a p e ­
tosti, a u psihi k a o karakterološki stavovi. U isto v r e ­
me sećanja na to iskustvo su potisnuta i s t v a r a se ego
ideal koji održava osobu iznad želje za kontaktom, intimnošću, unošenjem nečega u sebe i ljubavlju.
U ovom p r i m e r u vidimo vezu između različitih ni­
voa ličnosti. Na površini — t j . na ego nivou — od­
brana ima formu ego ideala koji kaže da „nije muški
plakati" i negiranja — „ja to n i k a k o neću". Te o d b r a n e
su blisko vezane sa mišićnom tenzijom u grlu i r u k a m a
koji koče impuls da se otvori i posegne za onim što se
želi. Na telesnom nivou pitanje nije u tome da li je
muški plakati. K a d a su tenzije snažne, osobi je skoro
nemoguće da zaplače. Slične tenzije postoje u r a m e ­
nima, što otežava posezanje r u k a m a za onim što se
l i . Na dubljem emocionalnom nivou ima potisnutih
osećanja tuge, beznađa, besa i ljutnje, sa impulsima
da se grize, sa s t r a h o m i čežnjom. Sve to mora da b u ­
de prorađeno p r e nego što se srce te osobe može poo v o potpuno otvoriti.
Ze
n
8
113
Pa ipak, osoba nije m r t v a ; njeno srce čezne za lju­
bavlju, njena osećanja hoće da se izraze, telo želi da
b u d e slobodno. Ali, ako napravi bilo koji snažan po­
k r e t u tom pravcu, odbrane guše impuls i guraju oso­
bu u anksioznost. U većini slučajeva ta anksioznost je
tako ozbiljna da se osoba povlači i zatvara, čak i kada
to znači održavanje niskog energetskog nivoa, održava­
nje želja na m i n i m u m u i života u zastoju. Većina ljudi
živi u s t r a h u da b u d e potpuno živa.
V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA
ORIJENTACIJA
Princip
zadovoljstva
P r i m a r n a orijentacija života je p r e m a zadovoljstvu,
a što dalje od bola. To je bioenergetska orijentacija,
jer na telesnom nivou zadovoljstvo u n a p r e đ u j e život
i dobrobit organizma. Bol se, kao što svi znamo, doživ­
ljava kao pretnja integritetu organizma. O t v a r a m o se
i spontano posežemo ka zadovoljstvu, a skupljamo se i
povlačimo iz situacije koja je bolna. Međutim, kada
situacija sadrži obećanje zadovoljstva uporedo sa p r e t njom bolom, doživljavamo anksioznost.
Taj pojam anksioznosti se ne kosi sa našim prethod­
nim stanovištem. Obećanje zadovoljstva izaziva impuls
organizma da se posegne p r e m a izvoru, ali pretnja b o ­
lom prisiljava organizam da guši taj impuls, stvarajući
stanje anksioznosti. Pavlovljev rad sa uslovnim r e ­
fleksima kod pasa jasno pokazuje k a k o se anksioznost
može proizvesti kombinacijom neprijatnog stimulusa
prijatnim. Pavlovljev eksperiment j e bio vrlo prost.
On je prvo uslovljavao psa da reaguje na zvuk zvona,
dajući mu odmah posle zvona h r a n u . Za k r a t k o vreme,
sam zvuk zvona je bio dovoljan da pas postane u z b u ­
đen, da luči pljuvačku, anticipirajući zadovoljstvo od
hrane.
Sa
Kada je taj refleks bio dobro zasnovan Pavlov je
Prornenio situaciju, dajući psu električni šok svaki p u t
kada bi se čuo zvuk zvona. Zvuk zvona je u psećem
j*mu postao povezan sa obećanjem h r a n e i sa pretnjom
bolom. Pas je bio s p u t a n — želeo je da ide prema hrani,
se plašio da, to uradi, t a k o da je upao u stanje teške
anksioznosti.
a l i
8«
114
115
Ta situacija kada je čovek izložen višeznačnim signa­
lima uzrok je anksioznosti u osnovi svih neurotskih i
psihotičnih poremećaja ličnosti. Takva bezizlazna situ­
acija nastaje u detinjstvu između roditelja i dece. Bebe
i deca gledaju na svoje roditelje kao na izvore zado­
voljstva i posežu za njima sa ljubavlju. To je biološki
normalno, pošto su roditelji izvor h r a n e , k o n t a k t a i
senzorne stimulacije koja im je potrebna. Dok se ne;
suoči sa frustracijama i uskraćenjima, dete je svo
jezgro — tj. svo srce. Ali, u našoj kulturi gde su česta
uskraćivanja emocionalnog k o n t a k t a i frustracije i gde
je odrastanje praćeno kažnjavanjem i pretnjom, to ne
traje dugo. Roditelji, na žalost, nisu samo izvori zado­
voljstva: oni se u detinjem u m u brzo povezuju sa mo­
gućnošću doživljavanja bola. Anksioznost koja iz toga
proizlazi je, po m o m e mišljenju, odgovorna za nemir
i hiperaktivnost koju mnoga deca pokazuju. P r e ih kas­
nije dižu se odbrane da bi umanjile anksioznost, ali te
odbrane takođe umanjuju život i vitalnost organizma.
Ta sekvenca — posezanje za zadovoljstvom -> deprivacija, frustracija, ili kažnjavanje -*• anksioznost i on­
da -*• odbrana — jeste opšta šema koja objašnjava sve
probleme ličnosti. Da bi se r a z u m e o pojedinačni slučaj,
ova šema treba da se dopuni znanjem o specifičnoj situ­
aciji koja stvara anksioznost i o o d b r a n a m a podignutim
da bi se sa njom borilo. Drugi važan faktor je vreme,
jer što se ranije anksioznost javi u životu, to je više
u t k a n a u ličnost i protivodbrane postaju dublje struk­
turirane. Priroda i intenzitet pretećeg bola igraju zna­
čajnu ulogu u određivanju o d b r a m b e n i h stavova.
Skoro sve osobe u n a š e m d r u š t v u razvijaju odbrane
protiv nagona za zadovoljstvom, zato što je to u proš­
losti bio uzrok teških anksioznosti. O d b r a n a ne blokira
potpuno sve impulse za posezanjem ka zadovoljstvu.
Ukoliko bi to bio slučaj, usledila bi s m r t te osobe, v
konačnoj analizi s m r t je p o t p u n a odbrana protiv ank­
sioznosti. Ali, pošto je svaka odbrana ograničavanje
života, ona je delimično i smrt. O d b r a n a propušta izvesne impulse pod ograničenim uslovima i u ograničenom
stepenu. Ali, kao što sam pomenuo, odbrane se razli­
kuju od čoveka do čoveka, m a d a se mogu grupisati U
različite tipove.
U bioenergetici se različiti tipovi o d b r a n a sumiraju
pod nazivom „ k a r a k t e r n e s t r u k t u r e " . K a r a k t e r je deft*
116
nišan kao uvreženi sklop ponašanja, tipičan način na
koji osoba upravlja svojim nagonom za zadovoljstvom.
Karakter je u telu s t r u k t u r i r a n u formi hronične i
uopšte nesvesne mišićne napetosti koja blokira ili ogra­
ničava impulse za posezanjem. K a r a k t e r je t a k o đ e
fizički stav koji je potkrepljen sistemom negiranja,
racionalizacije i projekcije i upravljen prema ego idealu
koji potvrđuje njegovu vrednost. Funkcionalni identi­
tet psihičkog k a r a k t e r a i telesne s t r u k t u r e ili mišićnog
stava jeste ključ za razumevanje ličnosti, jer n a m to
omogućava da čitamo k a r a k t e r sa tela i da objasnimo
telesni stav kroz njegovo psihičko predstavljanje i
obratno.
Mi, bioenergetski terapeuti, ne pristupamo pacijentu
kao k a r a k t e r n o m tipu. Mi ga vidimo k a o jedinstvenu
individuu čiji je n a g o n za zadovoljstvom zastrašen a n k ­
sioznošću, zbog koje je podigao izvesne tipične odbrane.
Određivanje njegove k a r a k t e r n e s t r u k t u r e omogućava
nam da vidimo njegove dublje probleme i da mu tako
pomognemo da se oslobodi ograničenja stečenih prvim
životnim iskustvom. P r e nego što opišem različite k a ­
rakterne tipove fizički i psihološki, voleo bih da p r o diskutujem o prirodi zadovoljstva i da pripremim t e o ­
retski okvir za opisivanja.
Zadovoljstvo se može definisati na brojne načine.
Glatko i lako funkcionisanje organizma povećava ose­
ćanje zadovoljstva, isto kao što se doživljavaju anksioz­
nost ih bol k a d a je ta funkcija poremećena ili k a d a je
u opasnosti. Postoji i druga situacija koja n a m pruža
osećanje zadovoljstva, a to je k a d a posežemo za nečim.
Prirodno, posežemo za onim za šta mislimo da će n a m
pružiti zadovoljstvo, ali ja ostajem pri tome da je sam
akt posezanja osnova doživljaja zadovoljstva. To p r e d ­
stavlja širenje celokupnog organizma, protok osećanja
i energije p r e m a periferiji organizma i sveta. U k r a j ­
njoj analizi osećanja su opažanje pokreta u organizmu.
Tako, kada kažemo da je osoba u stanju zadovoljstva,
to podrazumeva da su pokreti tela, posebno unutrašnji
pokreti, ritmični, n e s p u t a n i i otvoreni.
Osećanje zadovoljstva možemo, p r e m a tome, defini­
sati kao opažanje p o k r e t a širenja u telu — otvaranja,
Posezanja, uspostavljanja kontakta. Zatvaranje, povla­
čenje, uzdržavanje ne doživljavaju se k a o zadovoljstvo
mogu stvarno da se dozive k a o bol ili anksioznost.
1
117
Bol proizlazi iz pritiska koji se s t v a r a kada energija
impulsa naiđe na prepreku. Jedini način da se izbegne
bol ili anksioznost jeste da se podignu odbrane protiv
tog impulsa. A k o je impuls potisnut, osoba neće ose­
ćati anksioznost ili bol, ali tada takođe neće osećati
zadovoljstvo. Ono što se dešava može se utvrditi na
osnovu izraza tela.
K a d a je osoba zadovoljna, njene oči sijaju, koža je
ružičaste boje i topla, ponašanje ima lakoću i živahnost a držanje ima mekoću i gracilnost. Ti vidljivi znaci
su manifestacija protoka osećanja, k r v i i energije ka
periferiji tela, što je fiziološki suprotnost ekspanzivnih,
centrifugalnih sila ili impulsa u telu. Odsustvo tih zna­
kova otkriva da osoba nije u stanju zadovoljstva, već
bola, bilo da ona to opaža kao takvo ili ne. U knjizi
Zadovoljstvo istakao sam da je bol odsustvo zadovolj­
stva. Ima telesnih znakova koji to potkrepljuju. Tupost
pogleda označava povlačenje osećanja iz očiju. Koža
postaje bela i hladna zbog skupljanja kapilara, i arterija
i označava da je k r v duboko ispod površine tela. Kru­
tost i nedostatak spontanosti sugerišu da energetsko
punjenje ne protiče slobodno kroz mišićni sistem. Ta
slika se svodi na stanje zgrčenosti u organizmu, što je
u stvari somatski aspekt bola.
Treba istaći da n e k a tela imaju mešovitu sliku: jedna
s t r a n a je topla, meka i sjajna, dok je druga hladna,
napeta i bezbojna. Demarkaciona linija nije u v e k oštra,
ali se razlika može videti i osetiti. Cest slučaj tog pore­
mećaja je dobra boja kože i t o n u s gornjeg dela tela,
dok ostatak tela od s t r u k a naniže ima s u p r o t a n izgled
— lošu boju (braonkasta nijansa), bedan mišićni tonus
i neproporcionalnu debljinu s p r a m dobro građenog gor­
njeg dela. Takva telesna slika je znak da postoji pre­
preka proticanju osećanja kroz donji deo tela, posebno
seksualnih osećanja, i taj deo tela je u stanju uzdrža­
vanja ili kontrakcije. Drugo često zapažanje je toplo
telo sa h l a d n i m r u k a m a i nogama. T a k v o stanje ozna­
čava napetost ili uzdržavanje na perifernom nivou koji
uspostavlja k o n t a k t sa okolinom. Izreka „hladne ruke
toplo srce" podržava tu interpretaciju.
Naša p r i m a r n a orijentacija u posmatranju tela je da
odredimo stepen u kome je organizam sposoban da
uspostavi zadovoljavajući k o n t a k t sa okolinom. Takvo
reagovanje, kao što sam rekao iziskuje proticanje ose­
ćanja uzbuđenja ili energije od jezgra ili srca osobe ka
118
perifernim s t r u k t u r a m a ili organima. Reakcija zado­
voljstva je takođe topla i p u n a ljubavi, jer je srce t a d a
u direktnoj komunikaciji sa spoljašnjim svetom. Osoba
sa hroničnom mišićnom napetošću, koja prekida kanale
za komunikaciju od srca i ograničava proticanje ener­
gije ka periferiji tela, pati na brojne načine. Ona može
doživljavati osećanje frustracije i nezadovoljstva svo­
jim životom i može razviti n e k e somatske poremećaje.
Pošto su to glavne tegobe zbog kojih ljudi odlaze kod
psihijatra, t r e b a shvatiti da se mogu ukloniti samo u k o ­
liko je p u n i kapacitet za zadovoljstvo ponovo uspostav­
ljen.
Ljudsko telo ima šest glavnih polja k o n t a k t a sa spo­
ljašnjim svetom: lice, uključujući senzorne organe u
tom području, d v e r u k e , genitalni a p a r a t i dve noge.
Postoje minimalna područja k o n t a k t a , k a o što su grudi
119
kod žena, koža u celini i zadnjica k a d a se sedi. Tih šest
glavnih područja formiraju interesantnu konfiguraciju
koja se bolje vidi k a d a osoba stoji razdvojenih nogu i
raširenih ruku. Dijagram tela bi izgledao k a o na crtežu
na str. 120, g d e je n u m e r i s a n o šest područja.
Ako tu sliku pretvorimo u dinamički dijagram, slika
na str. 121, šest p o d r u č j a bi, energetski posmatrano,
predstavljalo najisturenije delove.
Na tom crtežu broj 1 predstavlja glavu, koja je cen­
t a r ego funkcija i uključuje senzorne organe sluha,
ukusa, vida i mirisa. Tačke 2 i 3 predstavljaju
r u k e koje dodiruju okolinu i njome manipulišu. Tačke
4 i 5 predstavljaju noge, koje obezbeduju suštinski kon­
t a k t sa podlogom; tačka 6 je genitalni aparat, koji je:
glavni organ za k o n t a k t i odnose sa suprotnim polom.
obzira na činjenicu da su one fiksirane s t r u k t u r e , izvestan stepen protezanja je moguć. Usne mogu biti i s p u p čene ili uvučene, r u k e mogu biti produžene ili s k r a ­
ćene, zavisno od stepena u kome neko poseže, i, n a r a v ­
no, genitalni organi i kod m u š k a r c a i kod žene funk­
cionišu kao p r a v e pseudopodije k a d a postanu ispunjeni
krvlju, napunjeni osećanjima i prošireni. Donji e k s t r e ­
miteti su fiksiraniji i pokazuju malo promena. Pošto
je vrat pokretljiv organ, glava može štrcati, biti držana
uspravno ili uvučena m e đ u ramena. K a d a je uspostav­
ljen snažan k o n t a k t sa okolinom energetska razmena na
tim delovima tela je intenzivna. Na primer, k a d a je
uspostavljen k o n t a k t očima između dve osobe koje su
uzbuđene oseća se naboj koji prolazi između dva para
očiju. Slično, k a d a nekoga dodirnete r u k a m a koje su
pod naponom to je sasvim drugačiji doživljaj od dodira
ruku koje su hladne, suve ili napete. Energetska inter­
akcija u seksu je, n a r a v n o , najintenzivnija, ali tu t a k o ­
đe kvalitet i stepen m e đ u r a z m e n e zavisi od iznosa n a ­
pona koji pritiče u ta polja kontakta.
Ego i telo
Odrasla osoba funkcioniše simultano na dva različita
nivoa. J e d a n je m e n t a l n i ili psihički nivo; d r u g i je
fizički ili somatski. Ovim se ne negira jedinstvenost
MENTALNO
PSIHA
EGO
U reagovanju koje pruža
getskog naboja se odvija
tacaka. Tih šest tačaka se
žetak organizma, kao kod
120
zadovoljstvo proticanje ener­
od centra p r e m a svih šest
može posmatrati kao p r o d u ­
pseudopodija ili ameba. Bez
ENERGETSKI PROCESI
121
organizma. Osnovna teza bioenergetike, preuzeta od Raj­
ha,, jeste da antiteza i jedinstvo karakterišu sve biološke
procese. Dvojnost i jedinstvenost su integrisani dija­
lektičkim pojmovima, kao što je prikazano na crtežu
na str. 121.
Kod zdrave ličnosti mentalni i fizički nivo funkcionisanja sarađuju da bi obezbedili dobrobit. Kod pore­
mećene ličnosti postoje područja osećanja ili ponaša­
nja gde su ti nivoi funkcionisanja ili aspekti ličnosti u
konfliktu. Područje konflikta stvara p r e p r e k u slobod­
n o m izražavanju impulsa ih osećanja. Ne govorim o
svesnoj inhibiciji izražavanja, koja je p r e d m e t svesne
kontrole. P r e p r e k e o kojima govorim su nesvesna spu­
tavanja pokreta i izražavanja. T a k v e p r e p r e k e sputa­
vaju osobu da posegne za zadovoljenjem svojih potreba
i, p r e m a tome, predstavljaju smanjenje kapaciteta te
osobe za zadovoljstvo.
Postavljanje te antiteze u termine ega i tela, p r e nego
mentalnog i fizičkog, dopušta n a m da uvedemo pojam
ego ideala i slike o sebi kao sila koje se mogu suprot­
staviti telesnom nagonu za zadovoljstvom. Ti pojmovi
proizlaze iz uloge ega k a o sintetizirajućeg posrednika.
Ego je posrednik između u n u t r a š n j e g i spoljašnjeg sve­
ta, između sebe i drugih. Ta funkcija proizlazi iz nje­
govog položaja na površini tela i na površini u m a . Ego
formira sliku spoljašnjeg sveta, u odnosu na koju se
svaki organizam mora prilagođavati, i na taj način obli­
kuje sliku o sebi n e k e osobe. Nasuprot tome, slika o
sebi određuje kojim osećanjima i kojim impulsima će:
biti dozvoljeno ispoljavanje. U n u t a r ličnosti ego je pred­
stavnik realnosti.
25
:
Ali, šta je realnost? Slika o njoj u našem u m u nije
uvek u saglasnosti sa realnom situacijom. Mi razvijamo
tu sliku u toku odrastanja i ona odražava svet našeš
detinjstva i porodice mnogo više nego svet odraslih i
društva. Ta dva sveta nisu potpuno različita, jer svet
porodice odražava širi svet društva u kome se živi. Raz­
lika leži u činjenici da svet u širem smislu nudi veći
izbor odnosa, koji ograničeni svet porodice ne nudi. Na
primer, čovek može naučiti u detinjstvu da je traženje
pomoći znak slabosti i zavisnosti. Ako je to učenje
a
clt.
122
Lowen,
The
Physical
Dijnamics
of
Character
Structure,
op-
bilo praćeno podsmevanjem zbog osećanja bespomoć­
nosti ili zavisnosti, osoba će imati teškoća da traži p o ­
moć čak i onda kada je pomoć dostupna. Osoba koja raz­
vija ego ideal da m o r a biti samostalna i raditi stvari sa­
ma; osećaće da je ismejana i ponižena ukoliko izda taj
ideal. Nesvesno, birače odnose sa ljudima koji će se
diviti njenoj pseudonezavisnosti i ohrabrivati je, tako
da će na neki način potkrepljivati nerealnu sliku o sebi.
Da bi se razumele k a r a k t e r n e formacije, t r e b a da zna­
mo da u interakciji ega i tela ima dijalektičkih p r o ­
cesa. Ego slika oblikuje telo kroz kontrolu koju ego
vrši nad voljnom m u s k u l a t u r o m . Ljudi inhibiraju im­
pulse za plakanje stiskajući zube, stežući grlo, zadrža­
vajući dah i stežući stomak. Izražavanje ljutnje kroz
udaranje može biti inhibirano kontrakcijom mišića r a menog pojasa, a t i m e se r a m e n a povlače unazad. U
prvo vreme inhibicija je svesna, sa ciljem da uštedi
osobi dalje konflikte i bol. Međutim, svesna i voljna
kontrakcija mišića zahteva ulaganje energije i, prema
tome, ne može se beskonačno održavati. K a d a inhibi­
cija nekih osećanja m o r a da se održava beskonačno
dugo, zbog toga što izražavanje osećanja nije p r i h v a ­
ćeno u detinjstvu, ego odustaje od kontrole n a d zabra­
njenim akcijama i povlači energiju od tih impulsa.
Tada uzdržavanje od impulsa postaje nesvesno i mišić
ili mišići ostaju stegnuti zbog nedostatka energije p o ­
trebne za širenje i opuštanje. Tada ta energija može biti
uložena u druge prihvatljive akcije, što je proces koji
stvara ego ideal.
Dve posledice proizlaze iz tog odustajanja. P r v a je
da m u s k u l a t u r a iz koje se energija povlači ulazi u sta­
nje hronične zgrčenosti ili napetosti, što čini n e m o g u ­
ćim izražavanje inhibiranog osećanja. Impuls je tada
Praktično prigušen i osoba ne oseća više inhibiranu
želju. Prigušen impuls nije izgubljen. On ostaje u s p a ­
van ispod površine tela, odakle ne utiče na svesnost.
Pod intenzivnim pritiskom ili pri dovoljnoj provoka­
ciji, impuls može bit pod tako jakim naponom^ da se
Probija kroz inhibiciju ili prepreku. To se dešava u
histeričnim n a p a d i m a ili u ubilačkom besu. Druga postedica je smanjenje energije m e t a b o h z m a organizma.
Hronična mišićna napetost sprečava puno spontano disa­
nje i tako smanjuje energetski nivo. Osoba može u n o ­
siti dovoljno kiseonika potrebnog za uobičajene aktiv­
nosti tako da bazalni metabolizam može izgledati nor123
malno. Međutim, teškoće sa disanjem će se pojaviti u
situacijama stresa, bilo kao nesposobnost da se udah­
ne dovoljno v a z d u h a ili, verovatnije, k a o nemogućnost
da se nosi sa stresom.
Sada stanje tela prisiljava dijalektiku da radi u obr­
nutom smeru. Fizički uslovi oblikuju mišljenje i sliku
o sebi svakog pojedinca. Niži energetski nivo ga prisi­
ljava da pravi izvesna prilagođavanja svoga životnog
stila. On će nužno izbegavati situacije koje mogu izaz­
vati njegova potisnuta osećanja i opravdavaće to izbegavanje razvijajući racionalizacije o prirodi realnosti. Ti
manevri su priručna sredstva ega koji sprečava da emo­
cionalni konflikt postane svestan. Stoga se oni zovu
ego odbrane. Druge ego o d b r a n e su negiranje, projek­
cija, izazivanje i okrivljivanje. Te o d b r a n e podržava
energija povučena iz konflikta. Osoba je sada karakterološki zaštićena oklopom od potisnutih impulsa. Na
fizičkom nivou oklop se održava hroničnom mišićnom
napetošću. Oklop, sada ugrađen, može u p r k o s tome
funkcionisati na ograničen način ili u ograničenim pod­
ručjima.
K a d a je dostigao izvestan stepen stabilnosti i sigur­
nosti ego se ponosi svojim postignućem. Ego zadovolj­
stvo jedne osobe proizlazi iz njenog prilagođavanja i
kompenzacije. Covek koji ne može da plače svoju ne­
sposobnost s m a t r a znakom snage i hrabrosti. On se
čak može podsmevati drugom čoveku ili detetu koje
lako zaplače, proglašavajući svoju sopstvenu neurotsku
crtu vrlinom. Osoba koja nije u stanju da b u d e besna
ili da udari stvara vrlinu od svoje mane, tvrdeći da je
postavljanje na stanovište d r u g e osobe oznaka razum­
nog čoveka. Žena koja nije u stanju da otvoreno po­
segne za ljubavlju koristiće seks i potčinjenost kao na­
čin da postigne k o n t a k t koji joj je potreban i smatraće
sebe izuzetno seksi i ženstvenom.
S v a k a mišićna napetost sprečava osobu da direktno
posegne za zadovoljstvom. Suočen sa t a k v i m ograniče­
njima, ego će manipulisati okolinom u unapređivanju
telesne potrebe za k o n t a k t o m i zadovoljstvom. Ego će
opravdavati takvu manipulaciju kao neophodnu i nor­
malnu, jer je izgubio k o n t a k t sa emocionalnim konflik"
tom koji je doveo do takvog stanja. Taj konflikt pos­
taje s t r u k t u r i r a n u telu i nedostupan egu. Osoba je tada
samo na recima za ideju promene, ali dok se ne suoči"?
124
f
problemom na telesnom nivou malo je verovatno da
/e doći do pravog menjanja.
Da bi se shvatio složen odnos između ega i tela, m o ­
ramo integrisati dva suprotna stanovišta o ljudskoj lič­
nosti Prvo gledište polazi od podloge. Po njemu, hije­
rarhija funkcionisanja ličnosti izgleda kao piramida p r i ­
kazana na ovoj slici.
26
PRIRODNA SREDINA
Osnovu piramide čine telesni procesi koji održavaju
život i daju podršku ličnosti. Oni stoje na zemlji, u k o n ­
taktu su sa njom ili sa prirodnom sredinom. Ti procesi
izazivaju osećanja i emocije koji potom vode do p r o ­
cesa mišljenja. Na v r h u je ego, koji je u bioenergetici
^ e n t i č a n sa glavom. Isprekidane linije pokazuju da su
e funkcije povezane i zavisne jedna od druge.
Odnos ega i tela može se uporediti sa odnosom gene­
rala i njegovih t r u p a . Bez generala ili g l a v n o k o m a n d u JUćeg oficira t r u p e ne čine vojsku, već gomilu. Bez t r u Pa general je samo v r h o v n a figura. K a d a general i
u p e funkcionišu zajedno u h a r m o n i j i i u k o n t a k t u sa
s v
t r
20
sical
Potpunije razmatranje tog odnosa sadrži moja knjiga The Phy­
Dynamics of Character Structure, op. clt.
125
realnošću, to je dobra, efikasna vojska. K a d a su oni u
konfliktu, ima poremećaja i problema. To se može
desiti ako g e n e r a l opaža svoje t r u p e kao brojeve i pione
u svojoj igri rata. On može zaboraviti da je r a t borba
ne samo t r u p a već za t r u p e i ne samo za njegovu ličnu
slavu. Tako ego može izgubiti iz vida činjenicu da se
radi o njegovom telu, a ne o slici koju ono predstavlja.
Viđeno se tačke gledišta generala, n o r m a l n a hijerar­
hija autoriteta u n u t a r jedne vojske bila bi obrnuta.
Nijedan general ne može funkcionisati ukoliko ne opaža
sebe k a o najvažnijeg. Isto to važi za ego i telo. Pos­
ni a t r a n o odozgo — t j . sa stanovišta ega — piramida
funkcionisanja ličnosti bila bi o b r n u t a . Gledanje odoz­
go meri stepen svesnosti ili kontrole. Više je svesnosti
uloženo u ego, nego u bilo koju drugu funkciju. Prema
tome, mi smo više svesni naših misli nego naših oseća­
nja, a najmanje smo svesni naših telesnih procesa. To
je generalovo gledanje hijerarhije vojske sa stanovišta
moći. To se može izjednačiti sa posmatranjem funkcio­
nisanja ličnosti sa stanovišta znanja,, što je operacija
ega. S druge strane, telo ima svoju m u d r o s t koja pret­
hodi sticanju znanja.
Ta dva stanovišta ljudske ličnosti mogu se integrisati stavljanjem jednog trougla preko drugog. Tada do126
bijamo sliku šestokrake zvezde koja je korišćena u p r e t ­
hodnim poglavljima knjige da prikaže celo telo. Ispre­
kidane linije pokazuju gde je konflikt najintenzivniji
područje dijafragme ili s t r u k a gde se sreću dve polo­
vine tela.
Dva trougla takođe mogu predstavljati mnoge d r u g e
polarne odnose u životu — nebo i zemlju, d a n i noć,
muškarca i ženu, v a t r u i vodu. Zanimljivo je da Kinezi
koriste razne dijagrame da opišu dvojnost životnih sna­
ga što se u kineskoj filozofiji zove jin i jang. Razlika
između dva dijagrama sugeriše dva različita životna
stila. Kružni kineski dijagram naglašava ravnotežu; šestokraka zvezda, t a k o đ e poznata k a o Davidova zvezda,
naglašava interakciju.
Te sile ne samo da komuniciraju u n u t a r organizma
da bi proizvele impuls koji k a r a k t e r i š e zapadnjačku
aktivnost već takođe prisiljava organizam da agresivno
komunicira sa okolinom. Ja ne koristim ovde reč „ a g r e ­
sivan" u d e s t r u k t i v n o m smislu, već u smislu s u p r o t ­
nosti „pasivnom". Zapadnjačka agresivnost ima i pozi­
tivne i negativne aspekte. Ali, bilo da su pozitivni ili
negativni, imaju za cilj promenu, nasuprot orijental­
nom stavu čiji je cilj stabilnost. Radi jednostavnijeg
Prikazivanja, podeliću ljudsku aktivnost na četiri g r u Pe: intelektualnu, socijalnu, k r e a t i v n u i fizičku, uklju­
čujući seksualnu. P o j a m interakcije postaje j a s a n k a d a
* grupe stavimo na četiri s t r a n e našeg crteža k a o što
Prikazano na sledećoj slici.
e
]e
127
Snaga impulsa koji su centrifugalne sile u osnovi
interakcije ličnosti sa svetom zavisi od jačine bioener­
getskih procesa u telu. S e m toga, efikasnost t i h impulsa
u zadovoljavanju potreba zavisi od slobode da se oni
izraze. Uzdržavanje ili hronična mišićna napetost, koji
sprečavaju proticanje impulsa i osećanja, ne samo da
podrivaju efikasno funkcionisanje ličnosti već takođe
ograničavaju k o n t a k t i interakciju osobe sa okolinom.
To smanjuje osećanje pripadanja i osećanje da je lič­
nost d e o sveta i umanjuje s t e p e n duševnosti.
Moja n a m e r a ovde nije da se protivim ili zalažem za
zapadnjački stil života. U preteranoj agresivnosti, što
znači eksploatišući i manipulišući drugima, izgubili smo
važno osećanje ravnoteže. Dopuštamo egu da podriva
telo i koristimo znanje da odbacimo m u d r o s t tela. T r e ­
ba da uspostavimo ravnotežu u n a m a samima i u našim
odnosima sa svetom u k o m e živimo. Međutim, p i t a m
se da li bi ta ravnoteža m o g l a biti uspostavljena ako
bismo odbacili zapadnjačke stavove o životu u korist
istočnjačkih. T r e b a da b u d e m o svesni da istok nastoji
da usvoji zapadnjačke stavove.
FIZIČKA SREDINA
A k o sada kombinujemo taj crtež sa sličnim crtežima
iz prethodnog dela: dobijamo sliku dinamičkih snaga
sadržanih u ljudskoj ličnosti, slika dole.
GLAVA.-EGO
ŠAKA
ŠAKA
KREATIVNO
SOCIJALNO
ILI
PRODUKTIVNO
Karakterologija
U bioenergetici su različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e k l a sifikovane u pet osnovnih tipova. Svaki tip ima pose­
ban sklop odbrana na psihološkom i mišićnom nivou
po kome se razlikuje od d r u g i h tipova. Važno je n a g ­
lasiti da to nije klasifikacija ljudi već o d b r a m b e n i h
stavova. Poznato je da nijedna osoba nije čist k a r a k ­
terni tip i da svako u našoj k L i l t u r i ima u izvesnorn
stepenu kombinaciju svih tih odbrambenih k a r a k t e r i s ­
tika. Ličnost jedne osobe, za razliku od njene k a r a k t e r ­
ne strukture, određena je vitalnošću — t j . snagom n j e ­
nih impulsa i o d b r a n a m a koje je podigla da bi k o n t r o hsala te impulse. N e m a dve osobe koje su slične bilo
. vitalnosti bilo u o d b r a n a m a proizašlim iz njihovog
votnog iskustva. Bez obzira n a to, neophodno je g o v o terminima tipova radi jasnoće komunikacije i
°°ljeg razumevanja.
Tih pet tipova s u : „shizoidni", „oralni", „psihopatski",
»mazohistički" i „rigidni". Koristili smo te izraze zbog
.°ga što su oni poznate i prihvaćene definicije p o r e m e J a ličnosti u psihijatrijskoj profesiji. Naša klasifika­
cija se ne kosi sa već uspostavljenim kriterijumima.
u
Zl
u
STOPALO
STOPALO
l
GENITALNO
FIZIČKO
Ca
9
128
129
Opis tipova koji sledi predstavljen je u formi skice
pošto je nemoguće u ovom opštem pregledu bioenerge­
tike ući u detaljnu diskusiju svakog poremećaja. Pošto
su k a r a k t e r n i tipovi veoma složeni, ovde mogu biti pomenuti samo opšti aspekti svakog tipa.
Shizoidna
karakterna
struktura
OPIS
Izraz „shizoidan" proizlazi iz „shizofrenije" i označa­
va osobu u čijoj ličnosti postoje tendencije ka shizoidn o m stanju. Te tendencije s u : (1) podeljenost jedin­
stvenog funkcionisanja ličnosti. Na primer, mišljenje
teži da b u d e nevezano sa osećanjima. Ono što osoba
misli izgleda da ima malo vidljive veze sa njenim ose­
ćanjima ih ponašanjem; (2) povlačenje u sebe, preki­
danje ili gubljenje k o n t a k t a sa svetom ili spoljašnjom
realnošću. Shizoidna osoba nije shizofrena i ne mora
n i k a d a ni postati shizofrena, ali ima nagoveštaje koji su
obično dobro kompenzovani.
Izraz „shizoidan" opisuje osobu čije je osećanje sebe
umanjeno, čiji je ego slab i čiji je k o n t a k t sa telom i
osećanjima pretežno smanjen.
e raspada a razvija se shizoidno stanje. Nisu retka
ubistva u tom stanju.
Odbrane se sastoje u mišićnim napetostima koje drže
ličnost na okupu, sprečavajući periferne s t r u k t u r e da
budu preplavljene osećanjima i energijom. Te mišićne
napetosti su iste k a o one opisane ranije, za koje smo
kazali da su odgovorne za sprečavanje perifernih orga­
na da k o n t a k t i r a j u sa jezgrom. Tako o d b r a n a postaje
problem.
Postoji energetska podeljenost tela u predelu s t r u k a ,
čija je posledica nedostatak integracije između gornje
i donje polovine.
Ta bioenergetska analiza je prikazana dijagramom
na sledećem ci'težu.
S
BIOENERGETSKO S T A N J E
Energija je povučena sa perifernih s t r u k t u r a tela,
naime, iz onih organa koji uspostavljaju k o n t a k t sa
spoljašnjim svetom: lice, ruke, genitalni organi i sto­
pala. Ti organi nisu p o t p u n o energetski povezani sa
jezgrom — t j . uzbuđenje iz jezgra ne teče slobodno
p r e m a njima već je proticanje sprečeno hroničnom mi-šićnom napetošću u osnovi glave, u ramenima, karlid
i kukovima. Funkcionisanje tih organa postaje nepove­
zano sa osećanjima u jezgru ličnosti.
Unutrašnji naboj teži da se zamrzne u području
jezgra. Kao posledica toga, formacija impulsa je slabaMeđutim, punjenje je eksplozivno (zbog sabijanja)
može da izbije kroz nasilje ili ubistvo. To se dešava
k a d a odbrane popuste i organizam postane preplavljen
količinom energije kojom ne može upravljati. Ličnost
Dvostruke linije označavaju skupljenu energetsku
granicu shizoidnog k a r a k t e r a . Isprekidane linije ozna­
čavaju nedostatak punjenja perifernih organa i nedos­
tatak veze sa jezgrom. Isprekidana linija u centru shiZoidne s t r u k t u r e označava podeljenost na d v e polovine
tela.
FIZIČKI ASPEKTI
1
130
V U većini slučajeva telo je uzano i skupljeno. Ukoliko
jrna paranoidnih elemenata u ličnosti, telo je punije i
atletskiji izgled.
Glavna područja tenzija su u osnovi lobanje, zglobo­
vima ramena, zglobovima nogu, zglobovima karlice i u
predelu dijafragme. Ovo poslednje je tako snažno da
teži da podeli telo na dve polovine. D o m i n a n t n a zgrčenost je u malim mišićima koji okružuju artikulaciju.
Stoga se kod te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e može videti ili
ekstremna nefleksibilnost ili hiperfleksibilnost zglobova.
Lice je k a o maska. Oči, m a d a nemaju prazan pogled
k a o u shizofrcnih, nisu žive i nc uspostavljaju kontakt.
Ruke više liče na k l a t n a koja vise kraj tela, nego na
n a s t a v a k tela. Stopala su zgrčena i hladna, često izvr­
n u t a ; težina tela se oslanja na spoljašnju s t r a n u sto­
pala.
Cesto je p r i m e t a n nesklad između dve polovine tela.
U mnogim slučajevima polovine izgledaju kao da, ne
pripadaju istoj osobi. Pod stresom, na primer, kada
osoba napravi luk telom, linija tela često izgleda slom­
ljena. Glava, t r u p i noge izgledaju kao da su pod uglom
jedno sa drugim. To je ilustrovano u glavi II.
PSIHOLOŠKE ODLIKE
Zbog nedostatka identifikacije sa telom, neadekvat­
no je osećanje sebe. Osoba se ne oseća povezano ili
integrisano .
Tendencija nepovezanosti, predstavljena na telesnom
nivou nedostatkom energetske veze između glave i
ostatka tela, s t v a r a rascep ličnosti na kontradiktorne
stavove. Tako se može videti oholost sa osećanjem niže
vrednosti, ih osećanje devičanstva sa osećanjem kurvinstva. Ovo poslednje se t a k o đ e odražava na podelje­
nost na dva dela tela, donji i gornji.
odnose je veoma teško uspostaviti zbog nedostatka n a ­
pona u perifernim s t r u k t u r a m a .
Korišćenje volje da se motivišu akcije daje ponaša­
nju neprirodan kvalitet. To je nazvano „kao da" p o n a ­
šanje — t j . kao da je zasnovano na osećanjima, ali sama
akcija ne izražava osećanja.
ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI
Važno je ovde prikazati n e k e istorijske činjenice u
vezi početka stvaranja tih s t r u k t u r a . Sledeće n a p o m e n e
daju zbir zapažanja onih koji su proučavali taj p r o b ­
lem, onih koji su radili i analizirah m n o g e osobe sa
tom vrstom poremećaja:
U svim slučajevima postoji jasna činjenica da je oso­
ba doživela r a n o odbacivanje od s t r a n e majke, što je
pacijent doživeo kao pretnju svome postojanju. Odbaci­
vanje je bilo p r a ć e n o prikrivenim, ili često otvorenim
neprijateljstvom sa majčine strane.
Odbacivanje i neprijateljstvo stvaraju kod pacijenta
strah da će bilo koje traženje, zahtevanje, samozalaganje voditi do uništenja.
27
Shizoidni k a r a k t e r pokazuje hipersenzitivnost zbog
slabosti ego granica, što je psihološki korelat nedostatka
perifernog napona. Ta slabost smanjuje otpornost na
pritiske spol ja i prisiljava ga da se povlači u samoodbranu.
Kod shizoidnog k a r a k t e r a postoji j a k a težnja ka izbegavanju intimnih osećajnih odnosa. U stvari, takve
a
' Laing R.
1977.
132
D.,
Pođeljeno
ja
i Politika
doživljaja,
Nolit,
Beogr""'
Istorija t a k v e osobe otkriva nedostatak bilo kakvog
snažnog pozitivnog osećanja sigurnosti ili radosti. U
detinjstvu su česti noćni strahovi.
Takođe je tipično povlačenje ili neemocionalno pona­
šanje sa p o v r e m e n i m izlivima besa, što se naziva autističnim ponašanjem.
Ako je bilo koji od roditelja tokom edipovskog perio­
da s e k u n d a r n o investirao u dete iz seksualnih razloga,
sto je veoma često, ličnosti se pridodaju paranoidni ele­
menti. To omogućava izvestan stepen akting auta tokom
kasnijeg detinjstva i u odraslom dobu.
Imajući t a k v u istoriju, dete nema drugog izbora sem
da pobegne od realnosti (intenzivan život u fantazija­
ma) i od svoga tela (apstraktna inteligencija) da bi p r e ­
velo. Pošto su d o m i n a n t n a osećanja bila užas i u b i ­
lački bes, dete u samoodbrani diže zid oko svojih ose­
ćanja.
133
Oralna
karakterna
struktura
OPIS
Iz razloga koji još nisu p o t p u n o jasni, uočava se
linearni razvoj, čiji je rezultat izduženo, t a n k o telo.
Jedno moguće objašnjenje je da kašnjenje u sazrevaju omogućava dugim kosfima da p r e k o m e r n o rastu.
Drugi faktor može da b u d e nesposobnost nedovoljno
razvijene m u s k u l a t u r e da kontroliše razvoj kostiju.
Nedostatak energije i snage je najprimetniji u donjem
delu tela, pošto se razvoj tela deteta odvija od glave
prema dole.
Sva mesta k o n t a k t a sa sredinom su pod nedovolj­
nim nabojem. Oči su slabe sa tedencijom ka miopiji,
a nivo genitalnog uzbuđenja smanjen. To bioenergetsko
stanje je prikazano dijagramski na 134 str.
n
Opisujemo ličnost k a o oralnu k a r a k t e r n u strukturu
ukoliko sadrži m n o g e crte tipične za oralni period živo­
ta — period bebe. Te crte su slabost u smislu nezavis­
nosti, tendencija da se oslanja na druge, smanjena agre­
sivnost i u n u t r a š n j e osećanje p o t r e b e da b u d e držana
u r u k a m a , podržavana i da se o njoj n e k o brine. Te:
crte označavaju nedostatak zadovoljavanja potreba u
detinjstvu i predstavljaju fiksaciju na t o m nivou raz­
voja. Kod nekih ljudi te crte su m a s k i r a n e svesno usvo­
jenim k o m p e n z a t o r n i m stavovima. Neke ličnosti sa tom
crtom pokazuju izraženu nezavisnost koja, međutim,
slabi pod stresom. Ono što leži u osnovi iskustva oral­
nog k a r a k t e r a je lišavanje, dok je odgovarajuće iskustvo
shizoidne s t r u k t u r e odbacivanje.
BIOENERGETSKO STANJE
Energetski, oralna s t r u k t u r a je stanje nedovoljnog na­
boja. Energija je zaleđena u jezgru kao kod shizoidnog
stanja; ona protiče ka periferiji tela ali slabo.
FIZIČKE KARAKTERISTIKE
Telo ima tendenciju da b u d e dugo i t a n k o , što odgo­
vara Šeldonovom (Sheldon) ektomorfnom tipu. Od shi­
zoidnog tela se razlikuje po tome što nije u grču.
Muskulatura je nerazvijena, ali nije vrpčasta kao kod
shizoidnog tela. Taj n e d o s t a t a k razvoja je najprimetniji
u rukama i nogama. Duge vretenaste noge su česta
oznaka te s t r u k t u r e . Stopala su takođe t a n k a i uzana.
Noge izgledaju k a o da ne mogu da održavaju telo
uspravno. One su uglavnom ukočene da bi pružile d o ­
datni oslonac.
Telo pokazuje tendenciju da se skljoka, delom zbog
slabosti m u s k u l a r n o g sistema.
Cesti su fizički znaci nezrelosti. Karlica može biti
manja nego što je n o r m a l n o i kod muškarca i kod žena.
Dlakavost je obično smanjena. Kod nekih žena je ceo
proces razvoja u s p o r e n ; to daje telu dečački izgled.
Disanje oralne s t r u k t u r e je plitko, zbog niskog ener­
getskog nivoa ličnosti. Uskraćivanje na o r a l n o m nivou
redukuje snagu impulsa da sisa. Dobro disanje zavisi od
sposobnosti da se usisava vazduh.
p
S l H O L O Š K E ODLIKE
Oralna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima teškoća da stoji na
svojim nogama figurativno, ali i bukvalno. Ona teži da
" naslanja ili oslanja na druge. Ali, kao što sam ranije
e
134
135
pomenuo, ta tendencija može biti m a s k i r a n a preteran o m nezavisnošću. Oslanjanje na d r u g e se takođe odra­
žava na nesposobnost da se b u d e sam. P r e t e r a n a je po­
t r e b a za k o n t a k t o m sa d r u g i m ljudima, zbog njihove
pomoći i podrške.
Oralni k a r a k t e r pati od u n u t r a š n j e g osećanja prazni­
ne. On stalno gleda u druge, da bi ga oni napunili,
m a d a se može ponašati kao da je on taj koji obezbeđuje podršku. U n u t r a š n j a praznina se odražava na po­
tiskivanje intenzivnog osećanja čežnje, koje, ukoliko se
izrazi, dovodi do dubokog plakanja i punijeg disanja.
Zbog niskog energetskog nivoa, oralni k a r a k t e r je
sklon p r o m e n a m a raspoloženja od depresije do ushiće­
nja. Tendencija ka depresiji je k a r a k t e r i s t i k a oralnih
crta u ličnosti.
Druga tipična oralna crta je stav da mu se nešto
duguje. To može biti izraženo kroz ideju da mu svet
nešto duguje; taj stav proizlazi direktno iz ranog do­
življaja uskraćivanja.
ETIOLOŠKI I ISTORIJSKI FAKTORI
Rana uskraćivanja mogu biti izazvana s t v a r n i m gub­
ljenjem tople majčinske figure koja daje podršku, bilo
da je ona umrla, da je bolesna ili da je odsustvo uzro­
kovano potrebom da ide na posao. Majka koja pati od
depresije ne može biti detetu na raspolaganju.
Istorija ličnosti često otkriva p r e r a n i r a z v o j ; naime,
da je dete počelo da govori ili hoda ranije nego što je
normalno. Ja objašnjavam taj razvoj kao n a p o r da se
prevaziđe osećanje gubitka nastojanjem da se postane
nezavisan.
Takođe ima drugih doživljaja razočaranja u ranom
životu, k a d a je ona ili on pokušao da uspostavi kon­
t a k t sa ocem ili n e k i m drugim rođakom. T a k v o razoča­
ranje može ostaviti osećanje gorčine u ličnosti.
Karakteristične su depresivne epizode u kasnom de­
tinjstvu ili ranoj mladosti. Oralno dete m e đ u t i m ne V°*
kazuje autistično ponašanje shizoidnog deteta. Moram
shva,titi da u oralnoj ličnosti može biti shizoidnih el^
m e n a t a , isto kao što u shizoidnoj s t r u k t u r i može bi"
oralnih elemenata.
0
136
Psihopatska
karakterna
struktura
OPIS
Potrebno je nekoliko uvodnih reči u vezi ove k a r a k ­
terne s t r u k t u r e . To je tip k a r a k t e r a koji nije bio opi­
san ili analiziran u mojim p r e t h o d n i m studijama. Ta
struktura može biti veoma složena, ah radi sažetosti i
jasnosti opisaću prostu formu tog poremećaja.
Suština psihopatskog stava je negiranje osećanja. Taj
stav je suprotan stavu shizoidne s t r u k t u r e koja se disocira od svojih osećanja. U psihopatskoj ličnosti ego ili
um se okreću protiv tela i osećanja, naročito seksualnih
osećanja. Zbog toga je i nastao naziv „psihopatologija".
Normalno funkcionisanje ega je da podržava težnje tela
za zadovoljstvom, a ne da ih podriva u korist ego
ideala. Svi psihopatski k a r a k t e r i ulažu mnogo energije
u sopstveni ideal. Drugi aspekt te ličnosti je težnja za
moći i p o t r e b a da se dominira i da se ima kontrola.
Razlog što je ta k a r a k t e r n a s t r u k t u r a složena jeste
da postoje dva načina da se postigne moć nad d r u g i ­
ma. J e d a n je zlostavljanje ili nadvladavanje d r u g e oso­
be, u k o m slučaju, ako se ne suprotstavi nasilniku, ta
osoba na neki način postaje njegova žrtva. Drugi način
je podrivanje osobe kroz zavodljiv pristup, što je vrlo
efikasno sa naivnim ljudima koji t a d a bivaju u moći
psihopate.
BIOENERGETSKO STANJE
Postoje dva telesna tipa koja odgovaraju dvema psi­
hopatskim s t r u k t u r a m a . Nadvladavajući tip je lakše
objasniti bioenergetski i ja ću ga koristiti za ilustra­
ciju. Uspostavljanje moći n a d drugima postiže se uzdi­
zanjem n a d njima. U tom tipu postoji značajno p o m e ­
t n j e energije p r e m a gornjem delu tela sa pratećim
smanjenjem naboja u donjem delu tela. Dve polovine
tela su p r i m e t n o neproporcionalne; gornji deo je veći
dominantnijeg izgleda.
Uopšteno p o s m a t r a n o , postoji stegnutost oko dijafrag­
me i struka, što sprečava proticanje energije i osećanja
Prema dole.
1
137
Glava je previše energetski nabijena, što znači da pos­
toji hiperekscitacija m e n t a l n o g aparata, a posledica toga
je stalno r a z m a t r a n j e k a k o da se postigne kontrola i
da se ovlada situacijom.
Oči su b u d n e ili nepoverljive; nisu otvorene za među­
odnose. To zatvaranje očiju, da se ne bi videlo i razumelo, karakteristika je svih psihopatskih ličnosti.
Potreba da se kontroliše je takođe u s m e r e n a prema
sebi. Glava se drži vrlo čvrsto (ne srne izgubiti glavu),
ali to takode utiče da i telo poprimi čvrsto držanje.
Ti bioenergetski odnosi su prikazani na ovoj slici.
U oba slučaja postoji poremećaj proticanja između
dve polovine tela. Kod prvog tipa karlica je pod manjim
nabojem i drži se k r u t o ; kod drugog je pod p r e t e r a n i m
nabojem, ali bez kontakta. Oba tipa t a k o đ e imaju p r i metnu stegnutost dijafragme.
Uočljiva je tenzija okularnog segmenta tela, što uklju­
čuje oči i zatiljni deo.
J a k a mišićna napetost takođe se može osetiti dodi­
rom duž osnove lobanje, u predelu koji se može naz­
vati oralnim. Te napetosti predstavljaju inhibiciju
impulsa sisanja.
PSIHOLOŠKE ODLIKE
FIZIČKE KARAKTERISTIKE
Telo nad vladu jućeg tipa pokazuje p r e t e r a n u razvije­
nost gornjeg dela. To ostavlja utisak naduvanosti i t a k o ­
đe odgovara n a d u v a n o j ego slici te osobe. Može se reći
da je ta s t r u k t u r a preopterećena u gornjem delu. Ona
je takođe rigidna. Donji deo tela je uži i može pokazi­
vati tipičnu slabost oralne k a r a k t e r n e s t r u k t u r e .
Telo drugog tipa, koje sam nazvao zavodljivim ili
„podrivajućim", je pravilnije građeno i nema naduvan
izgled. Leđa su obično p r e t e r a n o savitljiva.
138
Psihopatskoj ličnosti je p o t r e b a n n e k o koga će k o n trolisati, i m a d a izgleda da nekoga kontroliše, ona je
takođe zavisna od te osobe. Postoji izvestan stepen oralnosti kod svih psihopatskih osoba. U psihijatrijskoj lite­
raturi oni mogu biti opisani kao da imaju oralne fiksa­
cije.
Potreba da se drugi kontroliše tesno je vezana sa
strahom da se b u d e kontrolisan. Biti kontrolisan znači
biti korišćen. Možemo videti da u životnoj istoriji osoba
sa takvom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m uvek postoji borba
za dominaciju i kontrolu između deteta i roditelja.
Težnja da se b u d e na v r h u , da se uspe, t a k o je snaž­
na da osoba ne može priznati niti dozvoliti da joj se
desi poraz. Poraz je stavlja u položaj ž r t v e ; ergo, on
mora biti pobednik u svakom takmičenju.
Seksualnost se u v e k koristi u toj igri moći. Psiho­
pata je zavodljiv u svom izgledu moći ili u mekom,
lukavom zavođenju. Zadovoljstvo u seksu je s e k u n ­
darno u odnosu na izvođenje ili osvajanje.
Negiranje osećanja je u osnovi negiranje potrebe.
Psihopatski m a n e v a r je da učini da on b u d e p o t r e b a n
drugima, t a k o da nije p r i n u đ e n da izrazi' svoju p o t r e ­
bu. Tako je on u v e k onaj koji dobij a.
ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI
Kao kod svih k a r a k t e r n i h tipova, životna istorija lič­
nosti objašnjava njeno ponašanje. Izložiću opšti stav da
139
niko ne može da r a z u m e ponašanje druge osobe ukoli­
ko ne poznaje njenu životnu istoriju. Tako je jedan od
glavnih ciljeva svake terapije da osvetli pacijentovo
životno iskustvo. U slučajevima psihopatskih hčnosti to
je često veoma teško uraditi, jer njihova psihopatska
tendencija da negiraju osećanja uključuje i negiranje
doživljavanja. U p r k o s tom problemu, u bioenergetici se
mnogo saznalo o pozadini tog problema.
Najvažniji faktor u etiologiji tog stanja je seksualno
zavodljiv roditelj. Ta zavodljivost je p r i k r i v e n a s a j |
ciljem da zadovolji roditeljeve narcisoidne potrebe. Cilj
toga je da priveže dete za roditelja.
Zavodljiv roditelj je ujedno i odbacujući roditelj na
nivou detetovih potreba za podrškom i fizičkim kon­
taktom. Nedostatak neophodnog k o n t a k t a i podrške
objašnjava oralne elemente u toj k a r a k t e r n o j strukturi.
Zavodljiv odnos stvara trougao koji stavlja dete u
situaciju suprotstavljanja roditelju istog" pola. To stvara j
prepreku neophodnoj identifikaciji sa roditeljem istog
pola i produžava identifikaciju sa zavodljivim rodite­
ljem.
U toj situaciji će bilo k a k v o izražavanje potrebe za
k o n t a k t o m učiniti dete krajnje povredljivim. Dete će
se ili uzdići iznad potrebe, ili će zadovoljiti potrebu,
manipulišući roditeljem (manipulativni tip).
U psihopatskoj ličnosti pastoje takođe i mazohistički
elementi, što proizlazi iz potčinjavanja zavodljivom rodi­
telju. Dete se ne može usprotiviti ili pobeći iz s i t u a s P
cije; njegove jedine o d b r a n e su u n u t r a š n j e . Potčinjenost
je samo na površini; ipak, u onom stepenu u k o m e se
dete otvoreno potčinjava. dobijaće izvesnu dozu blis­
kosti sa roditeljem.
Mazohistički element je snažniji kod primamljivih ib
zavodljivih varijeteta te k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Početni
potez je da se u novom odnosu tako postavi da prih­
vati mazohistički potčinjenu ulogu. Potom, k a d a J
obavljeno pridobijanje ljubavi i obezbeđena odanost
d r u g e osobe, uloga se obrće i pojavljuje se sadistički
element.
e
140
Mazohistička
karakterna
struktura
OPIS
Mazohizam se u svakodnevnom govoru izjednačava sa
željom da se pati. Ne mislim da je isti slučaj sa oso­
bama koje imaju mazohističku k a r a k t e r n u s t r u k t u r u .
Tačno je da mazohista pati, i pošto nije u stanju da to
promeni, spolja p o s m a t r a n o može se zaključiti da on
želi da ostane u t o m stanju. Ne govorim sada o oso­
bama sa mazohističkim perverzijama, osobama koje
traže da ih t u k u da bi mogle da uživaju u seksu. Ma­
zohistička k a r a k t e r n a s t r u k t u r a opisuje osobu koja pati
i gunđa ili se žali, ah ostaje potčinjena. Potčinjenost je
dominantna mazohistička tendencija.
Ako mazohistički k a r a k t e r pokazuje potčinjenost u
svom spoljašnjem ponašanju, on je sasvim suprotan iz­
nutra. Na dubljem emocionalnom nivou on ima jako
osećanje inata, negativizma, neprijateljstva i superiorno­
sti. Međutim, ispoljavanje t a k v i h osećanja je onemo­
gućeno iz s t r a h a da ne dođe do eksplozije nasilničkog
ponašanja. Mazohistički k a r a k t e r se suprotstavlja s t r a h u
od eksplodiranja sklopom m u s k u l a r n o g uzdržavanja.
Čvrsta, snažna m u s k u l a t u r a zadržava bilo k a k v o otvo­
reno izražavanje svoga stava i samo gunđanju i žal­
bama dopušta da prođu kroz grlo.
BIOENERGETSKO S T A N J E
Nasuprot oralnoj s t r u k t u r i , mazohistička s t r u k t u r a je
energetski nabijena. Taj naboj se, međutim, čvrsto drži,
ali nije zaleđen.
Zbog snažnog uzdržavanja periferni organi su pod
slabim nabojem, što ne vodi pražnjenju i oslobađanju
— to jest, ograničena je ekspresivna akcija.
