Lekovito bilje
ALOE VERA
Drugi nazivi: Aloa
Latinski naziv: Barbadensis Miller Liliaceae
Opis biljke: Od davnina je poznata kao eliksir dugovečnosti. Zbog svoje
hranjive vrednosti i izuzetnih lekovitih svojstava nazivaju je "Kraljicom lekovitih
biljaka". U svetu je poznatija kao Aloe vera Barbadensis Miller. Ime je dobila po
botaničaru Milleru koji ju je otkrio na strvu Barbadosu i uvrstio u registar
lekovitog bilja. Reč Aloe potiče iz latinske forme arapskog naziva "Aloeh",
Sirijskog "Alwai" ili hebrejskog "Halal", čije je značenje "izuzetno gorka
materija", što ukazuje na izuzetno
gorku žutu tečnost, mleko, odnosno
sok, koju sadrži biljka a nalazi se
neposredno ispod tankog kožastog
tkiva odnosno kore. Komercijalni
naziv Aloa Vera je latinskog
porekla i znači "prava Aloa". Žuti
"lekoviti" sok su u ove svrhe
koristili još u 4 veku p.n.e. Aloa je
hranljiva biljka za svaku ćeliju
ljudskog organizma. Kada je ćelija
zdrava, onda je otporna i sposobna da izvrši sve funkcije koje joj je priroda dala.
Biljka je radi vlastitog opstanka razvila bogat sadržaj vitamina, aminokiselina,
enzima i mineralnih materija da bi osigurala svoj opstanak u oskudnim
okolnostima postojanja. Sama lekovitost AV se nalazi u komponentama koje
imaju različite i specijalne energetske vrednosti. Aloe je biljka koja spada u porodicu ljiljana i u svetu je poznato
preko 250 vrsta od kojih svega 4 imaju lekovito dejstvo, a najveće Aloe Vera (Barbadensis Miler). Sečenjem
listova i njihovim presovanjem cedi se sok koji se stabilizuje Papajom, a ima hranljivi i lekoviti učinak koji daju
preko 200 aktivnih sastojaka Aloe potrebnih za svakodnevno funkcionisanje svake ćelije.. Prirodno raste samo u
područjima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je
prosečna godišnja temperatura iznad 22°C npr. Karibi, Meksiko). Od
biljke se najviše upotrebljava njezin gel, želatinasta masa koja se
nalazi u unutrašnjosti lista. Aloe Barbadensis Miller ima sabljaste,
špicaste listove, sa testerastim ivicama, koji po obliku podsećaju na
ružu, rastu pri zemlji. Iz sredine ruže raste cvetna drška koja se
završava u vidu žutog ili crvenkastog cevolikog cveća. Aloa spada u
porodicu ljiljana, a cvet koliko-toliko podseca na cvet istočnog ljiljana
Sadržaj:
Naučnici su ustanovili da gel Aloe vere sadrži preko 240
hranjivih i lekovitih sastojaka i medu njima: VITAMINE: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu;
MINERALE: (više od 20); Gel sadrži magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvožđe.
MUKOPOLISAHARIDE: imuno-modulatori (pomažu kod AIDS-a, karcinoma, imunoloških poremećaja),
antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje.
AMINOKISELINE: (potrebne za sintezu belančevina)-Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline
koje su neophodne za izgradnju belančevina. Gel aloe Vere obezbeđuje 20 od ovih aminokiselina. Ono što je još
važnije je da ovaj gel obezbeđuje osam od osam esencijalnih aminokiselina koje nije moguće proizvesti u
organizmu i koje se zbog toga moraju uzimati hranom.;
ENZIME: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomažu varenje belančevina, ugljenih
hidrata, masti i celuloze)
ANTRAKININE Najvažniji među njima su aloin i emodin, ali svi zajedno predstavljaju moćne analgetike, i
priznato im je posedovanje antibakterijskih i baktericidnih svojstava. U čistom obliku, oni su i moćni laksativi,
LIGNINE Ova drvenasta supstanca omogućava Aloi Veri da prodire duboko u kožu,
SAPONINE Ovo su penušave (sapunaste) supstance koje ispoljavaju antimikrobijalni efekat protiv bakterija,
virusa, gljivica i kvasaca kao sto je kandida,
STEROLE Tri glavna među njima deluju kao moćni antiinflamatorni (antizapaljenski) agensi,
Aloe Vera je: Imunostimulans (jača opštu otpornost, prevencija bolesti-rak, aids, psorijaza, kolagenoze),
Detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), Antioksidans (slobodni radikali), Antivirusno (herpes i ostalo),
Strana 1
Lekovito bilje
Baktericidno (uništava bakterije), Fungicidno (gljivice-Candida i dr.), Antiflogistik (upalni procesi svih sistema),
Analgetično (smanjuje bolove), Adstrigentno (steže površinu kože i sluzokože), Laksantno (reguliše stolicu),
Stimulans (reguliše status psihe) i Antidijabetično (smanjuje nivo šećera).
Upotreba
Ako se gel Aloe vere pije kao napitak (oralna upotreba), deluje dobrotvorno na mnogobrojne funkcije
organizma:
• jača imunološki sistem
• smanjuje upale
• uništava viruse, bakterije, gljivice, parazite, ličinke i spore
• detoksifikuje organizam
• podstiče metabolizam i delovanje svih organa: jetre, žuči, bubrega, srca, živčanog i sistema za varenje,
kože, očiju
• pomaže kod odvikavanja od pušenja, alkohola i opojnih droga.
• Kod lokalne upotrebe u obliku krema, sprejeva i kapljica idealno je sredstvo za: negu kože, alergije,
zaceljivanje rana i opeklina, zaustavljanje krvarenja iz rana, kod bolova u zglobovima i mišići- ma, za
negu zubi i usne šupljine (upala desni, paradentoza, afte), negu i bolesti očiju (konjunktivitis, mrena), za
akne, seboreju, peruti
Delovanje
Podstiče varenje, neutralizuje povišenu želudačnu kiselinu, uravnotežuje delovanje gastrointestinalnih
simbiotičnih bakterija, smanjuje gljivice, normalizuje pH stolice, pomaže kod iritabilnog crevnog sindroma,
kolitisa, proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispira štetne bakterije i čisti crevne resice
od naslaga. Na taj način smanjuje upale i povećava apsorpciju hranjivih materija.
JETRA I ŽUČ-Poboljšava rad jetre, detoksifikuje je i regeneriše. Preporučuje se kao dodatna terapija kod
bolesti žuči, ciroze jetre, akutnog i hroničnog hepatitisa i masne jetre.
ŠEĆERNA BOLEST-Reguliše i snižava nivo šećera u krvi, smanjuje oscilacije šećera (posebno važno kod
bolesnika na inzulinu).
SRCE I KRVNE ŽILE-Jača srčani mišić. Snižava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak te smanjuje učestalost
napada angine pektoris.
BOLESTI IMUNOLOŠKOG sistemA (TUMORI, RAK, AIDS)-Aloe vera sadrži faktore koji uništavaju
tumore (alfa faktor, blokira dotok krvi u rastući tumor, acemanan). Podstiče imunološki sistem. Kao dopunska
terapija, smanjuje štetne nuspojave hemo i radio terapije.
ALERGIJSKE BOLESTI, ASTMA-Ublažava simptome astme i alergija.
MOKRAĆNI PUTEVI I PROSTATA-Ublažava akutne i hronične upale, deluje i na bakterije koje su otporne
na antibiotike (npr. Escherichia Colli).
RESPIRATORNI ORGANI-Pomaže kod akutnih i hroničnih upala respiratornih organa (upala sinusa, ždrela,
glasnih žica, pluća itd.).
BOLOVI U ZGLOBOVIMA, REUMA, OSTEOARTRITIS, OSTEOPOROZA-Smanjuje upalu, crvenilo,
bolove i oticanje zglobova i mišića. Deluje je kod uganuća, nategnuća i upala tetiva, modrica. Pomaže kod
neuralgija, išijasa i glavobolje. U kombinaciji sa organskim spojevima kalcijuma deluje je kod osteoporoze.
BOLESTI OČIJU-U obliku kapljica za oči uspešno se upotrebljava kod upale očne sluznice (konjunktivitis),
mrene, trahoma, glaukoma, keratitisa (upale rožnjače), herpes simplexa…
NEGA KOŽE I KOŽNE BOLESTI-Izvanredno vlaži kožu jer prodire do najdubljeg dermalnog sloja,
podmlađuje kožu jer povećava stvaranje fibroblasta 8x brže nego je to normalno te na taj način ubrzava
zaceljivanje rana. Izvanredna je za suvu, osetljivu i oštećenu kožu; ublažava i otklanja staračke pege po rukama.
Oralnom primenom u obliku napitka i lokalnom u obliku krema delotvorna je kod psorijaze.
ALPSKA RUŽA
Drugi nazivi: sleč, crvena alpska ruža, gorska ruža, rododendron
Latinski naziv: rhododendron ferrugineum
Opis biljke: alpska ruža je planinska biljka što raste isključivo na visokim planinskim
područjima. To je zimzelena i trajna biljka što raste u grmovima. Listovi su kožasti i
jajastog oblika. S gornje strane listovi su tamnozeleni, a s donje u početku žutozeleni, a
posle smeđi, nalik rđi, i ljuskavi.
Cvetovi su crvene boje, zvonasti, skupljeni u grozdaste cvatove.
Stanište: Rasprostranjena je na planinskom području, uglavnom na visinama od 1500
do 2500 metara
Lekoviti deo biljke: listovi koji se beru neposredno pre cvatnje biljke
Strana 2
Lekovito bilje
Lekovito delovanje: alpska ruža ili pjenišnik lekovita je biljka kojom se pospešuje izlučivanje znoja i mokraće.
Koristi se, zatim, u lečenju reumatizma zglobova, bolova u mišićima, uloga (gihta) i neuralgičnih bolova
ANĐELIKA
Stanište: Rasprostranjena je na planinskom području
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava plod, odnosno zrelo seme što se sabire
samo po suvom vremenu
Drugi nazivi: angelika, anđeoski korijen, anđeosko drvo, kravojac, divlja pirevina,
siriš, šiviz
Latinski naziv: angelica silvestris
Stanište: Rasprostranjena je na planinskom području, uglavnom na visinama od 1500
do 2500 metara
Lekoviti deo biljke: cela biljka
Opis biljke: anđelika je dvogodišnja biljka iz porodice štitarki. Prilično je nalik kimu i
anisu. Dostiže visinu do 2 m. Stabljika je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i
plavičaste boje. Razgranjuje se samo na gornjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko razdeljeni i na
krajevima nazubljeni. Cvet je štitac sa zelenkastim i žućkastobelim cvetićima. Ogranci štica imaju kratke,
čekinjaste zaštitne listi?e. Koren je smeđe do crvenkastosmeđe boje. Miris korena je jako aromatičan i ugodan, a
ukus sladunjav, posle oštar i gorak
Lekovito delovanje: čaj od listova anđelike greje želudac, čisti krv i mokraćni mehur. U mešavini s drugim
biljkama izlučuje otrovne i pokvarene sokove iz krvi, želuca i creva te otklanja trbobolju, nadimanje, dizenteriju,
grčeve i otvorene i zatvorene šuljeve (hemoroide), sluz u prsima, bolesti grla, a isto tako, veoma je koristan u
lečenju kožnih bolesti i osipa. Anđelika je jedna od najstarijih lekovitih biljaka, koja do danas nije izgubila na
vrednosti. Naziv, anđeoski ili sveti koren« dobila je za vreme haranja kuge u Evropi. Zahvaljujući korenu
anđelike, tom prilikom mnoštvo se Ijudi spasilo od tzv. crne smrti
ANIS
Drugi nazivi: anason, slatki janež, slatki komorač, slatki kopar,
slatki kumin.
Latinski naziv: pimpinella anisum.
Opis biljke: anis je jednogodišnja biljka koja izraste od 1/2 do 1
metra visine. Ima granatu, pahuljavim dlačicama pokrivenu šuplju
stabljiku, s okruglasto nazubljenim, srednjim-dvostruko perastim, a
gornjim-uskim lančastim belim cvetićima. Najdonji listovi sastoje
se od 3 okruglasto urezana listića, srednji listovi su prstenasti, a
gornji usko krpasto razdeljeni. Plod je jajastog oblika, prema vrhu
sužen, a sa strana malo stisnut, dugačak 3 do 6 mm. Boja ploda je
svetlozelenosiva. Lekoviti delovi biljke: za lek se upotrebljava
plod, odnosno zrelo seme što se sabire samo po suvom vremenu.
Lekovito delovanje: seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje
grčeve, jača želudac i pospešuje varenje i odvod štetnih sokova iz
organizma te čisti krv i jača živce. Čisti od sluzi pluća, želudac, mehur i bubrege, jača probavne organe,
popravlja neurednu menstruaciju te otklanja nesanicu
ARIŠ
Drugi nazivi: aric, ariševina, gorski mecesan, macesan
Latinski naziv: larix europaea
Opis biljke: ariš je jedino crnogorično drvo što svake godine gubi listove, tj. iglice.
Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeđom
ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim
i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju.
Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi ženski cvetovi razvijaju u male
šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamičan miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a ukus poput
terpentina
Strana 3
Lekovito bilje
Stanište: ariš ponajbolje uspeva u planinama, a često sačinjava goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga
se sadi i uzgaja
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju zeleni cešeri u proleće i početkom leta, iglice u toku cele godine, a
smola i kora u jesen
Lekovito delovanje: iglice i mladi cešeri koriste se za pripremanje uvarka, za kupku u lečenju nervno
rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje
obloga za lečenje upaljenih rana, prignječenosti i čireva. Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči
vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve. Smola pripremljena s vinom i medom čisti
začepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuči, bubrega i mokraćnog mehura, a kod upale grla
koristi se za grgljanje
ARNIKA
Drugi nazivi: brđanka, veprovac, vučji zub
Latinski naziv: arnica montana
Opis biljke: arnika ili moravka je dugotrajna, aromatična biljka visine do 60cm. Stablo
je uspravno i malo razgranato s jednom cvetnom glavicom. Listovi su sitni, nasuprotni i
malo nazubljeni, a pri dnu stabla složeni u rozetu. Cvet je glavica s jezičastim venčićem
na vrhu stabljike i proširenim cvetovima koji imaju pricvetne listiće. Cvetovi su žuti ili
narandžastocrveni.
Stanište: raste na suvim livadama, obroncima i brdima
Lekoviti deo biljke: za lek se koriste cvet, koren, odnosno podanak i listovi. Cvet se
skuplja u vreme cvatnje, a korenje u proleće. 1 cvet i koren arnike ili moravke potrebno
je brzo sušiti, da odviše ne izlape
Lekovito delovanje: arnika ili moravka, prije svega, koristi se u lečenju rana, pri čemu
ublažava bolove i pospešuje njihovo zaceljivanje. U tu svrhu priprema se tinktura od
moravke što se razređuje s vodom. Korisna je, takođe, u lečenju grla te s drugim travama
u lečenju upale pluća, tifusa, slabosti srca, za pospešivanje cirkulacije krvi i izlučivanje
znoja i mokraće
BAGREM
Drugi nazivi: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrema, beli
bagrem, belo drvo, belo cveće, bijela bagrena, bijela drača, bijela kapinika,
gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kratjegac, krunica, morska
drača, nerod, robinija, signojka, stambolska drača, hacija.
Latinski naziv: Robinia pseudoacacia
Opis biljke: Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gaji. Drvo je
visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava cvet, rede list
(Robiniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list još dok je mlad ,
Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozračnim šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi cvet,,Bagremova kora je otrovna, zbog čega je ne treba koristiti kao lek.
Otrovnost potiče od toksalbumina robina
Lekovito delovanje: Cvet se upotrebljava u obliku čaja (5 na 100) za lakše iskašljavanje i protiv nazeba. List (5
na 100) izaziva jače lučenje žuči. ..
BEDRENIKA
Drugi nazivi: velika siljevina.
Latinski naziv: pimpinella saxifraga.
Opis biljke: podzemna stabljika joj je razvijena. Listovi su perasti. ,
Stanište: raste na suvim livadama, obroncima i brdima.
Lekoviti deo biljke: u proleće i jesen sabire se podanak kojega je miris nalik mirisu
klinčica. Suši se u hladu na mestu s mnogo vazduha
Lekovito delovanje: koristi se za lečenje živaca, bolesti pluća, astme, reumatskih bolesti,
slabokrvnosti i bubrega koji su oboleli od bubrežnog kamenca
Strana 4
Lekovito bilje
BELI LUK ili ČEŠNJAK
Drugi nazivi: česan, česan luk, češanj, luk česan, luk češnjak.
Latinski naziv: allium sativum .
Opis biljke: beli luk ili češnjak jednogodišnja je zeljasta biljka s okruglom stabljikom visine do 1 metra. Pri dnu
stabljika je ovijena cevastim listom, a iznad toga nalazi se, uglavnom, 5 dugačkih, zašiljenih, zelenih listova.
Glavičasti cvat ovijen je dugačkim, zašiljenim, belim cvetnim omotačem. Cvat se sastoji od 25 do 30 jajastih
lukovičastih pupoljaka, između kojih se nalaze samo male količine belkastih cvetova, koji su gotovo uvek
jalovi..
Stanište: uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.
Lekoviti deo biljke: za lek koristi se lukovica .
Lekovito delovanje: kao lek beli luk ima višestruko upotrebnu vrednost.
Svojim lekovitim materijama deluje na povišeni optok krvi u sluznici, čime
povećava aktivnost probavnih organa. Sok od belog luka deluje na nedovoljnu
delatnost jetre i žuči. Lekovite materije belog luka u samom početku imaju
izrazitu snagu dezinfekcije i sposobnost da spreče, odnosno suzbiju razvoj
bakterija koje omogućuju truljenje u crevima. Sok od belog luka nije samo
preventivno sredstvo, nego i lek za infekcijska oboljenja creva. Češnjak
normalizuje krvni pritisak, a to se odražava na poboljšani protok krvi, zatim
odstranjuje otrovne materije iz želuca, creva i krvi što, pak, deluje na sređen
rad srca. Prirodan rad srca omogućuje da nestane premorenosti, razdražljivosti,
glavobolje, neraspoloženja i duševne potištenosti. češnjak koristi se s uspehom
u lečenju svih bolesti organa za disanje, posebno kod bronhitisa sa žilavom
sluzi, i kod astme, a osim toga jedan je od najjednostavnijih lekova kod
suzbijanja tuberkuloze.