Uzdržavanje je t a k o jako da dovodi do sabijanja i
kolapsa organizma. Kolaps se pojavljuje u predelu s t r u ­
ka kada se telo savija pod teretom sopstvene tenzije .
28
28
Drugo viđenje rada tih energetskih snaga kod mazohističke
strukture može se naći u mojoj knjizi The Physical Dynamics of
character Structure, op. clt., str. 191.
141
Impulsi se kreću odozdo i odozgo i bivaju stešnjeni u
vratu i s t r u k u ; zbog toga takve ličnosti imaju j a k u ten­
denciju da dozive anksioznost.
Protezanje tela u smislu proširivanja granica ega ili
posezanja veoma je umanjeno. Redukcija protezanja do­
vodi do skraćivanja opisane s t r u k t u r e .
Ovde je dijagramski prikazano mazohističko telo.
Podvi janje zadnjice, zajedno sa težinom i napet ošću
odozgo, odgovorno je za savijenost ili kolaps tela u
predelu struka.
Kod nekih žena se može videti kombinacija rigidnosti
gornjeg dela tela i mazohizma u donjem delu, koji ima
veliku zadnjicu i j a k e butine, uzdignutu osnovu kartice
i tamnu nijansu kože uzrokovanu stagnacijom naboja.
Koža svih mazohističkih k a r a k t e r a ima tendenciju ka
braonka.stoj nijansi, zbog stagnacije energije.
PSIHOLOŠKE ODLIKE
FIZIČKE KARAKTERISTIKE
Zdepasto, čvrsto, mišićavo telo je tipično za mazo­
hističku s t r u k t u r u .
Iz nepoznatih razloga pojačana je i dlakavost tela.
Posebno je karakterističan k r a t a k , čvrst v r a t koji
označava uvlačenje glave u ramena. S t r u k je u odgo­
varajućem iznosu kraći i čvršći.
Druga značajna karakteristika je povlačenje kartice
unapred, što se može bukvalni je opisati kao pod vijanje
i spljoštavanje zadnjice. Ta slika podseća na sliku psa
sa podvijenim repom.
142
Zbog ozbiljnog uzdržavanja, agresija je u velikoj
meri smanjena. Zauzimanje sopstvenog stava je takođe
ograničeno. G u n đ a n j e je jedina vokalna ekspresija koja
lako prolazi kroz stegnuto grlo. Umesto agresije javlja
se provokativno ponašanje koje ima za cilj da izazove
snažnu reakciju d r u g e osobe, dovoljno snažnu da mazo­
histi omogući da reaguje nasilnički ili eksplozivno u
seksu ili bilo čemu drugom.
Stagnacija naboja zbog j a k o g uzdržavanja vodi do
osećanja da je „zaglibljen u močvari", što mu onemo­
gućava slobodno kretanje.
Stav potčinjenosti i zadovoljavanja drugog su k a r a k ­
teristike mazohističkog ponašanja. Na svesnom nivou
mazohista se identil'ikuje sa nastojanjem da zadovolji
druge; na nesvesnom nivou, m e đ u t i m , to se negira ina­
tom, negativističkim stavom ili neprijateljstvom. Ta
potisnuta osećanja se m o r a j u osloboditi p r e n e g o što
mazohistička osoba može slobodno da reaguje na život­
ne situacije.
ETIOLOSKI I ISTORIJSKI FAKTORI
Mazohistička s t r u k t u r a se razvija u porodici gde je
ljubav i prihvatanje kornbinovano sa ozbiljnim pritis­
cima. Majka je d o m i n a n t n a i požrtvovana; otac je pasi­
van i potčinjen.
Dominantna, požrtvovana majka bukvalno guši dete,
koje se oseća veoma krivo zbog bilo kojeg pokušaja
deklarisanja svoje slobode ili ispoljavanja negativnog
stava.
143
Tipična je j a k a usmerenost na jedenje i defekaciju.
To se pridodaje tenziji odozgo i odozdo. „Budi dobar
dečko. Zadovolji svoju m a m u . Pojedi sve iz t a n j i r a . . .
I kaki redovno. Daj da m a m a vidi" itd.
Svi pokušaji pružanja otpora, uključujući temper
tantrume, bili su slomljeni. Svi ljudi sa mazohističkom
s t r u k t u r o m su kao deca imali temper tantrume (napade
besa) od kojih su morali da odustanu.
Njihov uobičajeni doživljaj bilo je osećanje da su
uhvaćeni, što omogućava samo reakciju inata, a zavr­
šava se porazom. Dete nije moglo naći načina da izađe
iz toga.
Pacijent se, dok je bio dete, borio sa dubokim oseća­
njem ponižavanja k a d god je slobodno ispoljio šta
oseća — u formi povraćanja, prljan ja ili prkosa.
Mazohista se plaši da ide do k r a j a ili da isturi svoju
glavu (isto važi za genitalije) iz s t r a h a da će biti sasečen ili da će ti delovi biti odrubljeni. Kod tog karak­
t e r a je j a k a kastraciona anksioznost. Najznačajniji je
strah da se p r e k i n e odnos sa roditeljima, odnos koji
obezbeđuje ljubav — pod određenim uslovima. U sledećem poglavlju ćemo jasnije videti zašto je to značajno.
Rigidna
karakterna
osobe na oba k r a j a tela i obezbeđivanjem dobrog kon­
takta sa realnošću. Na nesreću, naglasak na realnosti se
koristi kao o d b r a n a protiv nagona za zadovoljstvom —
prepuštanjem — i to je konflikt rigidne ličnosti.
BIOENERGETSKO S T A N J E
U toj s t r u k t u r i je vrlo jak naboj na svim perifernim
mestima k o n t a k t a sa sredinom, što pogoduje sposobnosti
da se realnost ispita p r e nego što se reaguje.
Zadržavanje impulsa je periferno, što dopušta oseća­
njima da protiču, ali ograničava njihovo izražavanje.
Glavna područja napetosti su dugi mišići tela. Ukoče­
nost u mišićima ekstenzorima i fleksorima doprinosi
stvaranju rigidnosti.
Prirodno, ima različitih stepena rigidnosti. K a d a je
zadržavanje slabo, osoba je živahna i vibrantna.
To bioenergetsko stanje je prikazano dijagramski na
sledećoj slici.
struktura
OPIS
Pojam rigidnosti proizlazi iz tendencije tih ljudi da
se drže čvrsto — ponosito. T a k o se glava drži vrlo
visoko, kičma je u s p r a v n a . To_ bi bile pozitivne crte
kada ne bi bilo činjenice da je ponos odbramben, a
rigidnost nepopustljiva. Rigidni k a r a k t e r se plaši da po­
pusti, izjednačavajući popuštanje sa potčinjenošću i ko­
lapsom. Rigidnost postaje odbrana protiv mazohističkih
tendencija koje su u njenoj osnovi.
Rigidni k a r a k t e r je na oprezu da ne bi bio iskorišćen,
da ne bi u p a o u klopku. Njegova opreznost ima formu
zadržavanja impulsa da se otvori i posegne. Zadržava­
nje takođe znači „čuvanje svojih leđa", otud rigidnost.
Sposobnost zadržavanja impulsa proizlazi iz jakog ega
sa visokim stepenom kontrole ponašanja. To je podr­
žano podjednako j a k o m genitalnošću, ukotvljavanjem
PIZICKE KARAKTERISTIKE
Telo rigidnog k a r a k t e r a je proporcionalno i skladno
građeno. Telo izgleda integrisano i povezano i oseća se
*ao takvo. Bez obzira na to, mogu se videti neki ele­
menti poremećaja i odstupanja prikazanih ranije kod
ostalih tipova.
10
144
145
Važna karakteristika je živahnost tela: sjajne očidobra boja kože, živahnost gestova i pokreta.
Ako je rigidnost jaka, u skladu sa tim je i smanje­
nje gore navedenih pozitivnih elemenata, koordinacija i
skladnost p o k r e t a su smanjeni, oči gube nešto od sjaja,
a boja kože može postati bleda ili sivkasta.
PSIHOLOŠKE ODLIKE
i.
Osoba sa tom k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m je u celini
orijentisana ka svetu; ambiciozna je, sklona takmičenju
i agresivna. Pasivnost se doživljava kao ranjivost.
Rigidni k a r a k t e r može biti tvrdoglav, ali je retko inadžija. Njegova tvrdoglavost proizlazi delom iz njegovog
ponosa; on se plaši da će, ukoliko se prepusti, izgledati
blesavo, tako da se radije drži povučeno. Delom, to pro­
izlazi iz straha da bi potčinjenost iziskivala i gubitak
slobode.
Izraz „rigidni k a r a k t e r " je usvojen u bioenergetici
da bi opisao faktor koji je zajednički za nekoliko raz­
ličito imenovanih tipova ličnosti. Tako, on uključuje
faličnog, narcisoidnog muškarca, čiji je fokus na erektivnoj potenciji, i viktorijanski tip histerične žene, ka­
r a k t e r koji je Rajh opisao u Analizi karaktera, t j . žene
koja koristi seks kao o d b r a n u protiv seksualnosti. Sta­
romodni kompulzivni k a r a k t e r takođe spada u ovu ši­
roku kategoriju.
Rigidnost tog k a r a k t e r a je kao čelik. Rigidnost je
takođe prisutna kod shizoidne s t r u k t u r e koja je, zbog
zaleđenog energetskog sistema, kao led — lomljiva.
Uopšte uzev, rigidni k a r a k t e r se dobro snalazi u životu.
Odbacivanje težnji za erotskim i seksualnim zado­
voljstvom dete opaža kao izdaju svog posezanja za
ljubavlju. Erotsko zadovoljstvo, seksualnost i ljubav su
istoznačni u detetovom u m u .
Zbog snažnog razvoja ega, rigidni k a r a k t e r nije n a ­
pustio svest o tome. Kao što je prikazano na dijagramu,
njegovo srce nije odsečeno od periferije. On ili ona je
ličnost koja reaguje srcem, ali sa uzdržavanjem i ego
kontrolom. Željeno stanje bi bilo da odustane od te
kontrole i da dozvoli da srce prevlada.
Pošto se otvoreno izražavanje ljubavi, kao želje za
fizičkim k o n t a k t o m i erotskim zadovoljstvom, suočava
sa odbacivanjem od strane roditelja, rigidni k a r a k t e r se
kreće indirektno i oprezno da bi postigao taj cilj. On
ne manipuliše kao psihopatski k a r a k t e r ; on izvodi m a ­
nevre da bi postigao bliskost.
Važnost njegovog ponosa leži u činjenici da je on
vezan za to osećanje ljubavi. Odbacivanje seksualne
ljubavi je povreda ponosa. Povreda ponosa je takođe
odbacivanje ljubavi.
Imam jedan završni komentar. Nisam diskutovao tret­
mane tih problema zbog toga što terapeuti ne tretiraju
karakterne tipove, već ljude. Terapija se u s m e r a v a na
osobu i njene neposredne odnose: sa njenim telom; sa
podlogom na kojoj stoji; sa ljudima sa kojima k o n t a k ­
tira i sa terapeutom. To je u prvom planu terapeutovog
pristupa. U osnovi toga je ipak poznavanje k a r a k t e r a ,
bez koga se ne može razumeti pacijent i njegovi p r o ­
blemi. Sposoban t e r a p e u t može lako da se kreće sa jed­
nog polja na drugo, ne izgubivši uvid u celinu.
Hijerarhija
ETIOLOŠKI I ISTORI.ISKI FAKTORI
Istorija te s t r u k t u r e je zanimljiva po tome što osoba
sa ovim k a r a k t e r o m ne doživljava jake t r a u m e koje
stvaraju ozbiljna o d b r a m b e n a stanja.
Značajna t r a u m a je u ovom slučaju doživljavanje
frustracije u borbi za erotsko zadovoljenje, posebno na
genitalnom nivou. To se ispoljava kroz z a b r a n u infan­
tilne masturbacije i, takođe, kroz odnos prema roditelj
suprotnog pola.
11
146
karakternih
tipova
K a r a k t e r n a s t r u k t u r a određuje način na koji osoba
rukuje svojom potrebom za ljubavlju, traženjem intim­
nosti i stremljenjem ka zadovoljstvu. Viđenje u tom
svetlu, različite k a r a k t e r n e s t r u k t u r e stvaraju spektar
n^ hijerarhiju, na, čijem je j e d n o m kraju shizoidno sta­
nje — koje je povlačenje od intimnosti i bliskosti, jer
le to previše opasno — i na drugom kraju, emocional­
no zdravlje — gde n e m a uzdržavanja od impulsa da se
otvoreno posegne za bliskošću i kontaktom. Različiti
karakterni tipovi se uklapaju u taj spektar ili hijerar147
hiju u skladu sa stepenom u k o m e dozvoljavaju intim­
nost i k o n t a k t . Redosled odgovara onome koji je korišćen za prikazivanje k a r a k t e r n i h tipova.
Shizoidni
karakter
izbegava
intimnu
bliskost.
Oralni karakter može uspostaviti bliskost samo
osnovi svojih potreba za toplinom i podrškom — to
na infantilnoj osnovi.
Psihopatski karakter može k o n t a k t i r a t i samo sa
ma kojima je on potreban. Dokle god je nekome
treban i u položaju da kontroliše taj odnos, može
voliti da se u izvesnom stepenu razvije bliskost.
na
jest
oni­
po­
doz­
Mazohistički karakter je izvanredno sposoban da zasnuje bliske odnose na osnovi potčinjenog stava. Na­
ravno, t a k a v odnos može biti opisan k a o „sa pola srca",
ali je intimniji od bilo koja tri prethodno opisana tipa.
Anksioznost je kod mazohističke s t r u k t u r e vezana za
uverenje da će izgubiti ili prekinuti odnos koji ima sa
nekim, ukoliko ispolji negativna osećanja ili se bori
za svoju slobodu.
Rigidni karakter formira prilično bliske odnose. Ko­
ristim reč „prilično" zbog toga što on ostaje oprezan,
bez obzira na prividnu intimnost i privrženost.
S v a k a k a r a k t e r n a s t r u k t u r a sadrži suštinski konflikt,
jer u n u t a r ličnosti postoji u isto vreme potreba za intimnošću, bliskošću i ekspresivnošću, kao i strah da
su te potrebe uzajamno nespojive. K a r a k t e r n a struk­
t u r a je najbolji kompromis koji je osoba bila u stanju
da postigne u uslovima ranog životnog doba. Na ne­
sreću, taj kompromis je koči, m a d a se spoljašnji uslovi
menjaju kada ona odraste. Pogledajmo bliže te kon­
flikte. Iz te analize ćemo takođe videti da je svaka
k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ujedno i odbrana od zauzimanja
nižih slojeva hijerarhije.
m
Shizoidni: Ako ispoljim potrebu za bliskošću, o j
opstanak će biti u opasnosti. O b r t a n j e m redosleda, M
postaje: „Ja mogu opstati ukoliko mi intimnost n i j
potrebna". On, prema tome, mora ostati u stanju izo­
lacije.
Oralni: Konflikt se može izraziti k a o : „Ako hoću da bu­
dem nezavisan, m o r a m odustati od potrebe za podrškorn
i toplinom". T a k a v stav ga, m e đ u t i m , prisiljava da
ostane u zavisnosti. To se onda modifikuje u „Sve doK
e
148
nisam nezavisan, mogu ispoljavati svoju potrebu". Odu­
stajanje od potrebe da voli i da bude bliska, može do­
vesti osobu do shizoidnog stanja, koje je, štaviše, sta­
nje negiranja života.
Psihopatski: Kod ove s t r u k t u r e postoji konflikt iz­
među nezavisnosti ili autonomije i bliskosti. To se može
izraziti k a o : „Mogu biti blizak sa tobom ako ti dozvo­
lim da me kontrolišeš ili koristiš". On to ne može doz­
voliti, jer to p o d r a z u m e v a potpuno uklanjanje osećanja
sebe. S druge strane, on ne može odustati od svoje po­
trebe za bliskošću, kako to shizoidni radi, niti može
rizikovati da postane zavisan, kao što je oralni k a r a k ­
ter. Svezan kao dete, on je bio prisiljen da o b r n e uloge.
U svojim tekućim odnosima on postaje kontrolišući i
zavodljivi roditelj vis-a-vis d r u g e osobe koja je s v e ­
dena na oralnu poziciju. Tako, imajući kontrolu n a d
drugima, on u izvesnoj meri može dozvoliti bliskost. To
se može reći na sledeći način: „Možeš mi biti blizak
dokle god me gledaš ponizno". Psihopatski element se
sastoji u obrtanju „Možeš mi biti blizak", umesto „Osećam potrebu da b u d e m blizak sa tobom".
Mazohistički: Ovde je konflikt
bliskosti i slobode. Prosto rečeno
slobodan nećeš me voleti". Suočen
mazohista kaže: „Biću tvoj dobar
voleti".
između ljubavi ili
to j e : „Ako b u d e m
sa tim konfliktom,
dečko, i ti ćeš me
Rigidni: Rigidni k a r a k t e r je relativno slobodan; rela­
tivno zbog toga što stalno čuva tu slobodu — čuva je
da ne bi dozvolio srcu da previše zavrti mozak. Njegov
konflikt se može postaviti k a o : „Mogu biti slobodan
ukoliko ne izgubim glavu i p o t p u n o se prepustim lju­
bavi". U njegovoj glavi predavanje ima značenje potcinjavanja, što bi ga moglo dovesti, po njegovom uven j u , do nivoa mazohističkog k a r a k t e r a . K a o rezultat
toga, njegove potrebe i ljubav su uvek dobro odmereni.
re
Možemo dalje
Postaje oštriji.
Shizoidni
Oralni
Psihopatski
Mazohistički
Rigidni
=
=
=
=
=
uprošćavati
gore izloženo.
Konflikt
bitisanje s p r a m potrebe
potreba s p r a m nezavisnosti
nezavisnost s p r a m bliskosti
bliskost s p r a m slobode
sloboda s p r a m predavanja u ljubavi
149
Razrešenje bilo kojeg od tih konflikata znači da an­
tagonizam između ta dva sistema vrednosti nestaje.
Shizoidna osoba nalazi da postojati i imati potrebe nije
uzajamno isključivo i da može imati oba. Oralni karak­
ter shvata da se može imati potreba a da se bude ne­
zavisan (da se stoji na sopstvenim nogama) itd.
Razvoj ličnosti je proces u k o m e dete postaje sve
više svesno svojih ljudskih prava. To s u : Pravo da se
postoji — t j . da se obitava u svetu k a o poseban orga­
nizam. To p r a v o se u glavnim crtama formira tokom
prvih meseci života. Ukoliko nije dobro zasnovano, stva­
ra se predispozicija za shizoidnu s t r u k t u r u . Ali, kad
god je to pravo ozbiljno ugroženo, do tačke da se osoba
oseća nesigurna u vezi svog prava da postoji, pojavljuju
se shizoidne tendencije.
Propust da se uspostave ta osnovna i suštinska prava
dovodi do fiksacija na onoj godini i u onoj situaciji
koja je uzrokovala zaustavljanje punog razvoja.
Pošto svaka osoba ima izvestan stepen fiksacija na
svakom od tih stupnjeva ili nivoa, svaki od tih konfli­
kata će zahtevati izvesno prorađivanje. U ovom t r e n u t ­
ku ne znam da li postoji neki redosled u tom t e r a p e u t skom procesu. Izgleda da je najbolji postupak praćenje
pacijenta kada se on, ili ona, suočava sa svakim od
konflikata u svom životu. Ukoliko je to dobro urađeno,
pacijent će završiti terapiju sa jakim osećanjem da
ima prava da živi, da ima p r a v a da izražava potrebe,
a da pri tom ostane nezavisan, slobodan, ali takođe sa
ljubavlju i uključenošću.
Sigurnost da se ima pravo na svoje potrebe, što pro­
izlazi iz podrške i hranilačke funkcije majke tokom
prvih godina. Osnovna nesigurnost na tom nivou vodi
do oralne s t r u k t u r e .
Pravo da se bude autonoman i nezavisan, — tj. da
se ne bude p r e d m e t potreba drugih ljudi. To pravo je
izgubljeno, ili je propuštena prilika da se zasnuje, uko­
liko je roditelj suprotnog pola bio zavodljiv. Pokora­
vanje zavođenju dovodi dete do stanja da b u d e u moći
roditelja. Dete se svojom zavodljivošću suprotstavlja toj
pretnji. Rezultat takve situacije je psihopatska struk­
tura.
Pravo da se bude nezavisan, što dete stvara kroz samopotvrđivanje i suprotstavljanje roditelju. Ukoliko su
samopotvrđivanje i suprotstavljanje slomljeni, razvija
se mazohistička ličnost. Samopotvrđivanje uglavnom
počinje oko osamnaest meseci, kada dete nauči da kaže
ne, i nastavlja da se razvija tokom sledeće godine ži­
vota. Taj period odgovara periodu učenja na čistoću i
problemi koji se stvaraju zbog tog obučavanja povezuju
se sa samopotvrđivanjem i suprotstavljanjem.
Pravo da se nešto hoće i da se kreće ka ostvarivanju
tih želja direktno i otvoreno. To pravo ima veliku ego
komponentu i poslednje je od prirodnih p r a v a koja
treba da se zasnuju u detinjstvu. Pojavljivanje i razvoj
tog prava nastaje otprilike u periodu između treće
šeste godine. Snažno je povezano sa detetovim ranio
seksualnim osećanjima.
1
3
150
151
VI REALNOST: SEKUNDARNA
ORIJENTACIJA
Realnost
i
iluzija
Na kraju poglavlja o k a r a k t e r n i m tipovima pomenuo
sam da t e r a p e u t t r e b a da ih ima na u m u dok pristupa
pacijentu. Na prvom mestu je pacijentova specifična
životna situacija. To uključuje tekuće tegobe na koje
se pacijent žali; k a k o vidi sebe — (kako vidi odnos
između sopstvene ličnosti i teškoća sa kojima se suo­
čava); stepen njegovog odnosa prema svome telu (ko­
liko je svestan mišićnih napetosti koje mogu doprinositi
njegovom problemu); njegova očekivanja od terapije
i, sve vreme, kakav je njegov odnos prema terapeutu
kao drugom ljudskom biću. Početna usmerenost treba
da b u d e na orijentaciju te osobe p r e m a realnosti. Mo­
r a m dodati da ta usmerenost ne treba da se napusti
tokom terapije, već da se stalno proširuje sa pojavlji­
vanjem novih aspekata života i istorije pacijenta.
Mada je usmerenost ka realnosti p r i m a r n a , ja to na­
zivam s e k u n d a r n o m orijentacijom. Ali, s e k u n d a r n a je
samo sa stanovišta v r e m e n a — to jest, orijentacija ka
realnosti jedne osobe razvija se postepeno tokom odra­
stanja osobe, pošto je orijentacija ka zadovoljstvu pri­
sutna od začetka života. Koliko je neko orijentisan pre­
ma realnosti, toliko će akcije uspešno zadovoljavati nje­
gova stremljenja ka zadovoljstvu. Ne mogu da zamislim
da osoba koja je nerealistična u odnosu na svoj život
može da postigne zadovoljstvo, uživanje i zadovoljenje
koje t a k o silno želi.
e
Ali, šta je realnost? I k a k o možemo reći da li J
osoba realna u odnosu na svoj život, ili nije? Nisam
siguran da znam odgovor na prvo pitanje. Verujem da
ima izvesnih istina koje su zasnovane na realnosti, kao
152
što je važnost disanja, vrednost oslobođenosti od mišić­
ne napetosti, potreba da se identifikujemo sa sopstve­
nim telom, kreativni potencijal za zadovoljstvo i tako
dalje. I ja sam bio nerealan u vezi nekih stvari. Misleći
da se na lak način mogu obogatiti, izgubio sam novac
na berzi. Ima stvari koje me zbunjuju. Koliko je realno
viđati onoliko pacijenata koliko ih ja v i đ a m ? Koliko
je realno nositi teško b r e m e odgovornosti? Ne mislim
da iko zna pravi odgovor na to pitanje; zato, pređimo
na drugo pitanje.
Srećom, čovek koji dolazi na terapiju priznaje da je
u nevolji, da njegov život nekako nije onakav kakav
se on nadao da će biti, i da nije siguran koliko su
njegova očekivanja realna. Imajući to na u m u , kao i
činjenicu da je lakše biti objektivan u odnosu na drugu
osobu, t e r a p e u t obično može uočiti one aspekte mišlje­
nja i ponašanja koji su kod drugoga nerealni. On može
reći da su takvo mišljenje i ponašanje zasnovani više
na iluziji nego na realnosti.
Na primer, došla mi je mlada žena koja je bila de­
presivna, jer se njen b r a k raspadao. Otkrila je da je
njen muž imao vezu sa d r u g o m ženom i to otkriće je
slomilo njenu sliku o sebi kao „besprekornoj maloj
ženici". Ta dva prideva koja je koristila bila su p o ­
godna. Ona je bila sjajna mala žena koja je verovala
da se posvetila svome mužu i da je doprinela njegovom
uspehu. Lako je zamisliti njen šok kada je otkrila da
je on zainteresovan za drugu ženu. Kako mu iko može
ponuditi više nego što ona nudi?
Iz ove priče je prilično jasno da je moja pacijentkinja bila nerealna u životu. Ideja da neko može biti
»besprekorna žena" je sigurno iluzija, ljudska priroda
je t a k v a — daleko od besprekornog. Uverenje da m u š ­
karac t r e b a da b u d e zahvalan svojoj ženi, j e r ga je
učinila uspešnim, nije zasnovana na realnosti, jer je
efekat takvog stava negiranje i kastriranje muškarca.
Rušenje iluzija uvek dovodi do depresije , koja nudi
mogućnost da se otkriju iluzije i da se mišljenje i po­
našanje ponovo postave na solidniju osnovu.
Prvi put sam se zainteresovao za ulogu iluzija stu­
dirajući shizoidnu ličnost . Beznađe shizoidnog prisi­
ljava ga da stvori iluzije da bi održao svoj d u h u
29
30
Lowen, Depression and the Body, op. cit.
Vidi A. Lowen, Bertrayal of the Body, op.
cit.
153
borbi za život. U situaciji kada čovek oseća da ne može
da promeni ili izbegne preteču realnost, pribegavanje
iluziji štiti ga od beznadežne bespomoćnosti. Svaka
shizoidna osoba gaji tajne iluzije za koje se nada da
će biti ispunjene. Osećajući da je njena ljudska priroda
odbačena, ona će razviti iluziju da je superiornija od
običnih ljudskih bića zbog posebnih kvaliteta koje poseduje. On je otmeniji nego drugi m u š k a r c i ; ona je
čistija nego d r u g e žene. Te iluzije su često u suprot­
nosti sa realnim životnim iskustvom osobe. Na pri­
mer, mlada žena, čije je seksualno ponašanje slobodno
i promiskuitetno, veruje da je ona čista, sa puno vrlina.
Ideja iza te iluzije je n a d a da će jednoga dana naići
princ koji će, gledajući iza njene spoljašnje razvratnosti, otkriti njeno zlatno srce.
Međutim, opasnost iluzije je da produžava beznađe.
Izvod iz knjige Izdaja tela to objašnjava:
Kada iluzija stekne moć, ona nastoji da se zado­
volji, gurajući time osobu u konflikt sa realnošću,
što onda vodi do beznadežnog ponašanja. Nastoja­
njem da se zadovolji iluzija, žrtvuju se dobra oseća­
nja u sadašnjosti i osoba koja živi u iluziji je po
definiciji nesposobna da traži zadovoljstvo. U tom
beznađu, ona je spremna da se odrekne zadovolj­
stva i da održava život u neizvesnosti', u nadi da
će ostvarenje njenih iluzija otkloniti beznađe .
31
J e d n a moja pacijentkinja je sjajno izrazila tu ideju
rekavši: „Ljudi postavljaju nerealne ciljeve a onda drže
sebe u stalnom stanju beznađa nastojeći da ih ostva­
re" «
T e m a „nerealni ciljevi" bila je p r e d m e t diskusije u
toku mog proučavanja depresija. Osnovni nalaz je bio
da svaka depresivna osoba ima iluzije koje unose dozu
nerealnosti u njene akcije i ponašanje. Iz ovoga postaje
jasno da depresivna reakcija redovno prati rušenje
iluzija. U mojoj knjizi Depresija i telo n a v e d e n je zna­
čajan paragraf koji bih hteo da citiram:
1
Osoba koja je doživela veliki gubitak ili traumu U|
detinjstvu, koji podrivaju njeno osećanje sigurnosti
i samoprihvatanja, projektovaće u svoju sliku o bu31
32
154
ibiđ., str. 127.
Ibid., str. 121.
dućnosti zahteve koji izvrću doživljaje iz prošlosti.
Tako će osoba koja je kao dete osećala da je bila
odbačena zamišljati da joj budućnost obećava prihvatanje i odobravanje. Ako se kao dete bori protiv
osećanja bespomoćnosti i nemoći, njen um će pri­
rodno uklopiti tu uvredu u ego sa slikom budućnosti
u kojoj je ona moćna i ima kontrolu. Um sa svojim
fantazijama i dnevnim snevanjem pokušava da obrne
nepovoljnu i neprihvatljivu realnost zamišljanjem i
snovima. Gubi se veza sa početnim iskustvima iz
detinjstva i sadašnjost se žrtvuje njihovom zadovo­
ljenju. Te predstave su nerealni ciljevi i njihovo
ostvarenje je nedostižan cilj .
33
Ono što je važno u ovom citatu jeste proširivanje
uloge iluzija na sve k a r a k t e r n e tipove. Svaka k a r a k ­
terna s t r u k t u r a proizlazi iz iskustava iz detinjstva, koja
su u izvesnom stepenu podrivala „osećanje sigurnosti i
prihvatanja sebe". P r e m a tome, u svakoj k a r a k t e r n o j
strukturi ćemo naći iluzije ili ego ideale koji n a d o k n a ­
đuju r a n e zadatke samstvu. Sto je ozbiljnija t r a u m a ,
veće je ulaganje energije u p r e d s t a v u ili iluziju, ali je u
svakom slučaju ulaganje znatno. Energija koja je ulo­
žena u iluziju ili nerealan cilj nije više na raspola­
ganju svakodnevnom životu. Sposobnost osobe da se
uhvati ukoštac sa realnošću svoje situacije je oboga­
ćena.
Iluzija ili ego ideal svake osobe je jedinstven, kao što
je i svaka ličnost jedinstvena. Međutim, radi boljeg razumevanja, možemo da opišemo u opštim crtama vrste
iluzija ili ego ideala tipičnih za svaku k a r a k t e r n u s t r u k ­
turu.
Shizoidni karakter: P o m e n u o sam da se shizoidna
osoba oseća odbačena kao ljudsko biće. Ona je p r e rušeni princ i nije zaista dete svojih roditelja. Neke
osobe čak zamišljaju da su usvojene. J e d a n moj paci­
jent mi je, na primer, r e k a o : „Iznenadno sam postao
svestan da sam imao idealizovanu sliku sebe kao pro­
gnanog princa. Doveo sam tu sliku u vezu sa snom
da će jednoga dana moj otac, kralj, doći i proglasiti
fhe univerzalnim n a s l e d n i k o m . . . S h v a t a m da još uvek
ihiam iluziju da će me jednoga dana neko otkriti. Do
tada treba da održavam svoje ,pretenzije'. P r i n c se ne
83
Ibiđ., str. 25.
155
može spustiti tako nisko da radi obične poslove. Treba
da pokažem da sam nešto posebno."
Ekstreman stepen u k o m e osoba zamišlja da je ona
nešto posebno javlja se onda k a d a je osoba suočena
sa odbacivanjem svoje ljudskosti, što se sreće kod shi­
zofrenije, dekompenziranog stanja shizoddnog karaktera.
Cesto se može sresti shizofreni koji veruje da je on
Isms Hristos, Napoleon, boginja Izida i slično. U shizofrenom stanju iluzija dobija, formu obmane. Ne može
se više razlikovati realnost od iluzija.
Oralni karakter: T r a u m a te ličnosti je gubitak prava
da izrazi svoje potrebe i, kao rezultat toga, stanje
nezadovoljenosti svoga tela. Zbog toga se kao kompen­
zacija razvija iluzija da ima mnogo energije i osećanja
koja slobodno ispoljava. K a d a je oralna osoba u raspo­
loženju ushićenja, što je tipično za tu s t r u k t u r u , ilu­
zija se pokazuje kroz ponašanje. Osoba, postaje uzbu­
đena i govorljiva, sipajući misli i ideje u poplavi ose­
ćanja. To je njen ego ideal — da b u d e centar pažnje
kao osoba koja mnogo daje. Međutim, ushićenje nije
stabilnije od s a m e predstave, a to se ne može održavati,
j e r oralni k a r a k t e r nema neophodnu energiju. Kod
oralnog k a r a k t e r a to se završava tipičnim depresivnim
stanjem.
Imao sam pacijenta sa kojim sam radio pre nekoliko
godina, čija priča ima veze sa ovim o čemu govorim.
Jednoga dana mi je predložio da delimo sve šta imam,
pošto je on spreman da deli sve sa mnom. „Ja hoću
da ti dam šta ja imam", reče on. „Zašto ne bi i ti?"
— „Koliko i m a š ? " pitao sam. — „Dva dolara", bio je
odgovor. Pošto sam ja imao mnogo više od dva do­
lara, to mi nije izgledalo kao realan predlog. Uprkos
tome, on je bio ubeđen u svoju darežljivost.
Psihopatski karakter: Ova osoba ima iluziju o moći
— da ona na tajanstven način poseduje moć i da je
ta moć od opšte važnosti. Ta iluzija je kompenzacija
nastala zbog doživljaja bespomoćnosti i nemoći u ru­
k a m a zavodničkog i manipulativnog roditelja. Ali, da
bi ispunila tu iluziju, ona mora takođe da se drži kao
da ima moć i bogatstvo. K a d a psihopatski karakter
stekne moć, kao što se neretko dešava, situacija posta­
je opasna, jer on ne razlikuje svoju realnu moć od
ego slike o sebi kao o moćnoj osobi. Tako, moć može
156
biti korišćena u interesu održavanja njegove ego slike,
ne na k o n s t r u k t i v a n način.
Jedan pacijent mi je pričao da je godinama zamišljao
kako nosi t o r b u sa 8,000.000 dolara — što je činilo da
se osećao moćno i važno. K a d a sam ga primio na
terapiju sakupio je nekoliko miliona dolara i počelo
je da mu biva jasno da nije ni moćan ni važan. Počeo
je da se suočava sa realnošću. Iluzija moći — šta se
njome može postići — vrlo je česta u našoj kulturi.
Antiteza moći, naime zadovoljstvo, diskutovana je u
knjizi
Zadovoljstvo^.
Mazohistički karakter: Svaki mazohistički
karakter
se oseća inferiorno. On je bio ponižavan i sramoćen
kao dete, ali iznutra on misli o sebi kao o superior­
noj osobi u odnosu na druge. Održavanje te ideje je
potisnuto osećanjem prezira p r e m a terapeutu, šefu ih
bilo kome ko u realnosti ima viši položaj.
Jedan od razloga što je r a d na rešavanju toga p r o b ­
lema tako težak jeste to što pacijent sa tom k a r a k t e r ­
nom s t r u k t u r o m ne može dozvoliti da terapija uspe.
Uspeh terapije bi dokazao da je terapeut bio bolji (kom­
petentniji) nego pacijent. K a k v a z a m k a ! Ta iluzija de­
lom objašnjava zašto mazohistički k a r a k t e r investira
toliko mnogo u svoje promašaje. Promašaj se uvek
objašnjava kao „Nisam se dovoljno trudio", što znači
da bi on, u stvari, uspeo da je hteo. Neuspeh, obrta­
njem značenja, podržava iluziju superiornosti.
a
Rigidni karakter: Ova s t r u k t u r a proizlazi iz odba­
civanja detinje ljubavi od s t r a n e roditelja. Dete je
doživelo osećanje izdaje i teške tuge. U samoodbrani,
ono se oklopljava ili postavlja o d b r a n e od otvorenog
izražavanja ljubavi zbog straha od izdaje. Njegova lju­
bav je uzdržana. A h , iako je to njegova realnost, rigid­
ni k a r a k t e r sebe ne vidi u tom svetlu. Njegova _ ilu­
zija ili slika o sebi jeste da je on taj koji voli, ali da
se njegova ljubav ne ceni.
Analiza rigidnog k a r a k t e r a postavlja interesantne ide­
je. On je osoba koja voli. Njegovo srce je otvoreno
za ljubav, ali je komuniciranje te ljubavi zadržano,
nije slobodno. Ako neko uzdržano izražava ljubav, vrednost te ljubavi je s m a n j e n a ; tako, rigidna osoba voli
osećanjima, ali ne i akcijom. Interesantno je da ta
Lowen,
Pleasure,
op.
cit.
157
iluzija nije potpuno pogrešna; ima elemenata real­
nosti u tome, navodeći čoveka da se pita „Da li je to
istina jedne iluzije?" Ne razmišljajući mnogo o tome
moj neposredni odgovor je „jeste". Mora postojati neko
jezgro istine ili realnosti u svakoj iluziji, što nam po­
maže da r a z u m e m o zašto se osoba tako uporno drži
iluzije. Evo nekih p r i m e r a :
ponašanje ispunjeno ljubavlju a kada nije. Ne samo
da smo zaslepljeni iluzijama već se „besimo" o ego
sliku koju one održavaju. Budući da smo obešeni, visimo, noge n a m nisu na podlozi i nismo u mogućnosti
da otkrijemo svoje pravo ja.
Ima nešto istine u ideji shizoidne osobe da je ona
nešto posebno. Neki od njih zaista postaju nešto po­
sebno i izuzetno tokom života. Kao što svi znamo,
genije nije daleko od luđaka. Da li možemo reći da je
odbacivanje od strane m a j k e u vezi sa njihovim ose­
ćanjem da su oni nešto posebno u njenim očima? Ve­
rujem da ima izvesne valjanosti u tom stanovištu.
Zakačaljke'*
Oralni k a r a k t e r jeste onaj koji daje. Na nesreću,
on može malo da da. Stoga se može videti da je nje­
gova iluzija zasnovana na osećanjima, ne na ponašanju.
U svetu odraslih, samo ponašanje je p r a v a stvar.
Psihopatski k a r a k t e r je imao nešto što su njegovi
roditelji hteli, inače ne bi bio p r e d m e t zavođenja i
manipulacije. Kao dete morao je biti svestan toga i
tada je prvi put osetio ukus moći. Istina, on je u
stvarnosti bio bespomoćan, tako da je ideja moći bila
samo u njegovom u m u ; ali, naučio je lekciju života
koju će kasnije koristiti: Kad god je nekome potrebno
nešto od tebe, znaj, imaćeš moć n a d njim.
Teško je naći osnovu za mazohističku karakternu
iluziju superiornosti, m a d a znam da ona mora posto­
jati. Jedina ideja koja mi pada na pamet, a koju mo­
r a m da ponudim uz kolebanje, jeste da mazohista ima
superiornu sposobnost da trpi bolne situacije. „Niko
drugi sem mazohiste to ne bi trpeo", često kažu ljudi.
On trpi i održava odnose koje bi neko drugi odavno
napustio. Da li je to vrlina? U n e k i m slučajevima može
biti. K a d a je d r u g a osoba p o t p u n o zavisna od vas.
vaša potčinjenost situaciji može imati plemeniti kvali­
tet. Mislim da je to bilo iskustvo mazohističkog ka­
r a k t e r a prema svojoj majci i da je to ostavilo neko
unutrašnje osećanje vrednosti.
Opasnost od iluzije ili ego slike jeste, da zatvara
čoveku oči pred realnošću. Mazohistički k a r a k t e r ne
može reći kada je plemenito potčiniti se bolrioj situa'
ciji a kada je to samoporažavajuće i mazohistički.
Slično, rigidni k a r a k t e r ne može reći kada je njegovo
158
Za osobu se kaže da je „zakačena" kada je uhva­
ćena u emocionalnom konfliktu koji je sputava i spre­
čava bilo kakvu efikasnu akciju u smeru menjanja si­
tuacije. U t a k v i m konfliktima postoje dva suprotna
osećanja, od kojih svako sprečava ono drugo da se
izrazi. Dobra ilustracija za to je devojka koja se kači
za svog momka. S jedne strane, on je privlači i ona
oseća da joj je p o t r e b a n ; s d r u g e strane, ona se plaši
njegovog odbijanja i oseća da bi je povredilo kada
bi ona njemu prišla. Nesposobna da mu priđe, iz straha,
i nesposobna da ga napusti, zbog želje, ona se potpuno
„kači". Covek može biti zakačen za svoj posao kome
nije posvećen, ali se plaši da ga napusti, jer, radeći
ga, stiče sigurnost koja mu je potrebna. Covek je t a k o ­
đe zakačen u svakoj situaciji, gde konfliktna osećanja
sprečavaju efikasno kretanje.
Zakačenost može biti svesna ili nesvesna. Ako je
osoba svesna konflikta, ali ga ne može razrešiti, ona
se usled toga oseća zakačeno. Međutim, čovek može
biti zakačen zbog konflikta koji je postojao u detinjstvu, a o kome je sećanje potisnuto. U tom slučaju on
nije svestan da je zakačen.
Svaka zakačenost, svesna ili nesvesna, ograničava
slobodu ne samo u konfliktnom već u svim poljima
života. Devojka koja se kači za dečka imaće teškoća
sa poslom, uticaj će se osećati i na njene odnose sa
Porodicom i prijateljima. I to takođe važi, m a d a u
manjem stepenu, za nesvesnu zakačenost, koja, kao i
svi nerazrešeni emocionalni konflikti, postaje s t r u k t u r i 35
Za engleski idiomatski izraz ,,hung-up" ne postoji jedinstven
Pi'evod u srpskohrvatskom jeziku. U ovom tekstu hung-up se odnosi
Prvobitno na oslabljen kontakt sa sobom, Sto se manlfestuje kroz
oseeane nedovoljne uključenosti u zbivanja oko sebe, a prevođeno
kao „obešenost", „zakačenost", „zakačaljka", „kačenje", „bešeJ " , „višenje". (Prim, prev.)
3e
n
e
159
r a n a u telu u formi hroničnih mišićnih napetosti. Ta
mišićna napetost, u stvari, zakačinje telo na način koji
ću u k r a t k o opisati.
Nije u celini shvaćeno da je svako ko gaji iluzije
na n e k i način zakačen, uhvaćen u nerešivom konfliktu
između zahteva realnosti, s jedne strane, i nastojanja
da se ispuni iluzija, s druge strane. On nije voljan
da odustane od iluzije, jer bi to predstavljalo poraz
njegovog ega. U isto v r e m e on ne može potpuno da
zanemari zahteve realnosti, pošto je u izvesnom ste­
p e n u v a n dodira sa realnošću, što često ima zastrašu­
jući i preteći aspekt. On još uvek vidi realnost očima
deteta bez nade.
Konflikt se dalje komplikuje činjenicom da iluzija
ima svoj tajni život, ili, da kažem drugačije, da su
iluzije i snevanje na javi deo tajnog života velikog
broja ljudi. Može iznenaditi moje čitaoce kada kažem
da se taj tajni život retko obelodanjuje kod psihijatra.
U najmanju r u k u , to je moje iskustvo, koje ne mislim
da je jedinstveno. Ne mislim da pacijenti namerno
prikrivaju tu informaciju: mnogi ne misle da je to
značajno. Oni se koncentrišu na neposredne probleme
zbog kojih traže pomoć i ne misle da su njihova zamišljanja, iluzije i fantazije važni. Međutim, ove po­
jave su važne i m o r a m o pretpostaviti da na nesvesnom
nivou postoji nesvesno negiranje koje skriva te infor­
macije. Ali p r e ili kasnije to m o r a izaći na videlo.
ar
Radio sam sa mladim čovekom koji je patio od dugo­
godišnje depresije. Terapija se sastojala u intenzivnom
telesnom r a d u — disanju, pokretu i izražavanju ose­
ćanja, na koje je pacijent izvanredno reagovao. Isto­
vremeno, on mi je izneo mnogo informacija o svome
detinjstvu, što je izgledalo da objašnjava problem. Ali>
depresija se nastavila, m a d a je sa svakom seansom bilo
blagog poboljšanja. Tako je to trajalo nekoliko godina.
On je čvrsto verovao da će mu bioenergetika pomoći
i ja s a m bio s p r e m a n da ostanem sa njim.
J e d a n od značajnih događaja iz njegovog detinjstva
bila je smrt majke k a d a je on imao devet godinaUmrla je od raka, a p r e toga je neko v r e m e bila ve­
zana za postelju. O njenoj smrti je pacijent rekao da
je osećao vrlo malo emocija, m a d a je govorio da 3
majka njemu posvetila svoj život. Negirao je osećanje
tuge, što je bilo teško razumeti. To negiranje je mogl°
e
160
biti uzrok kasnije depresije, ali tu p r e p r e k u nismo
mogli savladati.
Proboj se desio na kliničkom seminaru k a d a sam k o ­
legama prikazivao tog mladića. Tokom prikazivanja anar
lizirali smo njegovo telo koristeći jezik tela i p r i k a z u ­
jući njegovu istoriju. On je priznavao da je još u v e k
depresivan. Tada je j e d n a od mojih saradnica napravila
iznenađujuću primedbu. „Vi verujete da možete vratiti
svoju majku iz m r t v i h " , reče ona. Moj pacijent ju je
gledao sa glupavim osmehom na licu kao da kaže „Kako
si znala?" a onda reče: „Da".
Ja ne znam k a k o je ona znala. To je bila sjajna intu­
icija koja je razotkrila iluziju za koju je pacijent bio
zakačen duže od dvadeset godina. Ne verujem da bi on
|o svojevoljno otkrio. Možda je pokušavao da to sa­
krije od sebe samog, možda zbog stida. To obelodanjivanje je učinilo značajan o b r t t o k a terapije.
U svakoj terapiji je u izvesnom stepenu p o t r e b a n i n ­
tuitivan uvid terapeuta. Takođe je potrebno da t e r a p e u t
razume dokle je pacijent stigao kao ličnost. Ako ne
možemo lako da razotkrijemo iluzije koje pacijent ima,
mada neke lako izlaze na videlo, možemo videti da je
osoba zakačena i uočiti neke od mehanizama. To m o ­
žemo uraditi zato što se zakačenost pokazuje u fizič­
kom izražavanju tela. Videći tip zakačenosti, možemo
zaključiti o iluziji, bilo da znamo njenu p r a v u prirodu
'Ili ne.
Ima dva načina da se na osnovu izražavanja tela
odredi da li je osoba zakačena ih ne. P r v i je da se vidi
koliko je dobro uzemljena. Biti uzemljen je suprotno od
biti zakačen. I m a t i noge na podlozi jeste jezik tela koji
otkriva koliko je osoba u k o n t a k t u sa realnošću; to
znači, koliko ima svesnih ili nesvesnih iluzija. Bukvalno,
svako ima noge na zemlji; međutim, u energetskom
smislu to nije uvek slučaj. Ukoliko energija jedne osobe
e protiče snažno kroz noge, njen energetski ili osećajni
kontakt sa podlogom je ograničen. Blagi kontakt nije
nvek dovoljan da obezbedi proticanje struje.
n
Da bismo se uverili u valjanost energetskog stanovi­
ma, setite se šta se dešava kada se napijete. I m a razli­
čitih vrsta opijenosti, ali odlika svih njih je da se osećate kao da v a m noge nisu na podlozi. U pijanstvu od
alkohola, na primer, čovek ima teškoća da oseti zemlju
Pod svojim nogama, a k o n t a k t je nesiguran. To se može
161
pripisati nedostatku koordinacije izazvane alkoholom.
Međutim, ista senzacija se oseća k a d a opijenost nastaje
zbog n e k e veoma uzbudljive vesti. Covek se oseća kao
da plovi. Zaljubljena osoba pleše. Njene noge skoro ne
dodiruju podlogu. Opijenost drogom stvara senzacije
lebdenja — slično onome što se doživljava kod shizoidnih osoba. K a d a osoba živi prividno bez kontakta sa
onim što je okružuje, zovemo je floter (onaj koji plovi).
Bioenergetsko objašnjenje za opijenost je povlačenje
energije iz stopala i nogu. Sto je veće povlačenje, to
više izgleda da se čovek diže, pošto se u energetskom
smislu, ili u smislu osećanja, on izdiže sa osnove. U opi­
jenosti izazvanoj uzbudljivim događajem — postignuće
važnog cilja na p r i m e r — povlačenje energije iz stopala
i nogu je deo talasa uzbuđenja i energije koji se kreće
prema glavi. To prati odgovarajući protok krvi, rume­
nilo lica i opšta živahnost. S d r u g e strane, u opijenosti
od droga najpre se javlja to proticanje p r e m a gore; za­
tim se energija povlači iz glave, kao i iz donjih delova
tela. Lice gubi boju, pogled postaje t u p ili staklast, a
živahnost je smanjena. Bez obzira na to, ima se ose­
ćanje opijenosti zahvaljujući k r e t a n j u energije od pod-
loge naviše. Na d r u g o m kraju tela povlačenje energije
iz glave dovodi da disocijacije stanja svesti i ima se
utisak da telo lebdi oslobođeno granica tela.
Drugi način na koji se može videti fizička zakačenost
jeste položaj i držanje gornjeg dela tela. Ima nekoliko
čestih oblika zakačenosti; najčešći je onaj koji se vidi
kod, kako ga ja zovem, tipa obešenog k a p u t a . Taj tip
se skoro isključivo javlja kod muškaraca. R a m e n a su
izdignuta i donekle četvrtasta, a glava i vrat istureni.
Ruke labavo vise, a g r u d n i koš je podignut. To nazivam
obešenim k a p u t o m , jer telo izgleda kao da se drži na
nevidljivoj vešalici.
Analiza onoga što telo izražava otkriva dinamiku za­
kačenosti. Podignuta r a m e n a su izraz straha. Možete
se uveriti da je to tačno ukoliko zauzmete telesni polo­
žaj straha. Primetićete da r a m e n a automatski idu n a ­
više, da dahćete kada se g r u d n i koš podigne. Kada izra­
žavate ljubav, r a m e n a normalno padaju. Podignuta r a ­
mena obično otkrivaju da je osoba ukočena od straha,
a da ne može toga da se otrese budući da nije svesna
da je uplašena. Najčešće je situacija koja je uzrokovala
strah zaboravljena, a sama emocija je potisnuta. T a k a v
položaj se ne razvija iz samo jednog iskustva, već n a ­
staje kao rezultat stalne izloženosti situacijama koje
izazivaju strah. To se može, na primer, desiti dečaku
koji se dugo plašio svoga oca.
Taj stav straha se kompenzira pomeranjem glave unapred, kao da se osoba suprotstavlja opasnosti, ili, u
najmanju r u k u , kao da hoće da vidi da li postoji opas­
nost. Pošto je k r e t a n j e glavom n a p r e d opasno u fizičkoj
borbi sa drugom osobom, taj aspekt telesnog položaja, u
stvari, predstavlja negiranje straha. On kao da kaže „ne
vidim ništa čega bi se trebalo plašiti". T a k a v položaj
gornjeg dela tela utiče i na donju polovinu tela. Ko se
plaši, hoda kao po jajima. S t r a h podiže čoveka sa pod­
loge.
Plašiti se, a
čaljku. Covek
se ne može ni
nepokretan —
to negirati, jeste dobra osnova za zakane može da napreduje zbog straha, ali
povući, jer negira strah. Emocionalno je
to je priroda zakačaljke.
Potiskivanje straha dovodi do potiskivanja besa veza­
nog za strah. Pošto n e m a ničeg čega se treba plašiti,
nema ničeg ni na šta se treba ljutiti. Ali, potisnuta ose­
ćanja nalaze načina da se indirektno ispolje. P r e nekog
162
163
v r e m e n a sam video čoveka koji je bio voda studentskog
aktivističkog pokreta. Zalio se na osećanje nezadovolj­
stva sobom. Nije mu išlo lako sa devojkama. Nekoliko
puta nije imao erekciju dok je pokušavao da održi sek­
sualni odnos, što ga je veoma uznemirilo. Rekao je, ta­
kođe, da ima velike probleme da donese odluku u vezi
svoje karijere.
Posmatranje tela tog mladića otkrilo je da su mu ra­
mena i grudi bili povučeni naviše, da mu je stomak
uvučen, karlica isturena i stegnuta, a glava na kratkom
vratu takođe isturena. Taj položaj je činio da gornji deo
tela b u d e n a g n u t napred. Imao je obazriv pogled i
čvrstu strogu vilicu.
Gledajući njegove noge, video sam da su veoma na­
pete i ukočene i da ima teškoća da stoji sa savijenim
kolenima. Stopala su mu bila h l a d n a i izgledalo je da
su bez energije. K a d a je pokušao da se savije unapred,
karlica se povukla unazad, prekidajući luk tela. Osećao
s a m da vrlo malo energije protiče kroz njegov donji
deo tela, što je objašnjavalo teškoće u seksu. Priznao
je da oseća nedostatak energije u nogama. Treba takođe
da dodam da mu je disanje bilo plitko, skoro bez ikak­
vog abdominalnog učešća u pokretima disanja.
Čitalac će se iznenaditi kada sazna da je taj mladić
odlučio da ne dolazi na terapiju. K a k o smo diskutovali
o njegovom problemu, postajalo je jasno da je on suviše
zakačen za taj studentski pokret da bi se spustio na
zemlju i suočio sa realnošću svoje životne situacije. Ni­
k a d a nisam saznao k a k v e je iluzije imao o pozitivnom
uticaju tih aktivnosti na razrešenje njegovih ličnih pro­
blema. Ali, bilo je očigledno da je on preneo strah za
svoje dostojanstvo i slobodu na socijalnu scenu, gde je
mogao održavati sliku agresivnog muškarca s p r a m real­
nosti ličnih neuspeha.
Cesta zakačaljka koja se sreće kod žena je takozvana
udovička grba, što je, u stvari, masa tkiva skupljena
tačno ispod sedmog cervikalnog pršljena, na mestu spa­
janja vrata, r a m e n a i trupa. To ispupčenje je dobilo
ime po tome što se retko sreće kod mlađih žena, a pri­
lično^ je često kod starijih. Zbog izgleda, to zovemo
zakačenost za kasapsku kuku, jer mi se čini da bi kuka
za meso izazvala t a k v u konfiguraciju.
Mesto gde se nalazi ta grba je tačka gde osećanje
besa protiče u r u k e i p r e m a glavi. Kod životinja, p ^
a
164
jli mačke, osećanje besa se ispoljava kostrešenjem dlaka
duž kičme i pravljenjem luka leđima. Darvin je to
istakao u Izražavanju emocija kod čoveka i životinja ' .
3 6
Iskustvo mi kaže da se grba stvara gomilanjem bloki­
ranog besa. G r b a se pojavljuje tek kod starijih žena,
jer nastaje gomilanjem neizraženog besa kao posledica
frustracija tokom čitavog života. Mnoge starije žene sa
godinama postaju niže i deblje, kao da se sa godinama
koje dolaze uvlače s a m e u sebe.
Treba jasno da kažem da je sprečeno fizičko izraža­
vanje besa, a ne verbalno. Neke udovice su poznate po
oštrom jeziku.
Moja analiza problema grbe pokazuje da grba sadrži
konflikt između stava potčinjavanja — to jest da budu
dobre devojčice, da zadovolje svoga tatu i porodicu,
i jakog osećanja besa zbog seksualnih frustracija koje
takav stav nosi sa sobom. Problem vuče koren iz edipovske situacije u kojoj je devojčica bila u klopci zbog
konfliktnih osećanja prema ocu — ljubav i seksualna
38
Charles Darwin, The Expression of the Emotions in Man and
Animals (London, Watts & CO., 1934). Darvin kaže: „Video s a m
fllaku na Anubis pavijanima kada su bili ljuti, nakostrešenu duž
fcda, od vrata do slabina", str. 40. Kod mesoždera, zapaža Darvin,
akcija je „izgleda univerzalna, često praćena pretećim pokretima.
Pokazivanjem zuba i besnim rezanjem", str. 41.
ta
165
osećanja, s jedne strane, i bes i frustracija, s druge
strane. To dovodi do zakačaljke, pošto devojčica ne mo­
že da ispolji bes iz straha od osude i gubitka očeve
ljubavi, a nije u stanju ni da ispolji seksualna osećanja
pošto bi to vodilo do odbacivanja i sramote. Ne govorim
o seksualnom k o n t a k t u sa ocem, već o prijatnom ero­
tičnom k o n t a k t u koji je deo normalnog ispoljavanja
ljubavi. To povlači za sobom očevo prihvatanje kćerk i n e seksualnosti. Potčinjavanje zahtevu da bude dobra
devojčica, što. n a r a v n o , podrazumeva prihvatanje dvo­
strukog standarda seksualnog morala, sputava ženu u
njenoj težnji ka seksualnom zadovoljstvu. To je prisi­
ljava da zauzme pasivnu ulogu. Možemo zamisliti iluzije
koje devojčica razvija kao kompenzaciju za gubitak sek­
sualne agresivnosti.
Postoji i drugi način na koji žene bivaju zakačene
seksualnim moralom, a to je — postaviti se na pijede-
stal. Opisao sam takav slučaj u knjizi Depresija i telo.
podizanje na pijedestal uzdiže čoveka sa zemlje isto
toliko koliko i d r u g e v r s t e zakačenosti. U slučaju sa
kojim sam radio pacijentkinjino telo je od karlice n a ­
niže izgledalo kao pijedestal. Bilo je k r u t o i nepokretno,
služilo je samo kao osnova za gornji deo tela.