Stari Kineski lek
Godine 1971. Uneskova ekspedicija pronašla je u jednom tibetanskom manastiru recept starokineskog
homeopatskog leka. Preveden sa tablice od gline, ovaj recept je objavljen na brojnim jezicima i približen
medicini 20.veka. Pretpostavlja se da je star od dve do tri hiljade godina pre nove ere.
Oslobađa organizam masnih i krečnih naslaga, poboljšava razmenu materija u telu i elastičnost krvnih sudova,
sprečava infarkt, sklerozu, stenokardiju, apopleksiju i stvaranje tumora. Prestaje šum u glavi i poboljšava se vid.
Pri tačnom pridržavanju uputa za lečenje, podmlađuje organizam.
Priprema:- Očistiti (plastičnim nožem nikako metalnim)i isprati 350grama belog luka (čednjaka), naseći ga
sitno i istucati tučkom od drveta ili gline. Staviti ga u 300grama 96% alkohola, čvrsto zatvoriti posudu i čuvati
10 dana na prohladnom mestu. Zatim procediti kroz gustu tkaninu i ostatak dobro iscediti. Za 2-3 dana početi sa
lečenjem uzimajući ovu miksturu sa 50grama mleka sobne temperature prema sledećoj šemi-u kapima.
Dani Doručak
Ručak
Večera
1dan 1
2
3
2dan 4
5
6
3dan 7
8
9
4dan 10
11
12
5dan 13
14
15
6dan 15
14
13
7dan 12
11
10
8dan 9
8
7
9dan 6
5
4
10dan 3
2
1
11dan 25
25
25
_____________________________________________
Nastaviti sa uzimanjem leka tri puta dnevno po 25 kapi dok se ne potroši cela sadržina. Preporučuje se ponoviti
kuru lečenja posle pet godina.
BETONIKA
Drugi nazivi: betunika, crvena metvica, čistac, gušar, petonika, ranilist, ranjak.
Latinski naziv: betonica officinalis
Opis biljke: betonika ili klaš malena je biljka s duguljasto-jajastim crvenim listovima što su nazubljeni na
svojim krajevima. Cvetovi su skupljeni u 10cm dugački cvat sa ružičasto-modrim cvetićima.
Strana 5
Lekovito bilje
Stanište: betonika ili klaš raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na vlažnim livadama,
svetlim prozračnim šumama, zatim, na suvim šumskim livadama, sunčanim obroncima i
brdskim livadama.
Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se listovi i koren, i to za vreme cvatnje. Suši se na
senovitom i prozračnom mestu
Lekovito delovanje: listovi betonike ili klaša služe u lečenju rastrojenih i slabih živaca,
padavica, žutice, astme, za čišćenje pluća, protiv povraćanja krvi, žgaravice, vodene
bolesti, reumatskih bolesti, uloga (gihta) i želudačnog katara. Koren se koristi kod
povraćanja i otrovanja.
BOKVICA ŽENSKA
Drugi nazivi: paskavica, pitoma bokvica, široki trputac, velika bokvica, bukvica.
Latinski naziv: plantago major
Opis biljke: prizemni listovi bokvice ženske ili trpuca velikog složeni su u obliku
rozete, širokog su jajolikog oblika, na rubovima delimično ili svekoliko nazubljeni. Na
golim listovima ističe se uglavnom 7 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i
okrugla a cvetni klasić je duguljastovaljkast.
Stanište: bokvica ženska ili trputac veliki može se naći na zapuštenim livadama,
pustim zemljištima, stazama i putevima, ali i u vlažnim grabama od nizina do visokih
planinskih područja.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru samo listovi, a suše se u tankim slojevima na
hladnom i prozračnom mestu
Lekovito delovanje: koristi se kao sredstvo za lečenje rana i čireva jer suzbija upale.
Isto kao bokvica muška ili trputac muški, koristi se kao lek protiv kašlja i za rastvaranje sluzi, iako se u tome
daje više prednosti trpucu muškom. Koristi se u lečenju bolesti mokraćnog mehura te čireva na želucu i
crevima..
BOKVICA MUŠKA
Drugi nazivi: konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak.
Latinski naziv: plantago lanceolata
Eng-Long-leaved Plantain
Opis biljke: Plantago lanceolata nazivaju muškom bokvicom, odnosno trpucem
muškim, dok ženska bokvica (Plantago major) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom
ženskom ! Prema obliku listova razlikuju se ženska ili širokolisna bokvica / P. major /
i muška , uskolisna bokvica / P. lanceolata /U medicini se više ceni muška bokvica
(Herba Plantaginis lanceolatae).bokvica muška ili trputac muški trajna je biljka s
prizemnim, uskim, sulicastim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3
do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a završava
zeleno-smeđim cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac.
Stanište: raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozračnim
šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon što sazre
Lekovito delovanje: bokvica muška ili trputac muški sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u
lečenju svih oboljenja organa za disanje, kod veće ili manje sluzne izlučevine. Izvrstan je prirodni lek kod plućne
astme, upale plućnih vrhova, kašlja, hripavca, cak i tuberkuloze pluća..
Za lek se najviše koristi list; od širokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plućnih unutarnjih
bolesti te ženskih bolesti.
Bokvica izvrsno potpomaže u lečenju tuberkuloznih bolesti pluća. Bokvica je posebno pogodna za decu
jer joj je sok ukusan, naročito kada se zasladi šećerom ili medom. Čaj od listova bokvice treba piti što je moguće
topliji. Najbolje je jedna šoljica čaja odmah ujutro-natašte, a zatim 1- 2 šoljice preko dana i još jedna uveče, pre
spavanja. Tako se postiže mirna noć. Sveže zgnječeno lišće služi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda
insekta ili ujeda zmije. takođe se stavljaju oblozi kod vrućih oteklina i rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg
lišća koje dobro izgnječimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprečava upalu i
ublažava bol. Oblog od lišća hladi noge nakon dugog i napornog hodanja
Strana 6
Lekovito bilje
Sok od bokvice:
200 grama lišća bokvice,
100 g koprive (Urtica dioica),
100 g maslačka (Taraxacum officinale)
100 g stolisnika (Achillea millefolium):
sve se dobro izgnječi, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim
prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na površini , dobijenom soku
dodaju se dve velike kašike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne
tako da postane končasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne
bi pokvario, doda se svakoj boci čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa
toplom vodom , pola-pola.
BOR
Drugi nazivi: beli bor, čam, divlji bor, lučevina, šumski bor.
Latinski naziv: pinus silvestris
Opis biljke: beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora
prodire duboko u tlo. Dok je mlađi, njegove grane i deblo pokriveni su smeđecrvenkastom korom koja posle postaje sivo-smeđim. Grane se šire u obliku kišobrana.
Iglice belog bora sastavljene su u čupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6cm, a boja
im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali cešeri,
koji u početku imaju crvenkastu, a posle smeđu boju i postaju drvenasti.
Stanište: beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u
nizijskim područjima.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i
sve iglice četinara, valja upotrebljavati, po mogućnosti, neposredno nakon branja, jer se
vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (četine) koje se čuvaju više od godinu dana
potpuno izgube svoja lekovita svojstva
Lekovito delovanje: mladi izdanci bora koriste se u lečenju zastarelih katara dišnih
putova, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i
iglice koriste se, takođe u lečenju astme te u lečenju reumatskih bolesti i gihta (uloga). Kod grčeva izazvanih
žučnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lečenje određenih bolesti, iako ređe koriste se i češeri.
BOROVNICA
Drugi nazivi: borovinka, borovnjača, brusnica, crna borovnica.
Latinski naziv: vaccinium myrtillus
Opis biljke: borovnica je malen grm sa čvorastim stabljikama, visine 20 do 30cm i puzavim korenom. Mladi
listovi jajastog su oblika, s kratkom peteljkom i na rubu sitno nazubljeni. Pojedinačni cvetovi nalaze se u pazuhu
lista. Cvetovi su okruglastozvonastog oblika i svetloružičaste boje. Plod je sočna crnomodra boba veličine
graška, koja na vrhu završava kružnom udubinom.
Stanište: borovnica u velikom mnoštvu pokriva tlo crnogoričnih i belogoričnih
šuma.
Lekoviti deo biljke: listovi se sabiru pre sazrevanja plodova i suše se na
senovitom i zračnom mestu. Plodovi se sabiru leti, nakon sazrevanja, a suše se na
suncu
Lekovito delovanje: listovi se upotrebljavaju protiv stvaranja mokraćne kiseline
te za lečenje kod povraćanja, proliva, želudačnih grčeva, kašlja i šećerne bolesti.
Bobe se upotrebljavaju u lečenju hemoroida, protiv neuredne stolice i slabog
apetita. Listovi predstavljaju važan narodni lek protiv šećerne bolesti. Toliko je
delotvoran da ga neki zovu biljni inzulin. Listovi su delotvorni jedino ako ih
naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Čaj od listova ne sme se piti bez
nadzora. Listove sušimo u tankim slojevima u hladu ili u pećnici na 40 stepeni C. Listovi preliveni vrelom
vodom ublažavaju upalu mokraćnog mehura i mokraćnih kanala. Bobice jedemo sveže ili osušene i uložene u
rakiju. Sušimo ih na 45 stepeni C. Od njih pravimo i ekstrakt sa rakijom, cedimo sok ili marmeladu. Sok je
najbolji za grgljanje, a marmelada rashlađuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Najdelotvorniji je sirov sok.
Suve bobice zaustavljaju proliv, naročito kod male dece, dok sveže deluju kao blagi purgativ. Na taj način
Strana 7
Lekovito bilje
pomažu kod zatvora. Borovnice utiču na vid i čuvaju očnu mrežnicu. Osušene bobice zaustavljaju krvarenje
hemoroida. Sok leči želudačni i crevni katar, pomaže kod smetnji kod varenja, i nedostatka apetita.
BOSILJAK
Drugi nazivi: bosiok, bosilje, fasliđan, masliđan.
Latinski naziv: ocimum basilicum
Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30
do 40cm sa razgranatom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali,
beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog
oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem
delu stabljike. Višebojni su, beli, ružičasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan
miris i aromu ,
Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, već pre oko 5500 godina
poznavali su ga Egipćani, o čemu govore ostaci biljaka pronađeni u
grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i
začinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope
preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se odomaćila i
uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naći i van
vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te sunčana i
od vetra zaštićena staništa. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne
podnosi ni zalivanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela
biljka je veoma ugodna mirisa.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utvrđene
lekovite i delotvorne materija su: eterična ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol,
kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih
materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lečenja ljudi i
životinja. Primenjuje se kod lečenja upala (želuca, creva), kod kašlja, početnih stanja
tuberkoloze, kod bolesti mokraćnih organa (bubrega, mehura). Najčešće se
primenjuje u obliku čajeva.
Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje živaca, grčeva u želucu,lakše mokrenje, lečenje astme i
zapaljenje bubrega. Koristi se, takođe, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka leče se
mokraćni organi..
BRESKVA
Drugi nazivi: breskva.
Latinski naziv: Prunus persica.
Eng-Peach
Opis biljke: Breskva (Prunus persica) je veoma raširena voćka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se,
prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu
doneo Marko Polo.Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i
Grčke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u
sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova,
džemova kao i za susenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju
a plod od početka juna do septembra. U plodu breskve ima šećera,
karotina, voćnih kiselina, belančevina, skroba, mineralnih sastojaka,
vitamina A, B, C i gvožđa. Koristi se u ishrani, industriji i medicini.
Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za čišćenje
creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od
breskve. Od vitamina, ove voćke su prava riznica beta-karotina (to
jest provitamina A)-u breskvama ga ima 0,5 a u nektarinama 0,44
miligrama. Tu je i većina vitamina grupe B, uključujući folacin (B9) i nijacin (B3, odnosno PP), vitamin C (10
mg% u breskvama, upola u nektarinama), Vitamin E (1,5 mg%), i biotin (vitamin H), kojeg ima 0,4
mikrograma..
Lekoviti deo biljke: Plod, cvet i list.
Strana 8
Lekovito bilje
Lekovito delovanje: Vazno je naglasiti da je odnos kalijuma i natrijuma sedam na prema jedan, zbog čega su
ove aromatične i sočne voćke korisne onima koji imaju problema s oticanjem. Dobre su i protiv malokrvnosti, za
crevna oboljenja, smanjenje žučne kese. Sok od breskve preporučuje se onima sa srčanom aritmijom, smanjenim
lučenjem želudačne kiseline, osetljivim nervnim sistemom, kao i za čišćenje organizma. Breskve i njihov sok ne
preporučuju se dijabetičarima i alergičnim osobama.. Breskva se koristi u ishrani, kozmetici i industriji. U
ishrani je pogodna kod probavnih poremećaja, a ima laksativno i diuretsko delovanje. Dobra je za smirenje
živaca i uopšte za rad probavnih organa.
Protiv povraćanja u periodu trudnoće-čaj pripremati navečer, 50 grama osušenog breskvinog lišća preliti
sa 5 dcl vrele vode, pustiti poklopljeno dok se ne ohladi, procediti i preko noći ostaviti u frižideru, ujutro
zagrijati i uzimati ujutro na prazan želudac, pa zatim ista količina svaka 2 sata
BREZA
Drugi nazivi: brez, brezuša, briza, brizovina, metlika.
Latinski naziv: betula pendula.
Eng-Birch
Opis biljke: postoje dve vrste breza: bela ili obična breza i cvetna ili severna breza. U
lečenju lekovitim biljem obe imaju jednaku vrednost. Breza je 10 do 25m visoko drvo s
tankim, vitkim grančicama i belom glatkom korom što se može Ijuštiti na listiće tanke
poput papira. Listovi na peteljkama su koso četvrtasti ili trouglasti, zašiljeni i dvostruko
testerasti. Cvetne rese dugačke su 3 do 4cm, a razvijaju se zajedno s lišćem.
Stanište: Breza je drvo koje možemo nadi skoro na svakom mestu. U visinu naraste do
15 metara, a karakteriše je bela kora i tanke grančice. Upotrebljava se lišće, pupoljci i
kora. Lišće breze (betulae folium) bere se mlado, već u proleće, kada je u potpunosti
razvijeno. Lišće je specifičnog gorkog i oporog ukusa, specifičnog mirisa. Lišće treba osušiti u hladu, na
promaji, a nikada na suncu. Lišće sadrži oko 8% tanina, oko 8% šećera, malo etarskog ulja (0,05% u listovima, a
u pupoljcima čak do 4%), smola, gorke materije, saponozida i drugog.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju sok, rese, listovi i kora. Sok se vadi krajem februara i marta, a lišće se
bere za vreme cele vegetacije. Kora se prikuplja u proleće i jesen. Pupoljci
sadrže mnogo eteričnog ulja, ali ne i vitamina C, kojega pak ima u
listovima. Eterično ulje pupoljaka povoljno deluje na disajne puteve.
Lekovito delovanje: u proleće, kad počnu cirkulisati sokovi, probuši se
rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevčica pomoću koje dobivamo brezov
sok.Posle toga rupa se zatvori drvenim klinom. Iz jednog stabla se može
dnevno nakupiti oko 4,5 litara soka, a oko 170l u sezoni! Često bušenje
istog stabla štetno deluje na drvo, smanjujući mu otpornost prema
gljivičnim zarazama. U soku se nalazi šećer te, ukoliko ga grejemo da
provri, dobivamo brezovo vino.
Sok i vino su odličan lek za lečenje arteroskleroze, gojaznosti,
bubrežnih kamenaca i drugih bubrežnih bolesti. Od pupoljaka i listova breze priprema se čajni uvarak (prelivanje
biljke vrućom vodom), tako da se taj čaj-ne sme se kuvati!-koristi kao
jedan od najboljih prirodnih diuretika . Taj čaj je i jedno od prirodnih
sredstava za izlučivanje mokraće uopšte. Sa čajem od listova pomažemo
izlečenju bolesnih organa, odnosno sprečavamo oboljenje istih koji
primarno stradaju od nakupljanja suvišne vode u organizmu (bubrezi,
bešika, jetra, zglobovi itd.). Čaj od brezovog lišća ne treba često piti, jer
ima i drugog lekovitog bilja sa sličnim delovanjem u pogledu izlučivanja
urina, ali se brezov čaj preporučuje za rastvaranje bubrežnih kamenaca i
njihovo bezbolno izlučivanje.
Brezovo lišće koristi se vrlo uspešno za lečenje kožnih bolestilišajeva-te raznih dermatida, a aplikacija je u vidu ljekovitih kupki.Uklanja slabo mokrenje, belančevine u
mokraći i čisti krv. čaj od brezovog lišća i resa pojačava izlučivanje mokraće, odstranjuje kiselinu iz organizma
te leči groznicu, reumatske bolesti i vodenu bolest.
Strana 9
Lekovito bilje
BROKULA
Drugi nazivi: kaulin, kavulin
Latinski naziv: Brassica oleracea L. Var.botrytis
Opis biljke: Brokulu jedemo već više od 2000 godina! Ona je vredan izvor vitamina i minerala . Naziv brokula
dolazi od italijanske reči "brocco", što znači ogranak. Brokula se smatra izvornim oblikom karfiola.Uzgaja se
radi središnjeg i postranih zelenih cvetnih izdanaka smeštenih na razgranatoj i mekanoj cvetnoj stapci. Središnji
su cvetovi slični glavicama karfiola no ne toliko zbijeni. Promer cvata može biti i do 15 centimetara, neke sorte
imaju ljubičastu boju cvata..
U 100 grama sveže brokule ima 91% vode, 0,34g lipida,
324mg fosfora, 6,08g ugljikohidrata, 2,7g vlakna, 2,02g šećera,
bjelančevina ima 2,7g, vitamina A 68mg, vitamina C 76mg,
mangana 0,20mg, natrijuma 22mg, kalcijuma 52mg, i gvožđa
0,96mg.
Zbog svoga hemijskog sastava i bogatstva vlakana,
brokula povoljno deluje na varenje, ujedno je odličan
antioksidans. Pomaže u prevenciji očne mrene i srčanih bolesti.
Zbog termolabilnosti vitamina C brokulu treba uživati sirovu.