Još d v e v r s t e zakačaljki zaslužuju da budu pomenute.
Jedna je povezana sa shizoidnom k a r a k t e r n o m s t r u k ­
turom i zove se omča, jer položaj tela podseća na polo­
žaj čoveka na vešalima,. Glava blago visi o k r e n u t a ka
jednoj strani tela, kao da je njena veza sa o s t a t k o m tela
prekinuta. Kod shizoidne s t r u k t u r e je p r e k i n u t a veza
funkcija glave ili ego funkcija i telesnih funkcija. Za­
kačenost za v r a t odiže noge od podloge. Shizoidna oso­
ba nije uzemljena i njen k o n t a k t sa realnošću je slaba­
šan. Međutim, najznačajnija je činjenica da je ključno
područje napetosti kod te s t r u k t u r e u osnovi lobanje,
i to je ta napetost koja čepa jedinstvo ličnosti. Zaista,
mišićna napetost u t o m područjii formira o b r u č u^ p r e delu spajanja glave i vrata, što izgleda kao omča. U
bioenergetici se na t i m napetostima mnogo radi, da bi
se ponovo uspostavilo jedinstvo ličnosti.
Najzad, ima zakačaljki koje se povremeno sreću kod
graničnih shizofreničara, što ja zovem k r s t . Ako tražite
166
167
od t a k v e osobe da podigne r u k e sa strane, ponekad ćete
imati snažan utisak da to telo podseća na sliku Hrista
na raspeću, ili Hrista neposredno po skidanju sa krsta.
Mnogi shizofreni se identifikuju sa Isusom Hristom, a
neki čak razvijaju iluziju da oni jesu Hrist. Zapanjujuće
je videti tu identifikaciju ispoljenu na telesnom nivou.
Ovim telesnim stavovima nije iscrpljena lista načina
na koje čovek može da se zakači. Video sam nekoliko
osoba čije telo i izraz lica neverovatno podsećaju na
sliku Mojsija k a k o ga obično prikazuju. Siguran sam
da to predstavlja zakačaljku toj ličnosti, ali nisam do­
voljno studirao taj problem da bih mogao išta da tvr­
dim. Druge zakačaljke na telesnom nivou mogu biti
razjašnjene u budućnosti.
K a d a znamo da sa tela pročitamo zakačaljku jedne
osobe to n a m mnogo pomaže da je bolje razumemo. Ali,
kada nismo u stanju da opišemo zakačaljku gledajući
telo, zbog toga što izražavanje tela nije sasvim jasno,
možemo biti sigurni da je svako ko nema noge čvrsto
postavljene na podlozi, energetski govoreno, zakačen,
i da ima nerešene emocionalne probleme. Dokle god
osoba nije uzemljena, nije potpuno u k o n t a k t u sa real­
nošću. To znanje upravlja moj pristup svakom pacijentu,
jer počinjem terapiju pomažući mu da b u d e čvršće
uzemljen i da b u d e više u k o n t a k t u sa svim aspektima
svoje realnosti. U svakoj terapiji konflikti izbijaju na!
površinu p r e ili kasnije, kao i priroda zakačaljke, uporedo sa iluzijama koje su njeni psihički korelati, i to
postaje očigledno n a m a oboma.
taidži-časove za stanovnike i posetioce. Rekla mi je da,
uprkos t o m e što je pokušavala da radi bioenergetske
vežbe, nije uspela da oseti nikakve vibracije u telu.
Videla je da se pojavljuju u nogama učesnika mojih
grupa i čudila se zašto su njoj izmicale. Moram dodati
da je ta, m l a d a žena bila plesacica p r e nego što je počela
da daje taidži-časove. K a d a sam joj ponudio da radim
sa njom rado je prihvatila. Koristio sam tri vežbe. P r v a
je bila položaj luka, opisan u drugoj glavi, što je t r e ­
balo da pomogne da ispravi njeno telo i da disanje
učini dubljim. Neki ljudi reaguju na ovu vežbu vibrirajući malčice, ali ova osoba nije tako reagovala. Njene
noge su bile suviše čvrste i k r u t e . Bio joj je potreban
snažniji pritisak da slomi tu ukočenost, kako bi se po­
javile vibracije. To je podrazumevalo stajanje na jednoj
nozi sa savijenim kolenom, održavanje ravnoteže dodiri­
vanjem stolice sa strane. Sva težina tela bila je na toj
savijenoj nozi. Rekao s a m joj da održava taj položaj
dokle god može, a kada noga počne mnogo da je boli,
da se sruči na ćebe postavljeno ispred nje. Uradila je
Uzeviljavanje
U bioenergetici uzemljavanje znači postavljanje osobe
na čvrstu osnovu. Biti uzemljen je suprotno od biti
zakačen. Ali, kao i ostatak bioenergetike, to takođe ima
bukvalno značenje — naime, uspostaviti a d e k v a t a n kon­
t a k t sa osnovom na kojoj čovek stoji.
Mnogi ljudi misle da su im noge na zemlji i u meha­
ničkom smislu to je tačno. Možemo reći da oni imaju
mehanički kontakt, ali ne osećajni ili energetski. Ali.
čovek ne zna razliku dok je ne doživi. P r e nekoliko
godina u Esalenu, dok sam držao polugodišnji k u r s iz
bioenergetike, prišla mi je mlada žena koja je vodila
168
169
tu važbu po dva p u t a na obe noge. Treća vežba je
bilo savijanje u n a p r e d sa malo savijenim kolenima i
dodirivanjem podloge v r h o v i m a prstiju.
Kao posledica p r v e dve vežbe, njeno disanje je po­
stalo punije i dublje. Dok je radila treću vežbu, u kojoj
je pritisak bio na mišićima potkolenice ukoliko su bili
napeti, noge su počele da joj vibriraju. Ostala je u tom
položaju neko vreme, osećajući to vibriranje. Kada je
ustala rekla j e : „Bila s a m na svojim nogama celog svog
života. Ovo je prvi put da sam bila u njima". Verujem
da je to stanovište istina mnogih ljudi.
Može se desiti da osobe koje imaju mnogo poremećaja
skoro i nemaju osećanja u svojim nogama. Sećam se
druge mlade žene koja je bila blizu shizofrenog stanja.
Ona je došla na seansu kod m e n e samo sa sportskim
p a t i k a m a na nogama, m a d a je bio kišni zimski dan u
Njujorku. Kada je skinula patike video sam da su joj
noge m o d r e od hladnoće. K a d a sam je pitao da li joj
je hladno ona je rekla ne. Nije osećala da joj je hladno
po nogama, ona prosto nije osećala noge.
Pokazujući neke od bioenergetskih tehnika profesio­
nalcima, pošto im objasnim pojam uzemljavanja, dajem
im da u r a d e nekoliko prostih vežbi da bi razvili vibra­
cije u svojim nogama. Vibratorni fenomen povećava
senzacije i osećanje u nogama i stopalima. Vrlo često
kada' se to desi oni k a ž u : „Stvarno osećam svoje noge
i stopala. Nikada ih ranije nisam tako osećao". To isku­
stvo daje neku predstavu o tome šta je to uzemljavanje
i kako je moguće osećati sebe potpunije u kontaktu sa
bazom oslonca.
Pa ipak, nekoliko vežbi ne uzemljuje čoveka. Treba ih
raditi redovno da bi se postiglo i održalo osećanje sigur­
nosti i osećanje da se ima koren, što obezbeđuje dobro
uzemljen položaj. U snu koji sam izložio u trećoj glavi
opisao sam kako sam bio vezan labavom žicom oko
članka, koju sam mogao lako ukloniti. Sve što je trebalo
uraditi u snu bilo je da se sagnem i uklonim je. AJH
šta je to značilo u stvarnosti? Radeći nedavno na svo­
jim nogama, osetio sam koliko su mi članci bili vezani
Istina, oni nisu onoliko napeti koliko su napeti mnogi
članci koje viđam, ali nisu bili ni labavi koliko bi tre­
balo da budu. Takođe sam svestan napetosti u stopa­
lima. Na primer, meni teško pada da sedim na petama
sa opruženim stopalima. Članci me bole, a luk na sto­
palima mi hvata grč. Jednoga dana, tokom časova bio­
170
energetskih vežbi koje vodi moja supruga, noge su mi
se tresle tako snažno da s a m osećao da me ne mogu
držati. Naravno, držale su me, ali to je bilo za m e n e
novo iskustvo. Taj problem mogu pripisati svojim godi­
nama, napunio sam šezdeset tri, ali ja radije mislim
da još uvek i m a m potencijal za razvoj, koji mogu ostva­
riti ukoliko postanem dublje ukorenjen i potpunije
uzemljen. I, tako sam nastavio da radim na sebi.
Bioenergetski govoreno, uzemljavanje služi energet­
skom sistemu organizma na isti način kao što služi vi­
sokom naponu električne struje. Ono predstavlja sigur­
nosni ventil za oslobađanje suvišnog uzbuđenja. U elek­
tričnom sistemu iznenadno pražnjenje može učiniti da
sagori neki deo, ili da se izazove požar. Kod čoveka
iznenadno pražnjenje takođe može biti opasno, ukoliko
osoba nije uzemljena. Covek može postati rastrojen, hi­
steričan, doživeti anksioznost ili kolabirati. Opasnost je
naročito velika kod ljudi koji su slabo uzemljeni, kao
Sto su granične shizofrenije. Moje kolege i ja p r a k t i k u jemo da sa takvim ljudima radimo vežbe koje izgrađuju
energiju (disanje) sa aktivnostima koje oslobađaju uzbu­
đenje (izražavanje osećanja) i vežbe koje uzemljuju
čoveka. Kada čovek napusti individualnu ili grupnu
seansu lebdeći, velika je verovatnoća da će uskoro do­
živeti slom. To nije opasno ukoliko osoba to može da
predvidi i da se nosi sa tim. Međutim, kada osoba ode
osećajući se dobro i solidno, svi su izgledi da će se to
osećanje održati.
Na sadašnjem stupnju našeg znanja mi ne razumemo
potpuno energetsku vezu između stopala i zemlje. Izvesno je da ta veza postoji. Siguran sam da ukoliko
se više oseća k o n t a k t sa podlogom, utoliko se više proniena može podneti i bolje se može izlaziti nakraj sa
osećanjima. To čini uzemljenje p r i m a r n i m ciljem bioenergetskog rada. To znači da je glavni p r a v a c rada
prema dole — to jest, postaviti osobu na njene noge i
stopala.
Neko se može čuditi zašto je to tako teško. Jasno,
kretanje prema dole je uvek strasnije nego kretanje
Prema gore. Na primer, sletanje aviona je uvek strasnije
e g o poletanje. Kretanje naniže uzrokuje kod mnogih
ijudi strah od padanja, koji je obično prigušen. U sledećoj glavi ću diskutovati o anksioznosti vezanoj za
ideju padanja, koja je, k a k o sam našao, j e d n a od n a j ­
dubljih anksioznosti u čoveku. Sada bih voleo da opin
171
šem n e k e od problema koji se sreću kada čovek dozvoli
svojoj energiji i osećanjima da se kreću p r e m a donjem
delu tela.
Najčešće, prvo osećanje koje ljudi izražavaju kada
„dođu dole" jeste tuga. Ako se može prihvatiti i pre­
pustiti tom osećanju, počeće da plače. Kažemo za ne­
koga da se „provalio" od plača. Ima u svakoj osobi
duboke tuge koja je zakačena, i mnogi bi radije ostali
da vise nego da se suoče sa svojom tugom, jer se kod
mnogih ljudi lo graniči sa beznađem. Covek se može
suočiti sa svojim beznađem i ići kroz svoju tugu ako
ima pomoć terapeuta koji to razume, ali hoću da kažem
da nije nimalo lako preduzeti tako nešto. Tuga i pla­
kanje se drže u stomaku, koji je takođe komora gde
se akumulira energija za proboj do seksualnog osloba­
đanja i zadovoljstva. P u t do radosti neizbežno vodi kroz
beznađe .
37
Duboko karlično seksualno uzbuđenje je takođe za­
strašujuće za mnoge ljude. Oni mogu tolerisati ograni­
čeno uzbuđenje genitalnog naboja, koje je površinsko i
lako se otpušta ne postavljajući zahtev za potpunim
predavanjem orgastičkim konvulzijama. Slasno ose­
ćanje rastapanja karlične seksualnosti vodi do preda­
vanja i izaziva strah od gubljenja kontrole, što je je­
dan aspekt anksioznosti padanja. Problem koji srećemo
u terapiji nije genitalnost, već seksualnost — strah od
rastapanja ili prepuštanja vatri strasti koja sagoreva u
stomaku i karlici.
Najzad, postoji anksioznost od stajanja na sopstvenim
nogama, što znači stajati sam. Kao odrasli svi stojimo
samostalno, to je realnost našeg bitisanja. Ali našao
sam da se mnogi ljudi kolebaju da prihvate tu real­
nost, jer za njih to znači biti sam. Iza fasade nezavis­
nosti oni se hvataju za odnose sa ljudima i postaju za­
kačeni. Kačeći se za odnos sa nekom osobom, oni poni­
štavaju vrednost odnosa, mada se plaše da se prepuste i
stanu na sopstvene noge. Kada jednom stanu na svoje
noge iznenađeni su otkrićem da nisu sami, pošto se
njihov odnos poboljšava i postaje izvor zadovoljstva z&
obe strane. Teškoća je u prelaznom periodu, jer u hi"
tervalu između prepuštanja i osećanja svojih nogu
čvrsto na podlozi doživljavaju se senzacije padanja
anksioznosti koje one izazivaju.
1
37
172
Lowen, Pleasure, op. cif.
VII STRAH OD PADANJA
Strah od
visine
Strah od padanja je često povezan sa strahom od vi­
sina; mnogi ljudi ga doživljavaju kada stoje na ivici
litice. Nije važno što su im noge na čvrstoj podlozi i
što nema realne opasnosti od p a d a n j a ; njima se vrti u
glavi, osećaju da gube ravnotežu. Anksioznost od pada­
nja je isključivo ljudski doživljaj, pošto su sve četvoronožne životinje u sličnoj situaciji sigurne na svojim
nogama. Kod nekih ljudi je ta anksioznost toliko j a k a
da čak i vožnja a u t o m preko mosta može da izazove
sličnu reakciju; jasno je da je t a k a v slučaj patološki.
Ima, pak, drugih koji su lišeni te anksioznosti. Zadiv­
ljeno i sa strahopoštovanjem sam posmatrao r a d n i k e
kako hodaju po uzanom simsu visoko nad bučnim gra­
dom. Ne mogu sebe zamisliti tamo gore; moja anksioz­
nost bi bila ogromna, jer sam dugo patio od straha od
visine. Sećam se da sam se kao dečak od osam godina
Popeo na očeva r a m e n a da bih video paradu i da sam
bio prestrašen. U to v r e m e s a m takođe bio prestrašen
°d tobogana k a d a je moj otac hteo da se njime provozamo. Kasnije sam prevazišao taj strah, vozeći se sva­
koga dana toboganom, dok sam radio u zabavnom par­
ku. Tokom godina moj strah od visine se smanjio, za­
hvaljujući r a d u na nogama u cilju postizanja uzemIjenosti i sigurnosti. Sada mogu da radim na visokim
merdevinama ili da gledam nadole sa visokog mesla,
o osećajući veliku anksioznost.
n
Ima dva razloga za prividnu sigurnost ljudi koji nea j u anksioznost padanja. Neki, kao Indijanci, čvrsto
j°je na svojim nogama. Oni su bili prvi radnici zapo­
r n i n a izgradnji visokih građevina. Drugi ljudi nesvesm
s
173
no negiraju svoj strah. U knjizi Izdaja tela izložio sam
slučaj shizoidnog mladića koji je imao krajnje napete
noge, sa malo osećanja u njima. Patio je od duboke
depresija vezane za osećanje da se njemu „ništa ne de­
šava" emocionalno značajno. Međutim, taj pacijent nije
imao anksioznost od padanja.
Bil je bio planinar, jedan od najboljih po njegovim
recima. Mnogo puta se penjao na strme litice bez
ikakvog straha iii kolebanja. Nije sc plašio visine iL'
padanja. Nije se plašio, jer jedan deo njegove lič­
nosti nije mario čak i ako padne. Ispričao je događaj
iz vremena kada je planinario sam i izgubio uporište
za noge na litici. Dok se njihao držeći se za ivicu,
tražeći prstima noge oslonac, um mu je bio ravno­
dušan. Pitao se: „Kako bi bilo da padnem?" Nije
osećao paniku .
38
Bil nije osećao strah, jer je odvojio sva svoja osećanja
od sebe, i to je razlog što mu se nikada u životu nije
desilo nešto emocionalno značajno. Ali, u isto vreme
očajnički je želeo nešto što bi slomilo ili otvorilo nje­
govu ledeno hladnu, bezličnu volju, koja ga je obmotala kao larva. Zeleo je nešto što bi dotaklo njegovo
srce, ali prvo je trebalo slomiti larvu. Bio je u isku­
šenju; imao je impuls da dodirne električnu žicu viso­
kog napona i da skoči p r e d auto koji se kreće velikom
brzinom. Rekao je da bi voleo da skoči sa litice, uko­
liko bi to mogao da učini bezbedno. Zeleo je da padne,
da kao H a m p t i D a m p t i razbije svoju ljušturu, ali se
bojao da bi to bio i njegov k r a j .
Bil je bio zakačen za liticu, sa svim implikacijama
koje taj položaj podrazumeva. Izgledalo je da ima samo
dva izbora — da se zakači ili da se pusti. Pustiti se,
znači pasti u smrt, što Bil nije bio spreman da uradi,
ali dokle god b u d e zakačen ništa se neće desiti.
Nedavno sam upoznao mladu ženu koja mi je rekla
da kao devojčica uopšte nije imala strah od padanja,
ali da se to kasnije pojavilo kao p r a v a tortura. Imala
je opsesivne fantazije padanja. To se pojavljivalo u i
v r e m e sa nekim drugim p r o m e n a m a u njenom životu.
Rasturila je svoj loš b r a k i mnogo je radila da bi stala
na svoje noge u životu i u terapiji. Nije mogla da ras t 0
Lowen, The Betrayal of the
174
Body, op. clt., str.
107.
zume zašto je počela da se plaši padanja i pitala me
je šta ja mislim o tome. Objasnio sam joj da je ona
počela da se „pušta", da se više ne oslanja na druge,
tako da se strah od padanja koji je bio potisnut dra­
matično pojavio.
Strah od padanja je prelazni stupanj između zakačenosti i stajanja čvrsto na svojim nogama. U poslednjem
slučaju nema s t r a h a od padanja; u p r e t h o d n o m je strah
negiran iluzijom. Ako prihvatimo tu analizu, onda će
svaki pacijent koji pokušava da napusti svoje iluzije i
pokušava da se spusti na zemlju doživeti anksioznost
padanja. Isto se dešava sa anksioznošću gušenja koja
se javlja jedino kada je prigušen impuls za posezanjem.
Dokle god je impulsu omogućeno ispoljavanje u grani­
cama postavljenim k a r a k t e r n o m s t r u k t u r o m , anksioznost
se ne doživljava. Prekoračenje tih granica izaziva anksi­
oznost.
U opštoj diskusiji o anksioznosti, u IV glavi, pomenuo
sam da je opšti stepen anksioznosti j e d n a k stepenu
anksioznosti gušenja. To znači da čovek koji ima anksi­
oznost gušenja ima j e d n a k iznos anksioznosti padanja
i obratno. To proizlazi iz koncepta da je, grubo rečeno,
proticanje uzbuđenja ka svim perifernim t a č k a m a i
organima tela jednako.
U našem r a z m a t r a n j u različitih k a r a k t e r n i h s t r u k t u r a
videli smo da je svaki k a r a k t e r n i tip povezan sa nekom
vrstom anksioznosti padanja, mada tamo nisam koristio
taj termin. Shizoidna k a r a k t e r n a s t r u k t u r a predstavlja
skupljanje iz s t r a h a da će opuštanje značiti raspadanje.
Ako se to bukvalno shvati, to znači da za shizoidni
karakter čin padanja vodi komadanju. Očekivali bismo,
prema tome, da u toj k a r a k t e r n o j s t r u k t u r i nađemo
intenzivnu anksioznost padanja. To se dešava kada
anksioznost izbije na površinu, kao što se obično dešava
u snovima.
Jedan shizoidni pacijent mi je r e k a o : „Ranije sam
cesto sanjao padanje — jedan san je bio naročito nepri­
jatan. Sanjao sam da se podloga izmicala bilo gde da
m stajao. Popeo sam se na stepenice, a one su se
srušile. Zato sam odlučio da idem kod svoga oca da
oi me on držao, j e r s a m znao da on ne može pasti. Ali,
; je bilo nesigurno. Bilo je bolje nego ostati sam, ali
j e bilo potpuno bezbedno. Bilo je užasno".
Lako možemo razumeti zašto je taj san bio užasan.
Ljudi doživljavaju isti s t r a h za vreme zemljotresa, kada
v
S a
tc
n i
175
podloga pod nogama gubi stabilnost. Osećanje da nema
čvrste podloge podriva n a š u orijentaciju kao ljudskih
bića. Čovek oseća da je „ošamućen" i ukoliko ne preduzme nešto da se toga oslobodi, to mu postaje zastra­
šujuće. Čula su ošamućena i integritet ličnosti je pri­
vremeno u opasnosti.
Vežba
Dozvolite da na početku kažem da je ova vežba, koju
smatram vrlo efikasnom, samo jedan od mnogih postu­
paka koji se u bioenergetici koriste za p o k r e t a n j e tela,
Stavim presavijeno ćebe ili prostirku na pod i t r a ­
žim od pacijenta da stane ispred, tako da se, kada
padne, spusti na ćebe. Nema načina da se čovek povredi
radeći ovu vežbu, dosad se niko nije povredio. K a d a
čovek stane preda me, ja nastojim da steknem utisak o
njegovom stavu, načinu držanja tela ili odnosu p r e m a
svetu. Takvo procenjivanje zahteva sposobnosti u čita­
nju tela, iskustvo sa mnogo različitih ljudi i takođe
dobru imaginaciju. Obično u t r e n u t k u kada to počnem
da radim, ja već i m a m neko znanje o osobi pred sobom
— znanje o njenim problemima i njenoj životnoj istoriji. Ali, ako ne mogu dobiti jasan utisak o stavu te
osobe, r a č u n a m da će sama vežba da otkrije njenu
zakačaljku.
Kod drugih k a r a k t e r n i h tipova taj strah od padanja
je takođe u vezi sa s t r u k t u r o m ličnosti.
Za oralni karakter s t r a h od padanja nosi sa sobom i
strah da će ostati sam, zato što će pasti iza ili unazad.
Ako se njegove noge puste da idu, on će biti kao dete
koje je iznenada selo na pod, jer ga noge više ne drže,
a tada otkrije da su roditelji otišli dalje i nema nikog
da ga podigne.
Kod psihopatskog
karaktera strah od
padanja je
strah od promašaja. Dokle god je gore, on je n a d sve­
tom. Biti dole, znači poraz, što otvara mogućnost da
bude iskorišćen.
Kod mazohističkog karaktera padanja znači otpadanje
zadnjice. To znači kraj njegovog sveta ili njegovih od­
nosa. Takođe ima analnih elemenata u tom stavu. Ako
on dozvoli da mu otpadne zadnjica (đefekacija), sve bi
uneredio, što bi bio kraj njegove uloge dobrog dečaka.
Za rigidni karakter padanje je gubitak ponosa. Pao
bi na svoje lice i njegov ego bi bio slomljen. To nije
mala anksioznost za onoga čija je ličnost jako povezana
sa osećanjima nezavisnosti i slobode.
Za svakog pacijenta padanje predstavlja popuštanje
odbrana. Ali, pošto se o d b r a n e razvijaju kao mehanizmi
preživljavanja da bi osigurali u izvesnoj meri kontakt,
neki stepen slobode i nezavisnosti, popuštanje odbrana
će izazvati svu anksioznost koja je prvobitno omogućila
njihov razvoj. Od pacijenta se može tražiti da se upusti
u taj rizik, jer se njegova situacija odraslog razlikuje
od one u detinjstvu. Realno govoreći, shizoidna osoba
se neće raspasti ako se preda, niti će biti uništena uko­
liko izrazi svoj stav. A k o mi kao terapeuti možemo da
mu pomognemo da prođe kroz anksioznost prelaznog
perioda, on će otkriti da je osnova pod njegovim no­
gama čvrsta i da je on sposoban da na njoj stoji. Jedna
od procedura koje koristim da postignem t a k a v cilj
jeste vežba padanja.
176
padanja
(
Tada kažem pacijentu da prebaci svu težinu tela na
jednu nogu, savijajući koleno na kome stoji što više
može. Drugom nogom lagano dodiruje pod, što služi
samo za održavanje ravnoteže. Uputstva su vrlo j e d n o ­
stavna. Osoba t r e b a da stoji u tom položaju dok ne
padne, ali ne t r e b a sebe svesno da navodi da p a d n e .
Svesna odluka o padanju nije stvarno padanje, pošto
osoba kontroliše spuštanje. Da bi padanje bilo efikasno,
treba da bude nevoljno. Ako je za održavanje položaja
angažovan um, onda bi padanje predstavljalo osloba­
đanje tela od svesne kontrole. Pošto se mnogi ljudi pla­
še da će izgubiti telesnu kontrolu, vežba sama po sebi
izaziva anksioznost.
S jedne strane, ta vežba podseća na Zen koan, jer
u ego ili volja provocirani, mada je učinjen bespo­
moćnim. Čovek ne može beskonačno dugo ostati u tom
Položaju, već je p r i n u đ e n da koristi volju da ne bi sebi
dozvolio da padne. Na kraju se mora predati, ne volj­
nim aktom, nego superiornom snagom prirode, u ovom
slučaju gravitacije. Čovek shvata da pokoravanje jačom
snagom prirode n e m a destruktivan efekat i da čovek
e mora stalno da koristi svoju volju da bi se borio
?a tim silama. Bilo šta da je u osnovi toga, svako uzdry a n j e predstavlja nesvesno korišćenje volje protiv
Prirodnih snaga života.
s
ft
2a
12
177
Cilj vežbe padanja jeste da razotkrije zakačaljke koje
drže čoveka obešenog, stvarajući anksioznost padanja
To daje sliku o k o n t a k t u čoveka sa realnošću. Na pri­
mer, j e d n a mlada žena je stojeći pred ćebetom i gleda­
jući ga rekla da se oseća kao da je kilometar visoko i
da gleda u ravnicu. P a d a n j e sa te visine bi bilo strašno
i ona se toga plašila. Najzad, kada je vrišteći pala i dok
je ležala na ćebetu, doživela je veliko rasterećenje.
Zemlja je bila vrlo blizu. Tražio sam da ponovi vežbu
sa d r u g o m nogom. Ovoga puta joj nije izgledalo da je
visoko n a d zemljom.
Ljudi imaju različite vizije dok gledaju u ćebe. Neki
vide k a m e n j a r o koji će se razbiti ako padnu. Drugi
vide vodu u koju će bućnuti. I padanje i voda su zna­
čajni seksualni simboli o kojima ću kasnije govoriti.
Drugi, pak, vide lica, bilo majke ili oca. Za te ljude
padanje predstavlja predavanje ili pokoravanje rodi­
teljima.
Vežba je efikasnija ukoliko čovek, stojeći na jednoj
nozi, dozvoli svome telu da kolabira. Ja ga ohrabrujem
da opusti grudi i diše lagano, da pusti da se razviju
osećanja. Takođe mu kažem da ponavlja reč „pašću",
jer je to ono što će se stvarno desiti. Prvo, kada izgo­
vori tu reč, glas je bez ikakvog emocionalnog tona.
Ali, k a k o se bol povećava i biva jasno da će čovek
uskoro pasti, glas može da se podigne, da postane piskav i da poprimi prizvuk straha.
Neretko, dešava se da čovek kaže: „Ja neću da pad­
nem". To kaže odlučno, nekad sa stegnutim pesnicama.
Tada borba postaje ozbiljna. Onda ja pitam tu osobu:
„Šta tebi znači padanje"? Odgovor je često „neuspeh",
ili „Neću da budem neuspešan". J e d n a mlada žena se
dramatično borila radeći tu vežbu četiri puta, po dva
puta na svakoj nozi. Ovo su njene reči:
Prvi put: „Neću da p a d n e m . "
„Neću da p r o p a d n e m . "
„Uvek p r o p a d n e m " , i sa tim recima je pala i počela
duboko da plače.
Drugi put: „Neću da p a d n e m . "
„Neću da propadnem."
„Uvek propadnem. Uvek ću grešiti." Opet je pala i
plakala.
178
Treći put: „Ali, ja ne želim da propadnem. Nisam m o ­
rala da propadnem. Mogla sam ostati zauvek gore."
„Ne mogu zauvek ostati gore. Ali ne mogu." Sa tim
recima pade i poče da plače.
Četvrti put: „Neću propasti."
„Uvek kada n a p r a v i m pokušaj, ja propadnem."
„Neću više da pokušavam."
„Ali, m o r a m pokušavati." Onda padanje i svest o pa­
danju moraju da se završe propadanjem.
Zašto se to mora završiti propadanjem? Pitao sam je
šta je to ona pokušavala pa postigne. Odgovorila j e :
„Da budem ono što ljudi od mene očekuju da budem".
To je neostvariv cilj, kao i stajati zauvek uspravno.
Ako neko sebi postavi t a k a v cilj, osuđen je na propast,
jer niko ne može biti neko drugi nego što sam jeste.
Nijedno telo ne bi nastavilo takvo besmisleno nasto­
janje — koje uzima tako mnogo životne energije —
ukoliko ga ego ne bi (u frojdovskim terminima super­
ego) na to podsticao. Da bi se oslobodio te tiranije i da
bi oslobodio sebe od nerealnosti cilja i iluzija da se to
može postići, čovek treba da postane bolno svestan tih
nemogućnosti. To je ono što se pokušava postići tom
vežbom i što se konačno dešava.
Svaki pacijent je angažovan u neurotskoj borbi da
bude različit od onoga što stvarno jeste, jer ono što on
stvarno jeste nije bilo prihvatljivo njegovim roditeljima.
Kada osoba dođe na terapiju ona veruje da će joj
terapeut pomoći da postigne taj cilj. Tačno je da ona
treba nešto da izmeni kod sebe, ali p r a v a c promena je
ka svesti o sebi i p r i h v a t a n j u sebe, a ne p r e m a ostvari­
vanju idealne slike o sebi. Taj p r a v a c je prema dole,
prema zemlji i realnosti. Ali, dokle god je čovek anga­
žovan u toj neurotskoj borbi da zadovolji zahteve d r u ­
gih, on ostaje zakačen za konflikte svoga detinjstva.
Sem predaje, n e m a načina da se izađe iz te borbe.
Taj problem neurotske borbe je živo ilustrovan^ u
sledećem slučaju. Džim je došao na seansu i ispričao
sledeći s a n : „Prošle noći sam sanjao da pokušavam da
se vučem po zemlji sa osušenim, m r t v i m nogama. Mo­
rao sam da koristim gornji deo tela da bih se kretao."
Zatim je dodao: ,,U prošlosti sam sanjao da p l u t a m po
Vodi." Donji deo njegovog tela je bio vrlo rigidan i
čvrst. Išao je kod lekara zbog j a k i h bolova u leđima.
12«
179
Njegov san je bio tačan p o r t r e t njegovog energetskog
stanja. Samo što je ispričao san, Džim je napomenuo:
„ J u t r o s sam imao fantaziju da je moja majka zmija".
Mogao sam videti njeno lice koje je bilo kao glava
zmije. Bila je boa konstriktor, obmotana oko moga
s t r u k a stežući me. Glava joj je bila na m o m e penisu
šišajući ga. Majka mi je pričala da sam bio toliko sla­
dak k a d a sam bio mali da me je svuda ljubila, i po
penisu. Sada, k a d a sam to rekao, postajem smušen,
odsutan i počinjem da se znojim."
Zatim je radio vežbu padanja koja je pokazala inten­
zitet njegove borbe. Rekao j e : „Izgleda kao da se pre­
dajem, ali ne p a d a m . Održavaću se zauvek. Ja neću
pasti."
Sebi je r e k a o : „Džime, držaćeš se gore zauvek."
Obraćajući mi se, rekao j e : „Ako padnem, upašću
j a m u bez dna. Z n a t e osećanje k a d a p a d a t e , a stomak
v a m je stegnut i ne možete disati. Kada sam bio dete
maštao sam da letim. Cak sam i pokušao, ali sam pao.
Moji roditelji su došli i istukli me što sam ih prepao.
Trebalo bi da mogu da se održim. Osećam vrlo snaž­
no tu ideju. Ljutim se na sebe što se lako predajem.
Ja s a m kukavica, popuštalo, plačljiva beba. Majka me
je naučila da se osećam promašeno ukoliko se ne držim
čvrsto. Njen m o t o je bio ,Teškoće rešavamo odmah, za
nemoguće n a m t r e b a malo više vremena'.
U to v r e m e Džim nije bio spreman da napusti svoju
borbu. S t r a h od padanja je kod njega bio previše jak.
I Džim i ja smo morali da prihvatimo takvo stanje
stvari i da nastavimo da radimo na problemu. Dao sam
mu peškir koji je on u v r t a o obema r u k a m a . Dok je
to radio rekao j e : „To je zmija. M o r a m je držati, ili će
ona — (znao je da se odnosi na majku) uhvatiti mene."
Džim je bio psihoterapeut, tako da nije bilo potrebno
da mu dajem bilo k a k v e interpretacije njegove fanta­
zije. Znao je da mu je majka bila zavodljiva i da je
predavati se značilo priznati seksualna osećanja prema
njoj. Da je on to uradio kao dete, ona bi ga progutala,
ne bukvalno, već u smislu da bi on bio izjeden svojom
strašću za majkom i izgubio osećanje nezavisnosti. Nje­
gova odbrana je bila da stegne s t r u k i preseče put
seksualnim osećanjima. To je psihopatska odbrana, ali
Džim nije imao drugog izlaza. Cak ni sada, on nije bio
180
u stanju da se preda. Covek se m o r a nositi sa pacijen­
tom dok radi na tako duboko s t r u k t u r i r a n i m konflik­
tima.
Na kasnijoj seansi Džim se vratio na s t r a h od pa­
danja. Kada je ušao rekao j e : „Vozeći kola uhvatio s a m
sebe da po t a k t u l u p k a m po volanu. Preveo sam to u
reči i to je bilo ,Ubiću te'."
Opet smo počeli sa vežbom padanja i Džim reče:
„Kada ste tražili da kažem ,Ja ću pasti', osećanje koje
sam imao bilo je ,ja ću umreti'. Osećao sam kao da je
to borba života i smrti. Ako se prepustim, biću ubijen.
Ako ja njih ubijem, ja sam ću biti ubijen.
Način na koji ja operišem je vrlo komplikovan. Ne
mogu dugo ostati u intenzivnoj situaciji, ali se mogu
zauvek zakačiti za nju. K a d a svi druge završe, ja osta­
jem zakačen, dok ne dobijem šta želim ili dok ne po­
stignem cilj." Rekavši to, stegao je pesnice. „To je dug
put, i ja idem nogu p r e d nogu, polako.
Stalno zakeranje m o j e m a j k e me je prosto imištavalo.
Ja radim istu s t v a r sam sebi i drugima. G u r a m , g u r a m
i borim se. Mislim da sam zabušant. S a m sebi k a ž e m :
,Džime, da nisi bio zabušant, vrednije bi radio'."
Ta borba se sada prenela na vežbu padanja koju je
Džim radio. Rekao j e : „Ja ću pasti, ja ću propasti, ah, ja
sam pobedio, uspeo sam." I onda se stvarnost potvrdila.
Rekao j e : „Naravno, ja s a m već propao."
Ali Džim još ne može da prihvati tu realnost. Udario
je obe butine pesnicama i r e k a o : „Ubiću se ako ne iz­
držim. Ali, ako izdržim, umreću. Bojim se da ću dobiti
rak pluća. Ali, što više p o k u š a v a m da ne pušim, to više
pušim."
U toku tog monologa Džim je pao i plakao. To je
bilo malo rasterećenje. Zatim je ponovio vežbu sa d r u ­
gom nogom i nastavio da izražava svoje strahove. Ovaj
način oslobađanja strahova sa snažnim osećanjima veo­
m a j terapeutski. Pošto j e vežba padanja bila gotova,
Džim se setio događaja iz detinjstva koji je razjasnio
situaciju.
„Dokle god je sve u redu, ja se bojim da ću umreti.
Preživljavam samo zahvaljujući borbi. Ako prestanem
da se borim, umreću. Kao dete sam imao septicemiju
Eg visokom t e m p e r a t u r o m i bio sam, što u bolnici što
a n nje, skoro godinu dana bolestan. P o v r e m e n o sam
e
v
181
bivao u komi. Radili su mi transfuziju i ispuštanje krvi
Skoro sam u m r o . Ali, ja sam izdržao, koristeći svu
svoju snagu volje za životom. Z n a m k a k o da opstanem
kada je gusto. Ja ne znam šta ću sa sobom kada je sve
u redu."
U svetlu tog iskustva nije teško videti zašto Džim
povezuje padanje sa umiranjem. Za Džima oboje pred­
stavljaju popuštanje volje. Bilo bi besmisleno verovati
da bi Džim mogao da napravi svestan izbor, da se preda
i da veru je svome telu. T a k a v izbor je korišćenje volje
da bi se volja negirala, što ne vodi nikuda. Džimov
strah od smrti, smrti njegovog d u h a ako se preda majci,
i smrti tela ukoliko p r e s t a n e njime da upravlja, treba
da b u d e potpuno doživljen i analiziran. U isto vreme,
treba da nauči da veru je svome telu i seksualnim ose­
ćanjima. Džim je svesno bio pripremljen da prihvati
realnost svoga tela i seksualnih osećanja, ali vera u
njih zavisi od čitavog novog načina sagledavanja telesnih doživljaja, koje terapija treba da obezbedi.
Ova specifična vežba takođe pomaže da se to doživi.
Prebacivanje celokupne težine tela na jednu nogu opte­
rećuje mišiće te noge, tako da ih zamara. U stanju
iznurenosti mišići ne mogu održavati napetost ili grčenje. Oni moraju da se prepuste i postepeno se pojav­
ljuju snažne vibracije. To čini da se povećaju osećanja u
nogama tako da se ne doživljavaju više kao „osušene,
m r t v e noge". U isto vreme, disanje postaje dublje. Te­
lom može proći d r h t a j , a čovek ipak ne pada, samo je
iznenađen da ga noge i dalje drže, m a d a je svesna kon­
trola tela smanjena. Onda, kada noga konačno popusti
i čovek padne, javlja se olakšanje sa saznanjem da
čovek nije napravljen od čelika i da će telo pasti kada
ne može više da se održava uspravno. Najzad, inten­
zivno se shvata da p a d a n j e nije kraj — čovek nije uni­
šten, telo se može opet podići.
Simbolizam iza vežbe padanja zaslužuje pažnju. Zem­
lja je simbol za majku, koja je predstavnik zemlje.
Majka, kao i majka zemlja, izvori su naše snage. U
jednoj od svojih brojnih bitaka Herkul se borio sa Antejem. Oborio je Anteja na zemlju i neprestano ga uda­
rao, ali umesto da dobije bitku, Herkul je gubio. On se
zamorio, dok je Antej svakim k o n t a k t o m sa zemljom
postajao snažniji. Onda je Herkul shvatio da je Antej
sin majke zemlje i da se svaki put kada se vraćao na
miju obnavljao i jačao. Tada Herkul podiže Anteja
zemlje i držao ga je u vazduhu dok ovaj nije u m r o .
Svi smo mi deca majke zemlje i svoje majke, koje
treba da budu izvor snage u n a m a . Na nesreću, kao u
Džimovom slučaju, majka je bila pretnja detetu i t r e ­
balo joj se više suprotstavljati nego joj se pokoravati.
Covek onda ne može dozvoliti sebi da se spusti dole
bez jakog osećanja anksioznosti. Ostajanjem zakačen,
stvara se pretnja opstanku, zbog energetskih procesa
tela, pošto padanje može izazvati strah od umiranja,
mada ne predstavlja stvarnu opasnost. Izvođenje vežbe
padanja obnavlja konflikt sa majkom, koji onda može
biti analiziran i prorađen, dopuštajući čoveku da se
pusti i p a d n e sa osećanjem sigurnosti. Jer, zemlja je
tu radi nas.
Nedavno sam primio pismo od čoveka koga sam p r e ­
poručio za t r e t m a n kolegi, doktoru F r e d u Sajferu
(Sypher) iz Toronta zbog jakog bola u donjem delu
leđa koji se širio duž desne noge. „Jedan od vrlo za­
nimljivih aspekata t r e t m a n a sa dr Sajferom", pisao je,
„jeste kontakt sa podom. Pod je postao prijatelj, čvrsti
tešilac koji je uvek tu, koji vas čuva od teških povreda,
mada boli. Ne možete pasti ako ste već dole, možete
da se nosite sa mnogo stvari sa kojima bi možda bilo
teško nositi se ako bi osećali da možete pasti. To mi je
omogućilo da se oslobodim mnogih strahova koji su
bili u meni."
U mnogim slučajevima posle vežbe padanja radimo
vežbu podizanja. Cuo sam od mnogih pacijenata da se
plaše da, ako p a d n u , neće biti u stanju više da se p o ­
dignu. Oni, n a r a v n o , znaju da mogu sebe podići snagom
volje. Ono u šta nisu sigurni jeste da će moći da se
dignu.
Dizanje je kao rast. Biljka se, na primer, diže iz
zemlje; ona ne vuče sebe naviše. Prilikom dizanja sna­
ge dolaze odozdo; pri vučenju dolaze odozgo. Klasičan
primer dizanja je r a k e t a koja se diže proporcionalno
iznosu energije koju otpušta s donje strane. Obično
hodanje spada u tu kategoriju pokreta, jer kako kora­
čamo unapred, pritiskamo podlogu koja n a m uzvraća
Pritiskom unazad, šaljući nas napred. Fizički princip
je poznat kao akcija-reakcija.
U vežbi dizanja čovek je na oba kolena, na ćebetu
a podu. Stopala su ispružena iza njega. Tada, on
stavlja jedno stopalo ispred sebe, naginje se u n a p r e d
n
183
tako da je deo njegove težine prebačen na to stopalo
Tražim da t a d a oseća svoje stopalo na podu, da se
ljuljuška^ n a p r e d i nazad na njemu da bi ga snažnije
osećao. Zatim, on se polako podiže i prebacuje svu
težinu na nogu p r e d sobom. Sada, ako dovoljno snažno
pritisne nogom prema podlozi, dići će se. Ako je to
pravilno urađeno, oseća se snaga koja se kreće kroz
telo od podloge prema gore, uspravljajući čoveka odoz­
do naviše. Međutim, nije lako uraditi tu vežbu, i mnogi
ljudi moraju sami sebe malčice da dignu da bi pomogli
procesu ustajanja. Vežbom, to postaje lakše i ljudi
treba da nauče k a k o da u p r a v e energiju dole prema
nogama da bi se podigli. Najčešće, to se radi dva puta
sa svakom nogom da bi se razvilo osećanje pritiskanja
podloge i dizanja.
Debeli, teški ljudi posebno imaju problema sa tom
vežbom. Viđao sam ih k a k o pokušavaju da se podignu,
ali padaju kao bebe. Izgleda kao da su izgubili moć
da se podignu, pa su se psihički pomirili s tim da
ostanu na infantilnom nivou gde je jedenje, p r e nego
trčanje i igranje, predstavljalo glavno životno intere­
sovanje i zadovoljstvo. Viđam te ljude kako funkcionišu na dva nivoa simultano, na odraslom nivou na
k o m e je volja ona snaga koja im omogućava da se
podignu i kreću, i na infantilnom nivou, za koji je
karakteristično jedenje i osećanje bespomoćnosti (po­
sebno u vezi jedenja).
Dizanje i padanje čine p a r antitetskih funkcija koje
ne mogu postojati jedna bez druge. Ako neko ne može
da p a d n e , ne može se ni podići. To je jasno u slučaju
fenomena spavanja, gde govorimo o padanju u san i
dizanju ujutro. Umesto prirodnih funkcija padanja i
dizanja, ljudi koji koriste svoju volju spuštaju se i podi­
žu ili ležu i ustaju. Ako volja nije p o k r e n u t a , kao u
slučaju buđenja ujutro, takvi ljudi će imati velike teš­
koće da se izvuku iz kreveta. U osnovi tog problema
je anksioznost padanja, nesposobnost da se ode rano
na spavanje i da se dozvoli da se lako padne u san.
Rezultat toga je da su takvi ljudi u m o r n i ujutro i
nedostaje im energija da lako ustanu.
Pošto je pacijent prošao kroz vežbu padanja, nje­
govo telo je labavije. Najčešće, moj način rada je da
ga^ pustim da diše ležeći p r e k o stolca. Često posle ove
vežbe disanje poprima nevoljni k a r a k t e r sa podrhta­
vanjem tela koje se može razviti u plakanje ili jeca184
nje. O h r a b r u j e m osobu da se prepusti tim nevoljnim
pokretima, jer oni predstavljaju spontani n a p o r tela
da se oslobodi napetosti.
Pre nego što p r e đ e m na pitanje kako se anksioznost
padanja javlja, želeo bih da prikazem još j e d a n slučaj.
Mark je bio homoseksualac srednjih četrdesetih godina,
čiji je osnovni problem bio izolacija i usamljenost zbog
nesposobnosti da otvoreno ispolji osećanja. Telo mu
je imalo drveni, težak izgled, ispod koga se moglo
nazreti preplašeno dete, nesposobno da izađe napolje.
Mark je došao na seansu sa sledećim snom i komen­
tarima: „Sanjao s a m prošle noći da sam pozvao goste
na večerinku, a moji gosti su bih gospodin Glava i
gospođa Telo. To je verovatno bila p r i p r e m a za moj
dolazak ovde. Njih dvoje su bili niski, mišićavi, t v r d a
srca, grudnog koša k a o b u r e i surovo nezavisni. Izgle­
dalo je da se oni ne bi spojili. Večera nije bila važna.
Hteo sam da b u d u zajedno, ali tokom večeri se nijed­
nom nije desilo da svi budemo zajedno. Sedeljka nije
okončana."
Mark se tada postavio u položaj za vežbu padanja.
Kada je stajao pred ćebetom rekao j e : „Vidim rupu,
izgleda mi da me nešto vuče u n u t r a . Vrlo je duboko,
kao b u n a r . Zamišljam da bezuspešno p o k u š a v a m da
se uzverem i izađem. Čini mi se kao da skoro vidim
kraj, ali onda vidim sebe k a k o još uvek pokušavam
da se izvučem.
Celog života sam imao snove padanja. Ranije sam
sanjao da p a d a m sa stepenica, a sada u snovima pa­
dam sa mnogo većih visina. Letos sam u Evropi imao
sobu u hotelu na visokom spratu. Dok sam ležao pot­
puno b u d a n , zamišljao sam da ću biti izvučen iz k r e ­
veta preko terase i g u r n u t u prazan prostor.
Kao dete s a m se p e n t r a o po drveću sve dok sam se
mogao držati za granu. Izgleda da se nisam plašio
visine sve dok s a m se mogao držati za nešto. K a d a
sam imao osam godina neko me je čikao da h o d a m
Po prečki, šezdeset s a n t i m e t a r a sa dva i po metra, po­
stavljenoj na v r h tornja visokog trista metara. Uradio
sam to. Ali kasnije, k a d a s a m bio student, nisam se
usuđivao ni da p r i đ e m tom, tornju.
Takođe, k a d a s a m imao otprilike šest, sedam ili osam
godina, sanjao sam da mogu da letim. Izgledalo je
tako stvarno da sam verovao da to mogu da uradim.
185
Stvarno sam i probao da poletim, dok su me ljudi
gledali. Kada sam pokušao da uzletim, pao sam na
nos."
Pošto je Mark pao, ležao je na ćebetu i r e k a o : ,,0sećam olakšanje od padanja. Osećam kao da sam naprav­
ljen od nestabilno postavljenih kocaka. Osećam da sam
na v r h u nečega vrlo klimavog i da mi je bolje kada
ležim dole na podu."
Uzroci
anksioznosti
padanja
Ranije sam sugerisao da je ljudska vrsta možda je­
dina vrsta životinja koja doživljava anksioznost pada­
nja. Naravno, sve životinje doživljavaju anksioznost
kada stvarno padnu. Viđao s a m mog papagaja kako
postaje anksiozan kada izgubi oslonac na svojoj pritki
dok spava. On bi se odmah probudio, za t r e n u t a k reagovao usplahireno, onda bi povratio ravnotežu. Ljud­
ska bića su sklona anksioznosti čak i kada stoje na
čvrstoj podlozi. To verovatno vodi koren od naših pre­
daka koji su živeli na drveću, kao što danas žive neki
majmuni,
Izgleda da je antropološki prilično utvrđeno da su
naši preci stanovali na drveću pre nego što su se usu­
dili da se spuste na ravno da bi tražili hranu. U knjizi
Nastajanje čoveka Džon Pfajfer (John E. Pfeiffer) opi­
suje šta znači živeti na d r v e t u : „Sto je još značajnije,
život na drveću je uveo jedinstvenu crtu, novu i hroničnu psihološku nesigurnost i neizvesnost" . Nesigur­
nost se odnosi na opasnost od padanja. A padanja su
bila česta. Pfajfer ističe studije o pavijanima, prima­
tima koji žive na drveću, koje pokazuju da od četiri
majmuna jedan ima prelom kosti. Ali, život na drveću
ima i prednosti. Bilo je obilja hrane, relativno je bez­
bedno od grabljivica i to je omogućavalo razvijanje
r u k u za držanje i hvatanje.
Opasnost od padanja je znatno smanjena sposobnošću
držanja za grane drveća. Mladunci m a j m u n a se oba­
vijaju oko majčinog tela i r u k a m a i nogama i vise o
njoj dok ona ide kroz drveće. Ona takođe pridržava
mladunče jednom rukom, ukoliko joj je slobodna. Za
39
31
John Pfeiffer,
Son, 1969, str. 21).
186
The
Emergence
of Man
(New
York,
majmunsku bebu, p r e m a tome, gubitak k o n t a k t a sa
majčinim telom predstavlja mogućnost padanja i povre­
đivanja ili umiranja. Glodari, kao veverice na primer,
gaje svoje mladunče u gnezdima, u šupljinama drveća,
gde su mladi bezbedni čak i kada je majka odsutna.
Ali, majmuni koji žive na drveću nose svoje mladunče
i jedino obezbeđenje mladunčeta je držanje za m a j ­
čino telo.
Kod ljudskog novorođenčeta po rođenju postoji in­
stinkt hvatanja i držanja koji vuče korene iz filogenetske istorije. K a d a malo pridržavamo bebu ona može
da visi držeći se r u k a m a . Ali, to je samo biološki za­
ostatak i ljudska beba treba da bude nošena da bi
osećala sigurnost. Ako se iznenada izvuče taj oslonac,
beba postaje uplašena i anksiozna. Izgleda da samo
još dve stvari mogu prestrašiti novorođenče: nemo­
gućnost da diše izaziva anksioznost gušenja, a iznena­
dan glasan zvuk izaziva reakciju trzanja.
Filogenetski razvoj ljudskih životinja, koji se odra­
žava na potrebu ljudske bebe da bude držana da bi se
osećala sigurno, predstavlja uzrok anksioznosti padanja.
Stvarni uzrok je nedostatak podrške i fizičkog kon­
takta sa majkom.
Rajh je 1945. godine objavio svoja opažanja o anksi­
oznosti padanja kod tronedeljne bebe. To je bio deo
njegove studije anksioznosti padanja kod bolesnika od
raka kod kojih je anksioznost vrlo j a k a i duboko
strukturirana. Taj članak je ostavio vrlo dubok utisak
na mene, mada je trebalo dvadeset pet godina da se
uhvatim ukoštac sa t i m problemom.
40
U vezi beba, Rajh p i š e :
Na kraju treće nedelje anksioznost padanja je bila
akutna. Pojavila se kada je dečak izvađen iz kade
i postavljen da leži na leđima. Nije bilo jasno da li
je pokret stavljanja na leđa bio prebrz za njega ili
je hlađenje kože izazvalo anksioznost padanja. U
svakom slučaju, počeo je snažno da plače, stavljao
je ruke pozadi kao da traži dodatni oslonac, pokuša­
vao da podigne glavu, sa intenzivnim strahom u oči­
ma, nije se mogao smiriti. Morali smo ga ponovo
Harper &
Opisana beba je Rajhov sin Piter. (Prim, prev.)
187
podići. Sledeći put, kada smo pokušali da ga spusti­
mo, anksioznost padanja se ponovo pojavila u istom
intenzitetu. Tek kada smo ga podigli on se smirio .
41
Posle tog događaja Rajh je primetio da je bebino
desno r a m e bilo spušteno. „Tokom napada anksioznosti
on se odupirao sa oba ramena, kao da sebi obezbeduje
oslonac." Taj položaj se izgleda održao i u odsustvu
anksioznosti . Rajhu je bilo jasno da dete nije ima­
lo svesni strah od padanja. Napad anksioznosti se
mogao objasniti jedino povlačenjem energetskog na­
boja sa periferije tela i time sa gubitkom osećanja
ravnoteže. Kao da dete u p a d a u blago osećanje
šoka, što je Rajh zvao anorgonija. U šoku se krv i
naboj povlače sa periferije tela, osoba gubi osećanje
ravnoteže i oseća da će pasti ih da< već pada. Ista reak­
cija se pojavljuje kod bilo kog životinjskog organizma u
šoku. Dokle god postoji stanje šoka bilo bi teško stati
na noge i suprotstaviti se sili gravitacije. Rajh je bio
zainteresovan da sazna zašto dete doživljava to što iz­
gleda da je šok.
42
Rajh je uočio nedostatak k o n t a k t a između bebe i
majke. Dete je majka dojila i taj k o n t a k t sa majkom
je pružao zadovoljstvo. Ali, k a d a nije sisalo, dete je
ležalo u kolevci blizu m a j k e koja je kucala na maši­
ni. Rajh je verovao da bebina potreba za kontaktom
nije bila zadovoljena. Dete nije bilo dovoljno nošeno.
P r e ovoga n a p a d a dete je imalo izuzetno snažnu re­
akciju na dojenje, što je Rajh nazvao orgazmom usta,
a manifestovalo se p o d r h t a v a n j e m i grčenjem usana i
lica. Po Rajhovim recima, „Ovo je još više povećalo
potrebu za k o n t a k t o m " . K a d a se to prekinulo, a beba
stavljena nazad u kolevku, počela je da se grči.
Da bi se prevazišla tendencija anksioznosti padanja
kod tog deteta, Rajh je koristio tri p r i s t u p a : „Dete je
trebalo uzeti u ruke kada je plakalo. To je pomagalo.
Mislim da bi bilo bolje češće nosati dete, k a o što to
rade primitivne žene. noseći povodac. „Ramena je tre­
balo nežno vraćati nazad iz savijenog fiksiranog položaju
unapred" da bi se sprečilo karakterološko oklopljavanje.
Rajh je to radio oko tri meseca, igrajući se sa dete41
Reich, Wilhelm, The cancer Biopathy
Institute Press, 1949), str. 329.
« Ibid., str. 330.
188
(New
York,
The Orgone
tom. „Bilo je, u stvari, nužno ,pustiti dete da padne'
da bi ono upoznalo osećanje padanja. To je takode bilo
uspešno." Ovo je r a đ e n o na nežan, razigran način, što
je beba shvatala kao igru.
Zašto se anksioznost zadržava kod nekih ljudi tokom
života? Odgovor je da roditelji ne prepoznaju probleme,
tako da ne čine k o r a k e da izmene situaciju. Potreba
deteta da b u d e nošeno zapostavlja se iz neznanja. I m ­
puls da se traži k o n t a k t sa ljudima ostaje tokom života,
ah se povezuje sa s t r a h o m da nema razloga očekivati
da na želju za k o n t a k t o m b u d e uzvraćeno, b a r ne od
onoga sa kim je k o n t a k t p o t r e b a n ; i najzad, nema
osnove na kojoj će se stajati.
Rajh je proučavao slučaj drugog deteta, čije je n a ­
predovanje p r a ć e n o u Orgonskom istraživačkom centru
za bebe ' . To dete je dobro napredovalo dve nedelje,
a treće nedelje je dobilo bronhitis. Grudi su mu posta­
le osetljive, disanje otežano, beba je izgledala uznemi­
reno, ljuto i nesrećno. Istraživanje je pokazalo nedo­
statak kontakta između m a j k e i deteta „Majka se osečola krivom zato što nije zdrava majka", koja nije is­
punjavala sve što se od nje očekivalo. Priznala je da
joj teško pada da posvećuje tako mnogo v r e m e n a i
energije bebi i bila je iznenađena i preopterećena bebinim zahtevima. Beba je na majčinu anksioznost i nela­
godnost reagovala t i m e što je i sama postala anksiozna.
4 5
Priča o tom slučaju je interesantna iz više razloga,.
Prvo, Rajh je primetio da predeo dijafragme „prvi
reaguje i najviše reaguje na bioenergetsku emocionalnu
nelagodnost". P r e m a Rajhu, druga blokiranja bi se sa
tog područja širila u oba pravca. Dijafragmatska nape­
tost je tesno povezana sa anksioznošću padanja, pošto
smanjuje protok uzbuđenja kroz donje delove tela.
Drugo, očigledno je da dobar k o n t a k sadrži više od
pukog držanja ili dodirivanja. Važan je kvalitet držanja
ili dodirivanja. Da bi beba imala koristi od k o n t a k t a ,
majčino telo treba da b u d e toplo, smireno i živo. Bilo
koja napetost u n j e n o m telu prenosi se na dete. Treće,
Rajh je opisao ono što s m a t r a m da je suštinski ele­
ment u odnosu m a j k e i deteta: „Neka m a j k e samo
b i v a j u u svojim b e b a m a i kontakt će se spontano raz­
viti."
u
Reich, Wilhelm.. Armoring in a Newborn Infant, Orgone Ener­
gy Bulletin (New York, Orgone Institute Press, 1951), Vol. 8, No. 3,
r . 120—138.
st
189
Anksioznost padanja i poremećaji disanja su dva
aspekta istog procesa. U p r e t h o d n o m poglavlju Džim
je opisao svoje osećanje padanja „kada ti se stomak
stegne i ne možeš da dišeš". Anksioznost padanja je
po Rajhu, „povezana sa naglim grčenjem životnog apa­
r a t a i, u stvari, je njime proizvedena. Kao što stvarno
padanje uzrokuje biološke kontrakcije, tako i kontrak­
cije uzrokuju senzacije p a d a n j a . Povlačenje energije
iz nogu i stopala uzrokuje gubitak kontakta sa podlo­
gom, što je ista senzacija kao izmicanje podloge pud
nogama.
44
Zaljubljivanje
Postojanje anksioznosti padanja vodi ne samo strahu
od visina već takođe s t r a h u od bilo koje situacije koja
može u telu da izazove senzacije padanja. Engleski
jezik identifikuje dve takve situacije — naime, pada­
nje u san i zaljubljivanje . Ali, možemo pitati, nisu li
to više pesnički izrazi? Na koji način prelaženje iz
budnog stanja u spavanje podseća na akt padanja?
Ako ima paralele među njima na telesnom nivou, onda
možemo razumeti zašto tako mnogo ljudi ima teškoća
da zaspi i koristi sedative da bi otupeli svoju anksioz­
nost i olakšali prelaz iz svesnog u nesvesno.
Taj prelaz je dugo bio p o s m a t r a n kao pokret prema
dole. S t v a r n o , ako bi čovek zaspao stojeći, pao bi upravo
kao osoba koja pada u nesvest. Ali, vrlo malo nas je
ikada zaspalo stojeći. To radimo ležeći, tako da nema
premeštanja tela u prostoru. Senzacija padanja, prema
tome, mora proizlaziti iz unutrašnjeg pokreta, iz dešavanja u n u t a r tela, kada san savlada čoveka.
45
Izraz „utonuti u s a n " n u d i objašnjenje, jer čovek ose­
ća da „tone" u proces uspavljivanja. Počinje sa ose­
ćanjem dremljivosti. Telo iznenada postaje teško. To
se doživljava u očima, u glavi i udovima. Dremljivoj
osobi je teško da drži oči otvorene, ili glavu uspravno.
4
* Reich,
Anorgonla
in
the
Carcinomatous
Shrinking
BiopatM
of Sex and Orgone Research, New York Orgone Institute Press.
1955. Vol. IV, str. 32.
45
U engleskom jeziku zaljubljivanje se izražava frazom „padanje
u ljubav". Znajući to, čitalac će lakše razumeti aluzije koje ALoven pravi poredeći zaljubljivanje sa padanjem. (Prim, prev.)
190
Ako dremne, glava joj pada. Udovi se osećaju kao da
ne mogu da drže telo uspravno. Tonuti u san je kao
tonuti u zemlju. Covek ima j a k u želju da legne i p r e ­
stane da se bori protiv sila gravitacije.
Nekada san dođe brzo. Jednoga t r e n u t k a je čovek
budan, a već sledećeg nije svestan ničega oko sebe.
Nekada se san postepeno razvija i čovek sve više oseća
gubljenje osećanja u delovima tela. Primetio sam da
kada ležim pored svoje žene sa r u k o m na njenom telu
prvo gubim svest o njenom telu a onda o svojoj ruci.
Međutim, ako previše obraćam pažnju na svoje senza­
cije, ostajem budan. Pažnja je funkcija svesti i pove­
ćava svest. Za mene je to k r a t k a predigra i pre nego
što to sasvim shvatim, ja brzo zaspim. Naravno, čovek
to ne može znati, jer se funkcija znanja gasi spavanjem.
Pri padanju u san dolazi do povlačenja uzbuđenja i
energije sa površine tela i uma. Isto povlačenje se de­
šava pri padanju i zato su te dve situacije energetski
istovetne. Naravno, one su praktično različite, jer kod
jedne postoji rizik ozleđivanja dok se p a d a na pod­
logu, dok je uspavljivanje u k r e v e t u bezbedno. Bez
obzira na to, anksioznost povezana sa padanjem može
da se veže za uspavljivanje zbog njhovog zajedničkog
dinamičkog mehanizma. U pitanju je sposobnost čoveka
da napusti ego kontrolu, jer to zahteva povlačenje
energije sa površine uma, kao i tela. K a d a je ego kon­
trola izjednačena sa preživljavanjem, kao što je slu­
čaj sa ljudima koji u najvećoj meri funkcionišu kroz
vežbe volje, odustajanje od takve kontrole predstavlja
nesvesnu borbu i situacije koje to zahtevaju izazivaju
jaku anksioznost.
Neurotska anksioznost proizlazi iz unutrašnjeg kon­
flikta između energetskog pokreta u telu i nesvesne
kontrole ili p r e p r e k e postavljene sa ciljem da ograniči i
prekine taj pokret. Te p r e p r e k e su hronične mišićne n a ­
petosti, uglavnom u poprečno-prugastoj (voljnoj) m u s k u ­
laturi, koja je normalno pod ego kontrolom. Svesna
g o kontrola je izgubljena kada napetost u mišićima
Postane hronična. To ne znači da se od kontrole odu­
stalo, već da je sama kontrola postala nesvesna. Ne­
svesna ego kontrola je kao stražar ili čuvar n a d kojom
je ego ili ličnost izgubila autoritet. Ona funkcioniše
kao nezavisna celina u ličnosti i stiče moć u direktnoj
Proporciji sa iznosom hronične mišićne napetosti. P u ­
š e n j e , pražnjenje, proticanje i pokret su život tela,
e
191
što taj čuvar mora zadržati ili ograničiti u interesu
opstanka. Covek želi da se p u s t i da plovi, ali čuvar
k a ž e : „Ne, previše je opasno". Na sličan način smo
bili zadržavani kao deca k a d a su n a m pretili ili nas
kažnjavali zbog b u k e koju smo pravili, p r e t e r a n e aktiv­
nosti ili živahnosti.
Svi mi znamo da je padanje manje opasno ako se
neko „pusti" ili napusti svaki pokušaj ego kontrole.
U stvari, ako čovek anksiozno pokušava da kontroliše
svoj pad, može otkriti da je slomio kost čak i pre nego
što je lupio o podlogu. Lom je uzrokovan j a k o m mišić­
n o m kontrakcijom. Deca čija je ego kontrola slaba, i
pijanci kod kojih je u celini oslabljena, padaju bez
mnogo povreda. Tajna padanja je ići sa padanjem,
dopustiti strujama da t e k u slobodno kroz telo i ne
biti uplašen od senzacija. Zbog toga neki sportisti, kao
što su igrači ragbija, vežba ju padanje da bi izbegli oz­
biljne povrede.
Ne pate svi n e u r o t i č a n od anksioznosti padanja. Po­
m e n u o sam ranije da se neće doživeti anksioznost pa­
danja ako je onemogućen pristup osećanjima. Kod
Bila planinara se o tome radilo. To je zastrašujuća
senzacija. Ako n e k o može da zaustavi proticanje uzbu­
đenja ili da spreči opažanje uzbuđenja, strah nestaje.
To pomaže da se objasni zašto svi n e u r o t i č a n nemaju
teškoće sa spavanjem. P a d a n j e u san izaziva anksioz­
nost ili s t r a h samo kada čovek oseća povlačenje ener­
gije sa površine. Ako senzacije nisu povezane sa prelazom iz stanja svesti u stanje spavanja, anksioznost se
ne javlja.
Senzacija sama po sebi nije zastrašujuća; može se do­
živeti kao zadovoljstvo. Ali, ako se doživljava kao za­
strašujuća, to je zbog povlačenja energije sa površine
tela i gubljenja svesti, što je kao umiranje. Isto se po­
vlačenje dešava pri umiranju, sem što nema povratka
na staro stanje. K a d a bi čovek u izvesnom stepenu bio
svestan veze između padanja i umiranja, bilo bi nemo­
guće podrediti ego kontrolu prirodnim procesima.
U knjizi The Betrayal of the Body izneo sain slučaj
mlade žene koja je doživljavala tu anksioznost. Opisa*«*
je san u kome k a ž e : „Jasno sam proživela realnos_
smrti — šta znači biti spušten u zemlju i biti u njoj
sve dok se ne raspadneš".
Onda je dodala: „Shvatila sam da će se to desiti me­
ni, kao što se dešava svakome. Kao devojčica nisa
mogla zaspati zbog anksioznosti da mogu u m r e t i dok
budem spavala i probuditi se u m r t v a č k o m kovčegu.
Bila bih zarobljena, bez mogućnosti da i z a đ e m " .
Ta izjava sadrži neobičnu kontradikciju. Ako čovek
umre dok spava, onda se ne budi u m r t v a č k o m kovče­
gu. Boji se umiranja, ah je podjednako uplašen da
upadne u zamku, što se izjednačava sa umiranjem pošto
je život kretanje. Umreti, znači upasti u zamku, biti
nesposoban da se krećeš, ali upasti u zamku takođe
znači umreti. Za tu pacijentkinju svesnost je više od
svesti; to je povećana budnost za mogućnost da se u p a d ­
ne u zamku. Zaspati sadrži popuštanje te budnosti i,
prema tome, predstavlja opasnost da se u p a d n e u zam­
ku, ili da se u m r e .
Interpretirajući dalje njena zapažanja, ja bih izjed­
načio mrtvački kovčeg sa njenim telom. Normalno, k a d a
se čovek budi, prvo postaje svestan svoga tela. Svesnost
se vraća onim redosledom kojim je nestajala — prvo
svesnost tela, onda spoljašnjeg sveta. P r e m a tome, m n o ­
go zavisi od načina na koji čovek doživljava svoje telo.
Ako ono nije dovoljno živo, osećaće se kao da kovčeg
zarobljava duh. Takođe može doći do raspadanja i
dezintegracije, što se dešava samo m r t v o m telu. Buđe­
nje sa živim telom, u k o m e se oseća uzbuđenje života,
jeste veliko zadovoljstvo, isto kao i prepuštanje u m o r ­
nog tela kome je p o t r e b a n san.
46
Nešto vrlo lepo dešava se telu kada mu se čovek p r e ­
pusti u snu. Ono odlaže sve d n e v n e brige i povlači se iz
sveta u tiho o d m a r a n j e i mir. P r o m e n a od budnosti do
spavanja je najuočljivija u disanju. Mi često možemo
da kažemo na osnovu promena u kvalitetu i r i t m u di­
sanja da je neko pored nas zaspao. Kvalitet disanja po­
staje dublji i zvučniji, a r i t a m sporiji. Ta p r o m e n a je
rezultat oslobađanja tenzije koja je p r i s u t n a tokom
dnevnih aktivnosti u predelu dijafragme. Covek se u
snu prepušta nižim energetskim centrima u telu. Isto
oslobađanje dijafragme se javlja kada smo zaljubljeni
kada imamo orgazam.
. . U antičkoj filozofiji telo je bilo dijafragmom pode­
šeno na dve zone — mišićem oblikovanim kao kupola,
sto podseća na k o n t u r e zemlje. Predeo iznad dijafragme
Povezivao sa svesnošću i danom — to jest sa prede^ ^ s v e t l o s t i . Deo tela ispod dijafragme je pripadao
lu
e
w
Lowen, Betrayal of the Body, op. cit., sir. 185.
13
192
193
nesvesnom i m r a k u . Svesnost je izjednačavana sa sun­
cem. Pojavljivanje sunca nad horizontom zemlje, što
donosi svetlost dana, odgovara pojavljivanju uzbuđenja
u telu od abdominalnih centara p r e m a onima u grudi­
ma i glavi. To proticanje osećanja p r e m a gore dovodi do
buđenja svesti. Obrnuto se dešava sa spavanjem. Zalaženje sunca ili padanje u okean, kako su primitivni
ljudi videli njegovo spuštanje, odgovaralo bi proticanju
uzbuđenja od dijafragme p r e m a dole.
Stomak je simbolično j e d n a k zemlji i moru, koji pred­
stavljaju t a m u . Ali, život nastaje iz tih područja, kao
što nastaje iz stomaka. Oni su prebivalište misterioznih
snaga u procesu života i smrti. Oni su takođe boravište
duha m r a k a koji se zadržava u nižem području. Kada
se te primitivne ideje povezu sa hrišćanskim moralom
niža područja bi se pripisala đavolu: princu m r a k a . On
je seksualnim iskušenjima mamio ljude u propast. Đavo
je stanovao u r u p i u zemlji, ali takođe i u r u p i u sto­
maku, gde se pali seksualna vatra. Predavanje toj stra­
sti može voditi orgazmu, u kome svesnost postaje pomu­
ćena a ego se raspada, fenomen nazvan „smrt ega".
Voda je takođe povezana sa seksom, verovatno zbog
činjenice da život počinje u moru. S t r a h od davljenja,
koji mnogi pacijenti povezuju sa s t r a h o m od padanja,
može biti povezan sa s t r a h o m od predavanja seksual­
nim osećanjima.
Toliko smo idealizovali ljubav da previđamo njenu
blisku i intimnu vezu sa seksom, posebno sa erotskim
i senzualnim aspektom seksa. Definisao sam ljubav kao
anticipaciju zadovoljstva , ali, seksualno zadovoljstvo
posebno navodi čoveka da se zaljubi. Psihološki, to
uključuje predavanje ega voljenom objektu koji čoveku
postaje važniji od ega. Ali, predavanje ega uključuje
spuštanje osećanja u telu, proticanje uzbuđenja prema
dole, u stomak i karlicu. Taj protok izaziva, slast stru­
janje i senzacije topljenja. Covek se bukvalno topi od
ljubavi. Ista senzacija se javlja kada je seksualno uzbu­
đenje snažno i k a d a nije ograničeno na genitalno pod­
ručje. To prethodi svakom p o t p u n o m orgastičkom oslo­
bađanju.
47
Zanimljivo je da akt padanja stvara slične senzaciji
zbog čega deca uživaju u ljuljanju. Ljuljanje stvara div­
no proticanje senzacija kroz telo. Neki od nas se možda
sećaju tog divnog osećanja. To se takođe može
u vožnji toboganom, što je, siguran sam, razlog
popularnosti. Mnoge aktivnosti u kojima ima
pružaju slično zadovoljstvo, kao što su skakanje
skakanje na t r a m b u l i n i i slično.
doživeti
njegove
padanja
u vodu,
Ključ tog fenomena je oslobađanje dijafragme, što
dopušta snažnim uzbuđenjima da protiču kroz donje
delove tela. To n a m postaje jasno kada shvatimo da
zadržavanje daha za v r e m e tih aktivnosti unosi anksioz­
nost i razara zadovoljstvo. Ista se stvar dešava u seksu.
Ako se neko plaši da padne i zadržava dah, senzacije
topljenja se ne javljaju i v r h u n a c zadovoljstva je samo
delimičan.
Izraz „zaljubiti se" (pasti u ljubav u bukvalnom p r e vodu) može izgledati kao da sadrži kontradikciju, jer
osećanje zaljubljenosti je uzvišeno osećanje. Kako neko
može pasti u visoko? Ali, padanje je jedini način da se
dostigne visok stepen biološkog uzbuđenja. Skakač sa
trambuline pada p r e nego što se podigne; on se spušta
na t r a m b u l i n u da bi ga ona odgurnula. Dizanje, sa d r u ­
ge strane, omogućava da dođe do sledećeg pada. Ako je
orgazam veliki pad, onda je v r h u n a c koji to prati, za­
dovoljavajući seksualni akt, odraz otpuštanja energije.
U ljubavi smo u oblacima, ali samo zato što smo p r e t ­
hodno sebi dozvolili da padnemo.
Da bi se razumelo zašto padanje ima tako moćan
efekat, treba da mislimo o životu kao o pokretu. Od­
sustvo pokreta je smrt. Ali, taj pokret nije u osnovi
horizontalno premeštanje u prostoru, u čemu mi inače
provodimo mnogo vremena. To je pulsatorno penjanje
i spuštanje uzbuđenja u telu, manifestovano u skakanju,
stajanju i ležanju, čak težnjom ka još većim visinama,
ali
uz stalnu potrebu za p o v r a t k o m na čvrstu podlogu,
zemlju i realnost našeg zemaljskog postojanja. Toliko
mnogo naše energije je bilo posvećeno n a p o r u da se
Popnemo visoko i postignemo više da često imamo teš­
koća da se spustimo dole. Postajemo zakačeni i bojimo
d a ćemo pasti. Ako se plašimo da ćemo pasti, stalno
težimo da se popnemo više, kao da na taj način možemo
steći više sigurnosti. Deca koja kao bebe razvijaju strah
9^ padanja moraju postati odrasli čiji je cilj u životu
<ja se penju sve više i više. Ako neko ide tako daleko
poseže za mesecom, dolazi u opasnost od ludila —
'Urak, praznina, izolacija. Koristan efekat gravitacije,
S e
v
Qa
" Lowen, Pleasure, op. cit.
13.
195
uticaj gravitacije na privlačenje tela zemlji je izgubljen
i čovek lako može postati dezorijentisan.
Spavanje i seks su blisko povezani, jer najbolje spa­
vanje dolazi posle dobrog seksa. Na isti način, kao što
svako zna, seks je najbolji protivotrov anksioznosti. Ali,
da bi seks imao taj efekat, čovek se mora predati sek­
sualnim osećanjima. Na nesreću, anksioznost padanja
se zakačinje za seks i ograničava njegovo prirodno funk­
cionisanje kao glavnog puta za oslobađanja napetosti i
uzbuđenja. Može se izvoditi seksualni akt, ali se to,
energetski govoreno, događa na horizontalnom nivou i
nema ni pada koji oslobađa, niti uspona koji razgaljuje.
Na n a m a je da pomognemo pacijentima da prevaziđu
anksioznost padanja, ukoliko hoćemo da postignemo da
p o t p u n o uživaju u seksu i spavanju i da iz toga ustanu
obnovljeni i osveženi usled telesnog prepuštanja.
VIII STRES I SEKS
Gravitacija:
Opšti pogled na
stres
Razmatranje stresa i seksa u istom poglavlju ne t r e b a
da nas iznenadi u smislu činjenice da seksualno raste­
rećenje, kao što svako zna, služi rasterećenju napetosti.
Prema tome, svaka diskusija o stresu treba da uključi i
analizu seksualnog orgazma. Moj prvi cilj je, međutim,
da prikazem opšti pogled na prirodu stresa.
Stres proizlazi iz delovanja sila ili pritisaka na orga­
nizam, našta organizam reaguje mobilišući svoju ener­
giju. Očigledno, k a d a bi organizam mogao izbeći te sile,
ne bi bio p r e d m e t stresa. Naravno, ima prirodnih stre­
sova povezanih sa življenjem, koje nijedan organizam
ne može izbeći. Organizam je obično dobro pripremljen
da se sa tim suoči. Zatim, ima pritisaka koji proizlaze
iz uslova života u društvu, koji variraju sa kulturalnom
situacijom svakog čoveka. J e d a n p r i m e r je vožnja a u t a
Po opterećenom auto-putu, gde čovek mora da b u d e u
stalnom stanju budnosti da bi izbegao saobraćajne u d e ­
se. U takmičarskom d r u š t v u k a k v o je naše, pritisci su
suviše brojni da bi se išlo u detalje. Međuljudski odno­
si su često stresni, zbog zahteva koji se postavljaju pred
čoveka. Kad god postoji pretnja silom, čovek je pod
stresom. Najzad, ima stresova od sebi n a m e t n u t i h pri­
nuda, koji deluju na telo na isti način kao i spoljašnje
sile.
Od prirodnih sila koje stvaraju stres naj univerzalni ja
Je gravitacija. Možemo p r i v r e m e n o da izbegnemo njen
Pritisak tako što ćemo leći, ali kad god se uspravimo
ni se krećemo, postajemo predmet gravitacije. Stajanje
kretanje zahtevaju mobilizaciju energije koja se su­
protstavlja sili gravitacije. Stajanje nije mehanički pro1
196
197
ces. Mada nas potpomaže s t r u k t u r a l n i pravac naših ko­
stiju, mišići moraju da obave priličan rad da bi održali
telo u tom položaju. K a d a se umorimo ili n a m nedo­
staje energija, postaje teško, ako ne i nemoguće, stajati
uspravno. Vojnici koji su prisiljeni da duže v r e m e stoje
n e p o k r e t n o prosto se sruče k a d a im se energija iscrpe.
Do slične vrste kolapsa dolazi kada osoba doživi šok,
bilo psihološki ili fizički, koji dovodi do povlačenja
energije sa periferije tela.
P a d a n j e ili kolabiranje je prirodna odbrana od opas­
nosti neprestanog stresa. Ograničen je broj stresova
koje telo može podneti p r e nego što dođe do kolapsa.
Poznato je da se dešava da vojnici koji pređu preko
te granice ponekad umiru. Takođe znamo o umiranju
od iscrpljivanja tela zbog visoke t e m p e r a t u r e , kada spo­
sobnost tela da se suprotstavi visokoj t e m p e r a t u r i zakaže. Ali, čak i u toj situaciji, padanje ili ležanje u velikoj
meri smanjuju opasnost, eliminišući stres sile gravita­
cije.
Uopšte, stres se može posmatrati kao sila koja pri­
tiska čoveka odozgo naniže, ili ga vuče odozgo prema
dole. Teret se svaljuje na nas pritiskajući nas naniže;
gravitacija radi vukući nas naniže. Toj sili se suprot­
stavljamo aktivirajući svoju energiju kao kontra-pritisak na podlogu. Po fizičkom principu, ta akcija je jed­
naka reakciji; ako pritiskamo podlogu, ona n a m uzvraća
pritiskom držeći nas u s p r a v n o . Tako kažemo da čovek
„stoji u s p r a v n o " u stresnoj ili teškoj situaciji.
Uspravno stajanje je tipičan ljudski položaj. Čovek
je jedina životinja za koju je to prirodan položaj. Me­
đutim, to zahteva utrošak priličnog iznosa energije. Bez
obzira na činjenicu da je ljudsko telo anatomski tome
prilagođeno, ne mislim da možemo objasniti njegov
dvonožni položaj čisto mehanički. Moramo shvatiti da je
ljudski organizam pod većim naponom energetskog si­
stema nego životinjski i da mu taj visok energetski
nivo, ili viši nivo uzbuđenja, omogućava da postigne j
održi uspravan položaj. Da je ljudski organizam pod
većim naponom energetskog sistema, teško da treba
dokazivati. Ljudska aktivnost i postignuća su dovoljan
dokaz. Ne mora sada da se odgovori na pitanje da h
ta energija ima antigravitacioni kvalitet, kao što je Rajh
verovao, ali je organizam koristi da bi se suprotstavio
gravitaciji. Važno je da kod ljudskih bića energija protiče duž ose tela, naviše i naniže. Efekat te snažne pul198
sacije jeste da su oba pola tela visoko uzbuđena i da
postaju intenzivni centri aktivnosti.
Veruje se da dominantnost čoveka na zemlji proizlazi
iz superiornog razvoja mozga. To je zaista tačno. Ali,
podjednako je tačno, kao što su mnogi antropolozi primetili, da je za razvoj čoveka kao d o m i n a n t n e vrste
bilo značajno razvijanje zajedničkog lova, zajedničkog
društva i j a k a vezanost u parovima između m u š k a r a c a
i žena. U krajnjoj analizi, čovekova socijalnost je odraz
njegove seksualnosti''' . Oslobađanje ljudske ženske sek­
sualnosti od sprega ciklusa oplodnje odigralo je značaj­
nu ulogu u stabilnosti ljudskog društva, obezbeđujući
mogućnost produženog zadovoljstva i seksualnog zado­
voljstva u n u t a r porodične situacije. To omogućava m u š ­
karcima da budu odani ženi i njenom podmlatku, u
čemu je suština sigurnosti ljudske dece.
8
Hoću da naglasim da su razvijanje velikog mozga,
povećana seksualna interesovanja, aktivnost ljudske j e ­
dinke i uspravan položaj rezultat povećanog energet­
skog naboja ljudskog organizma. Povećani naboj je ta­
kođe odgovoran za u s p r a v a n položaj čoveka. A n a t o m ­
ske i fiziološke p r o m e n e nužno su praćene povećanim
energetskim nabojem. Ne verujem da su one tome pret­
hodile, jer sve te ljudske aktivnosti zahtevaju stepen
uzbuđenja ili energije koji nije dostupan drugim živo­
tinjama.
Mnogi ljudski kvaliteti se direktno pripisuju usprav­
nom položaju naše vrste. Najvažnije je da to oslobađa
gornje udove od njihove podređenosti funkcijama k r e ­
tanja i oslonca i omogućava njihovu evoluciju u ljudske
ruke i šake. Možemo rukovati i manipulisati objektima,
oruđima i oružjima, imamo visok stepen osetljivosti u
jagodicama prstiju, što omogućava našem dodiru da p r a ­
vi razlike, i obdareni smo pokretima r u k u i šaka koji
obogaćuju naše samoizražavanje kroz gestove. Druga
posledica uspravnog položaja je, međutim, ta da se čo­
vek suočava sa svetom izlažući najpovredljiviji aspekt
svoga tela, prednju stranu. Tako su grudi i srce, stomak
i slabine pristupačniji dodiru i manje zaštićeni od na­
pada. Razumljivo je da je kvalitet nežnosti povezan sa
w
Weston LaBarre, The Human Animal (Chicago, The University
Chicago Press, 1954). Ova knjiga sadrži izvanrednu diskusiju o
»žnosti ljudskog tela i ljudskoj seksualnosti u socijalnim o d n o ­
sima.
of
v
199
tim načinom bitisanja u svetu. Treće, činjenica da se
čovekova glava drži iznad ostatka tela je, verujem, delimično odgovorna za uvođenje i zasnivanje hijerarhije
vrednosti u njegovom mišljenju.
Frojd je početak gađenja pripisao udaljavanju glave
od podloge. Kod mnogih sisara nos je na istom nivou
sa ekskretornim i seksualnim otvorima i te životinje
nemaju osećanje odvratnosti prema tim funkcijama, a
što je tipično za čoveka. Nisam ovde spreman da pre­
tresam to pitanje za koje je Frojd verovao da na neki
način doprinosi predispoziciji ljudi za neurozu. Mi oči­
gledno pripisujemo veću vrednost funkcijama onoga
dela tela gde je glava, nego onoga gde je dupe. Nije
logično da se kaže „zadnjica", pošto je dupe, u stvari,
niži deo tela. Budući da sam ljudsko biće, i civilizovan,
prihvatio sam taj sistem vrednosti koji čini da se čovek
ne okreće protiv svoje osnovne životinjske prirode, tako
blisko identifikovane sa funkcijama donjeg dela tela.
Međutim, ako hoćemo da r a z u m e m o probleme koji
mogu nastati iz uspravnog položaja kada je čovek pod
stresom, m o r a m o pogledati njegovu mehaniku. U toj
vezi ponizno dupe igra važnu ulogu. Složio bih se sa
Robertom Andrejem (Andrey) da je anatomska promena
koja je stabilizovala u s p r a v a n položaj bila razvoj guzova. Te dve velike m a s e mišića, radeći zajedno sa
nagibom karlice pozadi, obezbeđuju strukturalni podu­
pirač uspravnom položaju tela.
Razlog za moje slaganje sa Andrejem je opažanje da
kada su guzovi zgrčeni a karlica n a g n u t a unapred, telo
ide u stanje delimičnog kolapsa. To se vidi kod mazo­
hističke k a r a k t e r n e s t r u k t u r e koja je ranije opisana.
Zanimljivo je da kod mazohističkog položaja telo po­
p r i m a majmunoliki izgled, delimično zbog kolapsa tela
a delimično zbog dlakavosti koja se može razviti. Mazo­
histička s t r u k t u r a je uzrokovana neprestanim stresom •?§
pritiskom odozgo i odozdo — čemu dete ne može izbeći
niti m u s e suprotstaviti. Jedina detetova alternativa j
potčinjavanje. Da bi izdržalo stalni stres, muskulatura
postaje previše razvijena, što je jedna od fizičkih ozna­
ka te s t r u k t u r e .
Mazohizam je treći način na koji ljudi izlaze nakraj
sa stresom. Nesposobni bilo da izbegnu stres, bežeći i
stresne situacije, ili da ostanu uspravno pod pritiskom
i bore se sa stresnom situacijom, mazohisti se potčinjae
z
200
vaju i savijaju. T a k a v sklop ličnosti se razvija k a d a
čovek ne može ni da izbegne snage stresa niti da im
se suprotstavi.
Na nesreću, taj složaj crta se uspostavlja jednom u
ranom detinjstvu, kada dete pokušava da se bori sa pri­
tiscima roditelja i školskih autoriteta. To određuje po­
našanje odraslog u stresnoj situaciji. Kod mazohističke
strukture vidimo potčinjavanje i preterano razvijenu
muskulaturu, kako bi mogla tolerisati stres. Međutim,
ako je dete r a n o izloženo pritisku, tokom p r v e godine
života potčinjavanje je nemoguće, jer beba ne može da
razvije neophodnu m u s k u l a t u r u da bi razvila izdržlji­
vost. Fizičko povlačenje iz situacije je takođe nemoguće.
I naravno, suprotstavljanje stresu ne dolazi u obzir u
tom uzrastu. Psihološko povlačenje postaje modus Vi­
vendi. Beba ili dete se udaljava iz te situacije ili iz
realnosti. S t v a r a svet mašte, sanja o letenju — negira
stres gravitacije — ili beži u autizam. Taj sklop p o n a ­
šanja će se javljati kasnije u životu kad god osoba
bude suočena sa stresom koji je preplavljuje. K a d a se
pritisak pojavi kasnije u detinjstvu, kao što je slučaj
kod rigidnog k a r a k t e r a , dete će uspravno dočekati stres.
Međutim, ako se pritisak nastavi, uspravno stajanje po­
staje karakterološki stav koji vodi rigidnosti tela i uma.
Osoba sa rigidnom s t r u k t u r o m uspravno dočekuje sve
stresove, čak i kada to nije neophodno i kada može
biti štetno. A pošto je postala toliko s t r u k t u r i r a n a , ona
će čak tražiti stresove da bi pokazala k a k o ih dobro
može izdržati.
Sada treba čitaocu da b u d e jasno da su ti složaji
reakcija na stres s t r u k t u r i r a n i u telu i da su deo k a r a k ­
ternog stava čoveka. U stvari, tada čovek reaguje kao
da je izložen stresu čak i k a d a nema spoljašnjeg raz­
loga. U tom slučaju govorimo o stresu n a m e t n u t o m
sebi. Ego (ili k a k o Frojd kaže superego) inkorporira
stres kao neophodan uslov življenja.
Uzmimo slučaj osobe čija su r a m e n a podignuta i čet­
vrtasta kao izraz osećanja da nosi teret na ramenima.
Ta osoba možda i nije svesna tog osećanja ili svog te­
lesnog stava, ali to je ono što telo te osobe kaže. Ako
Pretpostavimo da je iznos mišićne napetosti u njenim
ramenima j e d n a k napetosti potrebnoj da se podigne
pedeset kilograma na r a m e n a , logično bi bilo zaklju­
čiti da je osoba u p r a v o pod tolikim pritiskom. Ona r e a ­
guje na telesnom nivou kao da je tolika težina pritiska
201
nadole. Za nju bi bilo bolje da zaista nosi t a k a v teret
j e r bi se p r e ili kasnije toga oslobodila. Onako kako
je, ona je pod stalnim teretom a da toga nije svesna
pa stoga nije u stanju da ga spusti.
S v a k a hronična mišićna tenzija vrši stalan pritisak na
telo. To je zastrašujuća misao. Stalan stres, kao što je
H a n s Selej (Selye) i s t a k a o , ima štetan efekat na telo
Nije važno o kojoj vrsti stresa se r a d i ; telo reaguje na
sve to opštim adaptacionim sindromom. Taj sindrom s
sastoji od tri s t u p n j a . Stupanj 1 je nazvan alarmna
reakcija. Telo r e a g u j e na a k u t n i stres lučeći adrenalni
m e d u l a r n i h o r m o n koji mobilise telesnu energiju da b
se suočila sa stresom. K a d a je stres fizički napad n
telo, a l a r m n a reakcija p o p r i m a formu b u r n o g procesa
Ako je ta reakcija uspešna u prevazilaženju povreda
i u otklanjanju stresa, telo se smiruje i vraća na svoj
n o r m a l n o s t a n j e ravnoteže. Međutim, ako bi se stre
nastavio, počela bi faza 2. U toj fazi telo pokušava da
se prilagodi stresu. To uključuje adrenalno-sterokosteroidne h o r m o n e koji su anti-zapaljivi po svojoj akciji
Ali, proces prilagođavanja takođe troši energiju, koj
onda m o r a da se u z m e iz telesnih rezervi. Faza 2 j
k a o hladni rat, u k o m e telo, pošto ne može da ukloni
uzročnika stresa, pokušava da ga zadrži. Faza 2 mož
da traje dugo, ali telo na kraju slabi. Faza 3 se zov
s t u p a n j iscrpljenosti. Telo n e m a više energije da zadr
žava stres i počinje da se lomi.
a da se može mnogo uspešnije boriti sa stresovima,
ajna uspešne borbe sa stresovima je jedino u dovoljoj količini energije koja se suočava sa stresom, ali to
e moguće samo ukoliko je telo relativno oslobođeno
apetosti.
Kao rezime, opisaću situaciju karakterističnu za m n o e ljude: oni rade pod velikim stresom, a ipak osećaju
a bi, ukoliko popuste, time priznali svoje slabosti, poz, nedostatak kao ljudskih bića. U tom velikom škripu, oni još čvršće isturaju svoju vilicu, učvršćuju svoje
oge, drže kolena ukočena i bore se neverovatnom voom sa onim što iskrsava. Kao što moj pacijent Džim
eče: „Ne možeš odustati". U svakom pogledu, ta volja
a se nosi sa problemima je divan kvalitet, ali može
ati razorno dejstvo na telo.
49
Ovaj k r a t k i prikaz Selejevog pojma reakcija na stre
je samo deo njegovog značajnog doprinosa razumevanju
tela. Međutim, veliki obim naše t e m e onemogućava nam
da posvetimo Selejevom r a d u onoliko prostora koliko
zaslužuje. S d r u g e strane, njegov doprinos se ne mož
zanemariti k a d a se razgovara o stresu. Za nas je po
sebno v a ž n a treća faza — stupanj iscrpljenosti. Ako s
to p r e v e d e k a o u m o r ili hronična malaksalost, dolazim
do možda najuniverzalnije tegobe naše kulture. To tu
mačim k a o znak da su mnogi ljudi na ivici iscrpljenost
zbog stalnih stresova kojima su izloženi od strane hro
ničnih mišićnih tenzija.
Postojanje tih telesnih stresova ograničava energiju
koja bi, da nije toga, mogla da se suočava sa stresovima
s v a k o d n e v n o g života. K a d a se mišićne napetosti jedn
osobe s m a n j e u toku bioenergetske terapije osoba otkri
48
202
Hans Selye, The Stress of Life
(New York, McGraw-Hill. 1956)
Bol u slabinama
Akutni bol u slabinama koji koči čoveka, vezujući ga
ponekad izvesno v r e m e za krevet, često je direktni i
neposredni rezultat stresa. Covek podiže teške predmete
i iznenada oseti oštar bol u lumbosakralnom delu i
otkrije da ne može da se uspravi. Kažemo da su mu se
leđa ukočila. J e d a n ili više mišića, obično na jednoj
strani, stvarno bivaju zgrčeni, zbog čega svaki pokret
leđa pričinjava nesnošljiv bol. N e k a d se, k a o posledica
grča, javlja kila na međupršljenom disku, koja onda
vrši pritisak na j e d a n od nervnih korena, uzrokujući
bol koji se širi duž j e d n e noge. Kila diska nije česta —
pritisak na nerv može nastati od samog zgrčenog mišića.
Mada s a m psihijatar, radio s a m sa mnogo ljudi koji
su patili od tog bola. Neki pacijenti u bioenergetskoj
terapiji imali su tendenciju ka tegobama u donjem delu
leđa kod kojih se pojavila ukočenost. Drugi su došli
na konsultacije, jer su znali da se bioenergetska tera­
pija bavi mišićnim tenzijama. Dozvolite da na početku
kažem da ne znam brz i lak metod za lečenje. A k o je
osoba nepokretna zbog bola, onda je ležanje u krevetu
neophodno dok bol ne umine. Ležanje služi da se ukloni
stres gravitacije i da mišići postepeno počnu da se opu­
štaju. Napravio sam program bioenergetskih vežbi koje
omogućavaju još bolje relaksiranje tih mišića i sprečaa j u ponovno javljanje grča.
v
203
Da bi se t a k v e vežbe razumele, treba zna,ti zašto se
grč javlja. K a k a v položaj tela ili sklop uzdržavanja
čini čoveka podložnim tim problemima sa leđima? Po­
grešno je uverenje da su ljudi koji drže telo uspravno
podložni tegobama sa leđima. Ova vrsta problema je
česta u našoj kulturi, isto koliko i kratkovidost ili
problemi srca. Treba li reći da su ljudi podložni srča­
nim problemima zato što imaju srce, ili da su pod­
ložni kratkovidosti zato što imaju oči? U nekim kultu­
rama se čak i ne zna za bolove u leđima, problemi
srca su retki, a kratkovidost ne postoji. Razlika nije
u ljudima. Oni takođe hodaju uspravno, imaju srce
i oči. Ali, oni nisu izloženi ovoj vrsti i intenzitetu stre­
sova kojima je izložen čovek u našoj kulturi.
Da li je tačno da je stres odgovoran za bolove u
leđima? Do sada sam utvrdio tu vezu samo kod ljudi
koji su dizali teške predmete. Ali, kod mnogih ljudi
taj grč se javlja u očigledno bezopasnim aktivnostima.
Covek se savije da bi podigao neki m a h predmet i
leđa mu se ukoče. To se ne dešava retko. Znam jedan
slučaj gde se grč pojavio dok je osoba spavala. Okre­
nula se i taj t r e n u t a k je bio dovoljan da dovede do
grča. Očigledno, stres nije uvek u akciji koja izaziva
grč. Pa ipak, stres je prisutan u svakom slučaju.
J e d a n mladić, čija su se leđa iznenada zgrčila, spre­
mao se da se preseli sa svojom devojkom. Dva dana
je žurno pakovao stvari i skoro je bio gotov kada se
sagao da pogidne knjigu i — našao se u bolnici. Kada
sam ga video, ispostavilo se da je bio u dilemi da li
da se seli. Odnos sa devojkom je bio intenzivan, ali
retko bez svađa, ljubomore i neizvesnosti. Osećao je
tešku nesigurnost u vezi selidbe i osećao je da je pri­
siljen da se preseli da bi sačuvao njihov odnos. Pri­
roda je intervenisala i on se nikada nije preselio.
Osećao je da ne može nazad, pa su ga umesto toga
leđa zadržavala. Verujem da je to bilo t a k o prosto.
Stres je postao nepodnošljiv i on se slomio pod tere­
tom.
Drugi slučaj se tiče jedne glumice koja je učestvo­
vala u predstavi koju je htela da napusti na neko vre­
me. Nije se naročito dobro slagala sa rediteljem i
nekim članovima trupe. Sem toga, bila je premorena
od dodatnih vežbi i rada do kasno u noć. Htela je da
prekine sa tim, ali nije mogla. Tada je napravila ono
što se može nazvati „pogrešan potez" i ispala je >
sa
z
204
koloseka. Sa predstave je otišla pravo u bolnicu. Njeno
telo se prosto na njoj slomilo. U njenom slučaju je
stres takođe bio nepodnošljiv.
Osoba kojoj su se leđa ukočila dok je spavala bila
je u to v r e m e pod priličnim pritiskom. Tokom pret­
hodnog dana su leđa počela da je bole. Ona je užur­
bano radila kućne poslove, ali je primetila da hramlje,
da ne stoji uspravno. Ranije je imala napad, zbog koga
je morala ležati nedelju dana u krevetu i znala je pred­
znake. Ipak, mislila j e : „Spala sam s nogu. Čim zar
vršim posao, ići ću kući da se odmorim, da dam oduška nogama". Završila je posao, otišla kući, odmarala
se neko vreme, ah to očigledno nije bilo dovoljno.
Kada ju je grč uhvatio, dala je oduška nogama n e d e ­
lju dana.
Zašto su baš leđa ta koja izdaju čoveka? Zašto je
baš taj deo posebno osetljiv na stres? Odgovor je da
je u donjem delu leđa mesto gde se sreću dve suprotne
sile koje stvaraju stres. J e d n a je gravitacija — zajedno
sa svim pritiscima koji deluju na čoveka odozgo, zahtevi autoriteta, obaveza, krivice, fizičkog i psihološkog
tereta. Druga sila ide p r e m a gore kroz noge, održa­
vajući čoveka u u s p r a v n o m položaju i u suočavanju sa
zahtevima i teretima koji se svaljuju na njega. Te dve
sile se sreću u lumbosakralnom delu.
Ovaj pojam postaje j a s a n k a d a proučavamo stres
gravitacije. On može savladati osobu ukoliko je p r i ­
nuđena da stoji dugo u u s p r a v n o m položaju. Pitanje
je onda: „Koliko dugo mogu noge držati čoveka u s ­
pravno?" P r e ili kasnije se mogu slomiti, ali kada
se noge slome leđa su pošteđena. Opasnost za leđa se
javlja kada noge neće da se predaju. Tada se leđa
predaju.
Moram pomenuti da ima situacija kada čovek može
ostati n e p o k r e t a n neverovatno dug vremenski period
|~ jedan dan, dva dana, ili duže. Čudno, u toj situaciji
ni noge ni leđa ne izdaju. Takvo stanje je katatonija,
što je shizofreni modalitet. Razmišljajući o katatoniji,
shvatamo da je izdao čovek — da je on otišao. Ra­
nije sam pomenuo da je disocijacija jedan od načina
a koji ljudi izlaze nakraj sa stresom koji ih preplav­
ljuje. Katatoničar je podvojeno biće. D u h ili um i telo
ftisu više jedinstveni. Telo se transformisalo u kip. Ka­
tatoničar stoji u pozi kipa.
n
205
Naše noge su prirodno s t r u k t u r i r a n e da budu izlo­
žene stresu, ne da se bore sa njim, već da na njega
reaguju. Taj kapacitet je funkcija kolena. Akcija kolena
daje telu fleksibilnost. Koleno predstavlja organizmu
apsorber šoka. Ako je pritisak odozgo veliki, kolena će
se saviti; kada je pritisak nepodnošljiv, presaviće se
i čovek će pasti.
U slučajevima anksioznosti padanja kolena gube svoju
funkciju. Covek stoji sa ukočenim kolenima da bi pod­
upro sebe zbog pritiska i steže mišiće nogu da bi one
funkcionisale kao čvrsta potpora. Uplašen je od fleksi­
bilnosti, jer to implicira mogućnost da se prepusti.
Ako su noge meke i savitljive, pritisak odozgo se
prenosi na njih i oslobađa se u zemlji. Ali, kada čovek
ukoči kolena i stegne noge da bi se suočio sa stresom,
ukočenost se širi p r e m a gore i o b u h v a t a s a k r u m i karlicu. Sav pritisak se lokalizuje u lumbosakralnom delu
koji postaje osetljiv na povrede.
Koristiću tri uprošćena crteža ljudskog tela da to
ilustrujem:
Levi crtež pokazuje relativno normalan položaj. Ko­
lena su savijena i karlica je slobodna — to jest, nije
ukočena u fiksiranom položaju. Taj telesni položaj do­
pušta da, se pritisak p r e n e s e na kolena, koja reaguju kao
apsorber šoka. Ako je pritisak prevelik, kolena će iz­
dati. Međutim, to se retko dešava. Pošto se osoba u
tom položaju ne plaši da će pasti, ne plaši se ni da ga
napusti. Kada pritisak postane nepodnošljiv, osoba beži
iz situacije. Takva osoba bi pre dozvolila da se rasturi
neki odnos u koji je uključena, nego da se njeno telo
rasturi.
Crtež u sredini prikazuje položaj osobe koja stoji
ukočenih kolena. U tom slučaju donji deo tela, uklju­
čujući karlicu, funkcioniše kao čvrsta osnova. Takav
položaj govori da je osoba vrlo nesigurna, da joj J
potrebna čvrsta osnova za potporu. Efekat tog položaja je da se sav pritisak u s m e r a v a na lumbosakralw
deo, prisiljavajući mišiće u tom području da postanu
krajnje napeti. Pošto je osoba pod stalnim pritiskorn,
svaki značajan dodatni pritisak mogao bi dovesti do
kolapsa u tome delu leđa. Druga posledica tog stanja
kontrakcije lumbosakralnih mišića je da uzrokuje ne­
podesno trenje i napetost ligamenata i kostiju kičmenih
spojeva, tako da uzrokuje artritis.
e
206
. Crtež desno prikazuje drugačiji položaj. Gornji deo
je povijen, kao da je stalno potrebno da nosi veliki
teret. Kolena su savijena, ali položaj je doveden u r a v n o ­
t e ž u karlicoim koja je povučena unapred. U torn položaju
su čitava leđa pod pritiskom, što štedi lumbosakralni
deo. To je tipičan položaj mazohističkog k a r a k t e r a , ko^ se radije potčinjava pritisku nego da mu se suprot207
slavi. Zaštita koju taj položaj omogućava donjem delu
leđa dobijena je po cenu celokupne ličnosti. Zaštita će
popustiti ukoliko osoba uloži veliki n a p o r da ostane
uspravno i da uzvrati udarce. K a d a se to desi, kao što
se dešava u toku terapije javlja se bol u donjem
delu leđa. Uvek upozoravam takve pacijente da im se
to može desiti. Međutim, problem nikada ne postaje
akutan, jer je pacijent već uključen u bioenergetske
vežbe odabrane u cilju oslobađanja karlice i smanjenja
napetosti u lumbosakralnom delu.
Značajno je da se adrenalne žlezde koje luče hormo­
ne za mobilizaciju telesne energije u susretu sa stres­
nom situacijom nalaze u l u m b a l n o m delu, povrh bub­
rega, blizu zadnje strane tela. One su, prema tome, u
položaju da mogu da procene stepen stresa kome je
telo izloženo. Ali, kako one to rade, pitanje je na koje
ne mogu odgovoriti. Međutim, ne verujem da se td:
može smatrati čistom slučajnošću.
Za m e n e je značajno da to pokazuje da je telo organizovano na bioenergetskim principima. To se potvr­
đuje položajem druge važne endokrine žlezde, tiroidne.
Tiroidna žlezda reguliše metabolizam organizma, pro­
ces kojim se h r a n a oksidiše da bi proizvela energiju.
Može se reći da tiroidna žlezda reguliše proizvodnju
energije. Ona to i radi, stvarajući h o r m o n tiroksin, koji
cirkuliše proticanjem krvi, stimulišući oksidaciju metabolita u telesnim ćelijama. P r e m a l a količina tiroksina
čini da se osećamo tromo zbog nedostatka energije;
previše tiroksina vodi nervnoj hiperaktivnosti. Sami
hormoni ne produkuju energiju. Energija je direktno
određena iznosom i vrstom h r a n e koju jedemo, izno­
som vazduha koji udišemo i iznosom telesnih potreba za
energijom. Taj h o r m o n usklađuje proizvodnju energije
sa p o t r e b a m a organizma.
Tiroidna žlezda okružuje t r a h e j u sa tri strane, odmah
ispod tiroidne hrskavice. Smeštena je u suženju vrata,
kao što su adrenalne žlezde smeštene u suženju struka.
I kao što su a d r e n a l n e žlezde postavljene da b u d u osetljive na stres, tako je i tiroidna žlezda postavljena da
bude osetljiva na disanje. Embriološki se razvila kao
izrastaj guše, kao što su i pluća. To sugeriše da j
lučenje tiroksina direktno povezano sa iznosom vaz­
duha koji se udiše. Medicini je o d a v n o poznat taj fe­
nomen i koristi se za merenje bazalnog metabolizmae
208
Merenje disanja u jedinici vremena, dok je u stanju
odmaranja, predstavlja indikaciju lučenja tiroksina. Me­
đutim, položaj te žlezde nije dovođen u vezu sa t i m
odnosom. Verujem da to nije slučajno, već da zbog
svoga položaja i embrioloških začetaka žlezda uzima
udela ili odgovara na blago širenje ili grčenje traheje,
koje se javlja sa disanjem i tako je u mogućnosti da
koordinira metaboličke aktivnosti sa unošenjem kiseo­
nika.
Vratimo se ponovo na stres, lumbosakralni deo i
adrenalne žlezde. Poznato je u javnosti da je Džon F.
Kenedi patio od j a k i h bolova u donjem delu leđa. Setimo se da je držao r a m e n a vrlo visoko i četvrtasto,
što sugeriše da je bio pod teretom velike odgovornosti.
Međutim, taj telesni položaj se razvio mnogo p r e nego
što je Kenedi ušao u javni život. Početke treba t r a ­
žiti u doživljajima iz njegovog detinjstva. K a d a je taj
stav već postao s t r u k t u r i r a n u telu, to ga je p r e d o d r e ­
dilo da preuzme t a k v e odgovornosti, ma po koju cenu,
i on je zaista bio ta vrsta čoveka. Kenedi je takođe
bio žrtva Edisonove bolesti, što je skoro p o t p u n o g u b ­
ljenje adrenalnih funkcija zbog iscrpljenosti žlezda. To
bi se, po m o m e mišljenju, moglo desiti k a d a je čovek
pod stalnim stresom, što bi dovelo p r v o do hiperaktiv­
nosti te žlezde, a zatim do iscrpljenosti.
Fizičko zdravlje je kao i psihičko pod nepovoljnim
uticajem stresa. Pošto živimo u vremenu koje je k r a j ­
nje stresno, m o r a m o da naučimo k a k o da čuvamo svoja
tela i u m o v e od štetnih efekata stresa. Da bi se sma­
njila osetljivost osobe na stres, moraju biti p r o r a đ e n e
i oslobođene fizičke i psihičke odbrane od „prepušta­
nja". To nije lak cilj u k u l t u r i koja naglašava uspeh
i postignuće, stizanje do vrha i sposobnost da se isko­
risti šta se može. Naš ego nije dovoljno jak da prihvati
neuspehe, tako da mi prisiljavamo svoja tela da ostanu
uspravna u situacijama štetnim po zdravlje. Na kraju
je naš uspeh p r i v r e m e n i prazan, jer n a m se tela lome
Pod stalnim stresom. Ali, strah od neuspeha je tako
snažan da se ego suprotstavlja predaji tela sve dok se
ne pojave krajnji znaci propadanja. Na dubljem nivou,
neuspeh se identifikuje sa tim predavanjem. Ego od­
brane se u toku terapije moraju brižljivo analizirati
kod svakog slučaja.
Sem toga, treba uporno raditi na fizičkim i s t r u k t u ­
ralnim elementima tela koji sprečavaju prepuštanje. U
u
209
bioenergetskoj terapiji koristimo dve g r u p e vežbi da
bismo pomogli čoveku da sa tim uspostavi kontakt i da
smanji mišićnu napetost koja sprečava oslobađanje uz­
buđenja ili stresa. P r v a g r u p a uključuje sve vežbe čiji
je cilj da uzemlje čoveka kroz njegove noge i da prevaziđe anksioznost padanja ili anksioznost neuspeha.
Neke od tih vežbi sam opisao ranije i ponovo ću se
na njih vratiti. Druge imaju specifičan cilj da oslobo­
de karlicu i otvore seksualna osećanja. Neke od njih
će biti opisane u sledećem poglavlju kada budem obra­
đivao seksualno rasterećivan je. Iz onoga što sam do
sada rekao trebalo bi da b u d e jasno da ukoliko je kar­
lica nepokretna, ili se drži čvrsto u fiksiranom polo­
žaju, da će to sprečiti svaki pritisak odozgo koji ide
p r e m a dole i u noge, gde može da se oslobodi. Onda
će stres biti usmeren na lumbosakralni deo sa posledicama koje smo videli.
Savitljivo koleno je osnova za bilo k a k a v efikasan
rad sa donjim delom tela. K a d a su kolena ukočena ona
sprečavaju proticanje bilo kakvog uzbuđenja ili ose­
ćanja kroz noge i stopala. J e d a n od prvih naloga u
bioenergetskoj terapiji je, p r e m a tome, „drži stalno no­
ge blago savijene". Ima samo nekoliko drugih takvih
naloga kao što su — spusti ramena, ne uvlači ili ne
stezi stomačne mišiće. Ti prosti nalozi mogu mnogo da
učine na poboljšanju disanja i na povećanju protica­
nja osećanja i mogu se preporučiti svim ljudima zainteresovanim da imaju živahnije telo koje reaguje na nadražaje. Oni se moraju suprotstaviti k u l t u r a l n i m zahtev i m a : „Ramena nazad, isturi g r u d n i koš, uvuci stomak".
Cilj tog zahteva je očigledno da pomogne čoveku da sto­
ji u s p r a v n o , ali, u stvari, to ga prisiljava da stoji ukrućeno.
Poznato je da je pri dizanju tereta važno da se ko­
lena drže savijena. Propust da se to uradi može do­
vesti do grča u donjem delu leđa. Čuo sam sportskog
komentatora jedne ragbi-utakmice k a k o savetuje, na­
glašavajući, da trčanje unazad sa kolenima koja nisu
savijena dovodi do toga da igrač gubi snagu i da je
to uzrok teških povreda. Pa zašto to ne bi važilo za
svakoga, sve v r e m e dok stoji, pošto je to stresni polo­
žaj?
Pacijenti koji ne stoje normalno na taj način saopštavaju da se u prvo v r e m e osećaju neprirodno i čak
mogu imati osećanje nesigurnosti. Međutim, ukočena
210
kolena samo stvaraju iluziju sigurnosti, i ta iluzija
nestaje zauzimanjem položaja savijenih kolena. Da bi
se razvila navika stajanja sa savijenim kolenima, u
početku je potrebna svesna pažnja. To se može vežbati
dok se čovek brije, pere sudove ili čeka na uglu da se
promeni semafor. Posle nekog vremena čovek se ose­
ća relaksirano u tom novom položaju i tada mu izgleda
neprirodno i t r a p a v o da stoji sa ukočenim kolenima.
Covek takođe postaje svestan svojih nogu i načina na
koji stoji. Može se osećati umornije, ali umesto da se
bori protiv toga, on se predaje i odmara se.
Sledeći korak je da se dovedu vibracije u noge. Cilj
toga je da se smanji njihova ukočenost. Vibracije su
način koji je priroda odabrala da se mišićna tenzija
oslobodi. K a d a se čovek pusti, telo će mu vibrirati kao
opruga oslobođena napetosti. Noge su kao opruge i
kada ih držimo n a p e t e previše dugo one se u k r u t e i
stvrdnu, gubeći elastičnost.
Ima nekoliko načina da noge postanu vibrantne. Naj­
češće korišćena vežba u bioenergetici jeste položaj savi­
janja unapred, sa r u k a m a koje dodiruju podlogu i sa
malčice savijenim kolenima. Opisao sam tu vežbu r a ­
nije u vezi sa uzemljavanjem. Uvek se koristi n a k o n
ležanja na stolcu za disanje i n a k o n vežbe luka.
U t r e t m a n u problema sa leđima kažem pacijentu da
naizmenično radi položaj luka i položaj savijanja una­
pred, dopuštajući mu da se savije u n a p r e d i unazad ono­
liko koliko može, bez previše bola. Smenjivanje savi­
janja opušta mišiće donjeg dela leđa, ali to t r e b a poste­
peno da se radi, ukoliko se osoba oporavlja od a k u t n o g
bola u leđima. Onda, k a d a su leđa relativno oslobo­
đena bola, pacijentu se savetuje da legne na pod preko
ćebeta savijenog i smeštenog u lumbosakralnom predelu
leđa. To može biti bolno. Osobi se kaže da se prepusti
bolu i da se ne t r u d i da mu se suprotstavi. Ako to
p e da uradi, mišići leđa će se pustiti. Ali, to se ne
srne forsirati, kao što se ne sme forsirati, nijedna druga
ežba. Prisiljavanje da nešto uradi stvara j a k u n a p e ­
tost kod pacijenta, koju u p r a v o želimo da smanjimo.
Kada pacijent nauči da radi tu vežbu sa lakoćom može
da leži na stolcu za disanje sa pritiskom na donjem
delu leđa. Stolac je smešten pored kreveta, tako da
glava pacijenta može oslanjati n a krevet. Takođe
^e kaže pacijentu da se preda bolu i da se relaksira.