Dokazano je da brokula sadržava različite biološki aktivne
sastojke i spojeve, te antioksidanse, koji smanjuju rizik
obolevanja od nekih tipova raka i srčanih bolesti. Brokula
sadržava sulfurafan koji potiče prirodne obrambene mehanizme organizma u borbi protiv raka želuca i debelog
creva. Laboratorijska ispitivanja pokazala su da vitamini s antioksidacijskim učinkom kojih ima u voću i povrću
(naročito vitamini C i E), kao i drugi antioksidansi , suzbijaju nastanak arterosklerotičnih ateroma u krvnim
žilama. Vlakna i neke druge materije koje sadrži brokula, ali i salate od svežeg zelenog povrća, po svemu sudeći
pomažu u sprečavanju brojnih oblika raka (creva, pluća, želudac, jednjak, gušterača, dojke)…
Ljudi ne razmišljaju o raku dok ga ne dobiju. Koncentrat
brokule sadrži dovoljno aktivne materije iz grupe glukozinolata da
zaštiti od NEKIH vrsta raka. Po efikasnosti u lečenju i preventivi na
na
prvom mestu je brokula, zatim klice brokule, zatim kelj i mladi luk i
kraju crveni kupus. Najsnažnija materija u preventivi lečenja raka
sulforafan koji u molekuli sadrži sumpor, koji ima produženo
delovanje, toplotno je otporan, ali nije otporan na proces starenja
brokule, zbog čega nakon 3 dana stajanja njegova koncentracija i
aktivnost naglo opadaju. On je indirektni antioksidans, dakle
podržava antioksidantno delovanje sličnih materija (tokoferolivitamin E, te koenzim Q-10). Gram suvog ekstrakta klica brokule
sadrži 324-424mg sulforafana.
Dakle, ako ništa drugo, uvrstite brokulu u svoju prehranu kao preventivu u borbi protiv raka, jer kad se
rak pojavi, onda se traži spas u lekovima, zračenju i operaciji.
BRŠLJAN
Drugi nazivi: brštan, brštika, bršljika
Latinski naziv: hedera helix .
Eng-English Ivy
Opis biljke: bršljan je do 20 m duga povijuša s trajno zelenim listovima i
mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pričvršćuje za drugo drveće i
kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je položena, a zatim puzava. Listovi su kožasti.
Gornji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcolika oblika i razdeljeni u 3 do
5 režnjeva. Cvetovi su sitni, izvana mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u
poluloptasti štit.Bršljan je otrovna drvenasta penjačica sa adventivnim korenjem,
koje mu služi za pričvršćenje uz podlogu (stabla, zidovi, dr.) a koje se razvija
površinski, i dve vrste kožnatih, naizmeničnih zimzelenih listova: petoprstasti
listovi su na stabljici bez cvetova, a ovalno ušiljeni su na stabljici sa cvetovima.
Listovi su na licu tamnozeleni, sjajni, na naličju žutozeleni, dok su mladi obrasli sa
dlačicama. Penjući se uz stabla dosegne visinu i do 30 metara. Kora je
pepeljastosiva.
Strana 10
Lekovito bilje
Javlja se na vlažnim i humusnim zemljištima, ali dobro podnosi i kamenita i krečnjačka tla, voli vlažan vazduh.
Stanište: bršljan raste po stenama, ruševinama i šumama. U gradovima se uglavnom uzgaja kao ukras na
zidovima.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi
Lekovito delovanje: bršljanov list već u malim količinama deluje na krvne sudove i srce. Koristi se za lečenje
bolesti slezine, polipa u nosu, bolesti očiju, mekih kostiju, kamena i peska u bubrezima, upale mokraćnog
mehura i belog pranja kod žena. Koristi se, zatim, u lečenju kožnih bolesti, rana i skrofulozne dece (koju je
potrebno kupati u uvarku od bršljanova lista). Bršljanov plod potrebno je oprezno koristiti. Mešanjem s
preslicom i nanom koristi se u lečenju nekih unutrašnjih bolesti. Sa velikim se oprezom čaj od lista bršljana
može upotrebiti za reumatske i žučne tegobe, za čišćenje kože, čišćenje krvnih žila kod arteroskleroze, kod upale
želuca i creva, te za regulaciju ciklusa mesečnice, te kod kašlja, bronhitisa i astme. Ušmrknut bršljanov sok leči
od nosnih polipa
Ako se svake večeri kosa ispira čajem od lista bršljana, ukloniti će se perut, a pijenjem će se očistiti telo
od trovanja pesticidima i štetna radioaktivna zračenja. Nije preporučljivo uzeti vise od dve kašike usitnjenog lista
bršljana na litru vode. Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male dece i nemojte ih koristiti za pripravljanje
čaja.
Recept za čaj od bršljanovog lista:
Četiri bršljanova sveža lista ili do dve kašike usitnjenog suvog lista staviti u jednu litru hladne vode, zakuvati,
odmah procediti, i piti nekoliko puta tokom dana po jedan decilitar čaja.
BRUSNICA-CRANBERRY
Drugi nazivi: BRUSNICA
Latinski naziv: Vaccinium macrocarpa.
Opis biljke: Brusnice spadaju u bobičasto voće koje, kao i borovnice, potiču
iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj
količini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus.
Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao
lek za mnoga stanja, između ostalog i za upalu mokraćnih puteva. U poslednje
vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni
plod može koristiti u svežem obliku, može se čuvati smrzavanjem ili
sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i različite sosove i ukusna jela.
Brusnice su, nutricionistički gledano, posebni plodovi bogati različitim
zaštitnim materijama, uz klasične vitamine i minerale i druge hranljive
sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su otkriveni brojni bioflavonoidi (npr.
quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje, čime smanjuju rizik oboljevanja od različitih karcinoma
(posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva).
U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo
sprečavale rast ćelija raka, već i njihovo metastaziranje. Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji
određenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularne bolesti.
Hipurična kiselina, koja se takođe nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se
brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, već i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i
proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi ćelija koje su odgovorne za
vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare.
Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom
slučaju upala mokraćnih puteva, budući da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje bas u
tom delu tela, zahvaljujući posebnim receptorima kojima se one tu vežu. Istraživanja su pokazala da sastojci iz
brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvećem postotku uzročnik čira na želucu. Osim toga,
brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inače vremenom dovode do raznih bolesti zubi i
desni.
BUNDEVA
Drugi nazivi: bundeva, bela bundeva, belokorka, dulek, ludaja, bela tikva,buca, tikva, budimka, bela ludaja,
dudanja, bundevka, zuta tikva.
Latinski naziv: Cucurbita pepo L
Opis biljke: je jednogodišnja zeljasta biljka, poznata u kulturama svih toplijih zemalja sveta.
Strana 11
Lekovito bilje
Nauka je dokazala niz korisnih sastojaka i u pulpi i u semenu i zahtevi za sirovinom su pojačani. Tako nam se
bundeva vraća zapakovana u farmaceutske proizvode. Seme se koristi za ublažavanje tegoba uvećane prostate i
pozitivni efekti su potvrđeni.Uzgaja se ne samo zbog jestivog ploda koji može biti težak i preko 10 kilograma,
već i zbog uljevitih semenki iz kojih se pravi lako varljivo ulje. To su
jednogodišnje biljke sa šupljim, po nekoliko metara dugim vrežama. List im je
širok, na dugačkim peteljkama. Izrazito žuti cvetovi bundeva privlače pažnju.
Krupnim okruglim plodovima hrani se stoka. Iz semenki se vadi ulje. Zbog
masovnosti setve i dobrog medenja
bundeve su važna paša za pčele. Cvatnja
počne u junu i traje do mrazeva. Glavnu
pašu daju u julu i avgustu. Bundeve
cvate rano u zoru. Cvet je otvoren do 1011 sati, onda se potpuno zatvori. Svaki
dan cvate drugi cvetovi.Bundeva sadrži
u sebi masnog ulja, pektina, belančevina, šećera, karotena, manganove soli,
vitamina C,fosforne kiseline, fitosterina i salicilne kiseline.
Žućkasto ili narandžasto meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih
sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti, tu je niz vitamina (karotina ili provitamina
A, C i vitamina B grupe-B1, B2, B3, B6, zatim niacina, folne kiseline i drugih), kao i mineralnih sastojaka
(kalijuma, fosfora, kalcijuma, gvožđa). A tu su i oligo i mikroelementi, pektini, celuloza i druga biljna vlakna.
Što se tiče energetske vrednosti, ona nije visoka: u 100 grama ploda ima samo oko 30 kalorija, tj. 126 kJ.
Seme bundeve, koje se takođe često koristi i u ishrani i u narodnoj medicini, ima oko
dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, pošto sadrži više belančevina, ugljenih
hidrata i masti. Ali, i tu se nalaze vitamini B1, B2 i niacin, zatim minerali (najviše ima
fosfora i gvožđa), kao i niz drugih zaštitnih i lekovitih sastojaka, od celuloze i pektina do
fitosterina, fitina, salicilne kiseline i drugog.
Bundeva se može jesti pečena ili kuvana i spada u zdravu i lekovitu
hranu.Svakodnevna kura, koju čine svež sok, kuvano ili pečeno bundevino meso, pokazalo
se dobro u lečenju psorijaze.Koštice od bundeve, oguljene presne ili pečene odlično su
sredstvo protiv crevnih parazita. I pored izuzetnih svojstava bundeva je slabo zastupljena u
domaćem jelovniku sto je prava šteta.
Lekovito delovanje: U narodnoj medicini se plod bundeve
preporučuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, naročito kod
ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlična
dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabetičare (ako se tokom pripreme ne zaslađuje),
kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji
pate od krvavih proliva. Svima se preporučuje kuvana i
pečena bundeva ili sveže oceđeni sok. U novije vreme
otkriveno je da bundeva dobro čini i obolelim od psorijaze.
Seme bundeve je, takođe, lekovito i najčešće se
preporučuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv dečjih
glista i pantljičare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine,
trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme
bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga
jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bioradnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme
obične bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica
na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji
sadrže seme bundeve.
Protiv glista i pantljičare: treba ujutru, na prazan želudac pojesti istucane semenke sa malo meda (može i
bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, ona veća od 30 do 150, a odrasli od 300 do 400 grama semenki. Dobro
je da se posle pola sata popije kašike ricinusovog ulja i zatim ništa ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati.
Obolelim od psorijaze preporučuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pečenu ili kuvanu svakog dana, a mogu
i da cede sok.
Za lečenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporučuje mazanje uljem od semena
bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).
Obolelim od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji
od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je začinjen kašikom-dve pavlake, ali bez
soli.
Strana 12
Lekovito bilje
Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao oblog na
obolela mesta i drži što duže.
Osim sto daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za
isterivanje pantljičare, olakšavaju mokrenje i pomažu kod uvećane prostate. Ako sami spremate semenke brzo ih
posle pranjaosusite i ostavite na hladnom i suvom mestu. Kada se ljušte treba paziti da se ne skine sivozelena
pokožica u njoj su najvredniji lekoviti sastojci. Deci se daje 150-200 grama sveze očišćenih semenki istucanih i
pomešanih sa medom-odjednom, a odrasli uzimaju ujutru na gladan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata
treba popiti jednu kašiku ricinusovog ulja s crnom kavom. Ništa drugo se ne jede. Ko ne može da izdrži neka
uzme narendanu šargarepu. Bundeva skida bradavice. Pažljivo uzeti prašnike iz sredine cveta bundeve, malo
zgnječiti i time trljati dvaput dnevno bradavicu. Ponavljati dok bradavica ne otpadne.
Sok od bundeve
Stoga je mnogo korisnije u svakodnevnoj ishrani putem raznovrsnog voća i povrća obezbediti zaštitu i
preduprediti poremećaje. Tako, na primer, za zaštitu prostate treba obezbediti u svakodnevnoj ishrani: med,
polen, seme bundeve... U napitke, kroz koje se obezbeđuju vitamini i minerali, uvrstite i sok bundeve:
• limuntus-2 kes
• prirodni ekstrakt kajsije-2 kes
• voda-7 lit
• šećer-2 kg
• bundeva-3 kg
Očišćenu bundevu staviti u šerpu i naliti vodu, kuvati dok bundeva ne omekša. Ispasirati bundevu sa tom
vodom, dodati sve ostalo, izmešati da se istopi šećer i sipati u flaše
CELER
Drugi nazivi: ak, cereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.
Latinski naziv: apium graveolens
Eng-Celery
Opis biljke: celer je dvogodišnja zeljasta biljka s mesnatim i vretenastim
korenom koji ponekad može biti i gomoljast. Stabljika mu je razgranjena, a
doseže visinu od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto
razdeljeni, dok su listići klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni. Kuglasti plod
je rebrast. Nekada se verovalo da celer pospešuje polnu moć. Danas se zna da
pospešuje uspešno razmenu materija. Bogat je limonenom, eterskim i masnim
uljem. U korenu ima eterskog ulja, šećera, apina, asparagina, tirozina, kolina,
alosorbusena, pentosana i masti.
Slatkasti odebljali koren celera najčešće se koristi za spravljanje salate,
variva ili kao začin za supe i čorbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatičan
miris, takođe sluze kao začin. Biljka zadržava specifičan miris i nakon susenja.
Divlji celer zbog jakog i neugodnog mirisa, malo se koristi,
Stanište: celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima.
Kao divlja raste na obalnom području i na vlažnim područjima gotovo cijele
Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima. Drži se da je divlji celer otrovan te
ga zato ne upotrebljavamo u lečenju lekovitim biljem. Za vrtni ili pitomi celer
drži se da je veoma značajna lekovita biljka.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren vrtnog celera
Lekovito delovanje: Za lečenje astme, katara pluća, promuklosti, bolesti živaca, mokraćnih puteva, bubrega,
gihta, reume, poboljšanja apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jačanje želuca celer se koristi u lečenju vodene
bolesti, reumatskih bolesti, gihta (uloga) i preterane gojaznosti, hroničnog katara pluća, grčeva u prsnom košu,
što su povezane s osećajem straha, nadutosti, slabosti želuca, pomanjkanja apetita i bolesti koje su uvetovane
nedostatkom osnovnih materija potrebnih organizmu. Isto tako, celer poboljšava krv i cirkulaciju krvi.
Čaj od celera za protiv reume U litri vode kuva se 40 grama celerovog lišća nekoliko minuta. Poklopljeno stoji
dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja.
Celerom protiv bubrežnih bolesti Protiv bubrežnih tegoba treba piti sok od svežih listova celera, sam, sa
medom ili kao alkoholaturu-30 kapi dnevno.
Strana 13
Lekovito bilje
ČESTOSLAVICA
Drugi nazivi: šumska maljava verenica, verunika, dupcac, evropski čaj, ljudska vernost, propinjača, ranilist,
stravna trava, trava od ušljame.
Latinski naziv: Veronica officinalis
Eng-Common Speedwell Gypsy weed Speedwell Veronica.
Opis biljke: Čestoslavica je trajna zeljasta dlakava biljka, visoka 10-35cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni,
sedeći (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i po obodu nazubljeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (rede beli sa
ružičastim žilicama) i udruženi u grozdaste cvasti. Cveta od maja do jula. Rizom puzi u zemlji i iz njega koso,
delimično poleglo izbija stablo.Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili čestoslavicu, nazvali su je
„lekom sveta". Njene lekovite moći su se tako brzo proslavile, da su ušle i u
poslovicu. Kad bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali neku značajnu ličnost,
rekao bi za nju da ima „toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika". Njen
cvet, koji se koristi kao lek, ima latice koje opadaju i na najmanji dodir. Nemci su
duhovito nazvali ovaj cvet „muška vernost" (Mannentreu). Čestoslavica je
izvanredno sredstvo za čišćenje krvi, a samim tim leči i kožne bolesti. Pomešana sa
svežim koprivinim vršcima, u stanju je da izleči čak i hronični egzem. Delotvorna je
kod staračkog svraba, tu joj skoro nema premca.
Stanište: Raste po vlažnim mestima i šumama do 1.000m nadmorske visine. Ukusa
je gorkog i pomalo oporo.
Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se biljka u cvetu (Veronicae herba). Sadrži tanina,
nepoznat alkaloid, nekoliko heterozida , saponozid, gorke materije, manitola, voska,
organskih kiselina, etarskog ulja i šećera.
Lekovito delovanje: . Čestoslavica je narodni lek za lečenje raznih bolesti.
1. Za lakše iskašljavanje sluzi (katar): po 30g razgona, podbela i morača i 10g korena
ljubičice se pomeša. Tri supene kašike smeše popari se sa pola litra ključale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi,
zasladi medom i pije toplo svaka 2 sata po l kašika.
2. Za umirivanje napada kašlja (protiv nadraženja, zacenjivanja): po 20 g razgona, cveta sleza i podbela, nane i
miloduha se pomeša, pa se po stupi kao pod 1.
3. Protiv zatvora: po 30 g lišća belog jasena i suvih šljiva i po 20 g razgona i sladica se pomeša. Dve supene
kašike smeše kuva se 15 minuta u 400 g vode, ostavi 2 sata d pola popije izjutra, a pola uveče.
Potpomaže i olakšava varenje i rad creva, a sprečava i proliv. Za umne radnike prava je blagodat ako
pred spavanje popiju šolju čaja od ovog cveta. On jača memoriju i pomaže protiv vrtoglavice, deluje umirujuće.
Otklanja i pojave „blokade memorije". Kad se pomeša sa celerovim korenom, deluje protiv nervne slabosti i
odlično je sredstvo protiv depresije. Njeno polje delovanja se prostire i na reumatske bolesti, gde je vrlo
efikasna, leči i pesak u bešici, kao i žuticu. Svež sok takođe leči egzeme, a tinktura deluje protiv kostobolje.
Zbog svih navedenih osobina, svako bi trebalo da napravi čajnu kuru jednom godišnje. Ona deluje kao
preventiva protiv zakrčenja krvnih sudova i daje telu elastičnost.
Čaj: 1 kašičicu trave preliti sa 1/4 l ključale vode i pustiti da odstoji kraće vreme. Svež sok: oprati sveže
cvetove i još mokre odmah iscediti. Čuva se u boci u hladnjaku. Pije se protiv egzema jedna kašičica 2-3 puta
dnevno.