Covek tada otkriva da bol nestaje čim se preda.
U s
v
Se
14*
211
Najveća p r e p r e k a prevazilaženju bola u leđima je
strah, strah od bola. Treba da pomognemo pacijentu
da prevaziđe svoj strah, ukoliko želi da se potpuno
oslobodi bola. S t r a h stvara napetost, a napetost pro­
izvodi bol. Pacijenti bivaju uhvaćeni u začarani krug
iz koga izgleda da n e m a izlaza sem operacije. Ja ni­
kada ne savetujem operaciju, pošto ona ne čini ništa
mišićnoj napetosti koja je stvarni uzrok tegoba. Stav­
ljanje udlaga na leđa može ukloniti bol, smanjujući
pokretljivost leđa, ali ja znam ljude koji su imali više
od jedne takve operacije bez značajnog poboljšanja.
Ti ljudi su postigli značajna poboljšanja bioenergetskom terapijom.
Bol može da se ukloni ponovnim uspostavljanjem
pokretljivosti donjeg dela leđa. Međutim, da bi se to
postiglo, mora se prvo proraditi strah. Ti pacijenti ne
samo da se plaše bola, oni se plaše onoga što bol podrazumeva — jer je bol signal opasnosti. Oni se plaše
da će im se leđa stvarno slomiti. Taj strah se pojav­
ljuje dok leže preko stolca oslanjajući se donjim delom
leđa. K a d a ih p i t a m čega se plaše k a d a počne da ih
boli, odgovor je bez razlike: „plašim se da će mi se
slomiti leđa".
Tokom mog dugogodišnjeg iskustva niko nije povredio leđa radeći bioenergetske vežbe, ukoliko ih pra­
vilno radi. Raditi ih pravilno, ne znači koristiti ih da
bi se prodrlo do problema, već da bi se na telesnom
nivou stupilo u k o n t a k t sa problemom. Nijednu vežbu
ne t r e b a gurati dalje od opasne tačke, a to je kada
osoba postane uplašena. K a d a se to desi, potrebna je
analiza straha. Treba postaviti pitanja k a o : „Kako ste
došli na ideju da vam se leđa mogu slomiti?" i »**§§
može izazvati lomljenje leđa?" p r e ili kasnije, pacijen­
tu postaje moguće da poveže svoj strah od lomljenja
leđa sa n e k o m situacijom iz detinjstva. Na primer, moze
se setiti da su mu roditelji pretili: „Ako te samo uhva­
tim, slomiću ti leđa". To se može reći buntovnom de­
tetu, gde ta pretnja znači da bi roditelj slomio detetov
d u h ili kičmu detinjeg otpora. Dete može protiv te
pretnje reagovati stežući leđa kao da kaže: „Nećeš me
slomiti". Ali, jednoga dana, leđa postaju hronično ukrućena, strah od sloma leđa postaje s t r u k t u r i r a n u telu
kao deo odbrana.
Nije nužno da jasno izražena verbalna pretnja do­
vede do ukočenih leđa. Mnogo češće se javlja otvoren
1
212
konflikt volje, k a d a dete može nesvesno ukrutiti leđa
da bi održalo svoj integritet. U svim slučajevima, u k o ­
čenost leđa označava nesvesni otpor, uzdržavanje od
predavanja ili popuštanja. Mada takvo držanje ima
pozitivan aspekt, održavanje integriteta takođe ima i
negativan aspekt, uzdržavanje od pokazivanja potreba,
želja i ljubavi. Ukočenost sprečava predavanje plakanju
i prepuštanje seksualnoj želji. K a d a ljudi plaču, k a ­
žemo da se rasturaju od plakanja i jecanja. S t r a h od
lomljenja je u osnovi strah od rasturanja, popuštanja
i predaje. Pacijentu je važno da uspostavi vezu koja će
mu omogućiti da r a z u m e poreklo tog straha.
Osoba se ne može slomiti, ukoliko nije u klopci, kao
što su deca u klopci odnosa sa roditeljima. Pacijenti
nisu u tom položaju. Svakom pacijentu se kaže da je
slobodan da radi ili ne radi vežbu i da treba da se
oseća slobodno da prekine kada god zaželi. Ali, paci­
jenti i ljudi uopšte zarobljeni su svojom ukočenošću
i hroničnim mišićnim n a p e t o s t i m a ; oni projektuju to
osećanje u odnose sa ljudima. Vežbe nikada ne treba
prisilno raditi, jer to povećava osećanje zarobljenosti.
Treba ih raditi kao sredstvo da se oseti šta se dešava
u telu i zašto se dešava. Ne možemo dozvoliti da se
krećemo kroz život osećajući da će nas to slomiti ako
ne budemo oprezni, jer će se t a d a to sigurno i desiti.
Pomenuo sam da ima nekoliko načina da se utiče
da noge počnu da vibriraju. Možda je najjednostavnija
vežba koju koristimo ona u kojoj pacijent leži na le­
đima na k r e v e t u i isteže obe noge naviše. Ako su
članci savijeni i pete guraju naviše, zatezanje mišića
na zadnjoj strani nogu će uzrokovati vibriranje nogu.
Vibriranje tela, sem funkcije oslobađanja napetosti,
ima još jednu značajnu funkciju. Ovo omogućava čo­
veku da doživi nevoljne pokrete tela i da uživa u
njima. To su ispol j a v a n ja života tela i njegovih v i b r a n tnih snaga. Ako se čovek toga plaši, osećajući da mora
imati potpunu kontrolu nad sobom sve vreme, izgubiće
spontanost i završiti kao rigidna, automatizovana osoba.
Da se izrazim još snažnije, nevoljni pokreti tela su
suština života. Lupanje srca, ciklus disanja, peristaltički pokreti creva — sve su to nevoljne akcije. Ali,
cak i na nivou celokupnog tela, ti nevoljni pokreti su
najznačajniji! Grčimo se sa smejanjem, plačemo zbog
oola ili tuge, tresemo se od besa. skačemo od radosti,
Poskakujemo od uzbuđenja i smešimo se od zadovolj213
stva. Jer, to su spontane, nevoljne akcije, one nas
pokreću na dublji, smisaoniji način. Ali, m e đ u ovim
nevoljnim odgovorima onaj koji je najpotpuniji, koji
pruža najviše zadovoljstva, koji je najsmisleniji, jeste
orgazam u kome se karlica kreće spontano a celo telo
se grči u ekstazi rasterećenja.
Seksualno
rasterećenje
Zadovoljavajuće seksualno rasterećenje oslobađa višak
uzbuđenja u telu, smanjujući velikim delom opšti nivo
napetosti. U seksu se višak uzbuđenja usmerava na
genitalni a p a r a t i oslobađa se u klimaksu. Doživljaj
zadovoljavajućeg seksualnog rasterećenja dovodi do ose­
ćanja mira, opuštenosti i pospanosti. S a m doživljaj pru­
ža krajnje zadovoljstvo i osećanje ispunjenosti. Može
se javiti misao: „ A h a ! To je, znači taj život. Tako je
dobro, to je prava stvar."
Ovo podrazumeva da ima seksualnih iskustava i su­
sreta koii ne pružaju zadovoljstvo i koji ne vode tak­
vom zaključku. Čovek može imati nezadovoljavajući
seksualni kontakt, kada se uzbuđenje penje ali ne do­
stiže v r h u n a c te se ne rasterećuje. Ako se to desi,
čovpl* ostaje u frustriranom, razdraženom i nemirnom
staniu. Ali, nedostatak v r h u n c a ne vodi nužno do fru­
stracije. Kada je oošti nivo seksualnog uzbuđenja nizak
Odsustvo vrhunca ne uznemirava telo. To može postati
psihička tegoba, ukoliko se s m a t r a znakom imnotencije.
Ali, psihičke tegobe se mogu izbeći ako se shvati da
do v r h u n s k o g uzbuđenja nije došlo zato što je oošti
nivo seksualnog uzbuđenja bio nizak, u kom slučaju
seksualni kontakt, ako se radi o osobama koje mare
jedna za drugu, može sam po sebi da pruži zadovolj­
stvo.
Dalje, nije svaki seksualni k o n t a k t potouno zado­
voljavajući. Ima d p l i r r p ' č n o g rasterećivania kada se oslo­
bađa s a m o d^o uzbuđenja. Može s e govoriti o delimičnom vađovolipniu. ali je k o n t r a d i k t o r n o tako nešto
reći. Zadovoljstvo označava komnletnost ili potnunost,
mada takva kontradikcija m o ž e da postoji i z a i s t a po­
stoji u osećaniima ljudi. Neko može hiti zadovoljan sa
80 posto rasterećenja, ako je to naiviše što ie mo<*ao
da D o s t i g n e , z b o g t o c a što se u ospćania unliće fizički
faktor i menja ih. Žena koja ranije nije postizala vr214
hunsko seksualno uzbuđenje, a sada ga postigne, doživeće to kao n a g r a d u i kao zadovoljavajuće iskustvo
bez obzira na stepen rasterećenja. To osećanje možemo
opisati jedino upoređujući ga sa prethodnim doživlja­
jima; u tom slučaju poređenje je vrlo povoljno.
Do sada sam izbegavao da koristim reč „orgazam"
zbog toga što se mnogo koristi na pogrešne načine i
pogrešno se s h v a t a . Reći, kao što je to Albert Ajnštajn
rekao, „orgazam je orgazam", samo je igra reči. On
je izjednačio orgazam sa vrhuncem, što je pogrešno i
ne pravi razliku između stepena rasterećenja i zado­
voljstva. Kao što svako t r e b a da zna, nema dva sek­
sualna odnosa koja su j e d n a k a po osećanjima ili do­
življaju. Nema dva j e d n a k a orgazma. Stvari i događaji
su slični samo kada su osećanja odsutna. Svako iskustvo
u koje su uključena osećanja je jedinstveno.
Rajh koristi izraz „orgazam" u vrlo specifičnom smislu, podrazumevajući potpuno prepuštanje seksualnom
uzbuđenju sa potpunim uključivanjem tela u k o n v u l zivnim pokretima pri rasterećivanju. Orgazam, onakav
kakvim ga je Rajh opisao, dešava se povremeno i to
je ekstatički doživljaj. Ali, to se takođe vrlo retko
dešava, kao što je s a m Rajh shvatio. P o t p u n a uklju­
čenost u n e k u situaciju je neuobičajena u našoj kul­
turi. Svi mi imamo previše konflikata da bismo se
potpuno predali osećanjima.
Mislim da t r e b a da koristimo reč „orgazam" da bismo
opisali seksualno rasterećenje u k o m e ima prijatnih
spontanih konvulzija i nevoljnih pokreta tela i karlice,
što pruža zadovoljstvo. K a d a je u senzacije oslobađa­
nja i rasterećenja uključen samo genitalni a p a r a t čini
nii se da bi to bila previše ograničena reakcija da bi
se nazvala orgazmom. To t r e b a opisivati ejakulacijom
kod m u š k a r a c a i v r h u n c e m kod žena. Da bi se reakcija
kvalifikovala kao orgazam, rasterećenje t r e b a da se
proširi na d r u g e delove tela — u najmanju r u k u na
karlicu i noge — i t r e b a da ima nevoljnih, prijatnih
Pokreta tela. Orgazam t r e b a da b u d e iskustvo koje
pofcreće. P o k r e n u t i smo orgazmom. Ako je naše celo
telo ili naše biće spontano pokrenuto, posebno ako
reagujemo srcem, onda doživljavamo p u n orgazam. To
je ono čemu se svi n a d a m o baveći se seksualnim ak­
tivnostima.
u
Orgazam, bilo da je p o t p u n ili delimičan u pogledu
ključenosti tela, oslobađa napetost u onim delovima tela
215
koji aktivno reaguju. Rasterećenje, međutim, nije stal­
no. Pošto smo svakodnevno izloženi stresovima, nape­
tost se ponovo može izgraditi. Čoveku je potreban
zadovoljavajući seksualni život, a ne samo jedno zado­
voljavajuće iskustvo da bi održavao nizak nivo tenzije
u telu.
Neću da s t v a r a m misteriju od orgazma, mada veru­
j e m da je ta funkcija kritično važna. To nije jedini
način oslobađanja napetosti, niti t r e b a svesno da se
koristi tim ciljem. Covek ne plače da bi se oslobodio
napetosti; plače zato što je tužan, mada je plakanje
osnovni način oslobađanja napetosti. Cak i ako potpuni
orgazam pruža najviše zadovoljstva i ako je najefikas­
niji način rasterećivanja, ne znači da je seks bez tak­
vog orgazma besmislen i lišen zadovoljstva. Bavimo
se seksom zbog zadovoljstva i to t r e b a da b u d e glavni
kriterijum našeg seksualnog ponašanja. Sve što ja tvr­
dim jeste da je potpuni orgazam u tolikoj meri prijat­
niji da može da dostigne visinu ekstaze. Ali, pošto
stepen zadovoljstva zavisi od količine prethodnog uz­
buđenja koje je v a n naše volje ili kontrole, moramo
biti zahvalni za bilo k a k v o zadovoljstvo koje doživ­
ljavamo.
Problem sa kojim se mnogi ljudi suočavaju jeste da
su tenzije u njihovom telu tako duboko strukturirane
da se orgastičko rasterećenje retko događa. Prijatni
pokreti grčenja su previše zastrašujući, a predavanje
se doživljava kao pretnja. Bez obzira na to šta ljudi
govore, mnogi se plaše i nisu u stanju da se predaju
snažnim seksualnim osećanjima, m a d a mnogi pacijenti
na početku terapije kažu da je njihov seksualni život
dobar, da su vrlo zadovoljni, da nemaju seksualnih
problema. U n e k i m slučajevima oni ne znaju za bolje
i kada dozive malo zadovoljstvo misle da je to ono što
se podrazumeva pod seksom. U drugim slučajevima
radi se o obmanjivanju sebe. Naročito je muški ego
sklon da postavi o d b r a n u negiranja bilo kakvog ose­
ćanja seksualne neadekvatnosti. K a k o terapija napre­
duje, oba tipa ljudi postaju svesni koliko je njihov
seksualni život bio n e a d e k v a t a n . To saznanje stiču do­
življavajući potpunije i zadovoljavajuće seksualno ras­
terećenje.
Kod svakog čoveka telo pokazuje pravo stanje sek­
sualnog funkcionisanja. Covek čije je telo relativno
oslobođeno jakih tenzija pokazivače refleks orgazma dok
216
leži na krevetu i diše. Tu telesnu reakciju sam opisao
u prvoj glavi, dok sam diskutovao o svojoj terapiji sa
Rajhom. Ovde je važno ponoviti taj opis.
Osoba leži na krevetu savijenih kolena tako da su
stopala u k o n t a k t u sa krevetom. Glava je zabačena da
bi se tako reći uklonila. Ruke leže sa strane. K a d a di­
sanje postane lako i duboko i kada nema mišićnih na­
petosti koje sprečavaju respiratorne talase koji prolaze
kroz telo, karlica će se sa svakim u d a h o m spontano
kretati. Dizače se sa izdisanjem, a padati nazad sa udi­
sanjem. Glava se kreće u suprotnom pravcu — napred
sa udisanjem, nazad sa izdisanjem. Sledeća slika to
pokazuje.
IZDISANJE - POKRET K A R L I C O M U NAPRED
•UDISANJE - POKRET KARLICOM UNAZAD
Rajh je naslikao taj refleks kao pokret u k o m e su
dva kraja tela zajedno. Glava, međutim, ne učestvuje
u tim pokretima unapred, već pada unazad.
217
Ako se gleda slika i zamisli k a k o se podižu ruke, po­
kret može da se opiše k a o akcija okruživanja ili ogra­
đivanja. To podseća na akciju amebe koja pliva oko
parčeta h r a n e da bi ga okružila i progutala. Pokret je
OSLOBAĐANJE
-
REFLEKS ORGAZMA
POLOŽAJ LUKA
REFLEKS ORGAZMA - OSLOBAĐANJE POLOŽAJA LUKA'
da to nije važno i da terapija n e m a za cilj da to raz­
vije, već da j e d n a k naglasak treba staviti na pacijentovu
sposobnost da se snađe u situaciji. To se čini tako što
se energetskom naboju omogućava da protiče kroz noge
i stopala, u kom slučaju refleks stiče drugačiji kvalitet.
Kada se naboj kreće od podloge prema gore, nežnoj
akciji se dodaje agresivan element. P r v o hoĆLi da kažem
da agresivan ne znači sadistički, besan ili grabljiv. To
znači snažan u pozitivnom smislu. Reč agresija se u
teorijama ličnosti koristi da označi sposobnost da se
ide za onim što se hoće. To je suprotno od pasivnosti,
koja označava čekanje da neko drugi uradi ono što mi
hoćemo.
U prvoj k n j i z i koju sam napisao izložio s a m pret­
postavku o postojanju dva instinkta nazvana čežnja i
agresija. Čežnja je povezana sa erosom, ljubavlju i nežnošću. KarakteriŠLi je pokreti uzbuđenja duž prednje
strane tela, što se opaža kao nežan erotski kvalitet.
Agresija proizlazi iz proticanja uzbuđenja kroz mišićni
sistem, posebno kroz velike mišiće leđa, nogu i ruku.
Ti mišići se angažuju pri stajanju i kretanju. Prvobitno
značenje reči „agresija" je „kretati se prema nečemu".
Ta akcija zavisi od operisanja ovih mišića.
Agresija je neophodna k o m p o n e n t a seksualnog a k t a
i kod m u š k a r c a i kod žene. U odsustvu agresije, seks
je sveden na senzualnost, na erotsku stimulaciju bez
klimaksa ili orgazma. Nema agresije ukoliko nema ob­
jekta p r e m a k o m e će se kretati, objekta ljubavi u
seksu, a zamišljenog objekta u masturbaciji.
Opet, treba da naglasim da agresija nema nužno ne­
prijateljske n a m e r e . K r e t a n j e može biti motivisano lju­
bavlju ili neprijateljstvom; to je, u stvari, pokret koji
čini agresiju.
Agresija je takođe snaga koja n a m omogućava da se
suočimo i izađemo n a k r a j sa stresom. K a d a bi različite
karakterne s t r u k t u r e bile poredane prema iznosu raspo­
ložive agresije, redosled bi potpuno odgovarao hijerarhiji
karakternih s t r u k t u r a . Treba shvatiti da je agresija psi­
hopatskog k a r a k t e r a pseudoagresija. P r a v a c pacijentove
gresije nije ka onome što on želi, već ka dominaciji.
o š t o postigne kontrolu, postaje pasivan. S d r u g e stra50
mnogo primitivniji od sisanja u kome glava igra domi­
n a n t n u ulogu. Sisanje se odnosi na udisanje. Kada se
pojavi udisanje, glava ide u n a p r e d a grlo i karlica se
kreću u n a z a d .
Taj pokret se zove refleks orgazma, zbog toga što se
pojavljuje u svakom slučaju potpunog orgazma. Kod
delimičnog orgazma takođe ima nevoljnih pokreta karlice, ali se ne uključuje čitavo telo. J e d n a stvar treba
da b u d e jasna. Refleks orgazma nije orgazam. Refleks
se pojavljuje na niskom nivou uzbuđenja i predstavlja
nežne pokrete. Covek doživljava refleks kao prijatno
osećanje u n u t r a š n j e slobode i lakoće. To podrazumeva
odsustvo tenzija u telu.
Razvoj refleksa orgazma u terapeutskoj situaciji nije
garancija da će pacijent imati p o t p u n orgazam u seksu­
alnom odnosu. Te d v e situacije se radikalno razlikuju.
U seksu, nivo uzbuđenja je vrlo visok i to otežava pre­
puštanje. Treba da se stekne sposobnost tolerisanja vi­
sokog nivoa uzbuđenja, a da se ne postane napet ili
anksiozan. Druga razlika je u t o m e da je terapeutska
situacija tako napravljena da daje podrške pacijentu.
Terapeut je t u zbog njega. U seksualnom o d n o s L i j
drugačije, jer je seksualni p a r t n e r lično uključen u odnos
i ima neke zahteve. Bez obzira na to, izvesno je da
ako osoba nije u mogućnosti da se prepusti refleksu u
dopustivoj atmosferi t e r a p e u t s k e situacije, malo je vfr;
rovatno da će biti sposobna da to uradi u atmosferi
visokog napona pri seksualnom kontaktu.
Zbog toga bioenergetska terapija ne stavlja naglasak
na refleks orgazma, kao što je to činio Rajh. Ne znači
e
218
l
a
p
50
Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure, op. cit.,
takođe štampano u mekanom povezu pod naslovom The Language
°f the Body, op. cit.
219
ne, mazohista nije pasivan kao što to izgleda. Njegova
agresija je skrivena. Pojavljuje se kroz kukanje i žalopojke. Oralni k a r a k t e r je pasivan, pretežno zbog svo­
je nerazvijene m u s k u l a t u r e . Rigidni k a r a k t e r je preterano agresivan, da bi nadoknadio svoje unutrašnje ose­
ćanje frustracije.
Sada, kada u seksu imamo racionalnu osnovu za agre­
siju, terapija t r e b a da pomogne osobi da razvije svoju
seksualnu agresivnost, što je nagli pokret karlice i kod
muškaraca i kod žena. Obratite pažnju da koristim reč
„pokret" umesto „posezanje" koje sam koristio za opi­
sivanje refleksa.
Pokretanje karlice unapred može se izvršiti na tri
načina: Može se g u r n u t i karlica u n a p r e d kontrahujući
mišiće stomaka. Međutim, posledica toga je napetost
prednje strane tela i presecanje proticanja nežnih i
erotskih osećanja u stomak. Rečeno jezikom tela, to
predstavlja posezanje bez osećanja. Može se takođe gur­
nuti otpozadi p r e m a napred, kontrahujući mišiće zad­
njice. Ta akcija napinje osnovu karlice i ograničava ras­
terećenje genitalnog a p a r a t a . To su uobičajeni načini
pokretanja u seksu. Ljudi p r a v e istu v r s t u pokreta u
terapiji, kada im se kaže da kreću karlicu unapred.
Treći način kretanja karlice u n a p r e d je odupiranje
nogama o podlogu. Ta akcija će pokretati karlicu una­
pred ukoliko se kolena drže u savijenom položaju. A
k a d a se pritisak na podlogu smanji, karlica p a d a nazad.
Međutim, ta akcija zavisi od sposobnosti čoveka da usmeri svoju energiju u stopala. U tom tipu kretanja kar­
lice sav stres je u nogama. Karlica je bez napetosti i
više se njiše nego što se gura ili vuče.
Dinamika energije tih pokreta je prikazana na sledećim slikama koje ilustruiu tri osnovna pokreta ljud­
skog tela u odnosu na podlogu: hodanje, ustajanje i guranje karlicom. Princip u osnovi tih akcija je onaj koji
sam ranije pominjao: akcija-reakcija. Ako čovek pr>
tiska podlogu, ona mu uzvraća pritiskom i čovek će
se kretati. Na istom principu radi i raketa koja letiEnergetsko otpuštanje na kraju r a k e t e g u r a raketu
unapred. Evo kako taj princip radi u tri pomenute
akcije.
Hodanje: Zauzmite položaj sa stopalima razdvojenim
oko 15 cm, sa savijenim kolenima i uspravnim telomPrebacite težinu na prednji deo stopala. Pritisnite des­
220
nom nogom prema dole, dignite levu i prebacite je na­
pred. K a d a podignete desnu petu zakoračićete napred
levim stopalom. Ponavljanje tog procesa sa smenjivanjem stopala čini hodanje.
A
STAJANJE
B.
PRITISKANJE
NADOLE
C.
KRETANJE
UNAPRED
Dizanje: Zauzmite isti položaj, ali sa kolenima još
više savijenim. Prebacite težinu na prednji deo stopala
i pritiskajte nadole. Međutim, sada ne dižite levo sto­
palo niti podižite p e t u sa podloge. Ako se pete drže pod­
loge, nećete moći da se krećete unapred. Pošto rezul­
tanta sile vaše akcije pritiskanja nadole m o r a imati
neki efekat, otkrićete da su v a m kolena ispravljena i
i da se dižete do potpunog položaja stajanja.
Pokret karlicom: Zauzmite isti položaj kao kod diza­
nja. Prođite kroz istu proceduru kao kod d r u g e vežbe,
ali ne dopustite da v a m se noge sasvim isprave. Nećete
se podići ukoliko su v a m kolena savijena, i nećete ići
unapred ukoliko v a m pete ostaju na podlozi. Jedini
Pokret koji se može izvršiti kao rezultanta sila jeste
Pokret karlice unapred. Ako v a m je karlica ukočena,
bićete u izometričkoj situaciji u kojoj sile deluju na
221
Napetosti u predelu karlice se oslobađaju kroz razli­
čite vežbe, masažu, gnječenje napetih mišića. Napeti
mišići se mogu napipati bilo kao čvorovi ili kao zateg­
nuta struna. N a d a m se da ću mnoge od vežbi koje ko­
ristimo u bioenergetici prikazati u posebnoj knjizi, u
priručniku za bioenergetske v e ž b e . Ta knjiga bi t r e ­
balo da omogući razumevanje intimnog odnosa između
ličnosti i tela.
J e d n a varijanta poslednje vežbe koju koristim za
oslobađanje karlice opet uključuje padanje. Opisaću je
ovde, ako neki čitalac želi da je isproba.
DIZANJE
51
A
S T A J A N J E SA
B.
SAVIJENIM
C. DIZANJE
NAGINJANJE
UNAPRED
KOLENIMA
STOLAC ILI
STOLICA
muskulaturu, ali pokret ne može da se javi. Pokret se
neće dogoditi ukoliko napetost u nogama sprečava kre­
tanje rezultantnih sila p r e m a gore, niti će se dogoditi
ukoliko napetost u karlici zadržava i sprečava slobod­
no kretanje.
POKRET
KARLICOM
UNAPRED
Zauzme se položaj ispred stolca, ili obične stolice,
koja se samo malo dodiruje radi održavanja ravnoteže,
stopala su razdvojena oko 15 cm, a kolena skoro potPuno savijena. Telo je n a g n u t o napred, dok su pete
A.
222
STAJANJE SA
B
LJULJANJE
TEŽINOM NA
KARLICE
PREDNJEM DELU
UNAPRED
°
"' U međuvremenu je takva knjiga napisana. Lowen, A. The Way
Vibrant Health, A manual of bioenergetic exercises. Harper
o p h o n e Books, N e w York, 1977. (Prim, prev.)
Ol
223
malČice podignute sa podloge. Težina tela treba da
b u d e na prednjem delu stopala, ali ne na prstima. Telo
treba da b u d e izvijeno unazad, a karlica isturena napred
bez naprezanja, da bi se n a p r a v i o n e p r e k i n u t luk. U toj
vežbi je važno da se sa obe pete pritiska nadole, ali
da im se ne dozvoli da dodirnu pod. To se može sprečiti naginjanjem u n a p r e d i držanjem savijenih kolena.
Pritisak petama sprečava čoveka da se kreće unapred;
savijena kolena sprečavaju da dođe do ustajanja.
Čoveku se kaže da održava taj položaj dokle god
može, a da to ne b u d e test volje ili izdržljivosti. Disanje
t r e b a da b u d e abdominalno ali lagano. S t o m a k treba
da b u d e isturen, a karlica da se drži labavo. K a d a oso­
ba ne može da održava položaj, pada napred na svoja
kolena.
U toj vežbi nije neophodno da se koristi bilo kakav
svesni pritisak, pošto sila gravitacije deluje kao pritisak
p r e m a dole. Ako su još i mišići butina napeti, osetiće
se prilična količina bola. K a d a bol postane nepodnošljiv,
čovek pada. Uopšte rečeno, noge će početi da vibriraju
pre nego što čovek padne. Takođe, ako je disanje relak­
sirano i duboko i ako čovek ostane razlabavljen, vibra­
cije će se proširiti na karlicu, koja će se onda nevoljno
kretati u n a p r e d i unazad. Davao sam pacijentima da
r a d e tu vežbu tri ili četiri p u t a kako bi vibratorni po­
kreti postali sa svakim pokušajem snažniji. Takođe su
mi rekli da je ta vežba od velike pomoći skijašima.
Te vežbe su važne zato što omogućavaju čoveku da
na različite načine doživi svoje telo. Takođe pomažu
da se stekne svest o p r e p r e k a m a i tenzijama, vodeći
tako do razumevanja sopstvenih strahova i anksioznosti.
Najčešći strah koji ljudi ispoljavaju je s t r a h da će biti
seksualno iskorišćeni ako se predaju svojim seksualnim
osećanjima. Taj strah može voditi do roditelja ili uopšte
roditeljskih figura suprotnog pola. „Biti iskorišćen" po­
kriva mnoštvo grehova, od onog da roditelj ima seksu­
alni odnos sa detetom, do prostog zabavljanja na račun
dečije seksualnosti. Taj specifični strah t r e b a da bude
objašnjen i to može biti urađeno analitički ili na drugi
način. U n e k i m slučajevima će se to pojaviti kada
radi vežba padanja.
J e d n a mlada žena je stajala na jednoj savijenoj nozi
gledajući u ćebe p r e d sobom i, pošto je mislila o pada­
nju, videla je sliku penisa. Onda je izjednačila strah od
se
224
padanja sa strahom od seksualnog predavanja — svo­
jim osećanjima. Slika penisa ju je podsetila na oca.
On je bio sadista; kazala j e : „Tukao me je i ponižavao.
Hodao je po kući go, ne obazirući se na moja osećanja".
Najviše ju je uznemiravao pogled njegovih očiju: „On
me je skidao pogledom".
Nije bilo nužno da dalje objašnjava. Mogao sam r a ­
zumeti njen problem i saosećati sa njom. Ona nije imala
odbrana izuzev da uguši svoja seksualna osećanja. J e ­
dini način na koji je ona mogla to da uradi bio je da
se povuče u gornji deo svoga tela. To je uključivalo
stezanje dijafragme i stvaranje napetosti u stomaku i
karlici. Kao rezultat toga razvila je anksioznost padanja.
Ali anksioznost padanja nije bila jedina posledica te
odbrambene akcije. K a d a čovek doživi n e k u u v r e d u ili
biva povređen, njegova p r i r o d n a reakcija je bes. Samo
u slučaju kada je bes zadržan ili inhibiran strahom,
zauzima odbrambeni položaj. Inhibiran bes se p r e o b r a ­
ća u neprijateljstvo ili negativizam. Čovek se sada oseća
kriv i njegov odbrambeni stav biva usmeren protiv
sopstvenog neprijateljstva ili negativnih osećanja, kao
i protiv svih budućih uvreda i povreda. P r e m a tome,
nije dovoljno da čovek shvati i prihvati činjenicu da
nije više povrediv na tu vrstu uvreda ili povreda koje
je doživeo kao dete. To neće suštinski uticati na njegov
odbrambeni položaj tela, pošto odbrana ima drugačiju
funkciju — naime, da skrije njegovo neprijateljstvo.
Pomenuo sam u trećoj glavi da dva spoljašnja sloja
ličnosti, ego o d b r a n e i mišićno oklopljavanje, funkcio­
nišu kao kontrolori emocionalnih slojeva ili slojeva ida
u ličnosti. Svaka neurotična ili psihotična osoba se
plaši intenziteta osećanja, posebno negativnih osećanja.
Objasnio s a m da ta osećanja t r e b a da budu oslobođena
ili ispoljena p r e nego što jezgro osećanja ljubavi može
Početi da potiče p o t p u n o i slobodno u svesti. To t r e b a
da bude u r a đ e n o u terapeutskoj situaciji da bi se s p r e čio bilo k a k a v akting aut tih osećanja p r e m a nekoj n e ­
dužnoj osobi. Stalna je praksa u bioenergetskoj terapiji
da se ohrabruje ispoljavanje osećanja kad god je to
Pogodno uraditi u neposrednoj terapeutskoj situaciji.
To bi svakako važilo za pacijentkinju koju sam u p r a v o
°Pisao, koja je doživljavala svoga oca kao sadistu koji
je ponižavao druge. P r e nego što b u d e m o očekivali da
e ona u pozitivnom smislu preda seksualnim osećanjis
15
225
ma, m o r a m o joj dozvoliti da se preda negativnom
aspektu seksualnih osećanja.
Treba imati na u m u da ova pacijentkinja, ili bilo
koja druga koja je patila od slične t r a u m e , ima ambi­
valentan odnos p r e m a muškarcima. Kao devojka i žena
ona voli muškarce, uključujući i svoga oca, ali kao dete
koje je doživelo uvrede i ponižavanja od muškarca,
ona sada mrzi sve muškarce. Delom svoje ličnosti ona
bi htela da njima uradi ono što su oni njoj uradili —
da ih povredi i ponizi. Ona se nije usuđivala da ispolji
t a k v a osećanja dok je bila dete, i ne usuđuje se da ih
ispolji sada kada je odrasla. Ona takođe zna da su ta­
kva osećanja destruktivna u svakom odnosu sa ljudima,
kao što su bila destruktivna u njenom iskustvu. Ona
je time teško svezana i terapija treba da joj pomogne
da se oslobodi toga. Jedini način da se to postigne jeste
da se omogući da da oduška svojim negativnim oseća­
njima.
Nekoliko vežbi je pogodno za to. J e d n a je da se paci­
jentu da peškir koji se može uvijati r u k a m a . Peškir
može predstavljati bilo koju osobu. U ovom slučaju to
bi mogao biti njen otac, mladić sa kojim se zabavlja, ili
ja, drugi predstavnik omraženog muškog pola. Uvija­
jući peškir, pacijentkinja može da kaže sve one stvari
koje je želela, ili bi volela da kaže svome ocu, ili bilo
kojem muškarcu. „Ti si čudovište. Mrzim te. Ponizio si
me i ja te prezirem. Zavrnuću ti šiju, otkinuti glavu;
onda ne bi mogao da me gledaš tim tvojim lascivnim
očima." Očigledno je da peškir takođe može predstav­
ljati penis. Uvrćući peškir, ona se može osloboditi mno­
gih neprijateljstava p r e m a tom organu.
Ta vežba se ne radi rutinski. Ona ima vrednost
samo kada p r a t i pacijentova obelodanjivanja traumat­
skih doživljaja. T a k a v doživljaj ne mora da bude
seksualni. Ova vežba se može koristiti za oslobađanje
bilo kojeg neprijateljstva ili osećanja besa, koji
proizašli iz neke u v r e d e ili povređivanja.
Sledeća vežba je izrazito seksualna i u ovom slučaju
bi više odgovarala. Pacijent se postavi na krevet tako
da b u d e na kolenima i laktovima, da zarije prste nogu
u dušek. To je čest muški položaj u seksualnom od­
nosu. Sada pacijent, muški ili ženski, udara karlicom
o krevet žestokim pokretima. To se može uraditi
ili bez glasovnog izražavanja. A k o se koriste reči, one
bi neizostavno bile zle, v u l g a r n e i uvredljive.
sU
sa
226
K a d a se pacijent prepusti toj vežbi oseća silno r a s t e ­
rećenje. Dozvolio je da to izađe iz njega na način koji
nije destruktivan ni za njega ni za druge. Sasvim je
u redu biti vulgaran u takvoj situaciji, jer ta akcija
ima za cilj da ponizi drugoga, ali se čovek oseća čisto,
kao da je oprao svoje prljave r u k e . To osećanje čistoće
koje se javlja jeste bes, jasan bes prema osobi koja je
nanela povredu. Taj bes onda može da b u d e izražen
udaranjem teniskim reketom po krevetu. To udaranje
nije ni ponižavajuće ni kažnjavajuće. Ono samo potvr­
đuje pacijentovo p r a v o da poštuje sebe kao individuu
i da očvrsne to osećanje poštovanja. Covek ne može
sebe ceniti ukoliko nije u stanju da b u d e besan na
nekoga ko mu nanosi ličnu uvredu ili ga povređuje.
Sa svakim oslobađanjem neprijateljskih ili negativ­
nih osećanja, anksioznost padanja se smanjuje. Isto
važi za svako valjano izražavanje besa. Ali, anksioz­
nost padanja se ne uklanja samo tim m a n e v r o m . Ona
i dalje postoji sama za sebe, k a o s t r a h sa kojim se
treba suočiti. Covek se ne uči recima da se prepusti
bez straha, već akcijom. A u tom procesu čovek takođe
nauči da za sopstveno cenjenje i sopstvenu seksualnost
ustane protiv svih ljudi, uključujući i t e r a p e u t a .
Treba da dodam da svaka vežba oslobađa ne samo
prigušena osećanja već takođe i mišićnu napetost. P a ­
danje oslobađa noge od napora da se iz s t r a h a drži
uspravno. Njihanje karlice (to radimo unazad da oslo­
bodimo mišićnu napetost povezanu sa prigušenim anal­
nim sadizmom) smanjuje napetost mišića u b u t i n a m a
i karličnom pojasu. Uvrtanje peškira i udaranje k r e ­
veta imaju sličan efekat na d r u g e delove tela.
To su tipične vežbe za izražavanje emocija. One nisu
jedine koje se koriste u bioenergetici, niti su ograni­
čene na negativna, neprijateljska osećanja i bes. Pose­
zanje za kontaktom, nežno dodirivanje i držanje, ko­
riste se za izražavanje privrženosti i čežnje. U sledećoj glavi ću diskutovati o prirodi izražavanja sebe i
opisati n e k e načine na koje radimo sa problemima u
samoizražavanju. Međutim, ovde su p o t r e b n a dva zavr­
šna komentara.
Naglasak na ispoljavanju negativnih osećanja je za­
snovan na kliničkoj činjenici da čovek koji ne može
da kaže ne, ne može da kaže ni da. P r e m a tome, važno
Je da čovek b u d e sposoban da ispolji neprijateljska
15«
227
osećanja ili bes kad god se ukaže prava prilika za to.
Išao sam u filozofske implikacije tog stanovišta u knjizi
Zadovoljstvo: Kreativan pristup životu. Bilo bi nerealno
zamisliti ljudsku ličnost kao da je po prirodi samo
pozitivna. Ona je pozitivna p r e m a životu a negativna
p r e m a antiživotu. Međutim, neki ljudi su zbunjeni i
mešaju jedno sa drugim. Obe vrste sila postoje na svetu
i naivno je misliti drugačije. Ako možemo napraviti
razliku m e đ u njima, onda negativnost ima odgovara­
juće mesto u ljudskom ponašanju.
Prividno prenaglašavanje izražavanja tela može vo­
diti
čitaoca do uverenja da reči u bioenergetskoj te­
rapiji nisu važne. Što se tiče moga rada, to svakako
nije tačno, i ja ću govoriti o ulozi reči u poslednjoj
glavi. Ne verujem da prenaglašavamo izražavanje tela.
Ovde je to naglašeno zato što je u mnogim drugim
terapijama zapostavljeno. Reči ne mogu zameniti po­
k r e t e tela, ali telesni pokreti takođe nisu ekvivalent
jeziku. Oba imaju svoje mesto kako u terapiji tako i
u životu. Mnogi moji pacijenti imaju teškoća da se
izraze na zadovoljavajući način koristeći jezik. Kao i
svaki drugi terapeut, ja r a d i m sa njima na njihovim
problemima. Međutim, svi moji pacijenti imaju teš­
koća da se potpuno izraze na telesnom nivou i taj
problem je glavna žiža bioenergetike. Takođe sam na­
šao da telesni problemi leže u osnovi verbalnih, mada
nisu identični sa ovima. Lakše je izbaciti bujicu reči
o seksu, nego uploviti u seks.
J
228
IX SAMOIZRAŽAVANJE
I PREŽIVLJAVANJE
Samoizražavanje
i
spontanost
Samoizražavanje opisuje slobodnu, prirodnu i spon­
tanu aktivnost tela i kao samoočuvanje je suštinska
osobina svih živih organizama. Svaka aktivnost tela
doprinosi samoizražavanju, počev od najosnovnijih, kao
što su hodanje i jedenje, pa do najprofinjenijih, kao
što su pevanje i plesanje. Način na koji čovek hoda,
na primer, ne samo da ga definiše kao ljudsko biće
(nema druge životinje koja hoda kao čovek) već t a k o ­
đe određuje njegov pol, približno određuje godine, ka­
r a k t e r n u s t r u k t u r u i individualnost. Nema dve osobe
koje hodaju p o t p u n o isto, koje imaju potpuno isto lice
ili se ponašaju istovetno. Ličnost se izražava kroz svaku
akciju koju preduzima ili svaki pokret koji telo čini.
Akcija i telesni pokreti nisu jedini modaliteti samo­
izražavanja. F o r m a i oblik tela, boja, kosa, oči, glas,
određuju vrstu i pojedinca. Možemo sa slike prepoznati
lava ili konja; tu nema pokreta niti akcije. Možemo
čak prepoznati određenog konja, ako smo ga poznavali,
kao što možemo da prepoznamo čoveka sa slike. Zvuči i
mirisi takođe identifikuju i v r s t u i pojedinca.
P r e m a toj definiciji, samoizražavanje obično nije
svesna aktivnost. Možemo svesno biti ekspresivni ili
možemo biti svesni svoje ekspresivnosti. Ali, bez obzira
na to da li smo svesni toga ili ne, mi neprestano nešto
izražavamo. Iz toga proizlaze dve važne stvari. J e d n a
je da s a m s t v o nije ograničeno na svesno samstvo i da
nije identično sa egom. Druga je da ne t r e b a ništa da
Uradimo da bi bili ekspresivni. Ostavljamo utisak na
ljude svojim prisustvom i ponekad ono što ne radimo
229
ostavlja dublji utisak nego k a d a se t r u d i m o da budemo
ekspresivni. U ovom d r u g o m slučaju, rizikujemo da osta­
vimo utisak osobe koja očajnički želi da bude cenjena.
A svest o sebi može inhibirati našu ekspresivnost.
Spontanost, a ne svesnost, jeste suštinski kvalitet
ekspresivnosti. A b r a h a m Maslov (Maslow), u neobjav­
ljenom tekstu Kreativni stav kaže:
Potpuna spontanost je garancija iskrenog izražavanja
prirode i stila jedinstvenog, slobodno funkcionišućeg
organizma. Obe reči, spontanost i ekspresivnost im­
pliciraju iskrenost, neutralnost, istinoljubivost, neprepredenost, neimitiranje itd., jer impliciraju neinstrumentalnu prirodu ponašanja, odsustvo namernog
„pokušavanja", odsustvo napregnute težnje, odsu­
stvo smetnji protoku impulsa i slobodnom radioak­
tivnom izražavanju duboke ličnosti.
Zanimljivo je da spontanost mora da se definiše ne­
gativnim terminima, kao odsustvo „namernog poku­
šavanja", „odsustvo prepredenosti", „odsustvo smetnji".
Ne može neko obučavati druge spontanosti. Covek ne
uči da b u d e spontan i terapija, prema tome, ne može
ljude obučavati u tome. Pošto je cilj terapije da po­
mogne ljudima da postanu spontaniji, ekspresivniji, što
zauzvrat vodi do pojačanog doživljavanja sebe, terapeutov t r u d treba da b u d e usmeren ka otklanjanju
p r e p r e k a slobodnom izražavanju sebe. Onda je nužno
razumeti te prepreke. Za m e n e to znači bioenergetski
pristup problemima inhibiranog samoizražavanja.
Poređenje spontanog ponašanja sa naučenim razjaš­
njava vezu spontanog ponašanja i samoizražavanja. Na­
učeno ponašanje u celini odražava ono što je poje­
dinac naučio i, p r e m a tome, t r e b a da se posmatra kao
izražavanje ega ili superega ali ne i samstva. Međutim,
ta razlika se ne može strogo primeniti, pošto mnoga
ponašanja sadrže elemente i naučenog i spontanog po­
našanja. Govor je dobar primer. Reči koje koristimo
su naučeni odgovori, ali govor je više od reči i fraza
— uključuje modulacije, ton, ritam i gestove, koji su
dobrim delom spontani i jedinstveni za svakog govor­
nika. Onaj ko govori dodaje svome govoru boju i bo­
gatstvo izražavanja. S druge strane, niko se neće radi
spontanosti zalagati za izvrtanje uobičajenog značenja
reči i zapostavljanje gramatičkih pravila. Spontanost
s
230
odvojena od ego kontrole je haos i nered, uprkos či­
njenici da se ponekad razume brbljanje bebe ili torokanje shizofreničara. O d m e r e n iznos ravnoteža između
ego kontrole i spontanosti dozvolio bi impulsu da se
izrazi u najefikasnijoj formi a da ipak bude pod snaž­
nim uticaj em života te osobe.
Dok je direktno izražavanje impulsa spontana akcija,
a time i direktna, manifestacija u n u t r a š n j e g samstva, ne
može se za svako impulsivno reagovanje reći da je
samoizražavanje. Reaktivno ponašanje ima spontani
aspekt koji je varljiv, jer je uslovljen i predodređen
prethodnim iskustvom. Ljudi koji lako postaju besni kad
god su frustrirani mogu izgledati kao spontani, ali to
protivreči eksplozivnom kvalitetu njihovog ponašanja.
Eksplozivnost proizlazi iz blokiranja impulsa i s a k u p ­
ljanja energije iza prepreke, odakle se oslobađa na n a j ­
manju provokaciju. Reaktivno ponašanje proizlazi iz
„ometanja protoka impulsa" i izraz je blokiranog sta­
nja organizma. Međutim, da bi se uklonile duboko
strukturirane prepreke, treba u kontrolisanoj t e r a p e utskoj situaciji ohrabrivati takve eksplozivne reakcije.
Bioenergetiku zbog toga ponekad kritikuju. Mnogi
terapeuti naivno pretpostavljaju da u ljudskom pona­
šanju n e m a mesta nasilju. P i t a m se k a k o bi t a k v a
osoba reagovala ako bi joj život bio u opasnosti! Takva
opasnost je u prošlosti visila n a d glavama mnogih mo­
jih pacijenata. Nije važno da li je pretnja bila izvr­
šena. Deca to ne mogu da razlikuju. Njihovo nepo­
sredno i pravo spontano ponašanje je nasilničko. Kada
je ta reakcija sprečena ili inhibirana strahom od kaz­
ne, uspostavlja se uslov za unutrašnje reaktivno pona­
šanje. Ova inhibicija se neće razrešiti kroz ponovno
uveravanje i ljubav, već samo kada takvo ponovno
uveravanje i ljubav daju podršku pacijentovom p r a v u
da oslobodi svoje nasilje u kontrolisanoj terapeutskoj
situaciji, a ne da ga umesto toga ispoljava u svako­
dnevnom životu.
Zadovoljstvo je ključ samoizražavanja. Kad god stvar­
no izražavamo šta osećamo, doživljavamo zadovoljstvo
koje se može k r e t a t i od blagog do ekstatičnog, kao
što je slučaj u seksu. Zadovoljstvo samoizražavanja ne
zavisi od reakcije okoline; samoizražavanje pruža za­
dovoljstvo samo po sebi. Zamolio bih citaoca da zamisli
zadovoljstvo koje doživljava kada pleše, da bi shvatio u
kojoj meri je zadovoljstvo samoizražavanja nezavisno
231
od reakcija drugih. Ne kažem da je pozitivna reakcija
drugih na naše samoizražavanje bez ikakvog značaja.
Reakcija drugih još više pojačava ili smanjuje doživ­
ljaj zadovoljstva. Međutim, zadovoljstvo se ne stvara
njihovom reakcijom. Covek ne misli o drugima dok
peva tuširajući se, m a d a je ta aktivnost samoekspresivna i pruža zadovoljstvo.
Pevanje je p r i r o d n a akcija samoizražavanja, kao i
plesanje. Ali, pevanje i plesanje gube nešto od svog
kvaliteta kada postanu j a v n a predstava — to jest, kada
se izgubi spontani impuls da se peva. Covek može
imati ego zadovoljstvo od predstave, ali k a d a je ele­
ment spontanosti nizak, proporcionalno tome se sma­
njuje i zadovoljstvo. Srećom, takve predstave su ta­
kođe neinspirišuće za publiku i obično nemaju tenden­
ciju da se ponove. Isto važi za ples, govor, pisanje,
kuvanje ili bilo koju aktivnost. U m e t n i k u je značajno
da održi visok s t a n d a r d predstave, ne izgubivši ose­
ćanje spontanosti akcija koje aktivnosti daju svežinu
i zadovoljstvo.
U situacijama gde se može biti slobodno spontan,
bez ikakve svesne misli o izražavanju, doživljaj zado­
voljstva je vrlo visok. Dečija igra ima taj kvalitet. U
velikom broju naših akcija postoji mešavina sponta­
nosti i kontrole, kontrole koja služi da našim akcijama
da oštriji fokus i veći efekat. K a d a su kontrola i spon­
tanost u harmoniji, tako da svaka od njih p r e dopu­
njuje onu drugu nego što je sprečava, zadovoljstvo je
najveće. U takvoj akciji ego i telo rade zajedno da bi
stvorili stepen koordinacije u k r e t a n j u koji može biti
okarakterisan samo kao gracilnost.
Zadovoljni smo kad n a m telo dobro izgleda, jer ono
izražava ono što mi jesmo. Zavidimo osobi sa lepom
kosom, blistavim očima, belim zubima, čistim tenom,
dobrim držanjem tela, gracioznim pokretima i tako da­
lje. Osećamo da toj osobi to predstavlja izvor zado­
voljstva i da bi n a m a t a k o đ e bilo izvor zadovoljstva.
Teza bioenergetike je da se zdravlje i vitalnost tela
odražavaju na izgled. Osećati se dobro i izgledati dobro,
ide jedno sa drugim.
Spontanost je funkcija telesne pokretljivosti. Zivo
telo nikada nije u stanju potpunog mirovanja, čak ni
kada spava. Naravno, vitalne funkcije nikada ne pre­
staju da funkcionišu, ali sem njih ima i mnogo nevolj­
232
nih pokreta koji se pojavljuju tokom spavanja. Oni su
mnogo češći kada smo b u d n i i aktivni. Oni se menjaju
po kvalitetu i intenzitetu sa stepenom uzbuđenja. Poz­
nato je da se deca toliko uzbude da bukvalno skoče.
Kod odraslih ljudi ti nevoljni pokreti čine osnovu gesti­
kulacije, izraz lica i drugih telesnih akcija. Uopšte
govoreći, nismo ni svesni te nevojne aktivnosti kojom
više ispoljavamo sebe nego n a m e r n i m akcijama. Iz
toga proizlazi da što je veća pokretljivost organizma
to je osoba izražajnija.
Pokretljivost tela je direktno povezana sa energetskim
nivoom tela. Za kretanje je potrebna energija. Kada
je energetski nivo nizak ili smanjen, nužno se smanjuje
i pokretljivost. Direktna linija povezuje energiju sa
izražavanjem. Energija
* pokretljivost
"*
osećanja —
• spontanost
*• ekspresija. Obr­
nut redosled takođe važi. Ako je izražajnost jedne
osobe sputana, smanjena je i spontanost. Smanjenje
spontanosti smanjuje emocionalni nivo, a ovaj opet
smanjuje pokretljivost tela i umanjuje mu energetski
nivo. Adolf P o r t m a n (Portmann), poznati biolog zainSAMSTVO
UNUTRAŠNJI
SAMOIZRAŽAVANJE
Ž1VOT
233
teresovan za ekspresiju kod životinja, došao je na os­
novu svojih studija do sličnog zaključka: „Bogat unu­
trašnji ž i v o t . . . zavisi u velikoj meri od . . . stepena sam­
stva koje ide ruku pod r u k u sa bogatim načinom samo­
izražavanja".
Portmanovo stanovište sugeriše međuodnos tri ele­
m e n t a u ličnosti: unutrašnji život, spoljašnji izraz i samstvo. Ja vidim svakog od njih kao tačku trougla kome
su potrebna preostala dva da bi održali svoju formu.
K a d a je izražavanje jedne osobe sprečeno ili ogra­
ničeno, ona to može kompenzirati projektujući ego sliku.
Najčešći način na koji se to radi jeste kroz korišćenje
moći i najbolji p r i m e r te projekcije bio je Napoleon.
Kako je postajao stariji, bivao je sve niži, jer mu se
glava uvlačila u r a m e n a . Zvali su ga „mali kaplar",
mada se njegov lik nadvio nad Evropom. Bio je impe­
rator koji je imao veliku vlast. Ja vidim potrebu za
takvom moći samo kao odraz osećanja inferiornosti na
nivou samstva i samoizražavanja.. Da je Napoleon umeo
da igra i peva, možda nikada ne bi imao potrebu da
šalje vojsku kroz tolike zemlje da bi stekao osećanje
sebe, što sumnjam da je ikada i postigao. Moć stvara
samo veći „imidž", ali ne i veće samstvo.
Drugi p r i m e r kompenzacije vidi se kod ljudi koji
moraju posedovati veliku kuću, ili skup automobil, ili
veliku j a h t u da bi prevazišli u n u t r a š n j e osećanje niže
vrednosti. Ono što je stvarno malo, jeste njihov opseg
samoizražavanja. Covek može imati mnogo novca, jer
je to njegova ambicija, ali njegov unutrašnji život
ostaje siromašan kao i njegov način samoizražavanja.
U bioenergetici u s m e r a v a m o pažnju na tri glavna
polja samoizražavanja: pokret, glas i oči. Normalno,
ljudi se simultano izražavaju kroz svaki od tih komu­
nikacionih kanala. K a d a se osećamo nesrećno, na pri­
mer, teku n a m suze, glas jeca a telo se može grčiti.
Bes se isto tako izražava kroz telesni pokret, zvuke_ i
izgled. Presecanje ili začepljenje bilo kojeg od ovih
kanala slabi i čepa emocije i njihovo izražavanje.
Na prethodnim s t r a n a m a sam diskutovao o mnogim
vežbama i m a n e v r i m a koji se koriste da bi se smanjila
mišićna tenzija i oslobodila telesna pokretljivost. Zeleo
bih sada da kažem koju reč o nekim izražajnim pokre­
tima koji se u terapiji koriste u iste svrhe. Kažemo
pacijentu da šutira, u d a r a dušek, da poseže za kon234
taktom, uključujući dodirivanje, sisanje, griženje i tako
dalje. Malo ljudi može da uradi te pokrete graciozno i
sa osećanjima. Njihove reakcije su ili nekoordinirane
ili eksplozivne. Retko se ti pokreti mogu kombinovati
sa odgovarajućim vokalnim učešćem i k o n t a k t o m oči­
ma, da bi ih učinili ekspresivnijim. P r e p r e k e na putu
tim ekspresivnim pokretima smanjuju pokretljivost tela
i spontanost čoveka. P r e p r e k e se mogu osloboditi samo
kroz r a d sa tim pokretima.
Šutiranje je dobar primer. Sutnuti, znači buniti se.
Pošto je većini dece uskraćeno pravo da se bune, ona
kao odrasli ne mogu uverljivo da šutiraju sa oseća­
njem osuđivanja ili sa s t v a r n i m efektom. Njima je
potrebna provokacija da bi se ta akcija eksplozivno
oslobodila. Ako nema provokacije, šutiranje je nasumično i nekoordinirano. P o n e k a d pacijenti k a ž u : „Ne mogu
da se setim ničega zbog čega bih šutirao". Ali, to je
negiranje, jer niko ne bi bio na terapiji kada ne bi
bilo nečega u njegovom životu protiv čega se buni.
Šutiranje dok se leži na krevetu, koristeći jednu
nogu za drugom, jeste akcija udaranja, u kojoj — kada
je dobro u r a đ e n a — učestvuje celo telo. Napetost u
bilo kom delu tela ometa taj kvalitet udaranja. Na pri­
mer, noge se mogu kretati, dok su gla.va i torzo n e p o ­
kretni. U tom slučaju je pokret nogu forsiran i nema
spontanosti. Kažemo da se čovek plaši da se „prepusti"
akciji. Mada je akcija voljno započeta, kada se osoba
prepusti, ona p o p r i m a spontan i nevoljan kvaltet, po­
staje prijatna i pruža zadovoljstvo. Koristeći glas, na
primer izgovaranje reči „ne" dok se šutira, povećava
učešće i rasterećenje. Za šutiranje važi sve što je već
rečeno da važi za d r u g e ekspresivne pokrete.
S m a t r a m da je neophodno da pacijent više p u t a
Prođe kroz vežbe kao što su šutiranje, udaranje, gri­
ženje, dodirivanje, da bi se oslobodio pokret i da bi
osećanja slobodno prešla u akciju. Svaki put kada paci­
jenti, na primer, šutiraju ili udaraju krevet, uče da
se potpunije predaju pokretima, dopuštajući telu da
sve više oseća tu akciju. U mnogim slučajevima je
neophodno ukazati pacijentu na koji način se on su­
protstavlja predavanju pokretima. Na primer, pacijent
će r u k a m a posezati za' mnom, ali će povući r a m e n a u n a ­
zad, nemajući pri tom svest o inhibiranju svoje akcije
sve dok mu ne u k a z e m na to. Udaranje kreveta, bilo
Pesnicama ili teniskim reketom, relativno je prosta
235
akcija, mada malo ljudi to može dobro da uradi. Ljudi
se ne protegnu dovoljno, ne saviju leđa unazad, drže
kolena ukočeno, a sve to ponaosob sprečava ih da se
p o t p u n o predaju akciji. N a r a v n o u d a r a n j e je bilo tabu
za mnogu decu. Otklanjanje t a b u a psihološki u sadaš­
njosti ne pomaže mnogo, pošto je t a b u već postao struk­
t u r i r a n na telesnom nivou, k a o hronična tenzija. Među­
tim, vežbanjem, u d a r a n j e postaje koordiniranije i efi­
kasnije i pacijent počinje da oseća zadovoljstvo radeći
tu vežbu — što je znak da je otvoren nov put samoizražavanju.
Uvek s a m verovao da je u psihoterapiji potreban
dvostruki pristup — j e d a n u s m e r e n na prošlost, drugi
na sadašnjost. Rad na prošlosti je analitička strana
rada koja naglašava zašto ponašanja j e d n e ličnosti,
njenih akcija i pokreta. Rad na sadašnjosti nagla­
šava kako, k a k v a je akcija te osobe i kretanje. Koordi­
nacija i efektivnost akcija i p o k r e t a su za mnoge
životinje naučeni kvaliteti, naučeni tokom igara u detinjstvu. Ali, k a d a dete ima emocionalne probleme, to
učenje se ne odvija prirodno i potpuno. Svaka tera­
pija, prema tome, sadrži u izvesnom stepenu ponovno
učenje i program ponovnog treninga. Terapija po mome
mišljenju ne t r e b a da b u d e ili-ili proces, ili analiza
ili učenje, već njihova r a z u m n a kombinacija.
Zvuk i
ličnost
savet — bez n a m e r e da se igra recima. Ali, bilo bi
pogrešno zapostaviti masku. Glas n a m ne kaže uvek
koju ulogu je ličnost usvojila, mada u mnogim sluča­
jevima i to kaže. Postoji poseban način govora koji se
može identifikovati sa ulogama. Propovednici, nastav­
nici, sluge i poručnici, imaju karakterističan način
govora koji odgovara njihovoj profesiji. Maska utiče
na glas i menja ga. Ali, ima elemenata u glasu koje
maska uvek ne dotiče, a koji n a m daje različite infor­
macije o ličnosti.
Nisam u dilemi da je bogat glas ujedno i bogat način
samoizražavanja i da označava bogat unutrašnji život.
Verujem da je to nešto što svi mi osećamo u vezi
jedne osobe, i to osećanje je valjano, čak i kada nije
potkrepljeno objektivnim studijama. Šta podrazumevamo pod bogatim glasom? Suštinski faktor je prisustvo
donjih i gornjih tonova koji mu daje punoću zvuka.
Drugi faktor je ograničen opseg izražavanja. Osoba
koja govori monotonim glasom ima ograničen opseg
izražavanja i postoji tendencija da se to izjednači sa
ograničenom ličnošću. Glas može biti ravan, bez dubine
ili rezonance, može biti t i h kao da mu nedostaje ener­
gija i može biti t a n a k i bestelesan. Svaki od tih kvali­
teta ima neki odnos sa ličnošću te osobe.
Glas osobe je toliko tesno povezan sa njenom lič­
nošću da možemo čak postaviti dijagnozu neuroze na
osnovu analize glasa. S v a k o m e ko želi da razume odnos
glasa i ličnosti preporučujemo brižljivo čitanje Glasa
neuroze Pola Mozesa (Paul Moses) . Proučavanje glasa
može ići dotle da se glas koristi za otkrivanje laži. To
je suptilnije od detektora laži baziranog na psihogalvanskom refleksu kože, ali je princip u oba slučaja
sličan. K a d a osoba izgovori laž, glas joj postaje ravan,
što se može otkriti i n s t r u m e n t i m a . R a v a n glas u poređenju sa n o r m a l n i m ljudskim glasom označava p r e p r e k u
ili zadržavanje impulsa da se kaže istina.
Nova n a p r a v a za detektovanje laži je poznata kao
PSE, psihološki evaluator stresa. Alan Bel (Allan D.
Bell), predsednik kompanije koja pravi tu spravu, ova­
ko opisuje njen r a d : „Ima fizioloških t r e m o r a u mi­
šićima ljudskog tela koji su prisutni sve v r e m e dok
se mišići koriste. Pod stresom se, međutim, iznos t r e 53
52
Značenje reči ličnost ima dva k o r e n a . Prvi proiz­
lazi iz persona što se odnosi na masku koju je glumac
nosio za v r e m e p r e d s t a v e i koja je određivala njegovu
ulogu. P r e m a tome, ličnost je u jednom smislu uslovljena ulogom koju osoba predstavlja u životu, ili licem
kojim se predstavlja svetu. Drugo značenje je sasvim
suprotno prvom. Ako podelimo reč „persona" na njene
komponente per i sona dobij a m o frazu koja znači
„po zvuku". P r e m a tom značenju, ličnost se odražava
kroz zvuk osobe. Maska je neživa stvar i ne može
odraziti vibrantni kvalitet živog organizma kao što to
mogu organizam i njegov glas.
Može se reći: „Ako želiš da upoznaš čoveka, ne obra­
ćaj pažnju na masku, već slušaj glas". Dobro zvuči taj
63
B Engleska reč za ličnost je personality.
236
(Prim,
prev.)
Paul M. Moses, The Voice of Neurosis
Stratton, 1954).
(New York. Grune
237
m o r a smanjuje. Mišići glasa, t a k o đ e pokazuju te iste
tremore, kao i efekat stresa. Koristeći elektronsku
opremu, može se ispitati snimak glasa da bi se videlo
šta se dešava sa t i m t r e m o r i m a . Iznos t r e m o r a je
obrnuto proporcionalan iznosu psihološkog stresa koji
osoba oseća."
Tremori su ono što ja zovem vibracije. Odsustvo
vibracija označava stres ili uzdržavanje, bilo u telu ih
glasu. Kod glasa to stvara gubitak rezonance. Odnosi
s u : stres = uzdržavanje = gubitak vibracija = ravna
osećanja ili emocije.
Nisam autoritet za probleme glasa, ali kao psihijatar
u svom r a d u sa pacijentima veoma obraćam pažnju na
glas. To koristim ne samo dijagnostički k a k o najbolje
umern već takođe i terapeutski. Ako čovek treba da
obnovi svoj p u n i potencijal za samoizražavanje, važno
je postići puno korišćenje glasa u svim registrima i u
svim nijansama osećanja. Blokiranje bilo kakvog ose­
ćanja uticaće na vokalnu ekspresiju. Neophodno je,
p r e m a tome, da se ukloni p r e p r e k a izražavanju ose­
ćanja, što je ono o čemu sve v r e m e govorim; ali, ta­
kođe je neophodno raditi posebno sa izvođenjem zvu­
kova, da bi se eliminisala napetost koja postoji oko
vokalnog aparata.
Da bi se razumela uloga napetosti u poremećajima
izvođenja zvuka, m o r a m o r a z m a t r a t i svaki od tri ele­
m e n t a koji učestvuju u stvaranju zvuka. Vazduh pro­
tiče pod pritiskom, delujući na glasne žice koje vibriraju, na glasne žice koje funkcionišu kao vibratorni
instrumenti i na rezonantne šupljine koje pojačavaju
zvuk. Tenzije koje ometaju disanje posebno one u pre­
delu dijafragme, odraža,vaće se na neke poremećaje kva­
liteta glasa. Kod ozbiljne anksioznosti, na primer, kada
dijafragma p o d r h t a v a od uzbuđenja, glas postaje ta­
kođe d r h t a v . U stvari, s a m e glasne žice nemaju hro­
nične napetosti, ali se stalnim pritiskom utiče na njih
i stvara se promuklost. Napetosti u v r a t u i mišićima
grla, koje su vrlo česte, utiču na rezonancu glasa, dovo­
deći bilo do glasova iz g r u d n o g koša bilo iz glave. Pri­
r o d a n glas je kombinacija tih tonova u različitom ste­
penu, zavisno od emocija koje su prisutne. Takva kom­
binacija bi bila uravnotežen glas.
Nedostatak uravnoteženog glasa je jasan pokazatelj
problema ličnosti. Mozes opisuje dva slučaja sa kojima
238
je radio, a koje ću citirati, jer on govori sa pozicija
otorinolaringologa:
Dvadesetpetogodišnji pacijent govori glasom koji je
visok kao detinji zbog čega se oseća nelagodno.
Imao je potpuno normalne glasne žice, koje bi mogle
da proizvedu zdrav bariton i on je, u stvari, mogao
da peva bariton. Ali, nastavio je da govori u falsetu.
Drugi pacijent, mladi advokat, žalio se na stalnu
promuklost. U svom glasu je koristio preteran iznos
grudnih registara. Mladi advokat je imao čuvenog
oca koji je igrao značajnu ulogu u okrugu i njegov
sin je imao visok ideal da dostigne oca. Otud forsi­
ran ton, da bi stvorio iluziju koja bi skrila nedosta­
tak uspeha u identifikaciji sa očevim idealom. Slič­
no, stalni falset prvog pacijenta bi mogao biti pove­
zan sa držanjem za majčinu suknju .
54
Mozes ne opisuje svoj t r e t m a n ovih problema, ah
iz njegovih napomena možemo videti da je radio neku
vrstu analize pacijentove prošlosti. ,,U oba slučaja su
se morali vratiti istim p u t e m , da ponovo, u mladićkom
dobu, nauče svoje lekcije." Siguran sam da bi svaki
analitičar ili t e r a p e u t mogao da iznese mnogo p r i m e r a
iz sopstvene prakse, gde je uspešno proradi van je ličnih
problema bilo praćeno obogaćivanjem glasa.
Džon Pijerakos je opisao jedan od načina na koji on
bioenergetski radi sa blokiranjem glasa, da bi otvo­
rio i oslobodio potisnuta osećanja koja su u njihovoj
osnovi.
Jedan način direktnog rada na rešavanju tih proble­
ma jeste da se postavi palac desne šake oko dva i
po santimetra ispod ugla vilice, dok je srednji prst
na odgovarajućem mestu s druge strane vrata. Skaleni i sternokleidomastoidni mišići se uhvate i primeni
se stalni pritisak dok pacijent vokalizuje visokim
pištanjem. Isti proces se ponavlja nekoliko puta na
srednjem delu osnove vrata, sa različitim registrom
glasova. Mnogo puta to vodi agonizirajućem vrišta­
nju koje se razvija u duboko jecanje i može se čuti
stvarno emocionalno učešće i predavanje. Tuga se
izražava u kloničkim pokretima i celo telo vibrira
od emocija. Glas postaje živ i pulsirajući a grleni
M
Ibld., str. 47.
239
blok se otvara. Iznenađujuće je videti šta se krije
ispod fasada stereotipnog glasa. Mlada žena sa adolescentno pištavim glasom, kao da igra ulogu male
devojčice sa svojim ocem, iznenada je počela da go­
vori melodioznim glasom odrasle žene. Muškarac sa
monotonim, suvim glasom je posle rasterećenja promenio registar u dubok muževan glas, izazivajući
svog „oca ugnjetača". Duboko me je ganulo kada je
jedna shizoidna pacijentkinja, koja se krila iza zlo­
slutno suvog glasa, posle otklanjanja prepreke u grlu
počela da peva dirljivu pesmicu kao šestogodišnja
devojčica .
P r e nekoliko godina sam bio gost-učesnik u boston­
skom radio-programu. J e d n a slušateljka je telefonirala
da pita kako da prevaziđe teškoće govorenja pred lju­
dima. Ne znajući uzrok njenog problema, ponudio sam
jedan savet. Moja sugestija je bila da vežba vrištanje.
Znao sam da joj to ne može škoditi. Najbolje mesto za
vrištanje je u kolima sa zatvorenim prozorima, na a u t o -putu. B u k a od saobraćaja je tako velika da je niko
ne može čuti. K a d a sam dao ovu sugestiju primio sam
drugi telefonski poziv od čoveka koji je slušao program.
Rekao je da je prodavač i da se na kraju radnog v r e ­
mena na p u t u kući oseća napeto i povučeno u sebe
od zbivanja na poslu. Nije želeo da se vraća kući u tak­
vom stanju. Našao je da je najbolji način da se oslobodi
napetosti da vrišti u kolima. Rekao je da mu je to
mnogo pomagalo i bio je iznenađen kada je čuo da je
još neko razmišljao o tome. Od tada sam od nekoliko
drugih osoba čuo da koriste tu t e h n i k u sa sličnim r e ­
zultatom.
55
Zbog toga što je glas tako tesno povezan sa oseća­
njima, oslobađanje je povezano sa pokretanjem potis­
n u t i h osećanja i njihovim izražavanjem kroz zvuk. Raz­
ličiti su zvukovi za različita osećanja. S t r a h i užas se
izražavaju kroz vrištanje, bes kroz glasan, oštar ton,
tuga kroz dubok, jecajući glas, zadovoljstvo i ljubav
kroz tih, g u g u t a v zvuk. Može se uopšteno reći da pis­
k u t a v glas označava blokiranje dubokih tonova koji
izražavaju t u g u ; piskutav, ali dubok glas označava ne­
giranje osećanja iz s t r a h a i inhibiciju izražavanja tih
osećanja kroz vrištanje. Međutim, ne može se pretpo­
staviti da čovek koji govori prividno uravnoteženim
glasom ne ograničava svoju vokalnu ekspresiju. Uravno­
teženost može za tu osobu predstavljati kontrolu i strah
od prepuštanja kroz vokalizaciju snažnih emocija.
U bioenergetskoj terapiji se stalno stavlja naglasak
na ispuštanje zvukova. Reči su manje važne, mada nisu
nevažne. Najbolji zvuči su oni koji se spontano pojav­
ljuju. Opisaću dva postupka koja mogu da izazovu
stvaranje tih zvukova.
Svaka beba je rođena sa sposobnošću da zaplače. To
je a k t koji započinje novorođenčetovo samostalno disa­
nje. Jačina prvog bebinog plača je neka mera vital­
nosti b e b e ; n e k e plaču energično, d r u g e nemoćno, ali
ubrzo sve bebe nauče da plaču glasno. Ubrzo posle
rođenja one stiču sposobnost d a vrište. Vrištanje j
glavna forma oslobađanja napetosti, bilo da je nastala
zbog straha, besa ili intenzivne frustracije. Mnogi ljudi
koriste vrištanje u te svrhe.
e
55
John C. Pierrakos, The Voice and Feeling in Self-Expression
(New York, Institute for BioEnergetic Analysis, 1969), str. 11.
240
I
Na nesreću, mnogi ljudi nisu sposobni da vrište. Nji­
hova grla su suviše stegnuta da bi dozvolila da vrisak
izađe. Mogu im se napipa vati krajnje napeti mišići sa
strane guše. Ta napetost se može osloboditi i može se
izmamiti vrisak ukoliko se izvrši pritisak na te mišiće,
posebno na prednje skalene mišiće sa obe strane vrata.
Pijerakos je koristio taj manevar, kao što smo ranije
videli, ali pošto je to toliko važno, opisaću kako ja to
radim. Pacijentu koji leži na k r e v e t u kažem da ispusti
jak zvuk. Onda svojim palcem i srednjim prstom pri­
tisnem srednjom jačinom na te mišiće. Početni bol je
obično dovoljno jak da izazove vrištanje, posebno kada
pacijent već ispušta glasan zvuk. Glas se polako penje
i najzad prerasta u vrisak. Iznenađujuće, dok pacijent
vrišti, ne oseća bol, iako se jačina pritiska ne men ja.
Često se vrištanje nastavlja dugo posle uklanjanja mojih
prstiju. Ako pacijent ne vrišti, ja p r e k i d a m pritisak,
jer će se uzdržavanje da ne vrišti samo još više pove­
ćati.
Ovaj postupak je efikasan za izazivanje vrištanja, ali
ne oslobađa svu napetost oko usana i guše koja utiče
na stvaranje glasa. K a d a je glas jedne osobe slobodan,
?n dolazi od srca. Za t a k v u osobu se kaže da govori
iz srca. To znači da su komunikacioni kanali od srca
prema svetu otvoreni i oslobođeni prepreka. Ako ka­
nale posmatramo anatomski, naći ćemo tri područja u
16
241
kojima hronična napetost s t v a r a prstenove stegnutosti
sužavajući kanal i ometajući p o t p u n o izražavanje ose­
ćanja. Najpovršniji prsten se može formirati oko usana.
Stisnuta ili zatvorena usta mogu efikasno sprečiti svu
komunikaciju osećanja. Stiskanje usana i isturanje vi­
lice su načini na koje se može sprečiti da bilo koji zvuk
p r o d r e napolje. Za te ljude kažemo da su „stisnutousni".
Drugi prsten napetosti formira se na spoju glave i
v r a t a . To je kritično područje zbog toga što predstavlja
zonu prenošenja od voljne do nevoljne kontrole. Farinks
i usta su prednji deo te zone, ezofagus i t r a h e j a su iza.
Organizam ima svesnu kontrolu svega što je u ustima i
farinksu; čovek ima izbor da proguta ili da ispljune.
Taj izbor se gubi k a d a supstanca, voda ili h r a n a na
primer, prođe kroz to polje i u đ e u ezofagus. Od te
tačke naniže nevoljni sistem preuzima dužnost i nema
više svesne kontrole. Biološka važnost te tranzitne zone
je očigledna, jer dopušta organizmu da okusi i odbaci
bilo koju supstancu koja nije prihvatljiva ih je neodgo­
varajuća. Psihološka važnost, mada manje očigledna,
takođe je jasna. Negutanjem neprihvatljivog predmeta,
ili p r e d m e t a koji može ozlediti, psihološki integritet
organizma može da se održi.
Na nesreću, psihološki integritet dece je često napad­
n u t prisiljavanjem da progutaju „stvari" koje bi ona
radije odbacila. „ S t v a r i " se odnose na h r a n u , lekove,
primedbe, situacije i slično. Siguran sam da svi mi ima­
mo iskustva te vrste. Majka mi je davala da pijem ricinusovo ulje pomešano sa sokom od pomorandže. Napi­
tak je bio grozno n e u k u s a n i mnogo godina posle toga
nisam mogao da podnesem u k u s ceđene pomorandže. Svi
smo mi morali kad tad progutati u v r e d e ili uvredljive
primedbe i mnogi od nas su morali da „progutaju svoje
reči". J e d a n moj pacijent mi je pričao interesantnu pri­
ču koju mu je majka ponosno ispričala. Ona bi mu
stavila u usta čvrstu h r a n u za bebe i p r e nego što bi
uspeo da pljune, ugurala bi svoju dojku u bebina usta,
tako da je on morao da proguta h r a n u da se ne bi ugu­
šio .
56
Efekat takvog postupka je da stvori prsten tenzije na
tom kritičnom spoju. Napetost steže prolaz od v r a t a do
M
Koliko nas je bilo prisiljeno da proguta suze i neslaganje, jer
izražavanje toga ne bi bUo prihvaćeno.
242
oralne šupljine i predstavlja nesvesnu odbranu protiv
prisiljavanja da se proguta neprihvatljiva „stvar". To
je u isto vreme nesvesna odbrana ili uzdržavanje od
izražavanja osećanja,, zbog bojazni da neće biti p r i h v a ­
ćena od drugih. Nužno, stegnutost ometa disanje, su­
žavajući otvor za prolaz vazduha. P r e m a tome, to se
pridodaje anksioznosti. Lokacija tog prstena napetosti je
prikazana na sledećoj slici:
F FARINKS
PRSTEN
TENZIJE
USTA
•VIUČNA
KOST
EZOFAGUS
TRAHEJA
Prsten tenzije nije anatomsko već funkcionalno je­
dinstvo. Mnogi mišići učestvuju u njegovom stvaranju.
A nekoliko s t r u k t u r a , kao što su vilice i jezik, učestvuju
u njegovom operisanju. Donja vilica igra posebnu ulogu,
jer — isturajući je — čovek praktično uspostavlja ten­
ziju na to mesto. Isturanje vilice bez obzira na položaj
isto je što i reći: „Oni neće proći". Funkcioniše kao
rešetka na vratima z a m k a koja drži nepoželjne ljude
van zamka, ali takođe ograđuje one u n u t r a . K a d a orga­
nizmu t r e b a više energije, kao što je slučaj kada je
umoran ili pospan, v r a t a moraju biti široko otvorena
da dopuste punije disanje, što mi činimo kada zevamo.
Kod zevanja je prsten napetosti koji uključuje mišiće
što pokreću vilicu p r i v r e m e n o oslobođen, a rezultat
16"
243
toga je da se usta, farinks i grlo široko otvaraju da
p r o p u s t e vazduh u n u t r a .
Napetost mišića koji pokreću vilicu je zbog svog stra­
teškog položaja k a m e n temeljac stava uzdržavanja u
ostalim delovima tela. Prilično rada u bioenergetici po­
svećeno je oslobađanju te napetosti, koja je u izvesnom
stepenu prisutna kod svih ljudi. To je bilo prvo pod­
ručje na koje se Rajh u s m e n o radeći sa m n o m terapiju.
On je stalno naglašavao važnost opuštanja vilice. Kada
sam ja opustio svoju vilicu i otvorio širom oči, vrisak je
mogao da izađe. Ali, voljna akcija opuštanja vilice je
retko primetno smanjivala napetost u tom području.
Bilo je neophodno, kao što je Rajh otkrio, da se primeni neki pritisak na mišiće vilice da bi se izazvalo oslo­
bađanje. Takođe je neophodno raditi sa potisnutim im­
pulsom griženja koji je vezan za hroničnu napetost mi­
šića vilice.
Zeleo bih da opišem prost m a n e v a r korišćenja glasa,
koji ja r a d i m da bih smanjio tu napetost. Stojeći nad
pacijentom koji leži na krevetu, vršim pritisak na mišić
m a s e t e r u uglu vilice. To je bolno i ja o h r a b r u j e m pa­
cijenta da se suprotstavi. Sugerišem mu da šutira kre­
vet i da viče „ostavi me na m i r u " dok ja pritiskam.
Zbog bola. njegova reakcija je često s t v a r n a i pacijent
je iznenađen kada otkrije k a k o se žestoko opirao. Mnogi
pacijenti nisu bili „ostavljeni na m i r u " da se razvijaju
p r i r o d n i m načinom, već su bili stalno pod pritiskom.
Takođe im nije bilo dozvoljeno da se b u n e ili iskažu
svoje primedbe. Za mnoge pacijente je sasvim nov do­
življaj da dozvole glasu i akciji da izraze snažna ose­
ćanja.
Ne želim da ostavim utisak da je bol suštinski
deo bioenergetskog rada. Mnogi od tih postupaka su
vrlo prijatni, ali se bol ne može izbeći ukoliko se želi
oslobađanje od hronične napetosti. K a o što je A r t u r
Džanov ( A r t h u r Janov) istakao u Primalnom kriku, bol
već postoji u pacijentu. Plakanje i vikanje je samo na­
čin oslobađanja bola. Pritisak koji vršim na mišiće sam
po sebi nije bolan. On je malen u poređenju sa napetošću u mišićima i osobi koja ima relaksirane mišiće ne
bi nanela bol. Pritisak koji vršim pridodaje se postoje^
ćoj napetosti u mišićima i prekoračuje prag bola, ali
takođe čini osobu svesnom svojih tenzija i vodi oslo­
bađanju.
244
Pomenuo sam ranije da postoje tri područja u kojima
se razvija prsten tenzije koji sprečava ili sužava p r o ­
laz od grudi do spoljašnjeg sveta. Prvi je oko u s t a ;
drugi je spoj glave i vrata. Treći je spoj v r a t a i grud­
nog koša. Prsten tenzije koji se u tom području razvija
je takođe funkcionalan po prirodi i uključuje uglavnom
prednje, srednje i zadnje skalene mišiće. Taj prsten
tenzije čuva otvor p r e m a grudnoj šupljini, a time^ i
prema srcu. K a d a se hronično grče, ovi mišići podižu
i imobilišu gornja rebra, zatvarajući otvor prema gru­
dima. Pošto se ovo takođe sukobljava sa prirodnim res­
piratornim pokretima, ozbiljno je ugroženo stvaranje
zvukova, posebno u predelu grudi. U r a d u sa glasom
mora se biti svestan tog predela tenzije.
Ovde ću još dodati da svaki zvuk ima svoje mesto
u samoizražavanju. S m e h je podjednako važan kao i
plakanje, pevanje kao i cviljenje. Cesto tražim od paci­
jenata da predu, da guguću i proizvode zvuke dozivanja, da bi im to pomoglo da osete zadovoljstvo vokalnog
izražavanja, kao što su ga morali ponekad osećati dok
su bili bebe. Ali mnogim ljudima je veoma teško da
se identifikuju sa sobom kada su bili beba, koja još
uvek postoji u njihovim srcima.
Oči su ogledalo duše
KONTAKT OČIMA
Na prvoj strani udžbenika iz oftalmologije koji sam
učio na medicinskom fakultetu pisalo je „oči su ogle­
dalo duše". Bio s a m zaintrigiran tom tvrdnjom, koju
sam i ranije čuo, i radoznao da više saznam o ekspre­
sivnim funkcijama očiju. Ali, bio s a m razočaran. Knjiga
se nije više bavila odnosom očiju i duše ili očiju i ose­
ćanja. Anatomija, fiziologija i patologija očiju su bile
temeljno opisane mehanički, k a o da su oči m a š i n a nalik
kameri više nego ekspresivni organ ličnosti.
Pretpostavljam da oftalmolozi ignorišu taj aspekt oči­
ju zbog toga što oftalmologija kao strogo n a u č n a disci­
plina mora da se bavi objektivnim činjenicama. Ekspre­
sivna funkcija očiju nije p r e d m e t objektifikacije ili m e renja. Ali, to nameće pitanje da li objektivno naučno
stanovište može potpunije da r a z u m e funkcionisanje oka
ili, u širem smislu, ljudskog bića.
245
Psihijatri i drugi koji se bave proučavanjem ličnosti
ne mogu dozvoliti tako usko gledanje. Moramo videti
osobu u njenoj ekspresivnoj prirodi i način na koji je
gledamo će odrediti ne samo k a k o ćemo je razumeti
već i kako će ona reagovati na nas.
Jezik tela sadrži vekovnu mudrost. Ne sumnjam da
je tačno stanovište da su oči ogledalo duše. Takav je
naš subjektivni utisak kada gledamo u nečije oči i ve­
rujem da on odgovara izrazu koji vidimo. Taj duševni
kvalitet je naročito očigledan kod očiju psa ili krave.
K a d a su relaksirane, njihove tople braon oči su kao
zemlja. Duševan izraz njihovih očiju se povezuje u mom
u m u sa kontaktom, osećanjem pripadanja ili osećanjem
da su deo života, prirode i univerzuma koje sam opisao
u glavi II.
S v a k a vrsta životinja ima poseban izgled očiju koji
odražava njen poseban kvalitet. Mačkine oči, na primer,
imaju kvalitet nezavisnosti i distance. Oči ptice su dru­
gačije. Ipak, oči svih životinja mogu da izraze osećanja.
K a d a neko živi sa mačkom ili pticom izvesno vreme
može da nauči da pravi razliku medu ekspresijama.
Može se videti kada oči postanu teške od spavanja ih
blistave od uzbuđenja. Ako su oči ogledalo duše, onda
bogatstvo u n u t r a š n j e g života organizma m o r a da se
odrazi na obim osećanja koji se vidi u očima.
Rečeno na prozaičniji način, oči su prozori tela, pošto
otkrivaju unutrašnja osećanja. Ali, kao i svi prozori,
oči mogu biti zatvorene ili otvorene. U prvom slučaju
su neprobojne; u drugom se može čitati ličnost. Oči mo­
gu imati prazan ili distanciran izgled. Prazne oči ostav­
ljaju utisak da „nikog tamo n e m a " . T a k a v izgled je
čest kod shizoidnih osoba . Gledajući u t a k v e oči, čovek
stiče utisak u n u t r a š n j e praznine. Distancirane oči go­
vore da je osoba odsutna, negde daleko. Možemo je vra­
titi nazad privlačeći njenu pažnju. Njen p o v r a t a k se
poklapa sa zasnivanjem k o n t a k t a njenih i naših očiju,
k a d a primećujemo da gleda u nas i u s m e r a v a oči ka
nama.
Oči blesnu kada je osoba u z b u đ e n a i gase se kada se
izgubi u n u t r a š n j e uzbuđenje. Shvatanje očiju kao pro­
zora (one su više od toga, kao što ćemo videti), dopušta
n a m da pretpostavimo da je sjaj koji se vidi u njima
57
« Lowen, The Betrayal of
opis očiju shizoidne osobe.
246
the
Body,
op.
cit.,
sadrži
potpuniji
blesak proizašao iz v a t r e koja gori u telu. Govorimo o
užagrenim očima na licu fanatika koji sagoreva u n u ­
trašnjom vatrom. Takođe ima očiju koje se smeju, koje
blistaju, koje t r e p e r e i u očima nekih ljudi sam video
zvezde. Međutim, češće se vidi tuga i strah, ukoliko su
kapci uopšte otvoreni.
Dok ekspresivni aspekt očiju ne može da se odvoji
od područja oko očiju i celog lica, ekspresija je veli­
kim delom određena onim što se dešava u samom oku.
Da bi se čitala ta ekspresija, t r e b a blago gledati u oči,
ne piljiti u njih ili prodorno gledati, već dozvoliti eks­
presiji da se ispolji. K a d a se to desi, čovek stiče utisak
da se pojavljuju osećanja. Čovek oseća drugu osobu.
Ja retko p r o v e r a v a m svoj utisak, jer verujem svojim
čulima.
Među osećanjima koja sam video da se izražavaju
kroz oči navešću sledeća:
Molba — „Molim te voli me."
Čežnja — „Želim da te volim."
Oprez — „Sta hoćeš da u r a d i š ? "
Nepoverenje — „Ne mogu se otvoriti p r e d tobom."
Erotika — „Uzbuđuješ me."
Mržnja — „Mrzim te."
Zbunjenost — „Ne razumem."
Pre mnogo godina s a m video p a r očiju koje nikada
neću zaboraviti. Moja supruga i ja smo išli podzemnom
železnicom i oboje smo istovremeno gledali u oči žene
koja je sedela s p r a m nas. K o n t a k t sa njenim očima me
je šokirao. Oči su joj imale t a k a v đavolski izgled, skoro
sam se ježio od užasa. Moja supruga je imala identičnu
reakciju i kada smo n a k n a d n o razgovarali o tome slo­
žili smo se da nikada nismo videli t a k a v đavolski po­
gled. P r e tog doživljaja nisam verovao da je moguće da
oči izgledaju đavolski. Taj događaj je izvukao iz mog
sećanja priču koju s a m čuo u mladosti o „urokljivim
očima" koje imaju neobičnu, zastrašujuću moć.
Fiziološki procesi koji određuju izraz očiju nisu poz­
nati. Znamo da se ženica širi kada se doživljava bol ili
strah i sužava sa zadovoljstvom. Sužavanje ženice pove­
ćava fokus. Povećanje ženice povećava polje perifernog
viđenja, dok smanjenje povećava oštrinu fokusa. Te
reakcije se odvijaju posredstvom autonomnog nervnog
247
sistema, ali ne objašnjavaju suptilne fenomene koji su
ovde opisani.
Oči, u stvari, imaju d v o s t r u k u funkciju; one su organ
čula vida i organ kontakta. K a d a se oči dvoje ljudi sret­
nu, postoji osećanje fizičkog k o n t a k t a m e đ u njima. Kva­
litet k o n t a k t a zavisi od izgleda očiju. Izgled može biti
čvrst i oštar, pa se doživljava kao š a m a r u lice, ili mek;
koji se doživljava kao milovanje. Može biti pogled koji
prodire, koji svlači itd. Covek može gledati u drugoga,
kroz njega, oko njega, iznad njega. Gledanje ima agre­
sivnu ili aktivnu k o m p o n e n t u koja se najbolje može
opisati k a o „unošenje u s e b e " očima. K o n t a k t je funk­
cija gledanja. S druge strane, viđenje je pasivniji pro­
ces po tome što dopušta vizuelnoj stimulaciji da uđe u
oko i da izazove sliku. U gledanju se kroz oči osoba
aktivno izražava.
K o n t a k t očima je j e d a n od najjačih i najintimnijih
načina kontakta između dve osobe. To je komunikacija
osećanja na dubljem nivou od verbalnog, jer je kontakt
očima način dodirivanja. Zbog toga pogled može biti
vrlo uzbuđujući. K a d a se, na primer, sretnu oči muš­
karca i žene, uzbuđenje može da b u d e tako jako da ide
kroz telo do stomačne šupljine i u genitalije. Takvo
iskustvo se opisuje kao „ljubav na prvi pogled". Oči
su otvorene i pozivajuće, a pogled ima erotski kvalitet.
Bilo k a k v a osećanja da se razmenjuju između dva para
očiju, efekat je razvijanje r a z u m e v a n j a među ljudima.
K o n t a k t očima je v e r o v a t n o najvažniji faktor u odno­
su roditelja i dece, posebno u odnosu majke i bebe.
Može se videti k a k o beba za v r e m e dojenja redovno
podiže pogled da uspostavi k o n t a k t sa majčinim očima.
Ako majka reaguje sa ljubavlju, postoji zajedničko uži­
vanje u zadovoljstvu i fizičkoj bliskosti koja pojačava
detetovo osećanje sigurnosti i vere. Međutim, to nije
jedina situacija u kojoj dete traži k o n t a k t očima sa
majkom. S v a k i p u t k a d a m a j k a u đ e u dečiju sobu,
dečiji pogled se diže da se sretne sa majčinim, bilo u
očekivanju zadovoljstva, ili s t r a h a u očekivanju šta će
k o n t a k t doneti. Nedostatak k o n t a k t a zbog majčine ne­
sposobnosti da uspostavi k o n t a k t očima sa detetom do­
življava se kao odbacivanje i vodi osećanju izolacije.
Bilo k a k o da roditelj gleda u dete, taj pogled će uti­
cati na detetova osećanja i može duboko uticati na
detinje ponašanje. Pogledi su, kao što sam već rekao,
248
mnogo moćniji od reči. Majka može reći detetu da ga
voli, ali ako je njen pogled hladan i udaljen, a glas
ravan ili težak, dete neće steći osećanje da je voljeno.
U stvari, može osećati sasvim suprotno. To stvara stanje
zbunjenosti kod deteta, što se neurotski razrešava tako
što se dete, verujući recima, okreće od onoga što oseća.
Nije samo pogled mržnje štetan po detinju ličnost; još
je teže izboriti se sa zavodljivim pogledom roditelja.
Dete ne može lako da se naljuti na t a k a v pogled, jer
roditelj to opravdava svojom ljubavlju. Zavodljiv ili
erotski pogled od roditelja p r e m a detetu takođe u z r u ­
java detinju seksualnost i vodi do formacija incestuoznih veza među njima. Siguran sam da su mnoge incestuozne veze u porodici zasnovane više na pogledima
nego na akcijama.
Mnogi ljudi izbegavaju k o n t a k t očima, jer se plaše
šta će njihove sopstvene oči pokazati. Nije im zgodno
da dozvole da druga osoba vidi njihova osećanja i ta­
ko, ili skreću pogled, ili gledaju n e k u d neodređeno.
Buljenje u nekoga se koristi da bi se izbegao ili obes­
hrabrio kontakt. Važno je upamtiti da nema kontakta
ukoliko n e m a komunikacije ili razmene osećanja m e đ u
partnerima. To osećanje ne m o r a biti više od prepoz­
navanja druge osobe kao individue. U vezi toga bih
pomenuo da neki primitivni narodi koriste izraz „vidim
t e " k a o formu pozdravljanja. Pošto je k o n t a k t očima
forma
intimnosti, može imati seksualne implikacije,
posebno kada su učesnici različitog pola. Čovek ne „pre­
poznaje" d r u g u osobu dok n e m a svest o njenom ili nje­
govom polu.
Zbog toga što su oči toliko važan kanal komunikacije,
mnogi noviji tipovi g r u p n e terapije ohrabruju k o n t a k t
očima kroz specijalne vežbe. Mi u bioenergetskoj g r u p ­
noj terapiji koristimo slične vežbe. Mnogi pacijenti sma­
traju da im to pomaže, j e r dovodi osećanja do očiju,
što onda čini da se osoba oseća življom. K a d a su ljudi
zatvoreni, njihove oči su t a k o đ e zatvorene i oni ne pri­
m a j u zbivanja oko sebe na osećajan način. N a r a v n o , oni
to vide, ali je to viđenje bez uzbuđenja ili osećanja.
Kontakt očima sa pacijentom je nešto što stalno na­
stojim da uspostavim. Ne samo da to meni pomaže da
saznam šta se dešava od jednog do drugog t r e n u t k a
već to daje duboko uverenje pacijentu da sam uz nje­
ga. Kada se k o n t a k t očima koristi kao deo g r u p n e vežbe
249
ili individualne terapije, m o r a biti u r a đ e n sa izvesnom
spontanošću koja je garancija da je izražavanje iskreno.
To se može postići uspostavljanjem k r a t k o g pogleda —
pogled, dodir, t r e n u t a k razumevanja i tada se čovek
preokrene. Duže održavanje k o n t a k t a očima je nepri­
rodno i napregnuto. Gledanje postaje forsirano i meha­
ničko.
OCl I LIČNOST
Oči su ogledalo duše, jer direktno i neposredno odra­
žavaju energetske procese tela. K a d a je osoba pod ener­
getskim nabojem, oči su joj blistave — to je dobar
znak zdravlja. Svako smanjenje energetskog nivoa za­
mračuje sjaj očiju. Kod umirućih se oči zastakle. Po­
stoji odnos između naboja u očima i nivoa seksualnosti.
Ne govorim o genitalnom uzbuđenju, koje takođe ima
efekat na oči. Seksualnost je fenomen čitavog tela i
označava stepen u kome se osoba identifikuje sa svojim
seksualnim funkcionisanjem. Kod osoba sa visokim stepenom seksualnosti protok energije je p u n i periferne
tačke k o n t a k t a sa svetom su u stanju naboja. Te tačke,
kao što sam ranije pomenuo, su oči, ruke, genitalije i
stopala. To ne znači da su genitalije u uzbuđenom sta­
nju. To se dešava kada osećanja ili energija postanu
usmereni na taj organ.
Identifikacija sa svojom seksualnošću je aspekt uzemljavanja. Bilo koja aktivnost ili vežba koja povećava
osećanje uzemljenosti povećava naboj u očima. Na celokupno funkcionisanje očiju se može uticati pojačava­
njem k o n t a k t a te osobe sa njenim nogama i podlogom.
Različite vežbe uzemljavanja pomažu u tom smislu.
Mnogi pacijenti kažu da im se posle rada i vežbi nogu
vid popravio do tog stepena da im predmeti u sobi
izgledaju sjajniji i jasniji. K a d a čovek ne stoji čvrsto
na podlozi ne vidi jasno šta se dešava oko njega —
zaslepljen je svojim iluzijama.
Ta razmatranja podržavaju p r e t p o s t a v k u da je ste­
pen energetskog naboja u očima mera jačine ega. Osoba
sa j a k i m egom ima sposobnost da gleda direktno u oči
druge osobe. Ona to može lako da uradi, jer je sigurna
u sebe. Gledanje u drugu osobu je forma potvrđivanja
sebe. Svi smo mi prirodno svesni tih činjenica i izne250
nađujuće je da se u mnogim diskusijama o ličnosti po­
svećuje tako malo pažnje očima.
Sledeći korak ka r a z u m e v a n j u odnosa očiju i ličnosti
je uspostavljanje veze pogleda očiju i k a r a k t e r n i h ti­
pova. Svaka k a r a k t e r n a s t r u k t u r a ima tipičan pogled,
koji ne mora uvek da b u d e upadljiv, ali je dovoljno
često prisutan da služi kao dijagnostički kriterijum. To
svakako važi za shizofrene osobe, čije oči imaju odsutan
pogled. Rajh je to komentarisao, a ja opisao u knjizi
Izdaja tela. Dovoljno je da se vidi taj pogled pa da se
zna da je osoba „odlutala", ih da može „odlutati".
Naglasio bih, dajući u osnovnim crtama vezu pogleda
sa različitim k a r a k t e r n i m tipovima, da pogledi nisu
stalno prisutni i da sporadičan pogled nije značajan u
tom smislu. Mi t r a g a m o za tipičnim pogledom.
Shizoidni karakter: Tipičan pogled može da se opiše
kao prazan ili neekspresivan. Odsustvo osećanja u oči­
ma je ono što k a r a k t e r i š e tu ličnost. K a d a vas gleda
shizoidna osoba o d m a h osećate nedostatak kontakta.
Oralni karakter: Tipičan izgled je molba — molba za
ljubavlju i podrškom. To može biti maskirano stavom
pseudonezavisnosti, ali dovoljno često izbija na povr­
šinu da bi se razlikovala oralna ličnost.
Psihopatski karakter: Za tu ličnost su karakteristične
dve vrste pogleda u skladu sa dva psihopatska pristupa
ili stava. J e d a n je u p o r a n ili prodirući pogled, koji se
sreće kod ljudi koji imaju potrebu da kontrolišu i do­
miniraju drugima. Te oči vas fiksiraju kao da nameću
svoju volju. Drugi pogled je topao, zavodljiv, zaintere­
sovan, koji zabavlja osobu kojoj je upućen i navodi je
da se preda psihopatskoj osobi.
Mazohistički karakter: Tipičan pogled je pogled pat­
nje ili bola. Međutim, to se često maskira izrazom zbu­
njenosti. Mazohista oseća da je u h v a ć e n u klopku i više
je u dodiru sa tim osećanjem nego sa osećanjem patnje
koja je u osnovi toga. Kod sadomazohističke ličnosti —
to jest kod onih osoba koje imaju jako izražen sadi­
stički element u naravi — oči su male i tvrde. To se
može objasniti kao reverzija normalnih mazohističkih
očiju koje su tople i tužne.
Rigidni karakter: Takva ličnost najčešće ima jako bli­
stave oči. Kod znatne rigidnosti, oči postaju tvrde, a ne
251
gube sjaj. Tvrdoća je odbrana od tuge koja leži ispod
površine rigidnog k a r a k t e r a i povezana je sa osećanjem
frustriranosti u ljubavi. Za razliku od mazohističkog
karaktera, rigidni ima snažan agresivan stav koji daje
vedrinu njegovom ponašanju i očima.
U vezi toga mogu dodati n e k e k o m e n t a r e u vezi svo­
jih očiju. Ja sam uvek mislio da mi je desno oko snaž­
nije. Imalo je određen pogled sa kojim sam se identifikovao. P r e nekoliko godina, prilikom polaganja vozač­
kog ispita, bio sam iznenađen k a d a sam otkrio da je
to oko bilo slabije. Levo oko mi je uvek ostavljalo uti­
sak slabijeg oka, jer je brže i obilnije suzilo u tužnim
situacijama ili na j a k o m vetru. Tada s a m shvatio da je
upravo taj kvalitet levog oka sačuvao njegovu oštrinu,
dok je moje prividno jače desno oko bilo pod pritiskom
odbrane od unutrašnjeg osećanja tuge koju je levo oko
slobodno izražavalo. To je bilo moje lično iskustvo koje
me je navelo da shvatim koliko je izražavanje osećanja
očima tesno povezano sa vizuelnom funkcijom.
Nikada nisam nosio naočare i to još uvek ne radim,
uprkos činjenici da sam o d a v n o prešao godine k a d a se
podrazumeva da se koriste naočare za čitanje. Ali, kada
sam imao četrnaest godina bile su mi prepisane naočare.
Na rutinskom pregledu očiju u školi pogrešno sam pro­
čitao jedno ili dva slova na nižim redovima liste. U
ambulanti su mi temeljnije pregledali oči i rezultat je
bio recept za naočare. Nikada nisam saznao k a k a v je to
bio poremećaj vida. Nikada nisam doživeo n i k a k v u teš­
koću u školi ili negde drugde. Pretpostavljam sada da
sam bio dalekovid. To se slaže sa onim što ja znam o
svojoj ličnosti, ali to mi nije predstavljalo teškoću.
Dobio sam naočare, ali s a m odbio da ih nosim izuzev
za čitanje. I nosio s a m ih u futroli. J a k o sam se suprot­
stavljao ideji da nosim naočare. K a d a sam bio mlad
naočare su za m e n e imale negativno značenje. Ljude sa
naočarama su nazivali četvorooki. Pretpostavljam da
zbog toga nisam hteo da ih nosim. Već p r v e nedelje
sam izgubio naočare. Moja majka, koja je bila previse
koncentrisana na moje zdravlje, insistirala je da idem
po drugi p a r naočara. U to v r e m e joj se nisam mogao
suprotstaviti i otišao sam. A h , nisam mogao zadržati ni
drugi p a r naočara. I one su nestale za nedelju dana.
Moji roditelji nisu mogli dozvoliti sebi još j e d a n trošak
i tako, uprkos zabrinutosti, majka je odustala od
naočara.
252
Moj sadašnji dobar vid pripisujem navici da čitam
pri dnevnom svetlu, kao i pomoći koju mi je pružila
terapija, gde mi je bilo omogućeno da plačem i slobod­
nije izrazim osećanja. Voleo sam sunce i čistu, blistavu
svetlost sunčanog dana. Igrao sam mnogo tenis na zem­
ljanom igralištu, gde sam bio izložen reflektovanoj
sunčevoj svetlosti. Nisam shvatao koliko je to bilo važ­
no sve dok nisam p r e nekoliko godina saznao da je
upravljanje očiju ka suncu i zamišljanje sebe (sa zatvo­
renim očima) na prijatnoj, sunčanoj atmosferi, tehnika
koju koriste praktičari Bejtsovog (Bates) metoda u
tretmanu kratkovidosti. Gledajući unazad, vidim da
sam imao potrebu da i m a m jasan i oštar vid. Ja v e r u ­
jem svojim očima i ja bih opisao sebe kao vizuelno
orijentisanu osobu, što može imati veze sa mojim interesovanjem za telesna izražavanja.
Problemi glave i očiju i bioenergetika
Kratkovidost je najčešći poremećaj očiju — tako čest
da je statistički skoro normalno biti kratkovid. U tom
smislu se može porediti sa bolom u leđima i sa d e ­
presijom, koje mnogi autori smatraju n o r m a l n i m poja­
vama u našoj kulturi, ukoliko nisu takve da p o t p u n o
onesposobljavaju čoveka. Izgleda mi da smo postali t o ­
liko obogaljeni, emocionalno i fizički, da imamo t e n ­
denciju da gledamo na stanje zdravlja kao na a b n o r m a l ­
nost. Na nesreću, to i jeste postala retkost.
Mnogi ljudi koji nose naočare su svesni da naočare
poboljšavaju viđenje na mehanički način, ali da ome­
taju ili sprečavaju izražavanje i k o n t a k t očima. K a d a
radirn sa pacijentima uvek tražim da skinu naočare,
tako da mogu da čitam izraz njihovih očiju i da u s ­
postavim k o n t a k t sa njima. Međutim, u n e k i m slučaje­
vima pacijenti me vide nejasno i to predstavlja p r o b ­
lem. U takvom slučaju n u d i m
kompromis, kada je
neophodno dozvoliti pacijentu da nosi naočare dok raz­
govaramo, ali t r a ž i m da ih skine kada radimo fizičke
vežbe. K o n t a k t n a sočiva imaju isti efekat kao i naoča­
re, ali na manje upadljiv način.
Ubeđen sam da je kratkovidost funkcija poremećaja
vida koji je postao s t r u k t u r i r a n u telu kao poremećaj
očnih jabučica. To se ne razlikuje od drugih telesnih
Poremećaja koji su rezultat hronične mišićne napetosti.
253
U mnogim slučajevima ti se poremećaji prilično sma­
njuju k a d a se otpusti tenzija. Video sam znatne prom e n e u telima ljudi, izazvane bioenergetskim vežbama
i terapijom. Takođe znam osobu koja je potpuno prevazišla kratkovidost radeći Bejtsov metod. J e d n a od
teškoća u radu sa k r a t k o v i d i m očima je to što okul a r n i mišići nisu dostupni dodirivanju i pritiskanju.
Teškoća sa Bejtsovim m e t o d o m je da zahteva podvr­
gavanje intenzivnom p r o g r a m u vežbi očiju, što mnogi
ljudi nisu u stanju da urade. Ako i m a m o u vidu
t a k v e praktične teškoće, ipak ostaje činjenica da se
kratkovide oči mogu popraviti. Video sam takvo dra­
matično poboljšanje koje se pojavilo u toku terapij­
ske seanse. Na žalost, to je bilo p r i v r e m e n o i dobit se
nije potpuno održala. Bez obzira na to, mnogi pacijenti
izveštavaju da im se k a o rezultat bioenergetske terapije
održalo poboljšanje viđenja.
Bioenergetika radi sa telesnim s t r u k t u r a m a i nastoji
da razume s t r u k t u r u dinamski, u smislu snaga koje je
stvaraju. Rajh je smatrao da je s t r u k t u r a zamrznut
pokret i m a d a je to široko i filozofsko stanovište, ono
ima praktičnu p r i m e n u na slučajeve u kojima se struk­
t u r a razvija kao rezultat onoga što se obično naziva psi­
hološkom t r a u m o m . To važi za kratkovide oči koje su
širom otvorene i fiksirane. Pokretljivost očnih jabučica
je slaba. Mišići očiju su zgrčeni i napeti. Ako uspemo
da ponovo uspostavimo pokretljivost očiju, kratkovi­
dost će se znatno smanjiti. Pogled otvorenim očima i
mala izgubljenost očnih jabučica tipične su pojave kod
kratkovidosti. Snažan strah može da izazove t a k a v po­
gled. Kratkovida osoba, m e đ u t i m , ne oseća nikakav
strah, niti je svesna bilo k a k v e veze između očiju i
osećanja straha. Razlog: k r a t k o v i d e oči su u delimičn o m stanju šoka, onemogućavajući registrovanje emo­
cija u tom organu.
Nije teško objasniti strah. K a d a se dete susretne sa
besnim pogledom ili mržnjom u majčinim očima, nje­
govo telo, naročito oči, doživljava stanje šoka. Takav
pogled od roditelja j e d n a k je u d a r c u u lice. Mnoge
m a j k e čak nisu svesne pogleda koje upućuju deci. Ra­
dio sam sa majkom koja je sa t a k v i m mračnim besom
u očima gledala svoju kćerku da s a m se ja uplašio.
Kćerka nije obraćala pažnju; to je možda uobičajena
pojava za nju, izgledalo je da majka nije bila svesna
svog pogleda. Ali, mogu zamisliti k a k o je ličnost te
254
kćeri bila povezana sa tim pogledom. Devojčica je bila
kratkovida. Odavno je morala da spreči bilo k a k v u
svest o majčinom izrazu lica, ali su joj oči bile širom
otvorene sa izrazom straha.
Svaki strah je t r e n u t n i šok za organizam. I strah i
šok proizvode kontrakcije u telu. Uopšte uzev, telo rea­
guje na ovo stanje kontrakcije silovitim izlivima —
plakanjem, vrištanjem, besom. Te reakcije oslobađaju
telo od šoka i s t r a h a i oči se onda vraćaju u svoje
normalno stanje. Šta ako ne dođe do takvog osloba­
đanja? To se dešava kada detinje plakanje, vrištanje
ili temper tantrum, još više izazovu majčin bes ili m r ž ­
nju ili kada dete stalno iznova doživljava majčino n e ­
prijateljstvo.
Ja sam doživeo t a k a v šok kada sam imao devet mese­
ci, k a k o sam n a k n a d n o izračunao, i na m e n e je to imalo
dugotrajni efekat. Srećom, to se nije ponavljalo. P r e
se može reći da me je majka gledala pogledom ljubavi,
i jer s a m bio „ženica njenog oka". Nisu sva deca takve
sreće. Ako dete stalno iščekuje neprijateljski pogled
roditelja, oči će ostati u s t r a h u širom otvorene. Širom
otvorene oči, kao što s a m kazao ranije, proširuju polje
perifernog viđenja, ali smanjuju centralno viđenje. Da
bi ponovo postiglo vizuelnu oštrinu, dete će prisilno
stezati oči, stvarajući rigidnost i napregnutost. Postoji
i drugi element. Uplašene oči imaju tendenciju da k o ­
lutaju naviše. Ta tendencija t a k o đ e može da se prevaziđe n a p o r o m volje, ukoliko dete hoće da očuva sposob­
nost fokusiranja. Ali, n a p o r da se to održi ne može
trajati beskonačno. Posle nekog v r e m e n a mišići oka se
zamore i dete odustaje od naprezanja.
Kratkovidost nastaje k a d a se slomi kompenzacija.
To zavisi od mnogo faktora, uključujući energiju sa
kojom dete raspolaže, i količinu stresa u kući. U m n o ­
gim slučajevima dekompenzacija se uspostavlja izme­
đu deset i četrnaest godina, k a d a detinja seksualnost
koja je u razvoju reaktivira stare konflikte i s t v a r a
»ove. Pokušaj da se uspostavi oštro viđenje propada
i oči ponovo postaju od s t r a h a širom otvorene, ali je
strah nespecifične prirode. Podiže se nova odbrana na
nižem nivou. Mišići u osnovi glave, posebno u okcipitalnom predelu i oko vilica, postaju stegnuti da bi sprečili
Proticanje osećanja do očiju. Taj prsten tenzije je n a ­
đen u svim slučajevima kratkovidosti. Psihološki, dete
255
se povlači u mali, ograničen prostor, zatvarajući u svoj
svet elemente koji ga uznemiravaju.
Kratkovido oko je u stanju šoka, zbog čega speci­
jalne vežbe Bejtsovog metoda za oči, m a d a su neop­
hodne i od koristi, ne rešavaju potpuno problem. Vrednost metoda bi se znatno povećala k a d a bi se radilo
na razbijanju tenzije, što bi omogućilo priticanje uz­
buđenja i energije u oči. Najvažnije je izazvati strah
koji je u osnovi kratkovidosti, da bi se on mogao doživeti i osloboditi. To je osnova bioenergetskog pris­
t u p a kratkovidosti. J e d i n o ograničenje je činjenica da
mnogi pacijenti imaju t a k o mnogo problema i tenzija,
koji traže pažnju, pa se ne može posvetiti problemima
očiju onoliko pažnje koliko je potrebno.
Iz ovog što sam rekao o različitim o d b r a m b e n i m sta­
vovima treba da je jasno da ima slučajeva u kojima se
kratkovidost ne razvija, m a d a su svi uslovi za njeno
pojavljivanje prisutni. Video sam pacijente čije je ži­
votno iskustvo sadržalo j e d n a k ili veći iznos straha,
ali koji nisu postali kratkovidi. Ne verujem da se radi
o razlikama u nasleđu. K a d a je šok roditeljskog nepri­
jateljstva ili odbacivanja ozbiljniji, to se odražava na
čitavo telo. Javlja se izvestan stepen
paralize koja
smanjuje sva osećanja na dubljem nivou i utiče na
ograničavanje svih formi samoizražavanja. To se vidi
kod shizofrenih osoba. Njihov energetski nivo je snižen,
disanje ozbiljno ograničeno, a nivo celokupne pokret­
ljivosti nizak. Kod njih je konflikt pomeren sa predela
očiju na čitavo telo. Oči su prividno pošteđene, zato
što je osoba zatvorila čitav svoj interpersonalni svet,
a ne samo vizuelni. Ali, dok oči shizoidne osobe mogu
da ne b u d u kratkovide, one nisu ni pod nabojem, niti
su ekspresivne. Vizuelna funkcija je očuvana, odvaja­
jući oči od funkcije izražavanja emocija.
Bioenergetska terapija je za problem očiju i opšta i
specifična. Na opštem planu, kao i sa problemima po­
kretljivosti i vokalnog izražavanja, t r e b a podići paci­
jentov energetski nivo potpunijim i dubljim disanjem.
Ne samo da to povećava telesne senzacije i osećanja
već obezbeđuje višak energije p o t r e b n e za naboj pe­
rifernih tačaka k o n t a k t a sa svetom, uključujući i oči.
Disanje ima pozitivan efekat na oči. Posle upornog du­
bokog disanja kroz razne vežbe, oči mnogih pacije­
n a t a postaju p r i m e t n o sjajnije. S a m i pacijenti, kao što
256
sam već pomenuo, ponekad saopštavaju da im se vid
popravio. Vežbe uzemljavanja t a k o đ e pomažu tom p r o ­
cesu.
Specifična terapija poremećaja očiju zahteva znanje
o putevima kojima energija protiče do očiju. Postoje
dva t a k v a p u t a koja ću opisati i prikazati na slikama.
Jedan je duž tela, od srca, kroz grlo i lice do očiju.
Osećanje povezano sa t i m protokom je čežnja za kon­
taktom, posezanje očima da bi se osetilo i dodirnulo.
To stvara topao, molećiv pogled. Drugi p u t jc duž le­
đa, penje se do v r h a glave, p r e k o čela do očiju. T a k a v
protok stvara agresivnu k o m p o n e n t u pogleda. Najbo­
lje se može razumeti izrekom „upija očima". Kod n o r ­
malnog gledanja te dve k o m p o n e n t e su prisutne u raz­
ličitim stepenima. A k o je nežna komponenta vezana za
čežnju presečena, pogled će biti tvrd, čak i n e p r i j a t e l j ­
ski. Može biti tako j a k kao da odguruje drugu osobu.
Ako je agresivna komponenta slaba, pogled će biti m o -
lećiv, ali neće uspevati da dodirne drugu osobu. Da
bi se imao dobar k o n t a k t očima, potrebnu su obe k o m ­
ponente.
Slika prikazuje ta dva puta, plus treći u osnovi moz­
ga koji povezuje vizuelne centre direktno sa retinom.