Tinktura: dve pune kašike veronike u cvetu, usitnjene, staviti u 1 litar rakije i držati na suncu 2 nedelje.
ČIČAK
Drugi nazivi: čičak zeleni, gorki lepuh, konjski čičak, lepušina, repuh, veliki čičak, veliki lepuh.
Latinski naziv: arctium lappa .
Eng-Burdock
Opis biljke: čičak je dvogodišnja biljka koja ima dugačak i sivosmeđi i vretenasti
koren. U prvoj godini pojavljuju se veliki prizemni listovi s peteljkama i nepravilna
srcolikog oblika. U drugoj godini izraste uspravna razgranjena stabljika visine od 1 do
1 1/2 metar. Listovi su sve manji idući prema vrhu stabljike. Cvate u glavicama s
grimiznocrvenim cevastim, gusto zbijenim cvetićima, što imaju kukice pomoću kojih
lako prianjaju za odeću.
Stanište: raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu.
Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme. Dvogodišnje
korenje sakuplja se u proleće i jesen, listovi dok su još mladi, a seme kad sazre
Lekovito delovanje: koren čička deluje protiv otrovno, pospešuje izlučivanje
Strana 14
Lekovito bilje
mokraće i znoja te čisti krv. Isto tako koristi se u lečenju veneričnih bolesti, svih vrsti čireva, skrofula, gihta
(uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. čaj od mladog lišća koristi se u lečenju
katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, čireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme
čička koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jače deluje. Seme čička koristi se
za pravljenje čičkova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon
godinu dana gube svoje lekovito delovanje. Takođe, koren i list koriste se i kod upale i čireva želuca, koriste se
kod pospešivanja znojenja, kod varenja, pomažu u ublažavanju reume, kožnog ekcema, lišaja, osipa, gnojnih
rana i skorbuta. Suv koren stucan u prah i pomešan sa jestivim (maslina) uljem, leči gnojne rane kada se njime
namažu. Protiv reume koristi se čaj od čičkovih semenki. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da
se 1 velika kašika sitno narezanog korenja i lišća kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 1015 minuta i na kraju procedi. Piju se po 2 velike kašike dvaput dnevno, ujutro i uveče. Ako se 60 grama korena
kuva 5 minuta u 1 litri vode, može se uzimati po šoljica ujutro i uveče. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim
lojem izvlači strana tela iz rane. U slučaju poremećaja licnog živca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi
se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Kod gnojnih procesa usne
šupljine grglja se a čirevi se i rane ispiraju , a osip po koži oblaže odvarom –od čičkovog lišća, koje ima osobinu
da hladi. Na 1 litru vode uzme se 1 dag. sušenog lišća i pije ujutro i uveče po 1 šoljica. U vinu skuvano lišće
čička leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren (ili prah) od suvog
korena, pomešano sa medom. Kada se koža glave dobro opere čajem od čičkova korena, a svaki drugi dan
namače čičkovim uljem, stimuliše rast kose, ako je koren zdrav. Za čaj se na jednu litru vode uzima 1 velika
kašika isečenog korena i skuva.Pomešaju se jednaki delovi toga čaja i sirćeta (jabučni) pa se time natrlja koža
glave dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose.
RECEPT ZA ČIČKOVO ULJE.
Šaka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim
se dolije pola do tri četvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet
ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje. Da bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo
čepom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbušene sitne rupice.
MAST OD ČIČKOVOG KORENA:
Dobro se očistiti i opere čičkov koren. Narežemo ga na male komadiće i iz njih istisnuti što više soka
Pripremiti kvalitetnu i čistu, nesoljenu svinjsku mast. Količina masti zavisi od toga koliko se istisnulo soka, jer
njihovim mešanjem treba postići gustu kašastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u porculansku
(nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i čuvati u frižideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na opečenu
kožu, a koristi se i kod čireva, rana i lišajeva.
CIKORIJA
Drugi nazivi: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja locika, želtenica, žucanica, jandrešica,
kažiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrožnik, radic, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora,
san toga, šurlin.
Latinski naziv: Cichorium intybus
Eng-Chicory
Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji radić je višegodišnja zeljasta biljka, visoka 1,5 m. ima trajni, valjkasti
i vretenasti koren izvana žućkasto-bele boje, a iznutra bele boje. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem
delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lančasti, suženi u
dršku, duboko režnjevito testerasto usečeni. Cela biljka, pogotovo mlada ima mlečnog soka.Listovi su grubo
nazubljeni i podsećaju na maslačak. U pazuhu listova ili na vrhu grana razvijaju se pojedinačno po celoj biljci
cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i
upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinačno na stabljici ili
na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov,
najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima
šuma i drugde "
Stanište: Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe
(cigura). Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale
vodopije. Cela biljka je gorka i vrlo čvrsta tako da se teško kida i čupa.
Vadi se u jesen, očisti od zemlje i nadzemnih delova, iseći po dužini,
nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog
korena dobro podnosi sušu. Razmnožava se semenom. nalazi se svuda
u prirodi. Može se naći na pustim zemljištima, uz rubove putova, na
livadama posebno na sušnim zemljištima. Uzgaja se i kao kulturna biljka.
Strana 15
Lekovito bilje
Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, čvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren
(Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Ređe
se koristi nadzemna biljka brana u cvetu .
Lekovito delovanje: .: Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa se
koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radić čisti i jača želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuč,
čisti jetru, bubrege i slezinu, leči žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naučnoj medicini kao
neotrovna gorka droga za lečenje organa za varenje, pre svega, za pojačavanje apetita, za jačanje želuca, bolje
varenje hrane, za obilnije lučenje mokraće i žuči i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna
kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto
je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili voćni šećer), razumljivo je zašto kod nas u
narodnoj medicini ciguru koriste dijabetičari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavočika
(Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe
obolele od šećerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu
CIMET
Drugi nazivi: kaulin, cimit
Latinski naziv: Cinnamomum Zeylanicum
Eng-Cassia, Sweet Wood.
Opis biljke: Nalazište: uspeva u tropskoj Aziji (Cejlon, Shri Lanka) te u
Indiji i Indoneziji. Kod nas samo kora ili u obliku praška. Spominje se 2800
godina p.n.e. U prošlosti je cimet bio skup kao zlato..Postoje stotine vrsta i
podvrsta cimetove biljke. Kao začinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet
kasija, poznat kao kina-cimet, koji potiče iz Burme. U Evropi se
upotrebljavaju obe. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapićima i ima
nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni
sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenata eteričnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta
mirišu oštrije, a ukus im je peckavo ljut i sladak dok je hemijski sastav kao
kod cejlonskog cimeta. Cimet se dva do tri puta godišnje seče sa svakog
stabla, zatim se preko noći umotava u kokosove asure i pušta da fermentira,
nakon toga se guli spoljna kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se
samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u
drugu pa se suše prvo u senci a zatim na suncu. Pri tome on dobija
svoju žućkasto-smeđu boju. Cejlonski cimet je znatno deblje kore i
samo se jedanput uvija u štapić. U prodavnice stiže uglavnom u
komadićima od 3-10cm,
Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi kao začini.
Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirisave svetiljke.
Iz listova koji se stavljaju u jela kao začin (slično i lovoru), istiskuje
se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako
žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se
kapi ulja prevuku šećerom dobiva se tzv. "cimetov konfekt" ili "sanalet", koji se koristi za jačanje želuca.
Vanjska kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrašnji, svetloružicasto-smeđi deo. Ako
je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora.
Zbog tanina se primenjuje i kao lek protiv proliva. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik,
nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa. Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet
jača srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u
želucu, kod grčevitog povraćanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije
ili posle porođaja, stimuliše mokrenje i deluje protiv gihta.
VINO OD CIMETA: 30 grama usitnjene cimetove kore, ½ litre slatkog crnog vina; namakati 6 dana. Pije se po
mala čašica 3X dnevno pre jela. Još je efikasnije cimetovo vino pripremljeno na sledeći način: 100 grama crnog
vina, 8 grama cimetove tinkture, 6 grama tinkture matičnjaka i 30 grama šećernog sirupa. Svakih 1-2 sata uzima
se po 1 velika kašika.
TINKTURA: 100 g usitnjene kore cimeta namočiti u ½ litre 80% alkohola, u trajanju od 15 dana, procediti i
uzima se dnevno po 20-30 kapi 3X dnevno pre jela.
KUVANO VINO s cimetom: u 1 litru belog vina staviti koru od cimeta, 10 klinčića i 100 grama šećera,
zagrejati do vrenja, poslužiti vruće
Strana 16
Lekovito bilje
LUK CRVENI
Drugi nazivi: crvenac, glavata Ijutika, kapula, mrki luk.
Latinski naziv: allium cepa .
Eng-red onion
Opis biljke: crveni luk trajna je zelen što sadrži vredne lekovite materije te se sa pravom ubraja u lekovito bilje.
Podzemna gomoIjasta stabljika sastoji se od sočnih ljuskavih listova iz kojeg središta izlazi šuplji nadzemni deo
stabljike plavo-zelene boje. Listovi su valjkasti. Zelenkasto-beli cvetovi nalaze se na vrhu stabljike u obliku
kuglastog cvata..Crni luk je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije,poznatiji ali ne i
priznatiji od belog luka. Analizom biološke vrednosti može se zaključiti da on ni po čemu, čak ni u svojim
lekovitim svojstvima, ne zaostaje iza belog luka. Možda ga, u po
nečemu, čak i nadmašuje. Za jelo se koristi preko cele
godine:mladi luk u proleće, nedozrela glavica u toku leta i zrela
lukovica preko zime. Pogrešno je odbacivati nadzemni deo
mladog luka, jer on nije ništa manje vredan od glavice. Što se
hranljivosti tiče, u crnom luku ima najviše ugljenih hidrata i
zanemarljivo malo belančevina i masti. Osušene, zrele glavice,
znatno su vrednije u kaloričnim smislu. no, osnovu biološke
vrednosti luka čine svakako minerali i vitamini. Pored znatnog
prisustva mineralnih soli, naročito kalijuma i sumpora, i raznih
oligoelemenata, crni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P)
a ima i karotina (provitamin A), glikozida, eteričnih ulja, biljnih hormona sličnih insulinu, bakterostatike i
baktericidne fitoncide.
Stanište: uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.
Lekoviti deo biljke: za lek koristi se lukovica
Lekovito delovanje: crveni luk ubraja se među najstarije ljekovite biljke. Deluje slično kao beli luk. Nadražuje
kožu, pobuđuje prokrvljenost sluznice i izlučivanje sluznih žlezda te najbrže obustavlja sve procese gnjiljenja i
vrenja. Crveni luk jača srce, čisti krv, povećava apetit, pospešuje izlučivanje mokra?e,
jača živce, pospešuje varenje, odstranjuje plinove, gliste, rastvara sluz i deluje protiv
grčeva. Sok od crvenog luka, zdrobljeni kao i pečeni crveni luk ima višestruku
upotrebu u lečenju izvana, na primer, kod uboja, lišajeva, čireva i sl.
ZA JAČE MOKRENJE
Uzeti jednake delove luka (recimo 2 glavice),peršuna i celera i ovu mešavinu kuvati
lagano u 1 litri vode i 8 supenih kašika meda. Pije se toplo 4 puta dnevno po šoljica.
SIRUP OD CRNOG LUKA
Pola kilograma crnog luka narenda se i kuva sa 1/2 kilograma secera (ili meda) u litri
vode, lagano tri sata. Ostaviti u tamne flase i kao lek koristiti po kasiku nekoliko puta
dnevno s mlakom vodom ili mlekom. Ovaj lek je dobar i kod plucnih bolesti i bolesti organa za varenje.
PROTIV NESANICE
Na masini za mlevenje mesa samleti 1-2 glavice crnog luka,dobiveni sok popiti s malo mlake vode ili mleka i
kasikom meda, naravno pred spavanje.
PROTIV KURJIH OČIJU
Glavica crnog luka se prereze na pola i stavi u vinsko ili jabukovo sirce 3-4 sata. Pred spavanje ovim se lukom
obavije kurje oko i učvrsti zavojem. Ovo se ponavlja nekoliko noci dok kurje oko (zulj) sasvim ne omeksa i ne
nestane.
PROTIV RANA, ČIREVA NA KOŽI I UPALJENIH ZANOKTICA
Crni luk se sitno nasecka ili narenda i pomesa sa biljnim uljem. Od ovoga se napravi oblog i obavije mesto na
kome je rana, upaljena zanoktica ili cir. Oblog se menja 3-4 puta dnevno.
ZAPALJENJE JETRE
Propasirati 200 grama crnog luka i zatvoriti u flašu sa 7 decilitara belog vina, 100 grama meda i 2 supene kašike
pelinog lista. Flaša se drži najmanje 20 dana na toplom mestu i mucka vise puta u toku dana. Posle toga pije se
po šoljica triput dnevno pre jela.
CRVOTOČINA
Drugi nazivi: lisičjak, lisičji rep, precica, plavun, zmijina mahovina.
Latinski naziv: lycopodium clavatum
Strana 17
Lekovito bilje
Opis biljke: crvotočina je trajna zimzelena biljka. Nalikuje mahovini i iina 1 do 2 metra dugačku puzeću
stabljiku što je račvasto razgranjena i pokrivena gustim i sitnim, na vrhu zašiljenim listićima. Na strani koja je
okrenuta prema zemlji razvijaju se brojni nežni i sitni korenčići. Crvotočina ne cvate jer je papratnjača. Iz
poleglih ogranaka izbijaju i razvijaju se guste nakupine koje na vrhu nose po dva plodna klasa, kao vilice. Truske
čine sitni svetložuti prah što prianja uz predmete, pliva po površini vode pri čemu se ne moči. Taj prah je bez
ukusa i mirisa, a u vatri lako i izgara.Leti donosi grozdove na sporama, koje narod zove mekinje ili veštičje
brašno. Dovoljno je da se samo dodirne cvet i već je izleteo oblak cvetnog praha, koji je homeopatsko sredstvo
za izranjavljenu kožu.
Stanište: crvotočina raste po celoj Evropi u crnogoričnim šumama i na neplodnim
tlima.
Lekoviti deo biljke: lečenje se upotrebljava seme crvotočine, odnosno spore, što se
naziva još i brašno crvotočine. Koristi se, takođe, i cela biljka. Inače, ova trava sadrži
radijum, a u mnogim zemljama spada u strogo zaštićene biljke, te se sme nabavljati
isključivo u apotekama. Pomaže obolelim od reume, od kostobolje, čak i kada se već
pokažu promene na zglobovima
Lekovito delovanje: „brašno“ (truske ili spore) crvotocine upotrebljava se posipanjem
obolelih delova kože, posebno u bolesnika koji su prinuđeni dugo vremena ležati u
postelji. „Brašno“ crvotočine koristi se kod bolesti mokraćne cevi i mehura. Budući da
„brašno“ crvotočine pospešuje izlučivanje mokraćne kiseline, koristi se u lečenju uloga
(gihta) i reumatičnih bolesti. Čitava biljka primenjuje se u lečenju bolesti mokraćnih i
polnih organa, kod bubrežnog peska i grčevitih bubrežnih napada, te u lečenju
skrufuloze i rahitisa. Preporučuje se kod hemoroida (šuljeva) i hroničnih proliva. Ipak,
mora se vrlo obazrivo dozirati, jer može da izazove grčeve. Nezamenljiva je kod svih
oboljenja prostate, protiv peska u bubregu i bolova u njima. Zapaženo je njeno dejstvo kod upale jetre, pa čak i
kod malignih promena na ovom organu. Vrlo brzo vraća snagu bolesniku.
Leči i bešiku, naročito kada je mokrenje jako otežano. Kesicu trave treba položiti na mesto gde je grč, na
bubrege ili oko bešike, i grč nestaje. Rane od ležanja (dekubitis) treba posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju, čak
i kod najtežih bolesnika. U nekim apotekama se može naći pod nazivom likopodiumspora.
Način primene:
Čaj: ravnu kašičicu trave preliti s 1/4 l vrele vode (ne kuvati) i ostaviti da kratko odstoji. Dnevno je dovoljna
jedna šolja, i to ujutru na tašte a pije se gutljaj po gutljaj. Najbolje vreme je pola sata pre doručka. Kod ciroze
jetre i malignih bolesti ovog organa treba uzeti dve šolje čaja na dan.
Jastučić od crvotočine: 100gr (ili više) sušene trave staviti u vrećicu i položiti na mesto grčeva. Dejstvo ovog
jastučića je godinu dana. Sedeća kupka: uobičajeno.
ČUVARKUĆA
Drugi nazivi: cmilic, divlje smilje, gromovna trava, pazikuća, uhovnik, uvara.
Latinski naziv: sempervivum tectorum
Eng-Houseleek.
Opis biljke: čuvarkuća je trajna biljka s debelom lisnom rozetom. Iz sredine se razvija cvetna, liskama
pokrivena stabljika visine od 10 do 30cm. U lažnom šticu poređani su cvetići zvezdastog oblika, svetlocrvene
boje, a kod nekih podvrsta, crveno-ljubičaste ili žute boje. Listovi su rozetasti u redu pri vrhu crveni, sočni,
debeli i mesnati. Raste na stenama, na krovovima kuća..
Stanište: raste po krovovima, stenama, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju
gotovo nikakvih zahteva.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvatnje hemijski
sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabučna kiselina.
Upotrebljava se sok isceđen iz celelog svežeg lista.
Lekovito delovanje: sveže isceđeni sok iz listova čuvarkuće koristi se u lečenju
nervne rastrojenosti, padavice, nemirnih snova i straha u male dece. Sveže zdrobljeni
listovi ili čisti sok koristi se kao sredstvo koje hladi i steže, zatim, protiv čireva, rana,
opekotina; za bolna mesta nastala gihtom te za lečenje „kurjih očiju“ i uklanjanje
sunčevih pega. Sveži sok koristi se u lečenju nagluvosti, osobito one koja je izazvana
skrucenim žutim sekretom (jer ga sok čuvarkuće rastvara).. Čireva želuca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se
upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme upotrebljava se sok od sveže biljke protiv zapaljenja zuba i upala
grla.