17
257
Mada nema objektivnog dokaza o tim putanjama, nji­
hovo postojanje je podržano subjektivnim iskustvom i
kliničkim posmatranjem. K a o rezultat bioenergetskih
vežbi, mnogi pacijenti govore da osećaju kretanje ener­
gije u očima duž tih p u t e v a . Te senzacije se potkrep­
ljuju kada se vidi da pacijentove oči postaju sjajnije,
pod većim n a p o n o m i da su više u kontaktu. Kada
su ti putevi otvoreni i k a d a energija protiče slobodno
i potpuno do očiju, one su relaksirane. Osoba je u sta­
nju zadovoljstva, što se manifestu je kroz glatko čelo,
opuštene obrve, sužene ženice i fokusirano viđenje.
Na sledećem dijagramu se vidi povlačenje energije iz
očiju zbog straha. To povlačenje energije stvara tipi­
čan izraz straha. K a k o je agresivna k o m p o n e n t a po­
vučena duž svog puta, obrve se podižu a oči širom
otvaraju. Ako je strah intenzivan, može se čak videti
kako se kosa diže na glavi a leđa i v r a t se zatežu. Ka­
da je povučena nežna komponenta, vilica pada a usta
se širom otvaraju Ako je doživljaj t r e n u t a n , energija
teče nazad u oči a crte se relaksiraju. Međutim, ako
je strah postao s t r u k t u r i r a n u telu kao hronično sta­
nje strepnje, energija se zatvata u prsten tenzije oko
osnove glave. Sada, osoba m o r a da ulaže svestan na­
por da fokusira pogled, što nameće j a k teret očnoj
258
jabučici i o k u l a r n i m mišićima. Deo tog napora sa­
drži isturanje vilice da bi se prevazišlo osećanje p r e strašenosti. Isturajući vilicu, osoba k a ž e : „Neću dozvoliti
da se plašim". Međutim, taj n a p o r stvara unutrašnji
konflikt između osećanja i stavova, što povećava m i ­
šićnu napetost.
P r e nekoliko godina sam kratkotrajno radio sa mla­
dim čovekom koji je imao razroke oči. Video je samo l e vim okom. Vid desnim okom, m a d a normalnim, bio
je potisnut da bi se izbeglo stvaranje dvostruke slike,
jer nije bio u stanju da fokusira sa oba oka. Kao dete
je imao dve operacije očiju, ali to nije donelo trajniji
rezultat. Ne samo da mu je desno oko bilo okrenuto
napolje nego mu je čitava desna s t r a n a lica bila malo
skvrčena. Dodirivanjem se mogao otkriti snažan grč
sa desne strane okcipitalnog polja. Taj mladić je bio
sin psihologa koji je učestvovao u profesionalnom bioenergetskom radu. On je videokamerom snimao šta
radim. Moja intervencija je bila eksperimentalna. Bio
sam zainteresovan da saznam da li se može uticati na
razrokost oslobađanjem tenzije leđa i glave. Prstima
sam snažno pritiskao zgrčene mišiće otprilike trideset
sekundi i osetio sam da su se relaksirali. Nekoliko lek a r a koji su posmatrali šta r a d i m bili su zapanjeni
kada su videli da su oči pacijenta prestale da budu
razroke. Mladić se okrenuo i rekao mi da vidi j e d n u
sliku sa oba oka., a ja s a m takođe primetio da su
mu oči bile u fokusu. P r o m e n a je bila dramatična, ali
nije dugo trajala. Grč se kasnije povratio i desno oko
je ponovo o d l u t a l e Ne znam da li bi n a s t a v a k t e r a ­
pije doveo do trajnog poboljšanja. Nikada više n i ­
sam video tog mladog čoveka i n i k a d a više nisam radio
sa sličnim slučajem. Ali, uveo sam kao p r a k s u sa svim
pacijentima da smanjim tenziju u okcipitalnom delu,
koristeći različite pritiske na mišiće dok pacijent foku­
sira oči na plafon. S m a t r a m da taj postupak u celini
ima pozitivan efekat na oči.
Međutim, glavni terapeutski cilj u radu sa očima je
oslobađanje s t r a h a koji se u njima zadržava. Da bih
to postigao, koristim sledeći postupak. Pacijent leži na
krevetu sa savijenim kolenima i sa unazad zabačenom
glavom. Kažem mu da se ponaša kao da doživljava
strah — da podigne obrve, širom otvori oči i da pusti
da mu vilica padne. R u k e drži oko dvadeset santimet a r a ispred lica sa dlanovima napolje i raširenim p r s 17»
259
tima, kao u stavu zaštite. Onda se nagnem n a d paci­
jenta i kažem mu da me gleda direktno u oči koje su
oko trideset s a n t i m e t a r a udaljene od njegovog lica. Bez
obzira na to što je pacijent u nemoćnom položaju, i
sa izrazom straha, vrlo malo njih sebi dopušta da se
oseća prestrašeno. Često pacijent gleda u m e n e sa smeh o m na u s n a m a kao da kaže: „Nema razloga da se
plašim. Nećeš me povrediti, j e r sam dobar dečak". Da
bih prebrodio tu o d b r a n u negiranja, primenjujem pri­
tisak palčevima na obe s t r a n e nosa. To sprečava paci­
jenta da se smeši i uklanja masku sa lica.
Ako se u r a d i k a k o valja (moram dodati da taj pos­
t u p a k zahteva dosta iskustva i sposobnosti), to često
izaziva osećanje s t r a h a i može se pojaviti krik, kao
odbrana od s t r a h a koji se povlači. Ako se kaže paci­
j e n t u da ispušta zvuke p r e nego što se primeni priti­
sak, oslobađanje k r i k a se olakšava. Čim počne vriš­
tanje, ja prestajem sa pritiskom, ali u mnogim slu­
čajevima se vrištanje nastavlja i kada sklonim ruke,
sve dok su oči širom otvorene. Čitalac se možda seća
šta se meni desilo tokom p r v e seanse sa Rajhom. Rajh
nije morao da koristi n i k a k a v pritisak da bi se poja­
vio krik. Međutim, ima malo pacijenata koji će spon­
t a n i m vrištanjem izražavati strah. Neki ne reaguju
čak i k a d a se izvrši pritisak. U tim slučajevima je
o d b r a n a od straha još dublje ukorenjena.
Pretpostavljam da moje oči izgledaju pacijentu snaž­
ne i možda tvrde dok vršim pritisak. Osećam da poči­
nju da mekšaju kada pacijenti počnu da vrište, j e r ja
saosećam sa njima. Posle vriska obično kažem pacijen­
tu da posegne i dodirne moje lice r u k a m a . S m a t r a m
da vrisak oslobađa strah i otvara p u t nežnim oseća­
njima i osećanjima ljubavi. Dok gledamo j e d a n u d r u ­
gog, pacijentove oči obično mekšaju i p u n e su suza­
ma, k a o da čeznu za k o n t a k t o m sa m n o m (kao suro­
gatom m a j k e ili oca). Taj postupak se obično završava
zagrljajem, pri čemu pacijent duboko jeca.
Kao što sam pomenuo, taj postupak nije uvek efi­
kasan. Mnogi pacijenti su previše zastrašeni da bi doz­
volili da strah ispliva na površinu. K a d a se to desi,
efekat je dramatičan. J e d n a pacijentkinja mi je rekla
da je dok je vrištala videla oca k a k o je besno gleda,
kao da hoće da je tuče. Drugi pacijent je rekao da
je video majčine besne oči iz vremena kada je imao
oko godinu dana. J e d n a žena se osećala tako oslobo260
đena otpuštenog s t r a h a da je skočila sa kreveta i potr­
čala da zagrli muža koji je bio u istoj sobi. J e d a n čo­
vek koji je neko vreme bio na terapiji osećao se toliko
potresen da je sav slomljen napustio moju kancelariju.
Odmah je otišao kući i spavao dva sata. Javio se čim
se probudio. Zvao je da kaže da oseća radost koju n i ­
kada ranije nije doživeo. Radost je bila reakcija na
oslobađanje užasa.
Ima još mnogo drugih postupaka koji se mogu ko­
ristili za pokretanje osećanja u očima. Važno je opi­
sati j e d a n od njih — pokušaj da pacijent „izađe" kroz
oči, uspostavljajući k o n t a k t sa mojim očima. U tom
postupku pacijent takođe leži na k r e v e t u u istom polo­
žaju. Ja se naginjem nad njega i tražim da posegne
prema gore i dodirne r u k a m a moje lice. Stavljam pal­
čeve na njegovo čelo i nežnim i umirujućim pokretima
pokušavam da uklonim svaki izraz anksioznosti ili bri­
ge koji bi mogao uzrokovati mrštenje obrva. Pošto
gledani toplo u njene ili njegove oči, često vidim malo
dete koje viri iza zida ili kroz r u p u na zidu. želeći
da izađe, ali se ne usuđuje. To je dete koje se krije
od sveta. Mogu mu reći: „Izađi da se igraš sa m n o m .
Dobro je kada se izađe". Fascinirajuće je posmatrati
reakcije kada se oči relaksiraju i osećanja protiču u
njih i kroz njih. To malo dete beznadežno želi da iza­
đe i da se igra, ali je n a s m r t prestrašeno da će se
povrediti, da će biti odbačeno ili da, će mu se drugi
podsmevati. Potrebno je da ga u v e r a v a m da treba da
se upusti u opasan poduhvat, posebno je p o t r e b a n moj
dodir pun ljubavi. A k a k v o je osećanje kada se pojaviš
a ljudi te p r i h v a t a j u !
Iskustvo kao što je ovo može da se dogodi posle dugo
vremena, dok pacijent otkrije i prizna skriveno dete
u sebi. Ali k a d a j e d n o m to svesno prizna, otvoren je
p u t za analiziranje i rad na svim anksioznostima i
strahovima koji su prisilili dete da se skrije i zakopa
svoju ljubav. Jer, dete je puno ljubavi i to je ljubav
koju se ne usuđujemo da izrazimo u akciji kroz oči,
glas i telo.
Sve te reakcije su uočene i d i s k u t o v a n e ; one su
najbolje žito za analitički mlin, pošto su iskustva n e ­
posredna i ubedljiva. Naravno, mnogo zavisi od senzitivnosti terapeuta i njegove slobode da uspostavi k o n ­
takt, da dodiruje i da b u d e dodirivan, posebno zavisi
od njegove sposobnosti da ne dozvoli razvijanje lic261
nog emocionalnog odnosa sa pacijentom. Situacije te
vrste lako mogu navesti t e r a p e u t a da se rastereti svoje
sopstvene potrebe za kontaktom, uspostavljajući ga sa
pacijentom. Tragična greška je ako do toga dođe. Sva­
ki pacijent poseduje sve što je potrebno da bi prihva­
tio sebe i borio se sa svojim p o t r e b a m a i osećanjima.
Ako još m o r a da se bavi ličnim osećanjima terapeuta,
stvara se nepremostiva p r e p r e k a oporavljanju vladanja
sobom. On će reagovati na terapeutova osećanja da bi
izbegao svoja; videće t e r a p e u t o v u potrebu k a o veću
od svoje i na k r a j u će izgubiti osećanje sopstvenog ja,
kao što je jednom uradio dok je bio dete k a d a je bio
u konfliktu između svojih potreba i svojih prava i po­
treba i prava roditelja. Pacijent plaća terapijske sean­
se da bi one bile orijentisane samo na njegove prob­
leme, i to je izdaja poverenja ukazanog terapeutu
ukoliko t e r a p e u t koristi tu situaciju za ličnu dobit.
Treba dodati još jednu opomenu, čak i ako je to po­
navljanje. Bez obzira na to kolika je pacijentova reg­
resija na nivo deteta u toku seanse, on ipak ostaje
odrastao čovek. potpuno svestan te činjenice. Dodiri­
vanje m e đ u odraslima uvek ima erotsko ili seksualno
značenje. Covek ne dodiruje n e u t r a l n o telo, nego do­
diruje muškarca ili ženu. To je prirodno. Ali, ako je
čovek svestan pola d r u g e osobe, biće takođe svestan
i njene ili njegove seksualnosti. Međutim, seksualnost
ne znači genitalnost. Mnogi pacijenti kada me dodiruju
imaju svest da sam ja m u š k a r a c . Neki mogu odgurnuti
u s t r a n u svest o tome, ali bez obzira na to, ona je pri­
sutna. K a k o se treba ponašati u toj situaciji?
Za mene, to je stvar principa i pravilo bioenergetske
terapije — nema seksualnog akting auta sa pacijenti­
ma. To se može lako dogoditi na suptilan ili na otvo­
ren način. Terapeut treba da b u d e oprezan sve vreme,
da ne dozvoli tu mogućnost. Z n a m da mnoge pacijentkinje imaju seksualna osećanja p r e m a meni. Mnoge
su mi to i kazale. To ide dotle i ne dalje. Moja ose­
ćanja nisu njihova briga i bila bi velika greška unositi
moja osećanja u terapijsku situaciju. Možemo, ukoliko
je preporučljivo govoriti o njima, ali ako ja nisam
u stanju da ih čuvam za sebe; ne mogu raditi ni dob­
ru terapiju. Terapeut mora biti sposoban da čuva svo­
ja osećanja — to jest da vlada sobom.
Govorio sam o prepuštanju. Uzdržavanje je jednako
važno i jednako se u bioenergetici naglašava. To će
262
biti j e d n a od tema sledeće i poslednje glave. Uzdrža­
vanje je svesno i voljno, što pretpostavlja sposobnost
prepuštanja. Ako se neko ne može prepustiti, jer je
uzdržavanje nesvesno i s t r u k t u r i r a n o u telu, ne može
se govoriti o uzdržavanju kao svesnom izražavanju se­
be. Covek se t a d a ne u z d r ž a v a ; on biva zadržavan.
Glavobolje
Tema „glavobolja" pripada poglavlju o samoizražavanju, jer su n e k e glavobolje uzrokovane naprezanjem
očiju, što je po m o m mišljenju povezano sa inhibicijom samoizražavanja. Nisam autoritet za probleme gla­
vobolja, ali i m a m prilično iskustva u r a d u sa glavo­
boljama mojih pacijenata i drugih ljudi. Bioenergetsko
razumevanje tenzija daje dobru osnovu za pokušaj razumevanja tog problema.
Nekoliko p u t a sam j a v n o demonstrirao k a k o se čo­
vek može osloboditi glavobolje, oslobađajući se mišićne
napetosti. Držeći j a v n a predavanja, pitao sam da li
neko od prisutnih ima t r e n u t n o glavobolju.
Obično
bude b a r jedan, i ja mu kažem da dođe pred publiku
tako da mogu da p o k u š a m da ga oslobodim glavobolje.
Postupak je vrlo prost. Osoba sedi na stolici, dok ja
dodirujem tenziju u osnovi glave u okcipitalnom p r e ­
delu, na v r h u lobanje i u frontalnim delovima. Onda
levom r u k o m držim njegovo čelo, a desnom m a s i r a m
napete mišiće sa zadnje strane glave. Posle otprilike
jednog minuta levom r u k o m p r i d r ž a v a m zadnji deo
glave i desnom r u k o m m a s i r a m frontalni deo. U neko­
liko koraka okružujem mu skalp obema r u k a m a ; sa
prstima povrh lobanje, nežno mu p o m e r a m skalp sa
jedne na drugu stranu. Tada objašnjavam publici da
to odvrćem zaglavljen poklopac na glavi. Do sada je
taj postupak uspevao bez greške i osoba na moje pi­
tanje odgovara da više nema gavobolju.
Taj postupak je, međutim, uspešan samo kod gla­
vobolja nastalih zbog tenzije. Migrena se razlikuje i
zahteva drugačiji pristup. Za koji t r e n u t a k ću objas­
niti razliku.
Postupak opisan gore otkrio sam slučajno. P r e mnogo
godina posetio sam rođake koje dugo nisam video. Interesovala. ih je v r s t a mog psihijatrijskog r a d a ^ k o j i
uključuje rad sa telom. Objasnio sam ulogu mišićnih
263
tenzija kod emocionalnih problema, ali mislio sam da
bi bilo korisnije da im pokažem svoj pristup. Pošto
sam im rekao da mnogi ljudi imaju priličan iznos
tenzije u leđima i vratu, u osnovi glave, došao sam
do mog rođaka, stavio r u k e na njegovu glavu i lagano
masirao to područje. On je imao nešto tenzije, ali to
nisam komentarisao. To je bilo sve. K a d a smo se vra­
tili kući moja supruga je poslala pismo zahvalnosti na
gostoprimstvu. Posle d v e nedelje s a m dobio odgovor:
„Ne znam šta si uradio sa mojim mužem, ali on se
oslobodio glavobolje koju je i m a o poslednjih petnaest
godina".
Napetost u osnovi glave se u p o r e đ u j e sa napetošću
u predelu leđa. Cesto se zajedno pojavljuju kod iste
osobe i oba izražavaju p o t r e b u za održavanjem kon­
trole. Tenzija na v r h u je somatski ekvivalent psihološ­
ke zapovesti .,ne gubi glavu". To znači: „Ne dopuštaj
čak ni osećanjima da se ispolje bez kontrole". Tenzija
u donjem delu ima isto značenje za seksualnost. Ja
bih odgovorio na zapovest „Ne puštaj dupe da trči sa
tobom". Mnogi od n a s su vrlo predani kontroli.
Vratimo se na slike iz p r e t h o d n o g dela da bi prika­
zali ideju o uzroku nekih glavobolja.
Slika prikazuje put proticanja energije il uzbuđenja
duž zadnje strane vrata, p r e k o v r h a glave do očiju i,
mada nije prikazano, do gornje vilice. Taj protok nosi
agresivnu k o m p o n e n t u svih osećanja. To je neophod­
no u akcijama kao što su gledanje i izgovaranje. Ako
stavimo poklopac na n a š u agresiju, neizbežno se po­
većava pritisak na poklopac, stvarajući glavobolju.
Poklopac je figurativan pojam, ali u n e k i m slučaje­
vima je čitav vrh glave napet, tako da se ponaša kao
poklopac. U tim slučajevima glavobolja se doživljava
u celoj glavi. U drugim slučajevima postoji granica
tenzije oko glave i na nivou čela. koja sprečava p r o ­
bijanje agresivnih impulsa. Pritisak se izgrađuje oko te
granice i bol se uopšte uzev oseća kao da prolazi kroz
čelo a ponekad i kroz zadnji deo glave. K a d a se te
tenzije oslobode, glavobolja nestaje.
Takođe je moguće otkloniti glavobolju izražavanjem
blokiranog osećanja. Međutim, retko se dešava da oso­
ba sa glavoboljom zna šta je tišti. K a d a je konflikt
svestan i osećanja su svesna. To znači da su stigla do
površine uma. Neko može osećati napetost u glavi, ali
to nije isto što i glavobolja. Glavobolja nastaje zbog
nesvesnih snaga; osećanja i tenzije koje blokiraju ose­
ćanja su ispod nivoa svesti. Sve što čovek oseća je
bol od pritiska. To objašnjava zašto glavobolja, kao u
slučaju mog rođaka, može trajati godinama.
Glavobolja od migrene, po m o m iskustvu, proizlazi
iz blokiranja osećanja žudnje. To osećanje se uglavnom
nosi kroz arterije. U svojoj prvoj knjizi sam istakao
da je eros povezan sa protokom krvi koja prenosi ose­
ćanje od srca. Medicinski je poznato da su kod mig­
rena arterije u glavi sužene i da pritisak krvi uzro­
kuje intenzivan pulsirajući bol.
Ali, m a d a erotsko, osećanje žudnje teče kroz k r v n e
kanale, nije ograničeno samo na njih. Uzbuđenje
ili energetski naboj prolaze p r e m a gore, kroz prednji
deo tela, kao što je prikazano na slici — izraz traže­
nja u očima, ustima i kroz posezanje za k o n t a k t o m
r u k a m a . U takvim slučajevima sam našao da postoji
polje jake mišićne tenzije sa strane vrata, tačno ispod
ugla vilice. Slab pritisak na to polje proizvodi sevajući
bol u očnoj duplji. Ta tenzija je uvek sa o n e strane sa
koje je i glavobolja, ali zašto je to usmereno samo na
jednu stranu ne znam.
264
265
Migrenske glavobolje su pogodne za terapijski rad.
Radio s a m sa osobom koja je mnogo godina patila od
migrene i uspeo sam p r v o da smanjim učestalost i j a ­
činu glavobolje, a najzad i da je eliminišem. Ponekad
s a m uspevao da oslobodim pacijentkinju n a p a d a gla­
vobolje pomažući joj da rastereti svoja osećanja pla­
kanjem ili vrištanjem. Ponekad, kada je n a p a d trajao
satima, taj postupak je smanjivao intenzitet, ali nije
otklanjao glavobolju. Međutim, posle prespavane noći
koja je sledila seansu, glavobolja je neizbežno nesta­
jala. Uvek je bilo neophodno da plače sa obiljem suza
da bi se uklonio bol iza očiju.
Ta pacijentkinja je teško izražavala potrebu za bliskošću i za kontaktom. Bilo joj je neprijatno i zastra­
šujuće da dodirne r u k a m a moje lice na topao, oseća j an
način. Takođe je bila velikim delom seksualno inhibirana, k a o što bi čovek i očekivao od tako ozbiljnog
blokiranja bilo kakvog izražavanja čežnje. Obično je
dobijala napad neposredno p r e nego što je trebalo da
izađe na sastanak, ukoliko je pri tom imala neka ose­
ćanja. Glavobolje su uvek bile ozbiljnije kad god sam
ja bio na putu ili odmoru. Telefonski razgovor sa mnom
je pomagao i često mi je telefonirala sa. velikih u d a ­
ljenosti. Naravno, uspostavila je sa m n o m snažan trans­
fer osećanja koja je imala prema svome ocu, što joj
je bilo teško da to prizna. Bilo je neophodno analitički
prorađivati transferne p r o b l e m e i obelodaniti njenu
čežnju za bliskošću sa svojim ocem. da bi glavobolja
mogla da se otkloni. Ali, siguran sam da će se ona
osloboditi svoje t o r t u r e samo ukoliko stekne sposob­
nost da izražava osećanje očima i glasom.
J e d a n moj pacijent je primetio da kod migrene ose­
ćanja idu uz dlaku" . Osećao sam da je to valjano za­
pažanje. O b r t a n j e pravca bi trebalo da pomogne. To
se može uraditi kroz vežbe uzemljavanja; to neće po­
moći ukoliko je napad u p u n o m jeku, ali nalazim da
su vrlo korisne bilo da osoba oseća da joj se n a p a d
približava, ili k a d a je na s a m o m početku napada.
S t r a h od prepuštanja uzemljavanju a sopstvenoj sek­
sualnosti je povezan sa anksioznošću padanja. To pominjem zbog mučnine koja neizbežno prati jak n a p a d
migrene — mučnine izazvane grčenjem dijafragme ve­
zane za strah od prepuštanja.
Ma koliko da sam efikasan ja ili bilo koji drugi bio­
energetski t e r a p e u t sa fizičkim pristupom, nema ličnosti
ili emocionalnog problema koji može biti p r o r a đ e n bez
prethodnog proširivanja polja svesnosti pacijenta radi
razumevanja svojih problema. Ali, razumevanje nije
samo intelektualna operacija. Za mene to znači stajati
ispod ili saosećati odozdo. To podrazumeva k r e t a n j e
od korena situacije i osećanja onih sila koje utiču na
osećanja i ponašanje i koji ih oblikuju.
51
Svaka osoba koja pati od migrene ima seksualnu
zakačaljku koja nema veze sa seksualnom aktivnošću.
Znam mnogo pacijenata koji su patili od migrene, a
koji su bili seksualno aktivni. Glavobolja nastaje zbog
sputavanja nežne i erotske komponente seksualnosti.
Osećanaj su išla do glave umesto do genitilnog a p a r a t a
gde bi se mogla rasteretiti. Onaj k r a j tela na kome je
glava ne obezbeduje tu vrstu oduške. Plakanje i vriš­
tanje će osloboditi t r e n u t n u napetost, ali oni nisu re­
šenje problema. Rešenje je u sposobnosti da se ima
orgazam.
266
267
X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST
Proširivanje
svesti
U poslednjoj deceniji se razvilo posebno interesovanje za ono što se naziva proširivanjem svesti. Usmerenost na proširivanje svesti je deo novog humanis­
tičkog pristupa psihologiji, koji je izrastao iz treninga
senzitivnosti, pokreta susretanja, geštalt terapije, bioenergetike i drugih modaliteta za proširivanje svesti o
sebi i drugima. Pošto je bioenergetika doprinela tome,
i pošto pripada humanističkom pristupu, važno je ra­
zumeti ulogu svesti u bioenergetskoj terapiji i kako
se svest takvom terapijom proširuje.
Treba, međutim, priznati da ta ideja nije nova u
ljudskoj kulturi, jer je k u l t u r a rezultat stalnog ljud­
skog napora da proširi svoju svest. Svaki korak u raz­
voju k u l t u r e — bilo da je to religija, umetnost, pri­
rodne n a u k e ili upravljanje — sve to predstavlja p r o ­
širenje svesti. Ono što je novo u ovom pristupu jeste
svesna usmerenost na potrebu da se proširi svest. Taj
razvoj mi sugeriše da mnogi ljudi doživljavaju našu
kulturu kao ograničavajuću i sputavajuću i osećaju se
fizički ugušeni povećanom materijalističkom orijentaci­
jom. Ljudi osećaju beznadežnu potrebu da unesu malo
svežeg vazduha u svoj um i pluća.
Beznađe je najmoćnija motivacija za promenu, ali
nije najpouzdanija . Vrlo malo znamo o prirodi svesti
i u našem beznađu da nešto promenimo, pravimo loš
izbor. Previše često beznadežna osoba skače iz vrućeg
tiganja u vatru. Naivno je verovati da svaka promena
59
59
Lowen, The Betrayal of the
diskusiju psihologije beznadežnosti.
268
Body.
op.
eit.,
ima
potpuniju
mora biti nabolje. Ljudi, kao i kulture, mogu ići niz­
brdo, kao i u z b r d o ; tok istorije je pokazao da postoje
periodi evolucije i devolucije. Skoro je bez izuzetka
tačno da reakcija na bilo koju situaciju ide do s u p ­
rotne krajnosti, posle čega dolazi do spore integracije
dve suprotnosti, da bi se započeo nov pokret n a p r e d o ­
vanja.
Ako se naša k u l t u r a i svest koju ona predstavlja
mogu opisati kao mehanicistički, onda bi reakcija p r o ­
tiv toga mogla voditi misticizmu. Tim t e r m i n i m a nisu
potrebne definicije. Filozofija mehanicizma se bazira na
pretpostavci da postoji direktna i neposredna veza iz­
m e đ u uzroka i posledice. Pošto ta pretpostavka leži
u osnovi našeg tehnološko-računskog stanovišta, može
se opisati kao mehanicistička. Prost p r i m e r mehanicis­
tičkog mišljenja je gledanje na kriminal kao na pojavu
direktno uzrokovanu siromaštvom. Ima, n a r a v n o , od­
nosa između siromaštva i kriminala, odnosa izraženog
u izreci „Siromaštvo rađa kriminal", ali naivno je v e ­
rovati da siromaštvo uzrokuje kriminal; t i m e se p r e ­
viđaju kompleksni i suptilni faktori koji utiču na po­
našanje. Nedostatak tog mišljenja se pokazuje u p o ­
rastu kriminala u periodu ekonomskog prosperiteta.
Mistični stav, pak, negira vrednost zakona uzroka i
posledice. On vidi sve fenomene kao manifestacije u n i ­
verzalne svesti i negira važnost individualne svesti. U
svetu u kome je zakon uzročnosti samo iluzija, akcija
n e m a nikakav smisao. Mističar je svojim verovanjem
prisiljen da se povlači od sveta. Okreće se u n u t r a da
n a đ e smisao života i tada, to se stvarno dešava, on
otkriva svoje jedinstvo sa svim životom i univerzu­
mom. Ili, u n a j m a n j u r u k u , on stalno teži ka tome, jer
život ne dozvoljava p o t p u n o povlačenje od sveta koji
održava život, izuzev povlačenja kroz smrt. Ne može
potpuno da transcendira svoje postojanje ni mističar
niti bilo koje drugo biće.
U sadašnjem stanju reakcije protiv mahanicističke
filozofije naše k u l t u r e lako možemo biti zavedeni u v e renjem da je rešenje u misticizmu. I zaista, mnogo
ljudi se okrenulo misticizmu da bi svoju svest oslobo­
dili spona mehanicističkog posmatranja života. Ne v e r u ­
j e m da je to n a p r e d a k . Ne kažem da je misticizam p o ­
grešan, jer ima u n j e m u n e k e istine. Ali, nije ni m e ­
hanicizam pogrešan, j e r je n a u k a koja je proizašla iz
njega pokazala da u izvesnim situacijama — naime,
269
u zatvorenom sistemu gde varijable mogu biti kontrolisane ili određene — zakon uzroka i posledica zaista
funkcioniše. Život, m e đ u t i m , nije zatvoren, već otvo­
ren sistem; sve varijable koje utiču na ljudsko pona­
šanje mogu biti nepoznate ili nekontrolisane, tako da
zakon uzročnosti nije p o t p u n o primenljiv. S druge stra­
ne, ima mehanicizma u životu, kao i dinamizma, i ako
zarijem nož u tvoje srce, zasigurno ćeš umreti, j e r bih
time uništio sposobnost srca da izvodi mehaničku funk­
ciju p u m p a n j a krvi.
Ako ni jedno ni drugo nije pogrešno, onda su samo
delimično tačni i t r e b a da vidimo šta je istina i kako se
svako od njih uklapa u tu sliku. Recimo ovako. Postoji
objektivna valjanost mehanicističkog stava. U svetu ob­
jekata ili stvari, posebno materijalnih, izgleda da važi
zakon uzroka i posledice. Misticizam može zahtevati
subjektivnu valjanost, j e r opisuje spiritualni svet gde
objekti ne postoje. Ali, postoje oba sveta, jer nijedan
ne negira drugi, tako da je normalno ljudsko biće u
dodiru sa oba, doživljavajući sebe i kao subjekt i kao
objekt. Ne verujem da to važi samo za ljude — izgle­
da da viši životinjski organizmi takođe funkcionišu u
oba sveta — ali, ono što jeste jedinstveno za čoveka
je njegova svest o polarnosti ta dva položaja. Takođe
je za čoveka jedinstvena mogućnost deljenja jedinstva
unatrašnjeg i spoljašnjeg, kao što je konačno podelio
i jedinstvo atoma, stvarajući objektivan užas n u k l e a r ­
ne bombe, što je potvrda subjektivnog t e r o r a raza­
ranja sveta karakterističnog za shizoidnu ličnost.
Prost dijagram može jasnije pokazati te odnose nego
reči. Predstavićemo organizam čoveka krugom sa cen­
trom ili nukleusom. Impulsi polaze iz centra ili jezgra,
dok pulsiranje energije protiče u talasima p r e m a p e r i ­
feriji k r u g a u situaciji kada je organizam u interakciji
sa okolinom. U istu vreme se stimulusi koji nastaju u
spoljašnjem svetu kreću ka organizmu koji reaguje na
neke od njih.
Gledajući tu sliku, podsećamo se jednoćelijskog orga­
nizma okruženog posebnom, polupropustljivom m e m ­
branom predstavljenom na slici krugom. Ljudski orga­
nizam počinje život kao j e d n a ćelija i mada se ta će­
lija astronomski umnožava da bi nastao čovek, u ener­
getskom jedinstvu zadržava funkcionalni identitet jed­
ne ćelije koja je bila njegov začetak. Ziva m e m b r a n a
okružuje svaki organizam, stvarajući njegovu indivi­
dualnost i odvajajući ga od sveta. Ali, ta m e m b r a n a
nije zid; ona je selektivno propustljiva; dopušta razm e n u između individue i sveta.
U zdravom stanju čovek opaža k o n t a k t između svog
jezgra i spoljašnjeg sveta. Impulsi iz pulsirajućeg jez­
gra (srca) otiču u svet, a događaji iz spoljašnjeg sveta
dosežu i dodiruju srce. Kao entitet koji reaguje, on
oseća da su on, svet i kosmos jedno. On ne poseže
samo na mehanicistički način, k a k o bi teorija uslovljavanja ponašanja htela da verujemo, već reaguje osećanji­
ma iz srca i iz jedinstvenosti svog individualnog bića.
Ali, takođe, pošto je svestan svoje individualnosti, s v e ­
stan je i da njegove reakcije i spontano ponašanje
utiču na svet i ljude u svojoj uzročnosti i on može
preuzeti odgovornost za te akcije. J e r uzročnost zaista
postoji; ako ja u r a d i m nešto što tebe povređuje, m o r a m
preuzeti odgovornost za bol koji ti nanosim.
Normalna situacija je poremećena kada čovek posta­
ne „oklopljen", k a k o je to Rajh opisao. Na dijagramu
je to oklopljavanje prikazano k r i v u d a v o m linijom koja
leži ispod površine ili m e m b r a n e organizma. U stvari,
oklopljavanje razdvaja osećanja jezgra od senzacija sa
periferije. Čineći to, ono deli jedinstvo organizma i
pravo jedinstvo svoga odnosa prema svetu. Sada orga­
nizam ima unutrašnja osećanja i spoljašnje reakcije,
270
271
unutrašnji i spoljašnji svet sa kojim se identifikuje, ali,
zbog rascepa, ta dva sveta nisu zajedno. Oklopljavanje
je kao zid i osoba može biti na jednoj ili drugoj strani,
ali ne na obe u isto vreme.
Verujem da smo sada u situaciji da razumemo proble­
me misticizma s p r a m mehanicizma. Oba stanja su rezul­
t a t oklopljavanja. Misticizam živi u unutrašnjem svetu
i odvojio se je od zbivanja u spoljašnjem svetu. Za
njega je zakon uzročnosti irelevantan; jedino što je
važno jeste da se pokuša da se ostane u dodiru sa pul­
siraj ućim jezgrom. Ako pokuša da se uključi u svet
objekta, morao bi da pređe na drugu stranu zida i tako
da izgubi k o n t a k t sa jezgrom. Mehanicista, koji je sa
druge strane zida, izgubio je k o n t a k t sa jezgrom. On
vidi i oseća samo to k a k o on sam reaguje na događaje
na uzročan način, i veruje da je život p u k a s t v a r uslovnih refleksa. Pošto objekt i događaji određuju njegove
reakcije, njegova energija je posvećena manipulaciji
sredinom koju oseća kao otuđenu i neprijateljsku p r e ­
ma svome biću.
Mistična svest je sasvim suprotna od mehanicističke.
Ova d r u g a je sužena i jasnije usmerena, jer svaki
objekt u okolini treba da b u d e izolovan da bi bio kon­
trolisan. Događaji takođe t r e b a da budu izolovani i
272
proučavani kao posebna zbivanja, sa rezultatom da se
istorija vidi p r e kao serija događaja, nego k a o nepres­
tano nastojanje i borba ljudi da shvate potencijal svo­
jih života. Ne želim da stvorim utisak da je m e h a n i ­
cistička svest p o t p u n o loša; ona se razvija v a n j a k o g
osećanja individualnosti i egoizma zapadnog čoveka
kroz vekove n a p o r a da se potvrdi sloboda pojedinca.
Nasuprot tome, svest mistika je šira, ali tako široka u
svojoj krajnjoj formi da kao da se razliva i biva lišena
smisla. Pretpostavljam da prosto možemo reći da dok
mehanicistička svest ne vidi šumu od drveća (pošto ima
tendenciju da ih poseče), mistična svest ne vidi drveće
od šume. Sećam se nekih ljudi koji su tako mnogo
voleld d r u g e ljude da nisu mogli videti ljude ili reagovati pred njima. D r u g a analogija se sama n a m e ć e ! Ho­
dajući širom otvorenih očiju i čudeći se univerzumu,
mistik ne vidi kamenje na svom p u t u i sapliće se o
njega. Ali, nije važno. Mehanicista, n a m e m o tražeći k a ­
men o koji bi mogao da se saplete, propušta da vidi
lepotu neba.
Taj konflikt se ne može razrešiti pokušavanjem da
se uradi i jedno i drugo — da se gleda dole, gleda
gore, gleda dole. Covek bi trebalo da b u d e akrobata da
bi išao gore-dole t a k o često. Jedini način jeste da se
sruši zid, otkloni oklopljavanje ili oslobodi tenzija, što
je otprilike ono što čini bioenergetiku. Dokle god je
zid podignut, osoba je rascepljena na mistika i m e h a ­
ni cistu, jer, svaki mehanicista je mistik iznutra, a svaki
mistik mehanicista na površini. U osnovi, oni su isti;
obrtanje odela na lice ili naličje ne menja odelo. To
objašnjava zašto veliki naučnik kao što je Ervin Š r e dinger (Erwin Schrodinger), okrećući se svojim oseća­
njima u knjizi Sta je život misli na mističan način.
Mišljenje koje nije ni mehanicističko ni mistično n a ­
ziva se funkcionalnim mišljenjem. Gledam na pojam
funkcionalnog mišljenja, kao što je Rajh objasnio, kao
na jedno od velikih dostignuća ljudskog u m a . Od p o ­
sebne je koristi r a z u m e v a n ju svesti.
Počnimo razmišljajući o svesti kao o funkciji, a ne
kao o stanju, k a o što je funkcija govora, na primer.
Covek može govoriti, ili ćutati, zavisno od potreba,
tako da može biti svestan ili ne, zavisno od situacije.
Interesantno je primetiti koliko je svest blisko vezana
sa subvokalnim govorom koji koristimo skoro sve v r e 1H
273
me pod nazivom mišljenja. Takođe je interesantno
spekulisati da govorenjem dajemo informaciju drugi­
ma, dok se svest tiče sposobnosti p r i m a n j a informa­
cija. Postoji bliska veza između svesti i obraćanja paž­
nje, jer što više obraćamo pažnju na nešto, to smo
toga svesniji.
Ali, ako je svest funkcija, ona ima konotaciju spo­
sobnosti. Proširivanje svesti n e m a smisla ukoliko čovek
0 tome ne misli kao o povećanju sposobnosti da se
b u d e svestan. Prebacivanje pažnje sa jedne stvari na
drugu ne proširuje svest, j e r u procesu opažanja novog,
mi ne vidimo staro. Svest je kao baterijska l a m p a ko­
jom osvetljavamo samo j e d a n aspekt polja, tako da ga
možemo videti jasno, ali t i m e ostatak polja izgleda
tamniji. Pomeranje svetlosti ne povećava i ne proši­
ruje svest, pošto prvo polje sada postaje m r a č n o i polje
viđenja (viđenja i razumevanja) se ne menja. Sem
toga, pokretanje svetlosti je faktor koji zavisi od svesti.
Osoba koja ima oči fiksirane na samo jedan aspekt
života, ima ograničeni ju svest (sposobnost) nego osoba
koja može kretati oči i koja vidi mnogo različitih stvari.
Poređenje svesti sa svetlošću dozvoljava mi da uvedem nekoliko faktora koji m e r e funkciju svesti. Oči­
gledno, j a k a svetlost otkriva više nego slaba. Slično je
1 sa svešću. Osoba sa jasnijim viđenjem, preciznijim
čulom sluha, oštrom osetljivošću za mirise, boljim u k u ­
som — drugim recima, visokim stepenovm perceptualne
senzibilnosti — ima viši stepen funkcionalne svesti nego
osoba čija je senzibilnost smanjena. Dubina ili prodor­
nost svetlosti, što je delom funkcija intenziteta ilumi­
nacije i delom fokusa, odgovara sličnom faktoru u
svesti. Ima vidovitih ljudi koji misle duboko i vide
u n a p r e d . To odražava kvalitet njihove svesti. A takođe
bi bio nedostatak kada osoba ne bi mogla da vidi dalje
od svoga nosa. Najzad, postoji i sposobnost da se pro­
širi ili suzi polje opažanja, da bi se moglo slobodno
k r e t a t i između mehanicističkog i mističkog viđenja n a stalog zbog odsustva zida.
K a d a se na taj način izrazi, nije teško videti da funk­
cija svesti zavisi od stepena živosti osobe i da je to
direktno povezano sa emocionalnim zdravljem. Među­
tim, mnogo je važniji zaključak da je sposobnost da se
b u d e svestan povezana sa energetskim procesima tela
— t j . koliko osoba ima energije i koliko ona slobodno
cirkuliše. Svest odražava stanje u n u t r a š n j e g uzbu274
denja; u stvari, ona je svetlost unutrašnjeg plamena
koja se projektu je na dva e k r a n a — površinu tela i
površinu uma.
Još j e d n a analogija može da b u d e od pomoći za raz­
jašnjenje tog odnosa. Ono što se dešava u svesti m o ­
žemo porediti sa televizorom. Televizor sadrži a p a r a t
za primanje signala, pojačivač, izvor energije (elektro­
ne) koji se projektu ju na osetljiv ekran. K a d a je tele­
vizor uključen i podešen da p r i m a signale koji mu
stižu, e k r a n svetli i pokazuje sliku. S v e t h n a i jasnoća
slike određuju se jačinom proticanja elektrona i oset­
ljivošću ekrana. Slični faktori operišu u svesti — naime,
energetski naboj impulsa koji protiče od jezgra i osetljivost dve površine, telesne i u m n e . Za neke ljude
kažemo da su debelokošci ili tankokošci, zavisno od
stepena njihove osetljivosti. Telo bez kože ne može da
štiti od spoljašnjih impulsa i osoba je preosetljiva i
svaki povetarac je može povrediti. Takvo stanje je
krajnje bolno.
Televizor je mehanička sprava, ali pošto postoji m e ­
hanički aspekt telesnog funkcionisanja, moguće je na­
praviti takvo poređenje. Međutim, telo ima sopstvenu
energiju i ego ili volju, koji mogu usmeravati tu ener­
giju radi zadovoljenja potreba. Možemo voljno usmeriti
pažnju na j e d a n ili drugi deo tela. To činimo u s m e r a vajući pažnju na po jedan deo. Mogu, na primer, gle­
dati svoju nogu, imati predstavu noge, k r e t a t i je i kinestetički je osećati ih dozvoliti da osećanja protiču
kroz nju, u k o m slučaju može peckati i vibrirati. Samo
tada sam svestan svoje noge kao živog i osetljivog dela
svoga bića. Ima različitih nivoa svesti koje treba raz­
jasniti.
O tom fenomenu sam ranije diskutovao u ovoj
knjizi pokazujući kako čovek može upraviti pažnju na
r u k u i t a k o povećati naboj u njoj. Isto tako k a d a je
ruka, noga ili bilo koji drugi deo tela pod energetskim
nabojem, pažnja se u s m e r a v a na taj deo tela i svest o
tom delu se povećava. Povećanje naboja stavlja taj
deo u stanje tenzije. Nije to hronična tenzija u zgrče­
nim mišićima, već živo, pozitivno stanje koje bi moglo
prirodno voditi do reakcije ili oslobađanja. U m u s k u l a ­
t u r i to se naziva spremnost ili gotovost za akciju. U
penisu, to je uslov za izražavanje seksualne ljubavi.
Mada možemo a k t o m volje usmeriti pažnju, što znači
da ego ima n e k u m e r u kontrole nad proticanjem ener18»
275
gije u telu, više v r e m e n a je naša pažnja zarobljena
spoljašnjim ili u n u t r a š n j i m događajem. Mnogo puta
sam istakao da je volja u celini pomoćni mehanizam.
A k o su naše reakcije spontane, periferni delovi tela
koji su u k o n t a k t u sa spoljašnjim svetom moraju da
b u d u sve vreme pod relativnim n a p o n o m i u stanju
spremnosti za reagovanje. Znači, k a d a smo budni, nor­
malno smo u stanju pažnje i budnosti. D r u g i m recima,
svesni smo. Iz toga proizlazi da je iznos svesti propor­
cionalan iznosu energetskog naboja. U snu, k a d a je
naboj povučen sa površine tela, iznos pažnje ili svesti
pada na nulu. Isti je slučaj sa onesvešćivanjem.
PRIRODNI I UNIVERZALNI PROCESI
PODIZANJE
276
NIVOA
SVESTI
P o m e n u o sam da postoje nivoi svesti. Svest deteta
je na drugačijem i na nižem nivou od svesti odraslog.
Dete ima veću svest o telu nego odrasli, ali je ta svest
m a n j e određena i m a n j e prečišćena. Dete je osetljivo
za veći broj telesnih senzacija, ali je m a n j e svesno
specifičnih osećanja k a o što su emocije i misli. S v e ­
snost sa rašćenjem i razvojem ega postaje oštrija, što
je samo kristalizacija svesti. S m a t r a m da se nivoi sve­
sti poklapaju sa hijerarhijom funkcionisanja ličnosti,
kako sam to ranije opisao. Oni su prikazani na dija­
g r a m u kao nivoi svesti.
Svest telesnih procesa je n a j d L i b l j i i najširi nivo sve­
sti. Ti procesi su ritmičko disanje, v i b r a t o m o stanje
muskulature, nevoljne i spontane akcije, senzacije p r o ­
ticanja i pulsatorna širenja i grčenja kardiovaskular­
nog sistema. Ovog poslednjeg smo svesni samo u sta­
nju visokog uzbuđenja ili u stanju misticizma. To je
nivo na k o m e osećamo identifikaciju sa životom, pri­
rodom i kosmosom. Među primitivnim ljudima je ta
svest opisana k a o mistična sila, označavajući mističnu
identifikaciju sa p r i r o d n i m i univerzalnim procesima.
U ekstremnom slučaju se gubi osećanje jedinstvene in­
dividualnosti, sa razlivanjem granica samstva tako da, čo­
vek više ne razlikuje sebe od sredine. To je t a k o đ e nivo
infantilne svesti, koji, međutim, ima suprotan p r a v a c
od mistične svesti. Infantilna svest se kreće ka diferen­
cijaciji samstva, dok se druga kreće ka nediferencijaciji.
Sledeći nivo svesti, po
mom
mišljenju,
uključuje
opažanja specifičnih emocija. Vrlo malo dete ne oseća
bes, tugu, s t r a h ili sreću. Te emocije zavise od nekog
stepena svesti o spoljašnjem svetu. Bes, na primer,
podrazumeva u s m e r e n n a p o r suprotstavljanja „neprija­
teljskoj" sili v a n organizma. Vrlo malo dete će se bo­
riti protiv sila koje ga sputavaju, ali će njegove akcije
biti nasumične i neusmerene. Nedostaje mu svesna
kontrola svojih pokreta i ono još ne oseća prirodu spoljašnjih sila. Emocija tuge podrazumeva osećanje g u ­
bitka, što malo dete ne može opaziti. Ono plače, što je
reakcija na stanje tenzije proizišlo iz bolne situacije
(glad, neudobnost itd.). Neću da kažem da n e m a g u ­
b i t k a ; beba koja plače za majkom, plače j e r je izgubila
neophodnu vezu sa njom, ali dok je ne opaža k a o spoljašnji objekat povezan sa osećanjem zadovoljstva, ona
ne oseća gubitak.
277
Svesnost se odmotava postepeno, kao cvetajući pu­
poljak, t a k o da se promena ne može lako opažati. Ipak,
mogu se razlikovati stupnjevi svesti koje radi analize
mogu opisati. Sećanje igra važnu ulogu u funkciji
svesti.
Kada dete postaje svesno svoga mišljenja ili kada
počinje da misli svesno? M a d a ne mogu dati tačan od­
govor na ovo pitanje, siguran sam da je v r e m e da se
ti aspekti funkcionisanja uzmu u razmatranje. Izgleda
mi da je svest mišljenja povezana sa korišćenjem reči,
b a r za n e k e od nas. Ali, pošto reči izrastaju iz socijal­
nih odnosa i koriste se u komunikaciji informacija, taj
stupanj svesti je povezan sa povećanom svešću o d r u š ­
tvenom svetu. K a k o se taj svet povećava, tako se sma­
njuje sopstveni svet u poređenju sa njim i položaj čo­
veka (ega, individue) postaje definisaniji.
Svesno ili objektivno mišljenje izaziva svest ega. Čo­
vek vidi sebe kao svesnog učesnika u svetu koji ima
izbor ponašanja. Važan izbor je da li reći istinu, ili
varati ". Taj izbor znači da se svest može okrenuti sebi
da bi postala svesna sebe kao objektivnog faktora u
mišljenju. Da kažem prostije, čovek može misliti o
svome mišljenju. Taj razvoj stvara dvojnost koja ka­
rakteriše m o d e r n u svest. Osoba je i subjekt i objekt,
svesna je svoje aktivne uloge, ali t a k o đ e je svesna da
drugi na nju utiču svojim ulogama.
6
Na ego nivou svest je dvojna ah nije podeljena. P o ­
deljenost se javlja kada svest transcendira ličnost, stva­
rajući samosvest. To nije isto što i biti svestan sebe,
već je to patološko stanje gde svest postaje t a k o inten­
zivno u s m e r e n a na sebe da pokret i ekspresija postaju
bolni i teški. Takvo stanje svesti nije retko kod shi­
zofrenija, a može se na t r e n u t a k desiti i prosečnoj oso­
bi. Intenzitet fokusa sužava svest do tačke k a d a se j a v ­
lja rizik da se svest prekine ili da nestane, što je k r a j ­
nje zastrašujuće.
Data analiza razjašnjava j e d n u s t v a r : Kako se svest
penje ka višem nivou, ona se ne proširuje, već sužava
da bi povećala sposobnost fokusiranja i diskriminira­
n j e S d r u g e strane, kako se svest produbljuje da bi
uključila osećanja, senzacije i telesne procese, postaje
80
Lowen, Pleasure, op. cit.,
ranju ega.
278
diskutuje se uloga varanja u formi­
šira i obimnija. Da bih prikazao tu razliku, koristiću
dva vrlo opšta pojma — svest glavom i svest telom
— k a k o bih predstavio v r h i osnovu trougla za svakog
posebno.
Mnogi ljudi, posebno oni za koje se kaže da su in­
telektualci, imaju pretežno svest glavom. Oni imaju
mišljenje o sebi kao o vrlo svesnim osobama, što oni
i jesu, ali je njihova svest sužena i ograničena — ogra­
ničena na njihove misli i predstave, a sužena j e r vide
sebe i svet samo u smislu misli i predstava. Oni lako
komuniciraju svoje misli, ali imaju velike teškoće u
prepoznavanju ili izražavanju onoga što osećaju. N a j ­
češće su nesvesni onoga što se dešava u njihovim telima i u isto v r e m e nisu svesni tela drugih ljudi oko
sebe. Govore o osećanjima, ali ih ne osećaju, niti r e a guju na njih. Oni su samo svesni ideje o osećanjima.
Za t a k v e ljude se može reći da ne žive život, već da
misle svoj p u t kroz život. Oni žive u svojim glavama.
Svest telom je na suprotnom polu. Deca imaju oso­
binu da žive u svetu tela i svojih osećanja, a t a k o đ e
i odrasli koji su zadržali blisku vezu sa detetom koje
su bili i koje još uvek jesu. Osoba sa svešću telom zna
šta oseća i gde to oseća u telu. Ali takođe vam može
reći šta vi osećate i k a k o se to vidi u vašem telu. Ose­
ća vas k a o telo i reaguje na vas k a o na telo; nije za­
vedena „carevim novim odelom".
Postoji velika razlika između biti svestan svoga tela
i imati svest telom. Neko može biti svestan svoga tela
svešću glave, i to važi za mnoge ljude koji se bave
fizičkom k u l t u r o m (idu u banje, na primer, da bi po­
pravili stas), b a v e se gimnastikom ili plesom. Telo se
t a d a vidi kao i n s t r u m e n t ega, a ne kao p r a v o samstvo.
Radio sam sa nekoliko t a k v i h osoba bioenergetsku t e r a ­
piju i odavno sam prestao da se čudim k a k o su malo
u k o n t a k t u sa svojim telom. Ne t v r d i m da je svest
telom superiornija od svesti glavom, m a d a suprotan
slučaj nije redak. Ne cenim mnogo izolovanu svest gla­
vom, ali veoma cenim svest glavom koja je integrisana
sa svešću telom. Slično, izolovanu svest telom vidim
kao nezreo nivo razvoja ličnosti.
Bioenergetika n a r a v n o cilja da proširi svest poveća­
vajući svest telom jedne osobe. Radeći to, ne može doz­
voliti (i to ne radi) da se zapostavi svest glavom. Me­
đutim, svest može da se poveća bioenergetskom terapi­
jom, korišćenjem jezika i reči. Doduše, m o r a m o priznati
279
da je naša kultura k u l t u r a „glave" i tužno je da nam
nedostaje svest telom.
Svest telom zauzima središnji položaj između svesti
glavom i nesvesnog, i t a k o služi da nas orijentiše i
poveže sa mističnim s n a g a m a naše prirode. Možemo
uprostiti sledeći crtež da bismo prikazali taj odnos.
Mada svest glavom n e m a direktne veze sa nesvesnim,
svest telom ima. Nesvesno je onaj aspekt našeg teles­
nog funkcionisanja koji ne opažamo i ne možemo opa­
žati. Tako, dok možemo postati svesni disanja i nekih
stanja srca, ne možemo postati svesni akcije bubrega,
a da ne govorimo o suptilnim reakcijama koje se de­
šavaju u tkivu ili na nivou ćelija. Vrlo vitalni procesi
metabolizma nisu dostupni opažanju. Toliko mnogo n a ­
šeg života se dešava u m r a č n i m predelima, koje svetlost svesti glave ne može obasjati. A pošto je svest
u m a čisto svetio, ona se plaši m r a k a .
Na nivou svesti glavom, svet je serija diskontinuiteta
ili nepovezanih događaja i uzroka. Suštinska priroda
u m a ili ego svesti jeste da stvara dvojnost i da deli
suštinsko jedinstvo svih prirodnih funkcija. To je Alber Kami divno rekao na poetski n a č i n : „Dokle god je
um miran u n e p o k r e t n o m svetu svojih nada, sve se od­
ražava i uređuje u jedinstvenost njegovih nostalgija. Ali,
280
sa p r v i m pokretom, sve se ruši i stropoštava: besko­
načno mnogo svetlucajućih fragmenata se n u d i u m u " .
Nametanje svesnog u m a ima ometajući efekat. Teoretski
je problem k a k o svesno rekonstruisati to jedinstvo.
01
Pošto se to ne može postići, K a m i naziva svet „ap­
surdnim". Ali, da li to t r e b a da se postigne? Taj p r o b ­
lem koji muči toliko mnogo mislilaca ne uznemiruje
prosečnog čoveka. Nikada nisam čuo da se pacijenti
žale na tako nešto. Njihove žalbe su usmerene ka p r a k ­
tičnim stvarima i konfliktnim osećanjima. Nikada n i ­
sam video pacijenta koji je patio od „egzistencijalne"
anksioznosti. U svakom slučaju sa kojim sam radio
anksioznost se mogla svesti na „gušenje u tesnacu".
Zašto pretpostavljamo da svest može pružiti sve od­
govore kada sve činjenice govore da ona stvara ono­
liko problema koliko ih i rešava? Zašto smo toliko
uobraženi kao da verujemo da sve možemo znati? To
nije neophodno.
Odgovor na to pitanje je da počinjemo da se bo­
jimo m r a k a , nesvesnog i onih misterioznih procesa koji
odražavaju naše biće. Uprkos svakom n a p r e t k u n a u k e ,
oni ostaju misteriozni i ja sam zadovoljan da neka
misterija ostaje u našim životima. Sijalica bez abažura baca n e p r i j a t a n bljesak. K a d a bismo sve uklju­
čili, rizikovali bismo stvaranje bljeska koji bi razorio
svest. To bi bilo kao sevanje m u n j e u mozgu epilep­
tičara, koje p r e t h o d i konvulzijama i gubljenju svesti.
K a k o nastavljamo da povećavamo svest ka v r h u pira­
mide, možemo lako preći p r e k o stanja samosvesti i pos­
tati nepokretni.
Bioenergetika to radi drugačije. Proširivanje svesti
u pravcu p r e m a dole dovodi individuu bliže njenom
nesvesnom. Naš cilj nije da učinimo da nesvesno pos­
t a n e svesno, već da učinimo da nesvesno postane bliže
i manje zastrašujuće. K a d a se spustimo do granice na
kojoj svest telom dodiruje nesvesno, postajemo svesni
nesvesnog i n a š e snage, dok je svest naša slava. Ose­
ćamo jedinstvo života i shvatamo da je život smisao
života. Možemo se čak dalje spustiti i dopustiti nesves­
n o m da nas obavije kao divan san ili ekstatički orga­
zam. Onda se ponovo r a đ a m o u dubokim izvorima n a ­
si Albert Camus,
Books, 1955), str. 14.
The
Myth
oj
Sisyphus
(New
York,
Vintage
281
šeg bića i možemo početi novi d a n visokom svešću
kojoj nije potrebno da se zbog s t r a h a od m r a k a čuva
prolazne svetlosti.
Reči i povišavanje
svesti
Rajh je 1949. godine promenio ime terapije koju je
radio; dotadašnje ime karaktero-analitička vegetoterapija promenio je u orgonsku terapiju. Orgon je ime
koje je dao osnovnoj kosmičkoj energiji. Ta promena
se desila u isto v r e m e k a d a je počeo da veruje da
reči mogu biti izostavljene iz terapijskog procesa, poš­
to se d i r e k t n i m radom na energetskim procesima tela
mogu izazvati značajna poboljšanja.
U prvoj glavi sam govorio o tome da je Rajh mogao
da pomogne pacijentima da razviju refleks orgazma
u toku vrlo k r a t k o g vremenskog perioda, ah da se to
nije održavalo u periodu posle završavanja terapije.