Strana 18
Lekovito bilje
CVEKLA
Drugi nazivi: crljena blitva, cveka, cvekla, cikla, crvena repa
Latinski naziv: beta vulgaris
Opis biljke: iz osnovne biljke, koje je pradomovina obala Sredozemnog mora, proizašle su mnoge kulturne
sortne repe. Iz početnog tankog korena, stoletnim uzgajanjem dobiven je
gomoljasti podzemni deo biljke. Iznutra je crvene do krvavocrvene boje, a
stabljika i listovi su kod većine sorti crveno nahukani. .poreklom je sa obale
Sredozemlja. Ova dvogodišnja biljka vretenastog korena crvene boje i
tamnozelenog lišća spada u red najkorisnijih i najlekovitijih povrtarskih kultura.
Koristi se čitava biljka, upotrebljava se preko cele godine, bogata vitaminima i
mineralima, lako probavljiva, može se uzimati bez ograničenja i opasnosti od
štetnih posledica. Pored izuzetnog bogatstva belančevinama, mastima i ugljenim
hidratima, cvekla sadrži gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum,
natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum,
stroncijum, brom...Značajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina
B12, izuzetno retkog u namirnicama biljnog porekla a tako važnog za
vegetarijance. Zahvaljujući prisustvu antocijana, koji daje toplu crvenu boju soku
od cvekle, a utiče i na obnavljanje krvi, ova blagotvorna biljka deluje i antikancerozno. Izuzetni su zdravstveni
efekti cvekle u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba: prisustvo joda čini je dragocenom u borbi protiv
arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov višestruke lekovitosti ove biljke čine ipak betanin i betain,
jer podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove, podstiču rad
jetre.
Stanište: uzgaja se u povrtnjacima.
Lekoviti deo biljke: Lekoviti dio biljke: za lek se upotrebljava podzemni deo biljke. Sabire se u jesen, Čuvaju se
u umereno tople prostorije. Ako se čuva na odgovarajući način, cikla se može sačuvati do idućeg leta
Lekovito delovanje: osnovno delovanje cvekle je u suzbijanju tumora i lečenju leukemije. Zatim, u lečenju
malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u početnom stadiju. Osim toga, koristi se za regulisanje krvnog
pritiska, osobito kod bolesnika s niskim ; povoljno utiče na živce i rad mozga. Za sve vrste lečenja koristi se
sveže ceđeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle može se dobiti 700 do 750 g soka. Cvekla je, nadalje, korisna u
lečenju slabokrvnosti, posebno kod dece i mladih osoba, a pospešuje rad želuca, creva i žuči.
SOK OD CVEKLE
Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Od 1 kilograma cvekle dobije se
otprilike 700 grama soka. Cveklu treba tanko oljuštiti, sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada
malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana. Kod težih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre
soka. Kada se oseti poboljšanje smanjiti na 1/4 litre.
DAN I NOĆ
Drugi nazivi: božji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokošja ljubica, macvica, macuha, modra iskrica,
poljska ljubica, sedmicica, trobojna ljubica, udovica. Viola arvensis narod naziva: dancnoc, zbornice, poljska
ljubica, poljska ljubicica, udovice od zbora.
Latinski naziv: Viola tricolor .
Opis biljke: Dan i noć je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40cm. Stabljika je uglasta, prosta ili
razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupčasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su
pojedinačni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubičasti, žuti i beli). Cveta od proleća do leta. Raste po napuštenim
planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i
kamenitim mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo
rasprostranjene biljke.
Stanište: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu dan i noć se gaji za
domaće potrebe i izvoz.
Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, čiji su
cvetovi sitni, 8—14 mm dugački, žuti, belo žućkasti sa jačim ili slabijim
ljubičastim prelivom.
Lekovito delovanje: . Za lečenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba,
reumatizma, uloga, običnog i velikog kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv
upale mokraćne bešike Spremaju se čajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu
se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna.
Strana 19
Lekovito bilje
DETELINA DIVLJA
Drugi nazivi: detelina kamenjarka, mačja detelina, zečja detelina.
Latinski naziv: anthyllis vulneraria.
Opis biljke: divlja detelina je polegnuta ili uspravna biljka visine 20 do 40cm. Pokrivena
je svileno sjajnim dlakama. Donji listovi nalaze se na dugačkim peteljkama, jednostavno
ili perasto razdeljeni. Na stabljici su listovi sedeći i neparno perasti. Biljka cvate
narandžasto-crvenim ili grimizno-crvenim cvetovima koji su složeni u plosnate glavice
ovijene prstasto razdeljenim ovojnim listom.
Stanište: divlja detelina raste u brdskom kraju.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru cvetovi za vreme cvatnje. Ubrane cvetove potrebno
je što brže sušiti na senovitom i zračnom mestu
Lekovito delovanje: divlja detelina koristi za lečenje rana. Kao čaj pije se za čišćenje
krvi, jačanje želuca te kao sredstvo za otvaranje..
DINJICA
Drugi nazivi:
Latinski naziv: sanguisorba minor
Opis biljke: raste po vlažnim livadama, grmasta je i visine do 90cm. Stabljike
dinjice su uspravne ili razgranate. Listovi se nalaze na dugačkim drškama, a
složeni su nasuprotno. Uglavnom ih ima 19, jajoliki su i jako nazubljeni. Na
naličju su listovi sivkaste boje. Na vrhu stapke nalaze se cvetovi u obliku glavice
kao u luka. Muški cvetovi nalaze se pri dnu.
Stanište:
Lekoviti deo biljke:
Lekovito delovanje: dinjica se koristi u lečenju nadimanja i truleži u želucu i
crevima. Korisna je u lečenju običnog i krvavog proliva, katara u crevima te
proširenog i spuštenog želuca.
DIVIZMA
Drugi nazivi: beloperka, divlji tabak, svećnik, vučji rep.
Latinski naziv: verbascum thapsus.
Opis biljke: divizma je dvogodišnja biljka. Stabljika joj je visoka od 1 do 1 1/2 metar,
uspravna je i pokrivena gustim vunastim dlakama. U prvoj godini razvijaju se samo
prizemni listovi, a u drugoj naraste samo stabljika. Listovi su krupni i debeli, duguljasto
jajasti. Listovi pri dnu stabljike imaju peteljku i veći su, dok su oni na stabljici manji i
bez peteljke, tj. sedeći. Cvetovi su skupljeni u gornjem delu stabljike u dugačak klas,
žute su boje s belo ili crvenkasto vunastim prašnicima.
Stanište: raste po sunčanim kamenitim brežuljcima i na kamenitu tlu.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvatnje
Lekovito delovanje: sveži listovi koriste se za pripremanje obloga za otekline,
hemoroide i lišajeve. Pomešana s drugim lekovitim biljkama izvrsno je sredstvo protiv
bolesti pluća, posebno suhog kašlja, prsobolje, groznice te za lečenje katara želuca i
creva i protiv grčeva probavnih organa. Ulje od divizme izvanredno je sredstvo za
mazanje bolesnih očiju i za masažu kod reume i kostobolje. Ulje od divizme priprema
se tako da se boca napuni do polovice sitno iseckanim listovima divizme, prelije se čistim maslinovim uljem,
zacepi vatom i ostavi na suncu 40 dana.
Strana 20
Lekovito bilje
DIVLJA KRUŠKA
Drugi nazivi: divlja kruška .
Latinski naziv: Pyrus piraster .
Opis biljke: Divlja kruška je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa širokom
gustom krošnjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su
jajasto okruglasti, zašiljeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na naličju svetliji, po
obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim prašnim
kesicama, pojedinačni ili u gronjastim cvastima.
Stanište: Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog
stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u
brojnim šumskim zajednicama, pojedinačna stabla se mogu naći na južnim
padinama planina i do 1500m..
Lekoviti deo biljke: Droga je zreo plod.
Lekovito delovanje: Divlja kruška se koristi kao lekovita biljka i u
voćarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti krušaka. Koristi se
plod koji ulazi u sastav raznih voćnih i šumskih čajeva
ĐUMBIR
Drugi nazivi: đumbir.
Latinski naziv: Zingiber officinalis
Opis biljke: Đumbir je tropska začinska biljka koja veoma podseca na
trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao
prst debelo do 20 centimetara dužine i veoma aromatično. Aroma korenja
je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svež.
Đumbir je veoma ukusan kao začin pa se koristi u razne svrhe , kao
dodatak jelima za kolače, za pivo i likere.
Stanište: Pradomovina đumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvođač
je Indija a posebno dobar ukus ima đumbir iz Jamajke.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi koren.
Lekovito delovanje: Ima antiseptičko dejstvo i smiruje kašalj zbog čega se koristi kao
dodatak toplim napicima tokom zime. Ðumbir (Zingiber officinalis) stimulise perifernu i
uopšteno cirkulaciju, zagrejava, otklanja grčeve i spazme, stimulise funkciju jetre, snažan
antioksidans. Koristan kod uklanjanja edema, napada vrućine, raznih mučnina. U
kombinaciji sa drugim biljkama pojačava njihovo dejstvo
Kod izostale menstruacije-1 čajnu kašičicu đumbira u prahu razmutiti u pola litre
vrele vode, uzimati po 1 šoljicu toplog čaja (polagano srkutati) 3-4 puta dnevno. Kod upale
jajnika-po 1 čajnu kašičicu, đumbirovog korena, srdacice i kamilice, uz malo narezanog
korena persina, kuvati mešavinu u 1 litri vode 15 minuta u poklopljenoj posudi, kada se
ohladi procediti, uzimati po pola čajne kašičice svaka 2 sata, kada se oseti olakšanje, dozu
smanjiti na 3 puta dnevno, tretman traje dok se menstruacija ne normalizuje, obično 3-4
meseca.
Đumbir sa medom je najpoznatiji kucni lek u Americi za lečenje kašlja
kod dece. Sok od svežeg đumbira, pomešan sa sokom od svežeg belog luka i
meda se koristi kao lek za astmu
Začin aromatičnog ljutog ukusa daje toplu energiju (ubrzava
cirkulaciju) i otklanja probavne probleme. Dodajemo kod prehlade u čaj i
lekovite napitke. Oblozima otklanja reumatske bolove (rastvara otrovne
naslage)
Svež đumbir i sušen đumbir su sasvim različiti po svojstvima, kao da
su u pitanju dve različite biljke U kineskoj medicini sušen đumbir je poznat kao Gan-Jiang a svež koren kao
Sheng-Jiang. Svež koren se koristi za pojačanje znojenja i izbacivanje toksičnih materija iz organizma. Sušen
koren, koristi se za stomačne bolesti, dijareju, reumatizam, kašalj itd. I sušen i svež đumbir je oficijelna biljka
Kineske farmakopeje i kao ekstrakt i kao tinktura. U Kini se đumbir koristi u polovini recepata i biljnih preparata
jer ubrzava reakciju biljaka sa kojima je pomešan.
Strana 21
Lekovito bilje
ĐURĐEVAK
Drugi nazivi: đurđica, šmarnica, đurđevac.
Latinski naziv: Convallaria majalis
Eng-Lily-of-the-valley
Opis biljke: Đurđevak, ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetiće, viseće i
raspoređene u grozdovima. Svaki cvetić sastoji se iz šest belih latica, tako da
podseca na zvončić. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi, obično po dvatri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. Ova biljka je izuzetno
dobar pokrivač tla i može se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na
umereno plodnim zemljištima. Pogodna je za ivičnjake, kamenjare, a uspeva i
ispod drveća, gde zbog jake senke cak ni trava ne raste. Đurđevak se brzo siri i
pokriva tlo zahvaljujući podzemnom stablu-rizomu, kojim se razmnožava.
Ðurđevak ima debeo koren, člankovit, beličast i horizontalan. Iz njega se razvija
1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugoj peteljci , i cvetna stabljika koja je kraća
od listova. Svi delovi đurđevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli,
prijatnog mirisa , stvaraju jednostrane cvatove. Plod je crvena boba oko 8 mm u
promeru, sadrži 2-6 plavih semenki. Raste u senovitim belogoričnim šumama,
posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce.
Koristi se u službenoj medicini za lečenje srčanih bolesti, reguliše rad srca, jača ga, ublažava grčeve i deluje
povoljno na krvne žile. Sadrži otrovne glikozide i alkaloide. Danas farmaceutska industrija proizvodi velik broj
preparata . Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren. Đurđevak je na mnogim mestima proređen zbog
prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja. .
Dejstvo se pokazuje u pojačanom izlučivanju mokraće, naročito kod srčanih bolesnika nervoznog stanja. Za
lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišće, list dužine 2-3cm, a cvet
dužine do 1cm. Cvate u maju. Biljku treba brzo sušiti i spremiti u dobro zatvorene limenke, jer vazduh i vlaga te
enzimi brzo kvare drogu. Posle branja ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca neka je ne
beru! Suši se na papiru ili tkanini u hladu uz češće mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jače deluje.
Biljka je otrovna-OPREZNO!!! Znaci trovanja su jak proliv, povraćanje, opsta slabost, i iznemoglost.
Protiv Otrov-kod trovanja đurđevkom kuvati hrastovu koru u mleku!
Stanište: Raste u senovitim belogoričnim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama,
brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuce. .
Lekoviti deo biljke: Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren
Lekovito delovanje: U Nemačkoj se upotrebljava voda Hartman za paralizu(Aquaapcplectica Hartmani-za tu vodu Hartman sakupljaju se cvetovi posle zalaska
sunca, suše se i kuva se čaj. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka zove «Zlatna
voda»-(Aquaaurea), i dugo se vremena upotrebljavala za lečenje živaca, protiv
glavobolje i kao sredstvo preventivno kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se
upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara
(moždani udar-kap), a u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture u
rastvoru alkohola ili votke i to cvet, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova i kod upalnih procesa.
DOBRIČICA
Drugi nazivi: brštan po zemlji, brštan-trava, brštran, vred njak, grošic,
dobričava trava, dobričavica, dobričanova trava, dobričarica, dobričevica,
dobrcanova trava, kotur, mesečnjak, niski bršljan, okrugljak, rasturice,
samobaj, stravna trava.
Latinski naziv: Glechoma hederacea .
Eng-ground-ivy
Opis biljke: Dobričica je trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20-40cm.
Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na
dugačkim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni,
na naličju crvenkasti. Cvetovi su Ijubičasto-plavi sa purpurnim tačkama. Cveta maja- juna,
Stanište: Raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima.
Lekoviti deo biljke: Vrhovi grančica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke svojstvenog
prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.
Strana 22
Lekovito bilje
Lekovito delovanje: Uglavnom narodni lek za lečenje organa za disanje (bronhit), žuči, za pojačanje mokrenja,
protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za lečenje katara nosa, ozleda i
rana. Pomešana sa ovsenim brašnom daje se protiv crevnih parazita konja. .Preparati od dobričice pomažu
razmenu materija u organizmu. Podstiču izlučivanje mokraće, a olakšavaju želudačne i crevne probleme koje
potiču od pomanjkanja sone kiseline. Deluje smirujuće kod nekih živčanih
tegoba. Koristi se i kao sredstvo za jačanje organizma, naročito kod manjka
vitamina C. Smiruje bolove kod gihta i reume. Deluje kod trovanja olovom.
Sok od dobričice:
Pripremite što više mladih i svežih dobričica. Dobro ih operite i sitno narežite.
U sokovniku , ili jednostavno kroz čistu platnenu tkaninu, istisnite što više
soka. Pola čaše soka uzmite svaki dan, osvežiće i ojačati organizam kako
odrasle osobe, tako i dece. Deca neka popiju samo 2-3 čajne kašičice sa malo
meda ili mlakog mleka.
Nekoliko kapi soka ukapanih u nos pomoći ce kod krvarenja iz nosa, a
mala količina duboko uvučena kroz nosnice olakšaće glavobolju.
Kod upaljenog grla za grgljanje: uzeti 30g dobričice, 1 velika kašika meda,
125g jabukovog sirćeta i 125g vode. Kuvati 10-15 minuta.
Tim se čajem mogu ispirati uši kad iz njih curi gnoj, a lišće kuvano u jabukovom sirćetu stavlja se kao
vrući oblog protiv krstobolje, gihta i reume.
Ako vas boli glava, a ne želite piti tablete, načinite kuglicu od svežeg lista dobričice, i stavite je u
nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta. Čaj se koristi i kod upalnih procesa želuca i creva i pije se
1,5decilitar svaka dva sata.
DRAČA
Drugi nazivi:
Latinski naziv: paliurus (australis) spina christi.
Opis biljke: drača je drvenasta grmolika biljka visine 3 do 4 metra. Ima veoma jak
koren što prodire duboko u zemlju. Iz glavnog korena izbija sporedno korenje, koje
je, takođe, vrlo jako. Iz stabljike izbijaju ravni izdanci na kojima su pravilno
raspoređeni zeleni listići tamnozelene boje jajastog oblika. Na jednom izdanku,
uporedno s obe strane nalazi se obično 12 do 15 listića. Iz pazuha izdanka izbijaju
mali žuti, jako medonosni cvetići, slabog mirisa
Stanište: svuda.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju dozreli plodovi-mali okrugli „kolačići“
promera 2 do 3cm, koji dozrevaju u avgustu
Lekovito delovanje: drača je odavno poznata kao antiseptičko sredstvo što se
uspešno koristi kod proliva, dizenterije (srdobolje), zapaljenja debelog creva te u
lečenju nervnih i reumatičnih bolesti.
DRAGOLJUB
Drugi nazivi: dragoljub divlji, kapucinka.
Latinski naziv: Tropaeolum majus
Engl-Nasturtium / Indian Cress
Opis biljke: Uzgaja se kao ukrasna biljka u cvetnjacima, a raste i u svetlim bukovim
šumama i gajevima. Jednogodišnja zeljasta biljka, oko 15cm visoka, skoro okruglih
listova, gusto protkanih žilama. Jarki narandžastožuti cvetovi, išarani prugama,
svojstvenog mirisa. Sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid-zbog kojeg deluje
antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C. Pošto cvate u
junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lišće i cvet
sabiru se za vreme cvatnje, a plod u kasnu jesen, kada sazri.i. Zbog sadržaja vitamina
služi kao prolećna salata-mlado lišće treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov
sok –uzima se bar jedanput na dan, ili se iz sveže biljke iscedi 10–15g soka za istu svrhu.
Posto se biljka može uzgajati u saksiji, ili na balkonu ili u stanu-po zimi-osigurava nam cele godine lekovitu
vitaminsku salatu
Sumporno ulje u dragoljubu lekovito je u slučaju emfizema, bronhitisa, pospešuje izbacivanje sluzi,
koristi kod astme, pojačava izlučivanje mokraće, olakšava poteškoće bolesne žuči, jača polnu moć. Uzima se tri
Strana 23
Lekovito bilje
puta dnevno po 1 kafena kašičica alkoholature / tinkture / , razređena sa malo vode. Porast kose pospešuje
tinktura koja se priprema tako da se isecka sitno 100 g svežeg lišća dragoljuba, koprive (Urtica dioica), šimšir
(Buxus sempervirens), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom
dnevno promućkati. Procedi se , pritiskanjem. Tom se tinkturom trlja koža glave pomoću mekane četkice. nakon
1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje. Ista tinktura služi i za spoljnu
upotrebu kod nekih kožnih bolesti. Dragoljub uništava i životinjske parazite. Ekstrakt se pokazao kao izvrsno
sredstvo protiv lisne vaši i drugih parazita. Iz lista dragoljuba dobija se sumporno eterično ulje industrijskog
naziva "Tromalit", koje ima veliku antibakterijsku moć: koristi se u lečenju disajnih i mokraćnih organa.
DREN
Drugi nazivi: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina,
drnjulic, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena narod naziva: drenka,
drenjina, drenjka, drenjula
Latinski naziv: Cornus mas .
Opis biljke: Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine,
sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grančice su
zelenkastosmeđe i većinom fino dlakave. Listovi su naspramni,
jajasti, sa dugačko izvučenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju
se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i
četvoročlani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okićene
krošnje drena ukrase prirodu u to vreme.
Stanište: . Raste svuda, a najviše po suvim, sunčanim, kamenitim
stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i
šibljem.
Lekoviti deo biljke: Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog
lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini
pčelinjaka. Najbolje uspeva na krečnjačkim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem
Lekovito delovanje:: Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog
čega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lečenje
proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od
zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se
kod nas drenjine malo koriste.
DUBČAC
Drugi nazivi:
Latinski naziv: teucrium chamaedrys.
Opis biljke: postoji nekoliko vrsta biljaka istoga naziva. Sve su jako
srodne. Raste kao polugrm s razgranatom stabljikom. Ima uske ovalne
i duboko nazubljene listove koji su dlakavi. Cvate crvenim, a kadšto i
belim cvetovima što su u obliku grozda sakupljeni na jednoj strani.
Dubcac ima veoma jak miris. Zbog gorkih tvari dubcac je odavno
poznat kao lekovita biljka.
Stanište: raste na pašnjacima, livadama i kamenjarima naših
primorskih krajeva i na rubovima šuma.
Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sakuplja se cela biljka bez
korena
Lekovito delovanje: dubcac antiseptično deluje jer uništava mikrobe
i bacile. Zbog tih svojstava odstranjuje trulež u crevima i želucu. Upotrebljava se, nadalje, protiv svih groznica, a
koristan je u lečenju šećerne bolesti, odnosno gušterače.
DUD CRNI
Drugi nazivi: Crni dud narod naziva još i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnicka, šamdud,
šandud, šanduda.
Latinski naziv: Morus nigra
Strana 24
Lekovito bilje
Opis biljke: Iz dudinja crnog duda, naročito onog koji ima više kiseo ukus, cedi se
sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji služe kao hrana, poslastica i blag lek
protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slično kao sirup od malina.
Sveže dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadrže oko 10% invertnog šećera, oko
2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabučne), vitamina C, sluzi, mnogo
pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za
čoveka tako i za domaće životinje
Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozračnim šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi list i plod
Lekovito delovanje: . Listom od duda narod leci šećernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike
količine šećera dudinje su izvrsna hrana.
DUNJA
Drugi nazivi: funja, kunja. dgunja.
Latinski naziv: cydonia oblonga .
Opis biljke: dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke;
njezin je bliži srodnik iako se često pojavljuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka
i smeđa. Listovi nalikuju listovima jabuke samo sto su po rubovima celoviti i s donje
strane sivo prstenasti. Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu
pojedinačno, a ne u čupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške,
nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlačicama koje se lako skidaju. Raste
na mestima gde uspeva i vinova loza
Stanište: raste na kamenjarima primorskih krajeva i na rubovima šuma.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje
Lekovito delovanje: plod dunje izvrsno je sredstvo u lečenju anemije. Sluz
pripremljena od dunjina semena koristi se u lečenju rana što nastaju dugotrajnim
ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod
upaljenih očiju i otvorene raspucane kože, naročito na prsnim bradavicama. Dunja je veoma pogodno sredstvo u
lečenju sluznice ždrela, krajnika i dišnih putova. Kod upale želudačne i crevne sluznice preporučuje se kuvana
dunja. Budući da dunja steže, preporučuje se za lečenje rana, a iznutra za ublažavanje jakih proliva.
ECHINACEA
Drugi nazivi: Echinacea.
Latinski naziv: echinacea angustifolia D.C.
Opis biljke: Ehinaceu su koristili još indijanci kao lek protiv rana prouzrokovanih
kožnim prištevima, aknama i ozeblinama, no njena najveća upotreba bila je protiv
ugriza zmija. Aktivna svojstva biljke otkrivena su krajem XIX veka. zahvaljujući
jednom nemačkom doktoru koji je proveo mnogo godina zajedno s indijancima. Od
tada biljka je u centru pažnje mnogih studija budući da jača obrambena svojstva
organizma. Zbog te karakteristike nalazimo je u mnogim farmaceutskim i kozmetičkim
proizvodima (tretmani protiv bora, iritirane i suve kože)..biljka iz porodice Asteraceae,
ima šuplju stabljiku koja dostigne od 50-100cm visine. Listovi su uski, duguljasti i
prekriveni sitnim dlačicama. Cvet je ljubičaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne
širi se spontano ,
Stanište: Gaji se kod nas i u drugim zemljama,
Lekoviti deo biljke: koren.
Lekovito delovanje: . Pripremanje i korišćenje:
1. Čaj: 30-50 g seckanog korena u litru kipuće vode. Uzimamo 3-5 čaša dnevno
2. Farmaceutski proizvodi: nalazimo je u obliku ekstrakta, tinkture, kapsulu.
3. Sledimo uputstva 3.masti, kreme i sl.
Delovanje:
Echinacea sadrži mnogo aktivnih materija koja se mogu grupisati u:-eterična ulja (20 komponenata)
jedan od njih in vitro pokazuje onkološka svojstva (uništava tumoralne ćelije). Smatra se da eterična ulja potiču
jačanje imunološkog sastava -glukozid sastavljen od dva šećera koji deluju kao antibiotik protiv raznih bakterija
-poliacetileni koji uništavaju bakterije i gljivice -inulin, vitamin C
Strana 25
Lekovito bilje
Indikacije:
Imunostimulans: jača obrambeni sistem organizma tako da povećava
proizvodnju antitela i leukocita u krvi (recept 1) Deluje protivupalno i zaceljujuće:
putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i favorizuje proizvodnju tkiva koja
lece i zatvaraju rane. Leci kožne rane: akne, cireve, upaljene opekotine, ekceme, upalu
kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata Stimuliše jetru i bubrege u procesima
detoksikacije Deluje antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo
uništavanja čelija tumora. Koristi se kao inegrator s ostalim lekovima kod raka i
AIDS-a Infekcijske bolesti: deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekt je duži.
Aktivna svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda.
Zato se savetuje njezino korištenje kao preventiva Koristi se protiv dečjih bolesti,
herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Leči upalu prostate i
mehura (bešike).
ESTRAGON
Drugi nazivi: Estragon.
Latinski naziv: Artemisia dracunculus
Eng-Tarragon
Opis biljke: Estragon potiče iz južnih krajeva Evrope, no
danas raste divlji ili kultiviran u svim evropskim zemljama
kao začin. Ima jak i ugodan miris te ljutkast ukus sa malom
primesom gorčine. Estragon se upotrebljava kao začin svež
i sušen, za salate, živinu, tunjevinu, pikantne sosove, supe i
variva, uz divljač, ovčetinu i govedinu. Stavlja se i u
ukiseljeno povrće. Senf i sirće od estragona, zbog svog
tipičnog ukusa i mirisa, koriste samo ljubitelji.
Pradomovina je Rusija i Mongolija, a odatle je preneta u
kulturu na ostala područja. Uzgaja se u vrtovima, kao
mirođijska biljka za pripremanje različitih začina. Na
području južne Evrope na nekim je mestima pobegla iz
kulture. Biljka voli topla i sunčana mesta, a senka, hladnoća
i vlaga ne odgovaraju njenom razvoju. To je biljka čija je
stabljika bogato razgranjena, te ima grmolik izgled, visine
60 do 120cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su
skoro okrugle, a jezičasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima
svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatičan okus. Cela
je biljka lekovita i vrlo aromatična. Od mnogih lekovitih i delotvornih materija na prvom je mestu eterično ulje
koje se nalazi u biljci sa relativno velikim postotkom (0,1 do 0,5%), nadalje gorke tvari, tanin i još neke
neodređene i nedovoljno istražene kiseline. U narodnoj medicini poznata su i hvaljena lekovita svojstva
ekstragona, naročito kod oboljenja prouzrokovanih razmenom materija. Koristi se u obliku čajeva. Kao začinska
biljka upotrebljava se u pripremanju salata, kao dodatak nekim vrstama umaka, kod spremanja povrća za
zimnicu, te za pripremanje estragon biljnoga sirćeta. Eterična ulja estragona koriste se u parfimeriji pri
spremanju različitih krema. Estragon pospešuje apetit, podstiče metabolizam te izlučivanje mokraće, a deluje i
protiv crevnih glista.
GAVEZ
Drugi nazivi: crni gavez, kilnjak, konjski rep, veliki gavez.
Latinski naziv: symphytum officinale
Eng-Comfrey
Opis biljke: gavez ima sočnu, grubo dlakavu stabljiku visine 20 do 100cm. Višegodišnji koren gaveza raste vrlo
duboko u zemlji. Debeo je, razgranat, vretenast i sočan. Izvana je tamnosmeđe do crnkaste boje, a iznutra bele do
svetložute boje. Donji listovi su veliki s peteljkom, dugoljasti i grubo dlakavi. Listovi na stabljici su naizmenično
poređani i grubo dlakavi po celoj površini. Cvetovi izbijaju tokom leta iz pazuha gornjih listova, a okrenuti su
prema dole u jednostrano povijenim cvatovima. Imaju oblik uskog zvona, a boja im je prljavobela do ružičaste ili
ljubičaste
Strana 26
Lekovito bilje
Stanište: gavez raste po čitavoj srednjoj Evropi. Nalazi se na vlažnim mestima, jarcima, uz vode i na vlažnim
livadama. Za poljoprivrednika predstavlja korov što se teško iskorenjuje (zbog dužine korena). Lekoviti delovi
biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u proleće i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se
i, da ne izgubi od sluzavog soka, najpre se osuši, reže na komadiće i do kraja suši na toplom mestu. Postoji oko
dvadesetak vrsta gaveza, neke od njih uzgajaju kao stočnu hranu. Višegodišnji
gavez pušta korijen duboko u zemlju
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi i koren. Koren se skuplja u
proleće i kasnu jesen. Nakon što se iskopa, opere se i, da ne izgubi od sluzavog
soka, najpre se osuši, reže na komadiće i do kraja suši na toplom mestu
Lekovito delovanje: od svih domaćih lekovitih biljaka gavez sadrži alantoin,
materiju što najviše deluje u stvaranju novih ćelija-zbog čega se gavez koristi u
lečenju rana, cak i zapuštenih gnojnih rana. Njime se leče sve vrsti ozleda:
ispucanost, posekline, lom kostiju, izev krvi i sl. Za vanjsku upotrebu protiv gihta
i kostobolje nema boljeg leka od svežeg nastruganoga gaveza sa kojim oblažemo
mesta oboljela od gihta.
Kad nemamo na raspolaganju svežu biljku, upotrebljavamo tinkturu
gaveza. Ona takođe povoljno deluje protiv neuralgičnih bolova, posebno protiv
nesnosnih bolova lica.
Budući da gavez snažno deluje na centralni živčani sistem, valja ga
uzimati samo u malim dozama. Gavezovu tinkturu treba lagano utrljavati, jer pri
teškom gihtu ne smemo upotrebljavati jake masaže. Tinktura se izvrsno pokazala i kod lečenja upale živaca; gde
god su na telu nastala bolna mesta, osetljiva na pritisak, to se odrazi na perifernim živcima, a tinktura je
jednostavan, prirodan i prikladan lek. Odlika je tinkture i da preporađa kožu.; ostarelu, naboranu, pogotovo sa
borama oko očiju, što su nastale zbog različitih kozmetičkih sredstava, posle duže upotrebe tinkture, koža ce se
regenerisati. Protiv upale vena tinktura se dobro pokazala u kombinaciji sa
gospinom travom kantarionovo ulje ili još bolje takođe tinktura od kantariona
Koren gaveza delotvoran je u lečenju raznih poteškoća organa za varenje,
protiv katara želuca (sa prolivom ili bez njega), srdobolje, bolesti bubrega i
kod prejake menstruacije. Upotrebljava se kod krvarenja želuca, bronhijalnog
katara, upale pluća, krvavog kašlja i ispljuvka, upale porebrice i dr.
Čaj protiv bronhijalne astme priprema se na sledeći način: 5 g korena
gaveza kuvati pola sata u pola litre vode, ostavi da odstoji dvadeset minuta i
zatim procedi. Pije se jedna šoljica ujutro natašte, zatim svakih pola sata dve
velike kašike i pre spavanja opet jedna šoljica.
Čaj protiv čira na želucu i dvanaestercu priprema se na sledeći način: mešavina od 50 g gaveza, semena
dunje, i lanenog semena (Semen lini) i po 20 g slatkog korena (Glycirrhiza glabra), i lista stolisnika, popari sa
litrom kipuće vode, i nakon šest sati stajanja procedi. Pije se tokom dana umesto vode.
Ako treba podstaknuti znojenje ili mokrenje, priprema se čaj od lišća i cveta gaveza. Jedna velika kašika
lišća i cveta gaveza prelije se sa pola litre kipuće vode, poklopi i ostavi da stoji 15 minuta. procedi se i pije se
dvaput dnevno; ujutro natašte i uveče pre spavanja, po 1 čašica. Ujedno, ovaj čaj uklanja i grčeve u trbuhu.
Napomena: svi preparati od gaveza ne smeju se praviti ni držati u gvozdenom ni limenom posuđu!
Takođe, kod sušenja korena treba paziti da se koren ne uplesnivi, jer je opasan! Sok od svežeg korena zaustavlja
krvarenja iz svežih rana.
GINKO BILOBA
Drugi nazivi: Ginko biloba
Latinski naziv: Ginko biloba
Opis biljke: Ginko biloba je najstarija biljka na Zemlji. Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina.
Njeno lišće i seme već se vekovima koristi u staroj kineskoj medicini, prvenstveno za lečenje astme, bolesti
bronhija i pluća, kao i za poboljšanje periferne i moždane cirkulacije krvi. Savremena medicina prihvata, takođe,
preventivno i lekovito delovanje ginka. Važno je napomenuti da je ginko najšire korišten prirodni preparat
današnjice. Samo je u Nemačkoj, tokom 1988., prepisano preko pet miliona ginko recepata. Istraživanja
lekovitih delovanja ginka ukazuju na njegov snažno antioksidativno dejstvo, prvenstveno zbog visoke
koncentracije flavonoida. Lišće ginko bilobe, između ostalog, sadrži flavonoide kempferol, kvercetin,
izoramnetin i druge glikozide, proantocijanidine, terpene neflavonoidnog porekla, i to: bilobalid i ginko glide A,
B i C, lignine, eterična ulja i taninsku kiselinu,
Stanište: Ginko biloba se uzgaja na nekoliko mesta u svetu,
Strana 27
Lekovito bilje
Lekoviti deo biljke: list.
Lekovito delovanje: Pozitivni učinci ginka: Ginko poboljšava memoriju i druge moždane
aktivnosti, deluje blago antidepresivno, anksiolitički i koristan je za osobe koje pate od
migrene. Olakšava tegobe kod astme, alergija, Alzheimerove bolesti, kao i kod
kardiovaskularnih bolesti. U krvnim žilama deluje antiagregacijski, Odnosno, sprečava
trombozu. Reguliše povišeni kao i sniženi krvni pritisak. Poželjno ga je koristiti ako postoje
problemi s jetrom ili bubrezima, raznim upalama, impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim
sluhom usled starosti, slabljenjem vida, vrtoglavicama i hemoroidima. Pospešuje
iskorištavanje glukoze, pa je koristan i za dijabetičare. Obzirom da i uopšteno utiče na
cirkulaciju, korišćenje ginka smanjuje neugodnosti vezane za proces starenja, povećava
radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak od upale vena. Pri dugotrajnom prekoračenju
preporučene doze, kao sporedni učinci mogu se javiti anksioznost, nesanica, mučnina, proliv dermatitis. Ginko
se može uzimati u kapsulama ili tabletama ali najbolje dejstvo ima tinktura odnosno ekstrakt.
GLOG
Drugi nazivi: beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac.
Latinski naziv: crataegus laevigata.
Opis biljke: glog je većinom srednje veličine. Na pogodnim staništima uspeva i kao
čvorasto, razgranjeno drvo visine i do 5 metara. Drvo gloga je tvrdo i žilavo. Kora je
glatka, sivo-pepeljaste boje s granama na kojima je raspoređeno trnje dužine do 1
1/2cm. Listovi su trokrpasti i peterokrpasti, s donje strane su svetlo plavkasto-zeleni,
a s gomje strane tamnozeleni i sjajni. Nalikuju listovima hrasta, samo što su znatno
manji. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice s dugim i kraćim peteljkama. Snažno
mirišu na med. Plodovi su crvene boje i beru se kad sazriju, u kasno leto.