Pod stresom svakodnevnog života problemi se ponovo
pojavljuju, te pacijent gubi sposobnost da se preda svo­
me telu. Ali. šta tačno znači „prorađivanje nečijih p r o b ­
lema"? Olako koristimo te reči ne objašnjavajući nji­
hove dimenzije.
Analitički rečeno, problem je p r o r a đ e n kada osoba
zna šta, k a k o i zašto. U čemu je problem? Tehnika
psihoanalize ima za cilj da odgovori na ta pitanja.
Zašto onda nije efikasnija? Odgovor je da postoji i
četvrti faktor, ekonomski ili energetski. Rajh je p o ­
kazao da ukoliko ima p r o m e n a u seksualnom funkcionisanju pacijenta, ili u njegovoj energetskoj ekonomi­
ji — to jest, ukoliko ima više energije nego što je
otpušta — pacijent ne doživljava značajno poboljšanje.
Nije dovoljno znati. Svi znamo ljude koji nešto zna­
ju o „šta, k a k o i zašto" svojih problema, ali koji ne
mogu da p r o m e n e ništa u svome emocionalnom r e a govanju. Tako je mnogo knjiga napisano o psihologiji
da je obilje informacija o problemima ličnosti svima
dostupno. T a k v e knjige retko pomažu čoveku da p r o ­
radi svoje probleme, čak i kada n u d e k o m p l e n t n u in­
formaciju o „šta, kako i zašto". Razlog je da je znanje
funkcija svesti glavom koja ne prodire n u ž n o do svesti
telom i ne utiče na nju. Naravno, ona može uticati na
svest telom. To se dešavalo u ranim godinama psiho282
analize p r e nego što su ljudi postali psihološki prefinjeni. Tada k a d a je pacijent kroz interpretaciju snova
saznao da ima incestuozne želje za svojom majkom,
bio je uznemiren i fizički p o k r e n u t tim saznanjem.
To ga je pogađalo i na to je reagovao čitavim svojim
bićem. To je bio efikasan uvid. Danas pacijenti olako
govore o mržnji p r e m a majci i o tome k a k o ih je
majka odbacila, bez jakih emocija ili energetskog
naboja.
Upravo je ta situacija pričanja o osećanjima, a ne
doživljavanje na licu mesta, na,vela Rajha da razvije
tehniku k a r a k t e r n e analize a zatim t e h n i k u razbijanja
k a r a k t e r n o g oklopa. A mi se još uvek pecamo na mis­
teriju reči, kao da samo izgovaranje menja stvari. Mis­
lim da to čak ide i dalje. Često koristimo reči da bis­
mo osujetili promene. Osećamo se bezbedno sve dok
možemo da pričamo o nečemu, j e r pričanje smanjuje
potrebu da osećamo i da reagujemo. Reči su supstitut za akciju, povremeno vrlo potreban i vredan, ali
su u drugoj prilici p r e p r e k a životu tela. A k a d a se re­
či koriste kao supstitut za osećanja, one sažimaju i
umanjuju život.
Kada se oslanjamo na reči uvek postoji opasnost da
one neće izraziti istinu. Ljudi n a m e r n o lažu. Ali, ne
može se lagati na telesnom nivou, pošto izveštačenost
izdaje m a s k i r a n a osećanja. U terapiji ne srećem često
ljude koji lažu, m a d a se i to dešava. Ali, postoji samo­
obmanjivanje — kada čovek govori nešto što misli da
je tačno, ali se to ne slaže sa istinom njegovog tela.
Ljudi često kažu „dobro se osećam", a čak i letimič­
nim pogledom se vidi da su umorni, tužni ili utučeni.
To ne mora biti n a m e r n o laganje; često je to fasada
koju ljudi stvaraju recima više da bi ubedili sebe nego
druge.
Ko bi se usudio da tvrdi da veruje svakoj reči koju
ljudi izgovore? Takva osoba bi zasigurno bila n a i v n a
ili budalasta. Svaki t e r a p e u t sumnja u pacijentove re­
či sve dok ne zađe iza fasade ili o d b r a n a koje je paci­
j e n t nesvesno podigao protiv samootkrivanja. Razum­
ljivo je, p r e m a tome, zašto je Rajh pokušavao da do­
p r e iza reči i da radi na pacijentovim problemima samo
na telesnom ili energetskom nivou. Zašto onda nije
uspeo? Zbog toga što su reči, bez obzira na nepouz­
danost, ipak neophodne za ljudsko funkcionisanje.
283
Reči su veliko skladište iskustva. One služe toj funk­
ciji na k u l t u r a l n o m nivou, u pričama koje smo ispri­
čali i u knjigama koje smo čitali. Istorija se ne čuva
samo r e c i m a — i m a artefakata koje o t k r i v a m o ili ostata­
ka iz prošlosti — ali proučavanje istorije bez pribegavanje pisanim i izgovorenim recima bio bi cilj koji
prevazilazi ljudske moći.
Reči služe istoj funkciji i pojedincu i društvu. Ži­
votna istorija jedne osobe je u njenom telu, ali je
svesna istorija njenog života u recima. A k o n e m a sećanja na neke doživljaje, neće imati ni reči da ih opiše.
A k o postoje sećanja, to će se prevesti u reči koje će
zamisliti, izgovarati ili pisati. U svakom slučaju kada
se sećanja j e d n o m p r e v e d u u reči, one dobijaju ob­
jektivnu realnost, a još više k a d a se reći izgovore.
Dok sam bio na terapiji video sam p r e d s t a v u lica moje
m a j k e koja me ljutito gleda, jer sam je uznemirio pla­
kanjem i rekao sam glasno: „Sto se ljutiš na m e n e ?
Plačem samo zato što želim da budeš sa m n o m " . Doživeo sam osećanje kao da sam dete, ali sam govorio
recima odraslog. Izgovorivši to, postao sam svestan ose­
ćanja bola i šoka zbog n j e n e reakcije. Znajući to, m o ­
gu razumeti zašto sam kasnije u životu reagovao slič­
nim osećanjima šoka i bola kada sam se sretao sa
takvom reakcijom dok sam pokušavao da posegnem
za nekim.
Izgovarajući, objektivizirao sam to iskustvo i za se­
be i za onoga ko me je slušao, Rajha. On je takođe
razumeo moj doživljaj i saosećao je sa mnom. Njego­
vo saosećanje je to učinilo još stvarnijim, jer čak i
kada bih ja zaboravio, on bi se mogao sećati.
To je samo j e d a n primer. U toku terapije čovek ot­
k r i v a i povezuje m n o g e zaboravljene doživljaje koji su
skriveni delovi samstva. Ponovno proživljavanje na t e lesnom nivou stvara osećanje ubeđenosti koje se ne
može na drugi način postići. Ali, pričanje drugima o
tome daje im osećaj realnosti koje samo reči mogu da
ponude. To se pripada delu samstva ili tela uključenog
u taj doživljaj, poboljšavajući njegovo integrisanje u
ličnosti.
Osećanja i doživljavanja su važni, jer su reči bez
njih prazne. Ali, samo doživljavanje nije dovoljno. Co­
vek treba da govori o doživljavanju više puta. da p r o ­
n i k n e sve nijanse i značenja i da ih učini objektivno
s t v a r n i m u svojoj svesti. Ako to radi, ne m o r a da
284
proživljava taj doživljaj ponovo i ponovo da bi ga n a ­
pravio efikasnim agentom promene. U ovom slučaju
reči izazivaju osećanja i postaju odgovarajući supstitut za akciju.
Verujem da je govor veoma važan u procesu t e r a ­
pije i dopuštam da se otprilike pola celokupnog v r e ­
mena provede u pričanju. Nekada se čitave seanse pos­
vete diskutovanju o ponašanju i stavovima i t r a g a n j u
za njihovom vezom sa iskustvima iz prošlosti. A svaki
govor uvek prati r a d na telu. Ponekad, m e đ u t i m , ose­
ćam da se diskusija ponavlja i da ne vodi n i k u d a .
K a d a se to desi,, radimo vežbe koje su n a p r a v l j e n e t a ­
ko da omoguće doživljavanje onoga o čemu se govo­
rilo.
Čitalac koji zna da ja stalno naglašavam d i r e k t n u
vezu između realnosti i tela može biti iznenađen i zbu­
njen sada k a d a govorim o realnosti reči. Ta zbunje­
nost je neizbežna ukoliko zaboravimo činjenicu da m o ­
deran čovek ima dvojnu svest, k a o što s a m istakao u
p r e t h o d n o m odeljku. Reči nemaju isti smisao nepos­
redne realnosti kao što ima telesni doživljaj; njihova
realnost je u osećanjima koja se izražavaju i izazivaju.
P r e m a tome, reči rnogu biti n e s t v a r n e k a d a su potpu­
no nepovezane sa osećanjima. Ali za mnoge ljude, p o ­
sebno za decu, reči mogu imati moćniji uticaj od u d a ­
raca.
Nisu deca jedina koju reči mogu duboko da povrede.
Mislim da smo svi svesni te činjenice. Osoba široke
svesti brižljivo bira reči kada k r i t i k u je ili iznosi nega­
t i v a n stav, da ne bi povredila samopoštovanje druge
osobe.
Kao što mogu nekoga, da povrede, reči mogu imati i
veoma pozitivan efekat. Reči pohvale znače duboko
priznavanje. J e d n a je stvar osećati da su vaši napori
uočeni, a druga čuti priznanje izraženo recima. Cak i
k a d a čovek oseća da je voljen, uzbudljivo je, obogaćujuće i prijatno kada čuje da mu druga osoba kaže
„volim te". Mogu da n a v e d e m mnogo t a k v i h primera.
„Lep si". „Drag si m i " . I slično.
Mogu samo da pretpostavljam zašto reči imaju tak­
vu moć. Osećanja su subjektivna: reči, m e đ u t i m , i m a ­
ju objektivan kvalitet. One su v a n osobe da bi se
mogle čuti ili videti. One takođe traju. Svi mi znamo
da nije lako izbrisati efekat izgovorenih reči. J e d n o m
285
izgovorene, reči izgleda da traju. Neke mogu odzva­
njati kroz večnost. Reči P a t r i k a Henri ja (Patrick H e n ­
ry) „Daj mi slobodu, ili me u b i j " još opstaju kao spo­
menik ljudskog duha, iako je sećanje na čoveka i na
situaciju iščilelo. Šekspirove reči imaju sličan besmr­
tan kvalitet.
Pošto su reči skladište iskustva, o n e takođe služe da
ukalupe i oblikuju buduća iskustva. K a d a m a j k a kaže
kćerki „Muškarci su sebični. Ne veruj im", ona prvo
prenosi kćerki svoje iskustvo, a, zatim s t r u k t u r i r a kćerkina buduća iskustva sa m u š k a r c i m a . Prosto rečeno,
bilo da se kaže „Muškarci su sebični" ili „Muškarcima
ne treba verovati", efekat je isti. To je ono što zovemo
škola života. Cilj škole je da p r e t h o d n a iskustva p r e ­
nese detetu uglavnom u formi reči, i da tokom istog
procesa s t r u k t u r i r a detetove b u d u ć e odnose u životu u
skladu sa tim iskustvom.
Ne mogu ulaziti u pitanje valjanosti ili nedostataka
stvorenih u toku procesa školovanja dece. U sadašnjoj
kulturi je bilo neophodno da se razvije institucija ško­
le. U svakom školskom p r o g r a m u je važno da li je
komunicirano iskustvo tačno opaženo i iskreno pre­
neseno. Izvesno je da u podučavanju istorije iskrivlja­
vanja nisu retkost.
Bavimo se moći koju reči imaju da bi formirali is­
kustvo. Zamislite dete k o m e roditelji govore: „Uvek
nešto pogrešiš". To dete će celog života u izvesnoj
meri patiti od osećanja da ono n i k a d a ne može ništa
da u r a d i k a k o valja. To osećanje nekompetentnosti će
se održati bez obzira na to koliko se dobro ono snalazi
u životu. Reči su se utisnute u detinji mozak i njihovo
brisanje se ne postiže lako.
U m n o g i m slučajevima na kojima s a m radio našao
sam n e k e podatke o utiskivanju, često negativnog ka­
raktera. J e d n a pacijentkinja mi je pričala da joj je
majka uvek govorila: „Nijedan m u š k a r a c te neće h t e ti", i te reči su ibile kao čini bačene na nju. Evo i drugog
primera. Pacijent mi je r e k a o : „Ne mogu imati p r i ­
jatelje. Očekujem i hoću previše od njih". Z n a o sam
da je to tačno u njegovom slučaju, ali nisam znao
zažto je on, znajući to, ostajao u p o r a n u postavljanju
n e r a z u m n i h zahteva. O t k r i o je da je njegova majka
bila p r e m a njemu neprijatelj na m n o g o načina. Onda
sam ga p i t a o : „Da li je previše tražiti majku koja
286
nije neprijateljska?" On je o d m a h odgovorio: „Da, to
je previše". K a d a sam p i t a o : „Zašto?", rekao je da on
nije mogao imati t a k v u majku. Naglasio s a m da se
moje pitanje odnosilo na traženje a ne na dobijanje.
„Da li je previše da se traži tako nešto?" Odgovorio
j e : „Ne za d r u g e ; ali meni je bilo teško". A onda:
„Moja majka je uvek govorila da previše tražim".
Dete nikada ne traži „previše". O n o traži šta
želi. „Previše" je procena odraslog, koja služi tome
da učini da se dete oseća k r i v i m samo zato što nešto
hoće. Posledica krivice je da osoba traži previše, t a k o
da može biti odbačena. Odbacivanje podržava njegovu
krivicu i z a t v a r a k r u g u koji je zarobljen.
Snazi reči se možemo suprotstaviti jedino drugim
recima. Nove reči moraju zvučati istinito, moraju za­
zvoniti u pacijentu da bi ga oslobodile spona reči. To
je ono što r a d i m o k a d a prorađujemo problem, anali­
tički objašnjavajući njihovo šta, kako i zašto. Taj p r o ­
ces vodi onome što analitičar zove uvid, a što se može
definisati kao „uočavanje poremećaja u utiskivanju".
Ne t v r d i m da s a m a analiza i uvid menjaju ličnost.
Postoji drugi značajan faktor, energetski, sa kojim se
mora raditi na energetskom nivou. Ono za šta se za­
lažem jeste da se p r o m e n a u ličnosti može održati sa­
mo ukoliko je k a o rezultat prorađivanja problema pos­
tignuto dovoljno uvida.
Brzo „lečenje" koje je Rajh mogao da postigne m o ­
že se nazvati magičnom transformacijom ili transcen­
dentalnim doživljajem. To se dešavalo pacijentu zbog
onoga što je Rajh bio i onoga što je radio. Radio sam
slične „mađije" sa pacijentima, ali znam da t a k v e p r o ­
m e n e nisu postojane. O n a k o k a k o promena nastaje pod
j e d n i m uslovima, t a k o može nestati pod drugim. K a d a
se jednom izgubi, pacijent više ne zna put do svoga
oslobođenog stanja. Potrebna mu je m a p a , k a o što je
Konveju (Conway) bila p o t r e b n a kada je t r a g a o za S a n ­
gri-La.
J e d a n od ciljeva analize jeste da stvori tu m a p u
u pacijentovom u m u . To je m a p a reči, napravljena
od sećanja, i p r e m a tome predstavlja k o m p l e t n u isto­
riju života te osobe. K a d a se sve to složi kao mozaik,
konačno ima nekog smisla i čovek vidi sebe, svoje
mesto, k a o što zna i „zašto" svoga k a r a k t e r a . Rezultat
toga je povećavanje svesti o sebi, svome životu i sve287
tu. Kroz terapiju sa pacijentima radim naizmenično
na proširivanju svesti na telesnom nivou i povećavanju
svesti na verbalnom nivou.
J e d n a moja pacijentkinja je to sažeto izrazila. Rekla
j e : „Ako ne verbalizuješ osećanja, na kraju ne ispad­
ne sasvim dobro, a ovo je poslednji kamenčić u m o ­
zaiku. Sviđalo n a m se to ili ne, tačno je da to pos­
tavlja sliku". O d m a h sam razumeo. Tako je, i u zlu
i u dobru reči postavljaju sliku. Išao bih dalje i rekao
da reči postavljaju sliku u n a š e m umu o svetu oko
nas. Bez toga smo izgubljeni, što je j e d a n razlog zašto
shizofrenik jeste izgubljen. On n e m a p o t p u n u sliku
o svetu ili sebi, već samo razdvojene fragmente koje
ne može da složi. A k o je slika prividno kompletna ali
netačna zbog iluzija, i m a m o n e u r o t s k u situaciju. Kako
terapija napreduje, dobijamo sve jasniju i tačniju sli­
ku o tome k a k a v je bio život te osobe i ko je ta
osoba sada. Terapija nije gotova dok se ne upotpuni
ta slika. Ali, m o r a m ponovo da kažem da je ta slika
verbalna, ne vizuelna. Kroz p r a v e reči vidimo i znamo
sebe. P r e m a tome, njima možemo sebe izraziti.
Korišćenje p r a v i h reči je energetska funkcija zbog
toga što je to funkcija svesti. To je svest da reči (ili
rečenice) tačno odražavaju osećanja, da ideje odgova­
raju sentimentima. K a d a su reči i osećanja povezani,
energetsko proticanje koje nastaje povećava stanje uz­
buđenja u telu i u m u , povećavajući nivo svesti i oštreći
fokus. Ali, uspostavljanje k o n t a k t a nije svesna opera­
cija. Ulažemo svestan n a p o r da n a đ e m o p r a v e reči
koje će izražavati naša osećanja — svaki pisac to radi
— ali samo slaganje m e đ u njima se dešava spontano.
P r a v e reči skliznu na svoje p r a v o mesto, nekada sas­
vim neočekivano, kada smo otvoreni za osećanja, i do­
p u š t a m o im da protiču. Verujem da je energetski n a ­
boj povezan sa osećanjem uzbuđenja i da aktivira
n e u r o n e mozga koji su povezani sa formacijom reči.
K a d a ti n e u r o n i odreaguju na smisao osećanja, deša­
va se odgovarajuće slaganje i ima se utisak da se u p a ­
lila sijalica u glavi.
P o n e k a d ljudi koriste reči koje nisu povezane sa
osećanjima. U tom slučaju za te osobe kažemo da go­
vore reči koje im p r v e p a d n u na pamet. Taj izraz t a ­
kođe može značiti da reči nisu povezane sa realnošću
situacije. Zainteresovan sam za izražavanje sebe, jer
288
je to izraz tela i označava svest o dinamskom procesu
sadržanom u verbalnoj komunikaciji. To postaje jasnije
kada te izraze uporedimo sa njima suprotnim izrazi­
ma „Govori iz srca", ili „Reči mu idu direktno iz sr­
ca". Govorenje iz srca se manifestuje kroz ton glasa
i korišćenje reči koje prosto i direktno izražavaju ose­
ćanja onoga koji govori. K a d a osoba govori iz srca.
o d m a h smo impresionirani njenim integritetom i in­
tegritetom njenih stavova.
K a d a reči dolaze samo iz glave, nedostaje im ta jed­
nostavnost i neposrednost. One su ili tehničke ili in­
telektualne i odražavaju sabesednikovu p r i m a r n u zao­
kupljenost idejom, a ne osećanjima. Ne kritikujem
t a k a v način govora kada to odgovara situaciji. Ali, čak
i u takvoj situaciji, mnogi dobri govornici unose jezik
tela i osećanja u svoj govor. Oni to r a d e jer ne mogu
p o t p u n o da razdvoje svoje misli od osećanja.
Razdvajanja misli i osećanja vodi sterilnom intelektualizmu koji neki ljudi brkaju sa erudicijom. Bez ob­
zira na to šta ta osoba kaže, to zvuči neuzbuđujuće i
ne vodi nikuda. Nedavno s a m na televiziji pratio raz­
govor između Viljema Baklija (William Buckley Jr.)
mlađeg i Malkolma, Mageridža (Malcolm Muggeridge).
Kontrast govora te dvojice je bio zapanjujući. M a g e ridž je izražavao svoje ideje prostim jezikom, sa ose­
ćanjima. S druge strane, Bakli je koristio reči koje se
obično nalaze u filozofskim raspravama. Mageridž je
bio zanimljiv, Bakli dosadan, i ta razlika se videla i
u njihovim telima. Mageridž, stariji čovek, imao je j a s ­
ne, sjajne oči i živahne pokrete. Bakli je bio krut,
uzdržan, a oči su mu izgledale isprano.
Reči su jezik ega isto onako kao što su pokreti j e ­
zik tela. Ego psihologija se, p r e m a tome, bavi recima
koje čovek koristi. Nijedno ozbiljno proučavanje ljud­
ske ličnosti ne može zanemariti važnost ega i njegove
psihologije, ali se takođe ne može ograničiti na samo
taj aspekt ličnosti. Ego nije ličnost i ne funkcioniše n e ­
zavisno od tela. Disocirani ego i disocirana intelektualnost predstavljaju gubitak integriteta ličnosti. Ego psi­
hologija nije u stanju da prevaziđe taj problem, jer
njena isključiva usmerenost na ego produžava tu disocijaciju. T r e b a problemima pristupiti sa strane tela i
osećanja da bi se ustanovio proces lečenja. Ali, taj
proces mora biti svestan činjenice da je jednostran.
289
Samo se kroz reči konflikt može dovesti do glave
i razrešiti. Koristim reč „glava" u bukvalnom smislu
gornjeg dela tela. Svi organizmi se kreću kroz život
prvo glavom, kao što i dolaze u život prvo glavom.
Glava sa ego funkcijama je kao v r h strele. Zamislite
strelu bez vrha i imaćete sliku tela sa osećanjima, ali
bez glave koja prevodi osećanja u delotvornu akciju.
Ali, ne zaboravimo da je v r h strele bez držalje ili ego
bez tela samo ostatak onoga što je n e k a d a bilo snaga
života.
Principi
i
karakter
Nesposobnost ego psihologije da razreši problem disociranog intelekta nedavno je dovela do razvijanja teh­
nika koje naglašavaju regresiju kao sredstvo pomaga­
nja ljudima da dosegnu duboka osećanja. Bioenergetika koristi takve tehnike i koristila ih je mnogo go­
dina. Ali, regresija i proširivanje ljudske svesti nisu
sami po sebi cilj, niti su valjan terapeutski cilj. Ono
što svaki pacijent želi jeste da b u d e u stanju da funkcioniše u životu kao p o t p u n o integrisano i efikasno
ljudsko biće. To se može postići samo ako je r e g r e ­
sija balansirana napredovanjem, proširivanjem svesti,
kretanjem nadole uporedo sa kretanjem prema nagore,
p r e m a glavi. Covek ide unazad, u prošlost, da bi mo­
gao u sadašnjosti da se kreće u n a p r e d .
Ravnoteža je važan kvalitet zdravog života. To sta­
novište je t a k o očigledno da mu ne treba n i k a k v a
potpora. Govorimo o uravnoteženoj dijeti, odgovara­
jućoj ravnoteži između igre i rada, između mentalne
i fizičke aktivnosti itd. Međutim, obično nismo svesni
koliko duboko principi ravnoteže operišu u n u t a r n a ­
šeg tela i u prirodi, m a d a smo postali svesni kritične
važnosti ravnoteže. Mi potcenjujemo prirodu, eksploatišemo je, remeteći n j e n u ekološku ravnotežu od koje
zavisi naš opstanak. Sada kada je naš opstanak došao
u pitanje, shvatamo opasnosti svoga neznanja i poh­
lepe. To isto radimo sa svojim telima.
Princip ravnoteže, onako k a k o operiše kod živih or­
ganizama, najbolje se prikazuje onim što se naziva h o meostatskim mehanizmima tela. Hemijski procesi tela
zahtevaju održavanje precizne ravnoteže između v o donika i hidroksilnih jona u krvi i drugim telesnim
290
tečnostima. Optimalni odnos je predstavljen kiselošću
7,4. Previše vodonikovih jona stvara acidozu; premalo
dovodi do alkaloze. Oba mogu dovesti do k o m e i smrti.
Pošto život nije statičko stanje, već proces stalne in­
terakcije i r a z m e n e sa sredinom, kiselost krvi nije
konstantna, već fluktuira između 7,38 do 7,42, a biva
kontrolisana p o v r a t n i m sistemom koji kroz disanje re­
guliše kiselost.
Sa remećenjem ravnoteže u smeru kiselosti, pojačano
disanje udaljava ugljen-dioksid, smanjujući koncentra­
ciju vodonikovih jona u krvi. K a d a se ide ka alkalnoj
strani, smanjenje disanja dovodi do zadržavanja ugljen-dioksida i povećanja vodonikovih jona u krvi.
Z n a m o da naša u n u t r a š n j a telesna t e m p e r a t u r a tre­
ba da se kreće oko 36,6 C. Međutim nismo svesni s u p ­
tilnog m e h a n i z m a koji stabilizuje n a š u t e m p e r a t u r u .
Kada n a m je hladno, d r h t i m o . D r h t a n j e nije reakcija
bez ikakvog cilja. Hiperaktivnost mišića kroz d r h t a n j e
stvara toplotu koja je p o t r e b n a za održavanje telesne
t e m p e r a t u r e . D r h t a n j e stimuliše disanje, dodajući više
kiseonika metaboličkoj vatri. Nevoljno p o d r h t a v a n j e
mišića u bioenergetskoj terapiji ima sličan efekat. Po­
većana telesna t e m p e r a t u r a se automatski oslobađa
kroz pojačano znojenje i smanjuje se smanjenjem mi­
šićne aktivnosti.
Pomislite na tečnosti u organizmu, čiji iznos treba
da se održava na optimalnom nivou, t a k o da ne pos­
tajemo d e h i d r i r a m ili prepunjeni vodom. Telo na n e svesnom nivou održava ravnotežu unošenja i izbaciva­
nja tečnosti. Svest ima m a l u ulogu u tom procesu,
ograničavajući se na nalaženje vode za piće k a d a telo
pošalje signal za t a k v u potrebu. Telo „zna" šta mu
treba i zna šta t r e b a da radi. To znanje je t a k o za­
divljujuće da je V. B. Kenon (W. B. Cannon), koji jc
istraživao te procese, nazvao svoju studiju Mudrost
tela.
Covek svesno utiče na te procese kada se procesi
homeostaze zbog bolesti poremete. Njegova interven­
cija je tako n a p r a v l j e n a da ponovo uspostavlja r a v n o ­
težu, da se telo može samo lečiti i održavati svoje
životne funkcije. Ravnoteža je važan princip.
Sto se tiče naše šire aktivnosti, ravnoteža je pod­
jednako važna. To se jasno vidi kroz naš stav i na­
čin hodanja. Stojimo na dve noge i samo t a d a kada
stojimo na obe noge mi smo u dobroj ravnoteži. Neko
19«
291
može poremetiti ravnotežu d r u g e osobe tražeći da ova
stoji samo na jednoj nozi. To je ono što mi radimo
vežbom padanja. Hodamo ili trčimo na d v e noge i
odlično održavamo ravnotežu prebacujući se sa jedne
na drugu nogu. To ne radimo svesno. Ako previše n a s ­
tojimo da budemo svesni te aktivnosti, nećemo daleko
stići. To je kao priča o stonogi koja je pokušavala da
svesno donese odluku kojom nogom da k r e n e i k o ­
j i m redosledom, pa se uopšte nije mogla p o k r e n u t i .
Ravnoteža podrazumeva dvojnost — kao, imati dve
noge — ili polamost, kao severni i južni pol magneta.
U krvi je to predstavljeno ravnotežom između H i
O H ~ jona. Ali, ravnoteža nije statičan fenomen, j e r
da jeste, pokreti ne bi bili mogući. Bilo bi nemoguće
hodati kada bi obe noge bile na sličan način i isto­
vremeno aktivirane. Covek bi skakao, a ne hodao. Ži­
vot je kretanje i ravnoteža u isto vreme, ili ravnoteža
pokreta. Ta ravnoteža p o k r e t a postiže se prebaciva­
njem naboja, smenjivanjem uzbuđenja sa jednog pola
na drugi, sa leve noge na desnu i opet nazad, od udi­
sanja do izdisanja, od širenja do sakupljanja, od svesti
dana do nesvesti spavanja. Ta ritmička aktivnost tela
je jedinstvo koje je u osnovi svih dvojnosti kojih smo
svesni.
U životu nema dvojnosti bez tog jedinstva k a o os­
nove. I nema jedinstva bez odgovarajuće dvojnosti.
Taj pojam dvojnosti i jedinstva svih živih procesa
nasledio sam od Vilhelma Rajha. Na to gledam kao na
njegov najveći doprinos r a z u m e v a n j u ljudske ličnosti
i života. On je to pretpostavio kao princip jedinstva i
to je suprotstavio svim p r i r o d n i m funkcijama. U d v o j ­
nosti uvek ima suprotnosti.
+
Naš logičan um vidi stvari samo k a o dvojnost —
uzrok i posledicu. To je mehanicistički stav. Naši spiritualni umovi, ako s m e m da upotrebim taj izraz, vide
samo jedinstvo koje je u osnovi svega. To r a đ a mis­
tičan stav. Razumevanje p a r a d o k s a jedinstva i d v o j ­
nosti je područje funkcionalnog mišljenja. To zahteva
novu svest koja nije ni mistična ni mehanicistička. A
život je paradoks. To je v a t r a koja gori u vodi, ne na
vodi, kao vatra ulja, ali, k a o deo vode. Čudno je da
nas vatra ne uništava, niti smo uvučeni i izgubljeni u
vodi. Ima misterija koje n i k a d a neće biti razrešene,
ili se b a r ja n a d a m da neće. Misterije su suština ljud292
skog bića, jer bismo bez njih izgubili osećanje straho­
poštovanja i, najzad, poštovanja p r e m a samom životu.
Funkcionalno mišljenje je dijalektičko i ja sam ko­
ristio dijalektičke dijagrame tokom rada da bih objas­
nio razne odnose. S a d a ću koristiti j e d a n t a k a v dija­
g r a m da pokažem odnose između dva načina svesti.
Sa tačke gledišta svesti, sve čega čovek može biti
svestan jeste dvojnost, svesti glave i svesti tela, miš­
ljenja ili osećanja. Jedinstvenost postoji samo na n i ­
vou nesvesnog, ili na telesnim procesima iza percep­
cije. K a k o znamo da jedinstvo postoji ako ga ne m o ­
žemo opažati? Možemo zaključiti o njegovom postoja­
nju, slutiti odnose, i možemo maglovito osećati jedin­
stvo, pošto granica između svesnog i nesvesnog nije
zid, već prelazna zona. U toku dnevnog
prolaženja
kroz taj predeo stičemo prisnost sa osnovnim jedin­
stvom. Mistici, čija se svest lakše proširuje preko tog
predela, svesniji su tog jedinstva nego drugi.
NESVESNI
TELESNI PROCESI
POVEĆANI ENERGETSKI N A B O J IU UZBUĐENJE
Postoji drugi način da
glavom ili u m o m i svest
se oseti jedinstvo.
telom ne samo da
Svest
su u
293
k o n t a k t u j e d n a sa d r u g o m već se dodiruju i povre­
meno spajaju. U toploti i uzbuđenju fuzije oni su s u b ­
limirani i postaju jedinstvena svest koja je i svesna
i nesvesna u isto v r e m e (drugi paradoks). Doživeo sam
mnogo t a k v i h fuzija u životu. K a o dete sam bivao
toliko uzbuđen gledajući igru da za t r e n u t a k nisam
znao da li sam b u d a n ili sanjam. Morao sam sebe da
uštinem da bih to saznao. T a k o đ e sam u seksu doži­
veo orgazam od koga sam lebdeo, proširujući granice
sebe. koji me je učinio svesnim svog nesvesnog. To
su ekstatički doživljaji. Oni se dešavaju mnogim lju­
dima. K a d a se to desi, osoba „zna" i oseća jedinstvo
života.
Ipak, uglavnom reagujemo dvojnom svešću. To je
normalno, j e r ekstaza samo može da b u d e izuzetan
doživljaj, a k o je p r a v a ekstaza. Međutim, bliži smo
tom stanju ukoliko smo svesni i penjanja i proširiva­
nja. Dve strelice dijalektičkog dijagrama se približavaju
j e d n a drugoj.
Da bismo to uradili, m o r a m o prihvatiti da je pri­
roda svesti dvojna. Nema ekstaze ni na jednoj' strani
izolovano, susret suprotnosti je ono što stvara varnicu
fuzije.
A k o prihvatimo dvojnost svesti, m o r a m o prihvatiti
da smo na svesnom nivou svesni dvojne prirode lič­
nosti. K a d a se usmerimo na mišljenje, k a o što ja r a d i m
kada pišem, čovek je svestan svoga u m a i njegovih
m e n t a l n i h procesa. Pošto je čovekovo mišljenje jedin­
stveno, on shvata da ima svoj sopstveni u m . Dakle,
ako se osoba usmeri na svoje telo, postaje svesna da
ima sopstveni život. Sa tačke gledišta svesti,, čovek
mora da p i t a : „Ko sam j a ? " „Da li sam ja taj um ovog
živog tela koji misli?" Očigledan odgovor je — i jedno
i drugo, jer obično ne možemo biti u istom t r e n u t k u
svesni oba. Za svest je važno da se fokusira na dve
različite operacije u isto vreme. Zamislite dva aviona
koja lete u dva različita k v a d r a n t a neba i jedan reflek­
tor koji pokušava svetlošću da obuhvati oba a v i o n a ;
to je nemoguće. Ali, taj problem ljudske dvojnosti
obično nas ne uznemirava. Reflektor svesti je pokret­
no postolje koje se okreće lako i brzo. Svest je u stanju
da skoči sa jednog na drugi k v a d r a n t tako brzo da
može održati obe perspektive u n u t a r normalnog obi­
ma pažnje.
294
Taj pojam mogu ilustrovati, pošto koristim to poma­
galo svesti kada držim j a v n a predavanja. Tokom go­
dina sam naučio da efikasan govornik nikada ne gubi
kontakt sa slušaocima. Držeći predavanja, to je pos­
tala moja praksa koja je sada postala navika — da
gledam u ljude u publici, da ih osećam i da govorim
sa njima. Mogu dodati da mi ta navika stvara teškoće
kada govorim pred mikrofonima bez publike. Ali, pos­
toji drugi problem u toj navici ili praksi. Ako se čovek
previše usmeri na publiku, može izgubiti k o n t a k t sa
sobom, onim što on jeste, gde mu je mesto i onim što
ima da kaže. A čovek ne može biti na oba mesta u
isto vreme.
Svi govornici se suočavaju sa tim problemom. K a d a
čitam pripremljen tekst lako izgubim k o n t a k t sa p u b ­
likom. Tada je neophodno podići pogled i gledati p u b ­
liku s v r e m e n a na v r e m e da bi se uspostavio kontakt
sa njom. Ono što ja radim je da smenjujem pažnju sa
publike na sebe. i opet nazad, u u m e r e n o m ritmu, tako
da izgleda da n e m a prekida u k o n t a k t u sa bilo koje
strane. To je princip koji je u osnovi alternatora. To
je princip ritmičnosti koji radi u svima n a m a sve v r e ­
me, mada mnogi od nas nisu svesni te aktivnosti. Takvo
je hodanje koje je moguće samo ako se smenjuju no­
ge j e d n a za drugom.
Verujem u vrednost dvojnosti na svesnom nivou. Bez
toga se ne bismo kretali glatko i efikasno k a o što to
činimo da bismo se suočili sa raznim nepredvidljivim si­
tuacijama u životu. Bioenergetika radi na toj osnovi.
Ona smenjuje fokus sa tela na um i nazad, sa ciljem
da razvije pacijentovu svest do tačke na kojoj obimom
pažnje može obuhvatiti oba aspekta svog svesnog bi­
ća.
Naravno, ta dvojnost postoji samo na svesnom nivou.
Ispod nivoa svesti postoji jedinstvo; čovek nije mis­
leći um ili osećajuće telo, već živi organizam. Ali, poš­
to se veliki deo našeg života provodi u stanju svesti,
m o r a m o biti svesni da funkcionišemo sa dvojnošću. Či­
t a v a teorija geštalt psihologije bazira se na toj činje­
nici — naime, da se ništa ne ističe ukoliko n e m a osno­
ve, da nema figure bez polja u k o m e ona postoji, da
n e m a kvaliteta bez njegove suprotnosti.
U ličnosti to znači da nema misli bez polja oseća­
nja u k o m e se odvijaju. Ali, bacanje svetla svesti na
misao uranja ostatak polja u m r a k i često gubimo uvid
295
u osećanja koja su motivisala. misao. Mi možemo, na­
ravno, proveriti naša osećanja i potvrditi da su u har­
moniji sa mišljenjem. Međutim, neretko, mišljenje i
osećanje su u konfliktu. T r e b a da n a p u s t i m svaki po­
kušaj objašnjavanja zašto je to tako. Doživljaj tog
konflikta je vrlo čest. Hoću da k u p i m veću jahtu, ali
razmišljam o ceni i održavanju i u konfliktu sam. Ili,
hoću da se častim u k u s n i m kolačićima, ali razmišljam
0 kilogramima koje mogu nabaciti i u konfliktu sam.
Svi terapeuti se bave konfliktima, ne ovog tipa koji
sam opisao, već sličnim, u kojima postoji konflikt iz­
među osećanja ili želja koje bi čovek hteo da izrazi
1 s t r a h a od posledica. Pošto do posledica nije došlo,
p r i s u t a n je strah kao m e n t a l n o opažanje — to jest,
misao je povezana sa telesnim reakcijama. Ne kažem
da je taj strah izmišljen kada kažem da je m e n t a l a n .
On se fizički doživljava k a o strah, m a d a proizlazi iz
mentalne aktivnosti. Terapija se bavi intenzivnim k o n ­
fliktom u k o m e su osećanja koja nastoje da se ispolje
važna za integritet ličnosti a posledice p r e t e tom in­
tegritetu. K a d a čovek ne može da razreši intenzivan
konflikt, jedino rešenje je da priguši želje ili osećanja
da bi otklonio strah, što konačno dovodi do potiski­
vanja konflikta. Covek uklanja iz svesti čitavu situa­
ciju i u izvesnom smislu ona zaista ne postoji. Među­
tim, konflikt ne nestaje. On postaje s t r u k t u r i r a n u telu
na nesvesnom nivou. On samo nestaje iz vidokruga.
naša na tipičan ili predvidljiv način, bilo da je to
dobro ili loše. Predvidljivost takođe znači zavisnost;
može se očekivati od osobe sa dobrim k a r a k t e r o m da
ima vrline, ili od osobe sa lošim k a r a k t e r o m da bude
nemoralna ili neprincipijelna.
Ali, ako ponašanje jedne osobe nije s t r u k t u r i r a n o
ili uklopljeno na neki način, odakle ta predvidljivost?
Drugim recima, k a k o čovek koji je relativno zdrav,
spontan i p o t p u n o sposoban da se samoizražava, može
imati k a r a k t e r ? P r e svega, m o r a m o shvatiti razliku iz­
među k a r a k t e r a i k a r a k t e r n e s t r u k t u r e . Dodavanje reči
„ s t r u k t u r a " označava da sklop ponašanja nije svesno
određen, već da je postao nesvesno fiksiran i rigidan
na telesnom nivou. K a d a je ponašanje vođeno svesnom vodiljom ili principima, ponašaće se k a r a k t e r i s ­
tično sve dok principi pospešuju njegovu dobrobit.
Taj način borbe sa konfliktom stvara različite k a r a k ­
t e r n e s t r u k t u r e koje sam opisao. T a k v u adaptaciju
s m a t r a m o neurotskom, j e r ozbiljno remeti sposobnost
osobe da funkcioniše kao p o t p u n o integrisan i efikasan
pojedinac.
Ali, k a k o se relativno neneurotične osobe nose sa
nebrojenim konfliktima između mišljenja i osećanja
koja nastaju u njihovom životu? Moj odgovor je da
oni razvijaju svesno prihvaćene načine ponašanja koji
su suprotni nesvesno s t r u k t u r i r a n i m oblicima ponaša­
nja. Ti oblici ponašanja dobijaju formu principa.
Interesantno je da iako koristimo reč „ k a r a k t e r " u
negativnom smislu, ona nije uvek imala takvo znače­
nje. U stvari, „ k a r a k t e r " je često bio korišćen da oz­
nači n e k e vrline, u kom slučaju ide zajedno sa recima
„dobar" ili „osoba dobrog k a r a k t e r a " , dok drugi ljudi
imaju „loš k a r a k t e r " . Reč „ k a r a k t e r " je povezana sa
rečju „karakteristika" i govori da se j e d n a osoba p o ­
Vidimo da svest počinje sa opažanjem senzacija. Sen­
zacije su neodređeno lokalizovane ili m u t n e . U pogledu
toga one se suprotstavljaju osećanjima koja su ubedljivija i određenija. K a d a osećanja postanu snažnija
i jasnije definisana, nazivamo ih emocijama. Nevolja
je u tome što koristimo reč „osećanja" da bismo u k ­
ljučili sva telesna opažanja. Sada k a d a n a m emocije
postaju integrisanije sa mišljenjem, možemo govoriti
o principu. Redosled razvoja je sledeći:
296
Pojam principa se retko pominje u teorijama ličnosti.
Skoro smo u našoj k u l t u r i dostigli tačku gde je svaki
princip loš, jer postavlja granice i određuje reakcije.
To je povezano sa moralnim principima koje mnogi
ljudi vide kao sputavanje slobode ili p r a v a na samo­
izražavanje. To je nesrećan razvoj, j e r su principi oz­
naka osobe koja je postigla visok nivo svesti. Govorim,
naravno, o principima koji su svesno odabrani, m a d a
oni mogu biti istovetni sa onima koje društvo p o t k r e p ­
ljuje.
1.
— Senzacija
2. — Osećanje
3. — Emocija
4. — Princip
Na nivou principa, ega i tela, mišljenje i osećanje
su integrisani u svesno jedinstvo.
297
J e d a n od principa koji mnogi ljudi usvajaju je isti­
noljubivost. Osoba može govoriti istinu zbog
straha
od kazne sveznajućeg Boga, zbog kompulzivnosti, ili
zbog unutrašnje uverenosti da je to ispravan način
ponašanja. Ali, da bi se došlo do tog ubeđenja, čovek
treba da ima izbor između istine i laži. Ubeđenost onda
izrasta iz iskustva govorenja istine i laži. U p r v o m
slučaju se oseća harmonija između osećanja i stava i
opaža se zadovoljstvo koje proizlazi iz te harmonije.
U d r u g o m slučaju harmonija nedostaje i čovek može
stvarno da oseća bolnost konflikta. Tada može da n a ­
pravi svestan izbor zasnovan na osećanju tela.
Sva deca ponekad lažu. Ona to rade da bi ispitala
ulogu obmanjivanja i moć koju ona sobom nosi. Deca
lažu da bi proveravala svoju sposobnost obmanjivanja
roditelja. To im daje osećanje kontrole ukoliko sa tim
izađu n a k r a j . Ali, deca takođe lažu kada su uplašena od
posledica saopštavanja istine. U oba slučaja deca nešto
dobijaju i nešto gube. Dobit je osećanje moći i kontrole,
ili izbegavanje kažnjavanja. Ali, gubitak je u zadovolj­
stvu da se bude iskren. A k o je veća šteta nego korist,
dete će znati da laganje, izuzev pod neuobičajenim
okolnostima, nije za njega. Ono će znati da ga laganje
košta dobrih osećanja i razviće uverenje da je laganje
loše. Njegovo telo i um će mu takođe to kazati i ono
će to verovati ne samo svojom glavom, već i srcem.
Njegova uverenost stoji na d v e noge: na znanju i na
osećanju. Vremenom, i sa daljim iskustvom, istinolju­
bivost za dete postaje stvar principa. Ono izbegava
konflikt i trošenje energije
na odlučivanje da li da
kaže istinu ili da slaže.
Princip radi kao klatno sata koje održava redovan
ritam mehanizma. Taj princip održava ravnotežu iz­
m e đ u mišljenja i osećanja, t a k o da su oba u harmoniji,
a da ne moraju stalno i svesno da proveravaju jedan
drugog. Principi pospešuju u r e đ e n život; bez njih, u b e đen sam, ne bi bilo ničeg s e m nereda i haosa.
Izgleda mi da u odsustvu principa ne bi bilo r a v n o ­
teže u čovekovom životu. Postaje lako ići do ekstrema,
opravdavati sredstvo ciljem i slediti ćud t r e n u t k a . Co­
vek može doći u a p s u r d n u situaciju da hoće da pokaže
svako osećanje, j e r ne zna gde da povuče g r a n i c u ; ih,
sto je podjednako apsurdno, da celokupno ponašanje
kontroliše logički. U ovom d r u g o m slučaju radi se o
298
ekstremnoj rigidnosti, a u p r v o m o potpunom odsustvu
s t r u k t u r e . Ljudi sa principima izbegavaju te ekstreme
zbog toga što sam princip predstavlja harmoniju su­
protnosti, integraciju mišljenja i osećanja, ravnotežu
tako suštinsku za glatko proticanje života.
Važno je shvatiti da se p r a v i moralni principi ne
mogu utuviti propovedima, p r e t n j a m a ili kažnjava­
njem. Oni mogu navesti osobu da se pokoleba pa da
slaže iz straha, ali odluka, će se u svakoj novoj situaciji
donositi iznova. To nije isto što i držati se principa
koji čuva od konflikta. Dalje, n a m e t a n j e neke spoljašnje sile, bilo da se radi o propovedanju ili o pretnji,
remeti u n u t r a š n j u h a r m o n i j u i otežava razvijanje u n u ­
trašnje uverenosti neophodne za princip. To mogu ovako
kazati: Principi nisu zapovesti, već ubeđenja.
Evo i drugog p r i m e r a k a k o nastaju principi. Radio
sam terapiju sa mladim čovekom koji se duboko zagli­
bio u stvari sa drogama,, m a d a nije bio žrtva heroina.
Rad sa njegovim telom i izražavanjem osećanja (besno
u d a r a n j e kauča na primer) dovelo ga je do stanja u
k o m e se dobro osećao u telu. Onda je jednoga dana
došao kod mene i rekao mi da je kod svoga prijatelja
pušio m a r i h u a n u p r e t h o d n e noći. „Izgubio s a m sva dobra
osećanja koja sam se t a k o žestoko trudio da postig­
nem", rekao je. „Sada znam da m a r i h u a n a nije p r a v a
stvar za mene." Mišljenje i osećanje su zajedno stvo­
rili to ubeđenje. To je bio njegov prvi stav u obliku
principa, koji je postajao sve snažniji sa povećanjem
dobrih osećanja, jer, on je sada znao šta gubi koristeći
droge.
Nemoguće je razviti principe ukoliko čovek nema šta
da izgubi. Bez dobrih osećanja nema motivacije da se
integritet ličnosti zaštiti. Pitanje principa se u terapiji
n i k a d a ne postavlja dok se telo ne dovede do stanja
zadovoljstva smanjenjem mišićne tenzije i prepreka.
Tada se pitanje principa spontano pojavljuje k a d a se
pacijent t r u d i da razume zašto je izgubio ta osećanja
u toku svog svakodnevnog života. Na kraju, on razvija
sopstvene principe koji ga vode do održavanja stanja
zadovoljstva ili dobrih osećanja, što je veoma važno za
njegovo osećanje sebe i njegovo funkcionisanje kao integrisanog ljudskog bića.
Ne mislim da d r u š t v o greši što pokušava da utuvi
mladim ljudima m o r a l n e principe u glavu. S v a k a ge299
neracija pokušava da prenese svoje iskustvo na sledeću
generaciju, da bi olakšala njen put kroz život. Principi
kao što su deset božijih zapovesti izrastaju iz a k u m u ­
lacije iskustva rase. Ali, princip obučavanja je efika­
san samo ako iskustvo onoga ko savetuje proizlazi iz
njegovog unutrašnjeg ubeđenja ili osećanja. U tom slu­
čaju bi čovek očekivao da oni slede sopstvene principe
za zadovoljstvo. Odsustvo zadovoljstva i dobrih oseća­
nja kod starije generacije čini da mlađi dovode u pita­
nje njihove principe. Slično, n e m a nikakvog smisla
nuditi principe telu koje pati. Princip nije napravljen
tako da čini da se čovek miri sa svojom patnjom, već
da obezbedi u n u t r a š n j u harmoniju koja omogućava
uravnotežen i razdragan život. Principi nisu tehnika
preživljavanja. Kada je u pitanju preživljavanje, prin­
cipi su irelevantni. P r e nego što govorimo o principi­
ma, m o r a m o biti sigurni da se ta mlada osoba oseća
dobro u svome telu i da se dobro oseća u vezi toga
ko je ona. Principi joj t a d a olakšavaju da zaštiti svoja
dobra osećanja.
Ljudi su otkrili da ima mnogo principa koji u p r a v ­
ljaju njihovim ponašanjem sa ciljem da se dobro ose­
ćaju. Istinoljubivost je j e d a n princip; poštovanje d r u g e
osobe ili njenog vlasništva je drugi. P r e nekoliko g o ­
dina smo moja žena i ja proveli nedelju dana na Gvadalupeu, u Klubu Mediterane. Moja žena se upoznala
sa meštaninom zemljoradnikom. U toku razgovora ona
je pomenula da n i k a d a nije jela šećernu trsku. On je
ponudio da joj nabavi i dogovorili su se da se n a đ u i
odu do polja šećerne trske. K a d a su se našli, čovek je
kazao da je to malo udaljeno od hotela. Na p u t u su
prošli pored nekoliko polja t r s k e i moja žena je sa
n a d o m k r e n u l a prema p r v o m polju. Videći njen pokret,
čovek reče, prosto, ..O! Ali to nije moje". Odveo ju je
do svog polja na k o m e joj je u b r a o nekoliko šećernih
trski. Bilo bi lako uzeti nekoliko stabljika sa bilo koga
polja, ali to se protivilo njegovom principu da ne uzima
ono što nije njegovo. Ne t r e b a da v a m govorim o poš­
tovanju koje je moja žena osećala p r e m a integritetu
tog ljudskog bića.
Bioenergetski, princip je proticanje uzbuđenja ili ener­
gije kroz jedinstven pokret koji ujedinjuje glavu, srce,
genitalije i noge. U vezi toga javlja se osećanje da je to
p r a v a stvar, jer se osoba oseća povezano, jedinstveno
300
i celovito. Nije joj potrebno da joj neko potvrdi k o ­
lika je njena vrednost, koja je neosporna. Ali, to je
lična uverenost i nikome je ne nameće.
Možda je najveći problem sa kojim se naše društvo
suočava nedostatak moralnog principa kod velikog b r o ­
ja članova društva. Ali, ne verujem da n a m e t n u t a m o ­
ralnost može nešto učiniti. To može držati nekoliko po­
jedinaca na liniji, a k o je n a m e t n u t a od većine, ali ne
može kontrolisati većinu. Ne verujem da je n a m e t n u t a
moralnost ikada valjala. Moralne n o r m e iz prošlosti
nisu n a m e t n u t e , bez obzira na činjenice koje govore
suprotno. Moj sije je doneo deset zapovesti ljudima, ali
da one nisu bile u skladu sa u n u t r a š n j i m ubeđenjem
ljudi o onome šta je dobro a šta loše, one bi brzo bile
odbačene.
Moralni principi nisu apsolutni, m a d a su neki blizu
da to postanu. Oni nastaju da bi pomogli ljudima da
se dobro osećaju i da efikasno funkcionišu u datoj k u l ­
turnoj situaciji i postaju nevažeći ako ne ispunjavaju
tu funkciju. Istinoljubivost može izgledati kao p r i r o ­
d a n moralni princip, ali ima uslove u kojima istina
može biti znak slabosti ili kukavičluka. Covek ne go­
vori istinu neprijatelju ukoliko bi istina značila izdaj­
stvo prijatelja. Ovde se radi o dubljim principima lo­
jalnosti. Ali, bilo k a k v a da je k u l t u r n a sredina, ljudi­
ma su potrebni moralni principi koji će voditi njihovo
ponašanje. Bez njih bi se društvo dezintegrisalo u stanje
haosa i ljudi bi postali otuđeni. Ako bi pojedinci raz­
vili svoje sopstvene principe, siguran sam da bi u od­
ređenoj kulturnoj sredini oni ispali isti, pošto je ljud­
ska priroda ista.
Pisao s a m 1944. godine članak o adolescentnoj sek­
sualnosti za Rajhov časopis — Seksualna ekonomija i
istraživanja orgona. U to v r e m e se smatralo opasnim
zastupanje p r a v a adolescenta na seksualno zadovolja­
vanje. Diskutujući o tome sa mnom, Rajh je r e k a o :
„Loven, nije u v e k preporučljivo govoriti istinu. Ali,
ako ne možeš da kažeš istinu, nemoj uopšte da govo­
riš". Rajh je bio čovek od principa. Ziveo je za njih
i zbog njih je u m r o . Covek se mogao ne slagati sa tim
principima, ali nije mogao poricati integritet koji su
imali.
Princip u osnovi bioenergetike je simultana dvojnost
i jedinstvo ljudske ličnosti. Covek je kreativan mislilac
301
i osećajna životinja — i, on je samo m u š k a r a c ili s a m o
žena. On je racionalan um ili neracionalno telo — i on
je s a m o živi organizam. On m o r a živeti na svim n i ­
voima odjednom, a to n i j e lak cilj. Da bi pojedinac
bio integrisan m o r a se identifikovati sa svojim telom i
svojim recima. K a ž e m o da je čovek onoliko d o b a r k o ­
liko je dobra njegova reč. Da bi se postigla ta i n t e g r a ­
cija, čovek m o r a početi od tela — vi ste vaše telo. Ali,
to se ne završava na telu. Covek m o r a završiti kao reč
— vi ste vaša reč. Ali, reč m o r a doći iz srca.
SADRŽAJ
I OD RAJHA DO BIOENERGETIKE
Rajhovska terapija, 1940—1945
Rad kao rajhovski terapeut, 1945—1953
Razvoj bioenergetike
II POJAM ENERGIJE
Punjenje, pražnjenje, proticanje i pokret
V i ste vaše telo
Um, duh i duša
Život tela: bioenergetska vežba
302
9
9
19
28
37
37
44
51
58
III JEZIK TELA
Suština života: suština stvari
Interakcija sa životom
Telesni znaci i izražavanje
69
69
74
83
IV BIOENERGETSKA TERAPIJA
Put u otkrivanje sebe
Jezgro terapije
Anksioznost
V ZADOVOLJSTVO: PRIMARNA ORIJENTACIJA
Princip zadovoljstva
Ego i telo
Karakterologija
Shizoidna karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fizički aspekti
Psihološke odlike
Etiološki i istorijski faktori
Oralna karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fizičke karakteristike
Psihološke odlike
Etiološki i istorijski faktori
89
8a
l u U
MW
115
H5
1 2 1
1 2 9
130
1 3 0
1 3 0
1 3 1
1 3 2
I
3 3
1 3 4
1 3 4
1 3 4
135
I
136
3 5
303
Psihopatska karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fizičke karakteristike
Psihološke odlike
Etiološki i istorijski faktori
Mazohistička karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fizičke karakteristike
Psihološke odlike
Etiološki i istorijski faktori
Rigidna karakterna struktura
Opis
Bioenergetsko stanje
Fizičke karakteristike
Psihološke odlike
Etiološki i istorijski faktori
Hijerarhija karakternih tipova
VI REALNOST: S E K U N D A R N A ORIJENTACIJA
Realnost i iluzija
Zakačaljke
Uzemljavanje
VII STRAH OD P A D A N J A
Strah od visine
Vežba padanja
Uzroci anksioznosti padanja
Zaljubljivanje
VIII STRES I SEKS
Gravitacija: opšti pogled na stres
Bol u slabinama
Seksualno rasterećenje
137
137
137
138
139
139
141
141
141
142
143
143
144
144
145
115
146
146
147
152
152
159
168
173
173
177
186
19°
197
197
203
214
IX SAMOIZRAŽAVANJE I PREŽIVLJAVANJE ..
Samoizražavanje i spontanost
Zvuk i ličnost
Oči su ogledalo duše
Kontakt očima
Oči i ličnost
Problemi glave i očiju i bioenergetika
Glavobolje
229
229
236
245
245
250
253
263
X SVEST: JEDINSTVO ILI DVOJNOST
Proširivanje svesti
Reči i povišavanje svesti
Principi i karakter
304
268
268
282
290
ALEKSANDAR KRON:
BIOENERGETIKA
Recenzija:
DUŠAN PAJIN
Korice:
ŽARKO ROŠULJ
Tehnički urednik:
BOGDAN ČURCIN
Korektor:
DOBRILA MAKSIMO VIC
Izdavač:
Nolit, Beograd, Terazije 27
Glavni i odgovorni urednik:
MILOŠ STAMBOLIĆ
Štampa:
Dirografika,
Subotiea
Tiraž:
5.000 primeraka
1984.

“Nenormalnosti – serija ilustracija o poremećajima ličnosti”, Ana Lazić

Seminari Seminari

www.harmony.hr

Odredbe i uvjeti - Home Sweet Home

Mr.sc. Elharun Selimović PSIHOLOŠKI PRISTUP KOMPULZIVNOM

Jedno dete - dva jezika

„Kako čovek razmišlja u svom srcu, takav je on.“ (Poslovice

GEŠTALT PSIHOTERAPIJSKI PRISTUP „Ovdje i sada”

Amicus mortis - anarhija/ blok 45