Stanište: glog se često nalazi na rubovima niskih belogoričnih i crnogoričnih šuma, a
veoma često raste u šikarama te uz ograde i živice.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi sa cvetnim stapkama, listovi i
plodovi bez peteljke. Cvetovi i listovi sakupljaju se u proleće. Cvetovi i cvetni vršci
sabiru se samo s grmova koji su u punom početnom cvatu. Suše se u tankom sloju pri
čemu je potrebno paziti da ne promene boju. Listovi se beru nakon cvatnje. Plodovi
se beru nakon dozrevanja; suše se najpre u hladu, da uvenu, a nakon toga dosuše se
na toploj peći
Lekovito delovanje: drži se da je glog jedna od najvrednijih i najdelotvomijih lekovitih biljaka za srce. Glog
jača i regulira rad srca. Osim toga, glog je izvanredan regulator krvnog pritiska, pri cemu ne samo da snižuje
povišeni krvni pritisk, nego povišuje preniski krvni pritisak u oslabljenog srčanog mišića. Dobar je u lečenju
oštečenog srčanog mišića u starosti, kod upale srčanog mišića, u lečenju zakrečenja krvnih žila i angine pectoris.
Glog deluje na smirenje živčanog sistema.
GORČICA BELA
Drugi nazivi: gorušica, slačica bela.
Latinski naziv: sinapis alba .
Opis biljke: gorcica bela ima uspravnu, razgranatu stabljiku visine do 60cm. Ima
perasto ili lirasto zarezane listove. Svi su joj delovi dlakavi
Stanište: raste po vrtovima, žitnim poljima i napuštenim mestima.
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi seme koje se nalazi u mahunama. Sabire se u
jesen; mora se jako osušiti i čuvati u zatvorenim limenkama
Lekovito delovanje: bela gorčica upotrebljava se kao lek u lečenju šećerne bolesti,
protiv navale krvi u glavu, bolesne jetre, nesanice, bolesti dušnika, reumatizma,
zapaljenja plućne maramice i zatvora.
GORČICA CRNA
Drugi nazivi: crna slacica, cma gorušica, goruštica, ognjica, senf, slacica.
Latinski naziv: brassica nigra .
Opis biljke: gorčica crna jednogodišnja je biljka razgranate stabljike što doseže visinu više od 1 metra. Listovi
su s peteljkom, celoviti ili različito izrezani. Gomji su listovi glatki, dok su donji manje dlakavi. Na vrhu
Strana 28
Lekovito bilje
stabljike i njenih grana razvijaju se sitni žuti cvetovi u obliku grozda. Komuške su dugačke 2 do 2 1/2cm i
priljubljene su uz stabljiku. U njima se nalaze semenke tamno-crvene do crveno-cme boje
Stanište: crna gorčica nalazi se kao poludivlja na obalama reka i šljunčanim i peskovitim mestima. Uzgaja se na
tlu bogatom humusom.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru zrele komuške iz kojih se vadi sitno
seme tamnosmeđe do crveno-crne boje
Lekovito delovanje: u gorušičinom semenu nalazi se otprilike 25 posto ulja.
U manjim količinama gorušica , pospešuje izlučivanje probavnih sokova i
primanje hranjivih tvari. Prevelike količine nisu preporučljive jer mogu
uzrokovati nadražaj i upalu želuca i creva, a u žena još i smetnje u
menstruaciji te upalu jajnika. Gorušicino ulje izlučuje se bubrezima i deluje na
izlucivanje mokraće, a veće količine mogu izazvati nadražaje bubrega i
smetnje kod izlučivanja mokraće. Najučestalija upotreba crne gorčice ili
gorušice je izvana, u obliku tzv. gorušicinog testa ili paste. Kao sredstvo za
nadražaj kože testo, pre svega, deluje intenzivno na cirkulaciju krvi. Pasta je
izvanredno lekovita jer prodire duboko u tkivo te potiče izmenu tvari i u
dubljim delovima tela. U tom smislu gorušicina pasta upotrebljava se kod
akutnih upala zglobova i živaca, upale pluća, kod jakog bronhitisa, upale
porebrice, hripavca, iscrpljenosti, smetnji u cirkulaciji krvi, upale žučnog
mehura, bubrežnih grčeva, angine pectoris, nadimanja u želucu i crevima te
kod hronične zacepljenosti.
GOTU KOLA
Drugi nazivi: Gotu Kola.
Latinski naziv: centella asiatica (najčešći naziv) ili hydrocotyle asiatica ili bacopa moninieri
Opis biljke: Tradicionalno se koristi u svrhu pročišćavanja (detoksifikacije) krvi, kao tonik (sredstvo za opšte
jačanje organizma, uključujući povećanje prirodnog tonusa mišica) i diuretik. Opšte prihvaćeno je njeno
delovanje u lečenju bolesti kože, krvi i živčanog sistema (nervnog sistema). Gotu kola je dobra za povećanje
inteligencije (povećava moć shvatanja i razumevanja), pomaže u transformaciji
seksualnih fluida , pomaže pravilnom (harmoničnom, uravnoteženom) toku
energije između desne i leve strane mozga Na Dalekom Istoku se koristi(la)
protiv lepre (gube) i tuberkuloze. I u homeopatiji se koristi protiv lepre i TBC-a
plus protiv sifilisa, psorijaze, cervicitisa, vaginitisa i protiv plikova (Eng.
blisters). Farmaceutske firme na Zapadu je preporučuju protiv nervnih
poremećaja, reumatizma, groznice/vrućice i za spuštanje povišenog krvnog
pritiska. Do neke mere deluje protiv umora i u tu svrhu se cesto kombinuje sa
ginsengom(žen šen). U kombinaciji sa ginkom, koji poboljšava cirkulaciju
(posebno u mozgu, organu za kojeg je dokazano da u ljudskom organizmu troši
najviše kiseonika i glukoze), koristi se protiv Alzeheimerove bolesti i bolesti
demencija (staračka senilnost, zaboravnost...) uopšteno. ,
Poboljšana cirkulacija krvi u mozgu osigurava bolji metabolizam (razmenu materija i energija) u mozgu pa
povećava njegove performanse. Povećana je mentalna energija i jasnoća, koncentracija i memorija. Delovanjem
na neurotransmitere, poboljšava se strujanje nervnih (elektrohemijskih) impulsa. Gotu kola poboljšava
cirkulaciju i u mozgu i u nogama (pa nećete više imati "teške" noge, edeme, flebitis, varikozne vene i sl.), tj. u
celom telu. U tom smislu, deluje slično ginku. Gotu kola se primjenjuje kod
mnogih tipova rana, da bi pospešila zaceljenje i smanjila veličinu ožiljaka koji
se formira nakon zarastanja. Gotu kola se takođe koristi u terapiji gripe
(influence), lupusa eritematozusa, elefantijaze, raka uterusa, bolesti jetre (kao
što su ciroza i žutica odn. hepatitis), atrofije mišica; dobra je za isceljivanje
lezija oka te za pojačanje rasta kose, protiv čira na želucu i bolesti grla. Gotu
kola je bez premca u revitaliziranju živaca i ćelija mozga. Takođe se koristi za
jačanje imunološkog sistema, omogućujući telu bolju odbranu protiv štetnih
faktora koji bi inače ugrozili/narušili zdravlje.
Zapaženo je i njeno delovanje na nadbubrežne (adrenalne) žlezde koje se
sastoje iz različitih slojeva i svaki od njih (uključujući i srž tih žlezda) luči niz
hormona koji su od ogromne važnosti za sve funkcije tela. Gotu kola jača te
žlezde i to je jedan od argumenata kojim bi mogli objasniti činjenicu da
Strana 29
Lekovito bilje
poboljšava izdržljivost i povećava energetski nivo kod onih koji je konzumiraju. Isto tako treba istaknuti da
korišćenje gotu kole olakšava depresivno emotivno stanje i poboljšava varenje. Gotu kola unapređuje relaksaciju
i sklad, harmoniju. To što je gotu kola tonik koji jača žlezde i koji deluje psihostimulativno, ne znači da ona
sadrži kofein i srodne štetne materije. Gotu kola nema nikakve veze sa tzv. kola-orasima (Kola-nut) jer ne sadrži
nimalo kofeina ni sličnih supstanci. Gotu kola se može uzimati sama za sebe ili u kombinaciji sa biljkama kao
što su Uncaria tomentosa, Yucca, Sarsaparilla (Smilax off.), Ginseng (Eleutherococcus senticosus, Panax
ginseng), Fo-Ti (Polygonum multiflorum), Saw Palmetto (seremoa repens-sabla), Licorice (Glychyrrhiza
glabra/uralensis), Kelp (Laminaria, Macrocystis, Ascophyllum), Cayenne pepper(Capsicum annum/frutescens),
takoder sa korenom biljke Ashwagandha (Withania somnifera), korenom biljke Stillingia sylvatica, alfalfom, te
sa već spomenutim ginkom kao i sa raznim drugim biljkama. Studente će možda najviše zanimati činjenica da
gotu kola poboljšava pamćenje dok će svi pod stresom osetiti njeno antistresno delovanje. Spomenimo i to da
deluje protiv kongestije te da se kod problema sa sinusima preporučuje uveče i to u dozi od 1/4 kasičice praha.
Samlevena u prah često je praktičnija za uzimanje nego da je trošite u obliku čaja kojeg možda ni niste u
mogucnosti pripremiti u svim okolnostima u željeno vreme. Može se uzimati i sveža biljka, kao salata.
GUJINA TRAVA
Drugi nazivi: bijeli stričak, gospin trrn, divji artičok, magareća salata, osljebad, ošebalj, sjekavica, šarena
badeljka.
Latinski naziv: Silybum marianum , Carduus marianum.
Opis biljke: Gujina trava je krupna, snažna impozantna dvogodišnja zeljasta
biljka, visoka do 150cm, koja liči na šaren bujan ckalj. Listovi su tigrasto
prošarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i
crvene.
Stanište: Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u južnim
krajevima i u Primorju
Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se zreo plod, ređe list (Silybi fructus et
folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1%
etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, masnog ulja, belančevine, raznih šećera i
drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujući prisustvu tiramina, plod badelja
povećava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i
koprivnjače.Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jačanje, osobito posle teških operacija i bolesti
Lekovito delovanje: U narodu se upotrebljava za ublažavanje napada žuči, protiv šećerne bolesti, zatvora, za
lečenje hemoroida i dr. Pripremaju se čajevi protiv niskog pritiska, za jačanje, bolji apetit, protiv morske bolesti,
smetnje u žuči (kamen, bolovi) i protiv šećerne bolesti.
HAJDUČKA TRAVA ili KUNICA ili STOLISNIK
Drugi nazivi: hajdučica, hajdučka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika
Latinski naziv: achilea millefolium
Engl-Yarrow
Opis biljke: hajdučka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do
80cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smeđa. Ima innoštvo
perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni
listovi su ili beli ili purpurno-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu
stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao
samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za
vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botaničko ime je dato prema grčkom
junaku Ahilu –Achillea, i ima značenje da daje snagu. Nadzemni deo
biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja
zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein,
smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se
destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor,
limonen, borneol.
Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinačno ili
u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .
Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim
peteljkama, i cela biljka najviše do 30cm dužine. Zbog visokog sadržaja
gorkih materija i eteričnog ulja, hajdučku trava ili stolisnik ubrajaju u
Strana 30
Lekovito bilje
gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba,
nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje
bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za
normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za
ispiranje, kupke, obloge. Zbog prisustva vitamina C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke
trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kože treba da koriste samo
mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 2025 centimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva centimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na
promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromatičnog mirisa, gorkog i malo slanog
ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više
stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zaštićena od svetlosti
godinu i po dana.
Lekovito delovanje: hajdučka travu ili stolisnik čisti i jača krv i probavne organe. Posebno
je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i
želucu, zatim grčeva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i leđima, neredovitih
menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva. Čaj od stolisnika
korisno deluje i leči ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja
osipa na koži-psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure čišćenja krvi.
Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervnih osoba preporučuje se
češće pranje celog tela rashlađenim čajem od stolisnika i to ujutro i uveče. Tople kupke od
stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lečenje šećerne
bolesti, naročito u početnom stadijumu. Korisna je i kod prekomernog krvarenja.
Stolisnik spada među lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim ukusom na
sluznicu želuca, pa tako podstiče izlučivanje želučanog soka, a samim tim pobuđuje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina čajeva,
pomažu kod gastritisa, kolitisa, grčeva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad
bubrega i krvotoka, te tako posredno utiče na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.
HIBISKUS
Drugi nazivi: hibiskus.
Latinski naziv: Hibiscus .
Opis biljke: Hibiskus je listopadni ukrasni žbun ili drvo do 5 m visine, sa
dosta uspravnih grana. Izbojci su u početku dlakavi, kasnije goli. Hibiskus je
poreklom iz Kine i Indije a ne iz Sirije, iako se negde naziva sirijska ruža.
Listovi su sa peteljkom, naizmenični, sa tri manje više naglašena režnja, po
obodu krupno testerasti. Cvetovi krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni u
pazuhu listova. gaji se po parkovima i vrtovima, na sunčanim mestima. dobro
podnosi obrezivanje pa se često koristi za formiranje živih ograda.
Stanište: Cveta od jula do septembra. Razmnožava se semenom, reznicama i
kalemljenjem. Kod nas se bamija gaji u južnim delovima zemlje kao povrće
Lekoviti deo biljke:
Lekovito delovanje: . Od Hibiskusa se sprema izvanredan i veoma
popularan čaj.
HMELJ
Drugi nazivi: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.
Latinski naziv: Humulus lupulus
Eng-Hops
Opis biljke: Šišarice hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugačke 3-4, široke oko 2cm, nešto pljosnate,
toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatičnog mirisa (dugo čuvana i pokvarena droga zaudara na
stari odoljen, izovalerijansku kiselinu). Šišarice se lepe za prste. Oko krivudave osovine, dugačke oko 2m,
poređani su plodni listići unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu
videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo
Strana 31
Lekovito bilje
tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10mm dugački i oko 7mm široki, mrežasto išarani sitnim
nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajen hmelj.
Hmelj potiče iz istočne Evrope. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim
mestima kao divlja povijuša. ,
Stanište: Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim količinama za
potrebe pivara. Upotreba hmelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u
medicini tek od početka XIX veka. Smola lupulina konzerviše pivo
sprečavajuci razvoj mlečno-kiselih bakterija, etarsko ulje mu daje
prijatan miris, gorke materije
gorčinu, a tanin ga bistri taložeći
belančevine ječmenog slada.
Hmelj se bere u septembru po
lepom i suvom vremenu i brzo
suši na tavanu ili u zagrejanim
sušarama. Dobro osušen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga pre
pakovanja sumporišu radi konzervisanja.
Lekoviti deo biljke:
Lekovito delovanje: . Hmelj je amarum aromatik i sedativ, šišarice su
tonik i stomahik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim
uljem i anafrodizijak lupulinom. Daje se u obliku infuza, alkoholnog
ekstrakta ili sirupa protiv nemanja apetita, teškog varenja, skrofuloze, za
umirivanje živaca i stišavanje polne nadraženosti (lupulin) i sl. Čini se da
jastuci punjeni hmeljom pomažu od nesanice. U tu svrhu u nekim
zemljama pune jastuke i dušeke u bolnicama za živčane bolesti Uzet u
većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje, glavobolju,
usporavanje cirkulacije i dr. Na radnicima zaposlenim oko hmelja
zapažene su pojave zapaljenja očiju i kožna oboljenja.
HRAST
Drugi nazivi: dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast.
Latinski naziv: quercus .
Opis biljke: hrast se ubraja u najpoznatija drveća naših krajeva. Razvija se u moćno i
veliko drvo, a može doseći visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više
od 1000 godina.
Stanište: .
Lekoviti deo biljke: Za lek upotrebljava se mlado lišće i mlada kora, što se skuplja u
proleće, a plod u jesen
Lekovito delovanje: čaj od mladog hrastovog lišća preporučuje se slabijim ljudima,
rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bolesnicima koji boluju od srčanih
bolesti. Čaj pripremljen od mešavine hrastova lišća i drugih lekovitih biljaka koristi se
u lečenju čireva svih vrsta, za želudac i čišćenje i jačanje krvi. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za
grgljanje kod upale grla, protiv promuklosti i kad oteknu vratne žlezde. čaj od mlade hrastove kore pripremljen s
vinom i medom koristi se u lečenju protiv povraćanja krvi iz želuca i pluća, kod krvavih proliva, kolere, griže i
fistula u čmaru, kada zaustavlja krv i leči. Kafa pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost,
malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, od sluzi iz ušiju i dr. Kafa od žira preporučuje se za čišćenje
krvi, kod šećerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva.
IDJIROT
Drugi nazivi: baban, indjirot, igirot, kalamus, mirisava trska, mirisni koren.
Latinski naziv: acorus calamus .
Eng-Calamus-Sweet-flag
Opis biljke: Ova biljka raste u močvarama pored reka i mora. Poznata je hiljadama
godina na Istoku, a u srednjem veku uvezena je u Evropu iz Kine, i kasnije u severnu
Ameriku. Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa na cimet) skupoceno etersko ulje za
kozmetiku i parfeme, čaj, a tinktura i ekstrakt od ove biljke ublažuje bolove u želucu i
stomaku, pomaže i za bolove u plućima kod bronhitisa . Idjirot je trajnica sa jako
Strana 32
Lekovito bilje
razgranatim korenom koji je sa donje strane gusto obrastao korenjem. Iz njegovog prednjeg kraja izbijaju
mnogobrojni ravni sabljasti listovi visine do 1 metra. Stabljika je trobridna ili cetverobridna i u sredini nosi
cvetni klip, čunjastog oblika, žućkasto-zelene boje i dužine 4 do 8cm. Plodovi su crvene
boje. U podneblju Srednje Evrope retko dozrevaju pa se biljka razmnožava vegetativnim
putem, tj. pomoću korena.
Stanište: raste uz reke i vode stajačice
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava koren koji se kopa u proleće i jesen, posle
cvatnje, nakon što je lišće počelo venuti. Koren se ne sme guliti jer više lapi
Lekovito delovanje: idjirot pripremljen kao čaj izvrstan je lek protiv groznice. za jačanje
želuca i živaca. Koristi se kao lek protiv nadimanja, slabe probave, sluzavosti bubrega,
uloga (gihta), lupanja srca, raznih nahlada, kašlja, upaljenih sluznica, omaglice,
podrigivanja, žutice, čireva i kostobolje. Pomešan s drugim lekovitim biljem jača i
popravlja krv, odstranjuje loše sokove iz tela i leči vodenu bolest. Oblozi pripremljeni s
prahom od idjirota i jakom rakijom lozovačom koriste se kod lečenja raznih čireva, uloga
(gihta) i kostobolja.
IMELA
Drugi nazivi: amelje, veska, visk, višce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova
imela.
Latinski naziv: Viscum album .
Eng-Mistletoe
Opis biljke: Mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmić, visok do 1m, koji
kao poluparazit živi na raznom belogoričnom i crnogoričnom drveću.
Iz starih narodnih naziva može se zaključiti da je ova poluparazitska
biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj pripisivali i
čarobne moći. Druidi, keltski sveštenici, poštovali su je kao
sveisceljujuću biljku. Oni bi za vreme svečanog rituala sekli imelu
zlatnim srpom i kasnije koristili je kao lek protiv različitih bolesti. U
starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i
kasniji autori. Danas se preporučuje protiv histeričnih napada. Stabljika
je zeleno-žućkasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su
debeli, kožasti, zeleno-žućkasti, sedeći, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muške i ženske cvetove.
Plod je bela, okrugla, sočna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do
novembra. Od početka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi i tanje drške. Sledeći period branja je od
marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo. Najbolja je imela s
topole, ali i s bora ili voćnih stabala. Plod imele je otrovan dok su drška i list lekoviti.
Lekoviti deo biljke: Primećeno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaćina na kome imela
živi. Tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjača su u imele sa kruške, manje s jabuke, a još manje sa
oskoruše.
Lekovito delovanje: . Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i
neujednačenog fiziološkog dejstva. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim
lekovima sličnog dejstva (sinergisti)
Čaj: jedna kašičica jagorčevine preliva se sa 1/4 l vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.
Vino i čaj za pročišćavanje krvi: opisani u tekstu.Imela pospešuje rad čitavog limfnog sistema u
organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Upražnjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu
se osloboditi svoje bolesti. Kod poremećaja hormonalnog
sistema takođe je vrlo efikasna. Bolesnici s hroničnim
poremećajem metabolizma trebalo bi da uzimaju čaj od imele
svakodnevno u toku šest meseci.Deluje preventivno kod
skleroze i šloga; ako osoba to nije učinila, pa do udara ipak
dode, treba prvih šest nedelja posle toga piti po tri šolje, sledeće
tri nedelje dve, a naredne nedelje po jednu šolju na dan, i to
pola šolje pre, a pola šolje posle jela.
Ako hladan čaj ušmrčemo u nos, zaustavlja se
krvarenje nosa.
Imela se smatra najboljim sredstvom za srčane tegobe i
tegobe u krvotoku. U ovom pogledu pokazala se izvanredno.
Strana 33
Lekovito bilje
Ona sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen
snižava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nuspojave kod nenormalnog pritiska -valunzi, zujanje u
ušima, vrtoglavica, smetnje s vidom.
Dnevno uzimanje tri šolje čaja od imele koju smo potopili u hladnu vodu leči sve bolesti srca, krvotoka i
pritiska od kojih toliko pati savremeni čovek.
Za žene je imela takođe višestruku korisna jer regulisan krvotok zaustavljanja i menstrualne tegobe,
naročito kod jakog krvarenja, kao i posle porođaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi,
strah, gušenje, prolaze od imele.
Sveži sok od imele (od lista i drške, prethodno opranih) pije se protiv steriliteta, i to po 25 kapi pre
doručka na gladno srce ili pre spavanja.
Čaj: imela se priprema isključivo hladno. Jednu vrhom punu kašicicu imele na 1/4 l hladne vode potopiti preko
cele noći, a pre uzimanja malo podgrejati.
ISLANDSKI LIŠAJ
Drugi nazivi: islandska mahovina, islandska pletika, planinska mahovina,
planinski mah, plućnik.
Latinski naziv: cetraria islandica .
Opis biljke: iako se često naziva mahovinom, islandski lišaj nije mahovina,
nego lišaj. Biljka nije raščlanjena na koren, stabljiku i listove. Sastoji se od
uspravne, grmu nalik, maslinastozelene ili smeđaste steljke, s
tamnoružičastim ili belim okrajcima. Steljka može biti visoka do 10cm.
Cveta nema. Skuplja se u proleće i jesen. Pre upotrebe i za vreme
pripremanja mora se jako oprezno očistiti. U svežem stanju islandski lišaj je
krhak i lomljiv, svetlije boje.
Stanište: raste u skupinama, na suvom tlu, osobito u crnogoričnim
šumama, na visokim planinama. Mestimično raste i u ravnicama.
Lekoviti deo biljke:
Lekovito delovanje: čaj od islandskog lišaja koristi se u lečenju svih
nahlada i upala: prsobolje, plućnog katara, grčevitog kašlja i tuberkuloze,
jer čisti i jača pluća. Osim toga, čisti i jača probavnu sluznicu želuca, creva,
slezinu, jetru, gušteraču, bubrege i mokraćni mehur. Lek je za slabu probavu, neurednu stolicu, proliv, čireve u
crevima i želucu, slaba creva, žuticu i šećernu bolest (premda u njemu ima skroba). Čaj od islandskog lišaja
preporučuje se rekonvalescentima, slaboj deci i slabunjavim trudnim ženama. Preporučuje se i zdravim Ijudima
za povremeno čišćenje i jačanje sluznice.
IVA TRAVA ILI DUBAČAC
Drugi nazivi: gorski cmilj, dubčac.
Latinski naziv: teucrium montanum.
Opis biljke: iva trava ili dubčac višegodišnja je polugranasta biljka visine 10 do 30cm. Stabljike su pretežno
uzdignute i delomično odrvenjene. Listovi su bez peteljke, celi i dlakavi samo s naličja, zbog čega su zelene i
sivobeličaste boje. Cvetovi se nalaze na vrhovima grančica.
Sakupljeni su u cvatove glavičasta oblika. Latice su
svetložute, gotovo bele boje. Gomja usna je smanjena, a
donja jako razvijena i petodelna. Čašica je građena od 5
lancetastih zubaca. Gola je ili retko dlakava. Veoma je gorka
i
opora ukusa s prepoznatljivim aromatičnim mirisom.
Stanište: raste po suvim, toplim i krševitim mestima,
uglavnom na visinama oko 800 m i više. Većinom raste na
južnim stranama.
Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja nadzemni deo biljke za
vreme cvatnje. Suši se u hladu na prozračnom mestu
Lekovito delovanje: iva trava ili dubačac koristi se kao
sredstvo za jačanje, lečenje želučanih bolesti, bolesti žučnog mehura i žučnih puteva. U nekim našim krajevima
Ijudi imaju neograničeno poverenje u lekovitost te male biljke. Odatle uzrečica: trava iva-od mrtva pravi živa.
Strana 34
Lekovito bilje
IVANJSKO CVEĆE
Drugi nazivi: brocac, brocika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica.
Latinski naziv: galium verum.
Opis biljke: ivanjsko cveće je biljka visine 60 do 150cm. Stabiljka je
četvorouglasta s četiri izrazito ispupčene linije. Stabljika je na člancima odebljala i
provijena tvrdirm dlakama. Šest do osam listova, zajedno s uvrnutim rubovima,
poređani su u pršljenu jednom žilom. Cvetovi imaju jaki miris poput meda, a ukus
im je kiseo i trpak.
Stanište: biljka je jako rasprostranjena u našim krajevima, a nalazi se na suvim
staništima, livadama, uz putove
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se gornji deo biljke u cvatu. Suši se u hladu i na
prozračnom mestu.
Lekovito delovanje: drži se da je ivanjsko cveće ili žuta brocika izvrstan lek za
lečenje svih bubrežnih bolesti, čak i onda kada su svi drugi lekovi zakazali. Osim
toga, upotrebljava se u suzbijanju svih oštećenja kože-lišajeva, egzema, kožnih
nečistoća i protiv raka kože. Koristi se u lečenju katara želuca i creva.
JABUKA
Drugi nazivi: Jabuka
Latinski naziv: Malus sylvestris ,Malus communis.
Opis biljke: Jabuka je listopadno drvo visine do 10m, široke,
nepravilne i dosta guste krošnje, ili žbun visine do 4 m. grančice su
dlakave, grane ne mladom drveću, i kada raste u obliku žbuna, više
ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro štiti lišće od životinja
koje pasu. listovi su elipticni do srcasti, zašiljeni, nazubljeni. Mladi
listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta različiti.
Cvetovi su ružicasti ili beli, pojedinačni ili po 2-3 zajedno. Cveta
od aprila do maja
Stanište: Raste u šumama i šikarama, po međama, od nižeg do
brdskog regiona.
Lekoviti deo biljke: Od plodova jabuke spravlja se popularno
jabukovo sirće
Lekovito delovanje: Ovo sirće pomešano sa medom i vodom
predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuće sredstvo za ljudski
organizam. Jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i voćnih čajeva .Za dobar san, protiv
hroničnog zamora, trovanja, visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva,
povraćanja, vrtoglavice, bolesti grla, okoštavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije,
proširenih vena, ogrebotina od otrovnog bršljena, opstipacije, išijasa . Sirova ili pečena jabuka olakšava varenje.
Čaj od jabukove ljuske reguliše poremećaje organa za varenje. Jabukovo sirće u raznim kombinacijama, najčešće
sa medom i vodom, višestruko je delotvoran lek.
Protiv Anemije: Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od pola
limuna, kašikom domaćeg šumskog meda i kafenom kašikom soka od bokvice ili drenjina.
Protiv išijasa: Trule jabuke (najbolje divlje) odličan su lek protiv išijasa.
Bolna mesta jednostavno se oblože jabukom i to se ponavlja danima dok se ne oseti olakšanje.
Protiv Ostipacije: Izvanredan način da se reguliše stolica i otkloni zatvor jeste da svakodnevno uzimate obrok
od jedne pečene jabuke s hlebom ili još bolje, kašom od ječma, pšenice ili raži.
Čaj od Jabuke Univerzalan: Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kašikom meda i sokom od
jednog limuna. Time preliti 10 grama jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta. Procediti. Pije
se za jačanje nerava, srca, pluća, za regulisanje probave i ublažavanje kašlja i kijavice. Istovremeno, izvanredno
gasi žeđ u vreme letnje žege.
Protiv Melanholije: Vodi za kupanje (ne prevrućoj) dodati 5-6 litara jabukovog sirćeta i litar čaja od smrekinih
bobica. Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze jabuke s limunom i medom ili čašu jabukovog vina.
Strana 35
Lekovito bilje
JAGODA ŠUMSKA
Drugi nazivi: crvena jagoda, jagoda divlja, jagodnjača.
Latinski naziv: fragaria vesca
Opis biljke: jagoda je trajna biljka, a razmnožava se vrežama što vodoravno
pužu po zemlji. Vreže se ukorenjuju i stvaraju nadzemne delove biljke. Listovi
su sastavljeni iz triju liski na peteljkama, a liske su jajasto okrugle, nazubljene i
dlakave. Cvetovi su pravilni i bele boje. Plodovi su crvene boje i sočni.
Stanište: raste po šumskim čistinama, na padinama i šumskim livadama.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru listovi i cvetovi u vreme cvatnje, a suše se
u hladu.
Lekovito delovanje: listovi jagode pomažu pri izlučivanju mokraće, čiste krv,
leče proliv i umiruju živce. Plod jagode leči žuticu i srčane bolesti, rastvara
mokraćnu kiselinu u krvi te koristi u lečenju bubrežnih, žučnih i kamenaca u
mokraćnom mehuru.
JAGORČEVINA-JAGLAC
Drugi nazivi: galcina, jaglac rani, jaglika, jagorčevina, pramalice, sunašce.
Latinski naziv: primula officinalis.
Eng-Cowslip
Opis biljke: jedna je od prvih biljaka koja cvate u proleće. To je trajnica
sa kratkim i smeđim korenom. Jajasto okrugli prizemni listovi složeni su
u rozetu. Valovito su nazubljeni, a u vreme pupenja uvinuti unazad. Iz
središta rozete izraste 10 do 20cm visoka cvetna štapka na čijem se kraju
nalazi 5 do 10 žutih cvetova. Cvetovi su složeni u štitasti cvat, a nalaze se
u duguljastoj zelenoj čaški. Cela je biljka dlakava.Među zaštićenim
biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleća.
Njena medeno žuta boja na
planinskim livadama simbolizuje
pobedu nad zimom. Nije slučajno baš jaglika bila ta koju je izabrao
legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i
visoko je cenio. Jagorčevina pročišćava krv i iz organizma eliminiše
uzrocnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišica i
ligamenata, neka svakodnevno pije čaj od jagorčevine, (jednu do dve šolje), i
bolovi ce prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo
ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizicke i duševne
iscrpljenosti.
Stanište: raste u svetlim šumama, među živicama, u grmlju
Lekoviti deo biljke: za lek se u maju skupljaju cvetovi, listovi i koren.
Lekovito delovanje: jaglac je osobito dobar lek za lečenje plućnih bolesti,
nesvestice i lupanja srca.Čaj pripremljen od cvetova povećava broj crvenih
krvnih zrnaca. Osim toga, koristi se u lečenju nesanice, migrene i neuredne
menstruacije. Pospešuje cirkulaciju krvi i izbacivanje sluzi. Čaj od korena
vrlo uspešno deluje kao umirujuce sredstvo za stišavanje glavobolje, nervoze,
nesanice, vrtoglavice i nesvestice. Pored svega, jaglac se koristi za lečenje uzetosti, bolesnih bubrega,
reumatizma i hronicne začepIjenosti.
Čaj koji se preporučuje treba uzeti pre svih sintetičkih sredstava koja obećavaju miran san. Ovaj čaj
donosi san lečeći sve uzroke nesanice, čuvajući nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50g jagorčevine, 25g
lavandinog cveta, 10g hmelja i 15g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele
vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti,
zaslađeno sa malo meda. Jagorcevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jača ih i smiruje glavobolje na
nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srčanog mišića, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.
Odličan čaj za isterivanje peska iz bubrega dobićemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa
medom. Pravi prolećni čaj koji čisti krv dobija se od 50g jaglike, 50g zovinih izdanaka, 15g koprivinog lista i
15g korena maslačka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišća na granama zovinog drveta).
Protiv srčanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike
koji naberemo u proleće, napunimo njime-ali prilično rastresito-bocu od 2 litra i nalijemo čistim belim vinom.
Strana 36
Lekovito bilje
Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srčani bolesnici mogu uzimati dnevno
po 3 supene kašike.
JEČAM
Drugi nazivi: belo žito, jačmen, ječam ozimac, ječmen.
Latinski naziv: hordeum sativum .
Opis biljke: ječam je jednogodišnja zeljasta biljka visine do 1 metra. Prema
vretenu klasa razlikujemo dvoredne i višeredne vrsti ječma. S klasa polazi
dugacko osje.
Stanište: kao kultura, ječam je rasprostranjen na svim kontinentima, a uspeva na
velikim nadmorskim visinama. U nas se seje kao ozimi ili prolećni ječam.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava zrelo zrno ječma.
Lekovito delovanje: ječam je vrlo dobar lek za stare i nemoćne Ijude. Koristi se za lečenje plućnih bolesti,
protiv raznih upala, šuljeva i promuklosti.
JEŽOVINA ili VEPRINA
Drugi nazivi: veprovina.
Latinski naziv: ruscus aculeatus .
Eng-Butcher's Broom
Opis biljke: Ježovina ili veprina je višegodišnja zimzelena biljka s jakim
korenom iz kojeg izbija čvrsto i srednje dugačko korenje. Stabljika je ukočena,
zelene boje, visine do 50cm. Iz stabIjike se granaju grančice koje na krajevima
prelaze u listove. Oni su, takođe, potpuno ukočeni i završavaju oštrim igličastim
vrhom. Iz pazuha listova izbijaju po dva cvetića što leže na listiću. Plod je crvena
bobica.
Stanište:
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi cela biljka s korenom, koji je najlekovitiji deo
biljke. Sakuplja se u jesen.
Lekovito delovanje: plod se koristi u lečenju svih vrsti kamenaca u mokraćnim
kanalima, bubrezima, mokraćnom mehuru, zatim za jačanje sluznice. Nadzemni deo
biljke s korenom koristi se za što uspešnije izlučivanje suvišne vode iz organizma,
za otapanje kamenca, izlučivanje mokraćne kiseline, jačanje stijenke mokraćnih
kanala i suzbijanje raznih upala bubrega i mokraćnih kanala. Preporučuje se za
uništavanje crevnih parazita kod starijih osoba. Koristan je u pripremanju uvarka za
kupku i obloge kod raznih kožnih bolesti.
JUKA
Drugi nazivi: Yucca.
Latinski naziv: Uliaceae
Opis biljke: Juka je zimzelena biljka koja endemski raste u SAD, Meksiku i na
Karipskim ostrvima. Spoljnim izgledom malo podseća na palmu: ima debelo i kratko
stablo i sabljaste listove. Cvetovi juke oblikovani su kao zvončići koji formiraju velike
grozdove piramidalnog oblika, koji mirišu posebno noću. Juka spada u porodicu ljiljana
(Uliaceae), a Indijanci je smatraju najlepšom pustinjskom biljkom i već je vekovima
poštuju.
Zbog njene velike isceliteljske moći nazivaju je drvom života. Indijanci su juku
mleli u brašno i pekli kolače. Iz korena su cedili sok, pripravljali sapun za pranje tela.
Koristili su je za poboljšanje zgrušavanja krvi pri ranjavanju, za reumatske i kožne
bolesti, izlečenje čireva, bubuljica, upale i kao sredstvo za jačanje .
Strana 37
Lekovito bilje
Pozitivni učinci juke: Juka utiče na ljudsko telo na mnoge načine, ali najvažnije njeno delovanje je
detoksikacijsko.Prema savremenoj podeli različitih bolesti, hronične upalne bolesti debeloga creva (katar, polipi,
Crohnova Iolest, Colitis ulcerosa) i reumatske bolesti ubrajaju se u hronične bolesti metabolizma. Mnoge
lekovite biljke svojim diuretskim delovanjem i ubrzavanjem metaboličkih procesa mogu pojačati izlučivanje
otpadnih toksičnih materija iz tela i time bitno poboljšati opšte stanje bolesnika. I u našem delu Evrope postoje
lekovite biljke koje imaju detoksikacijska svojstva, poput koprive (Urtica oica, Urtica urens) i kore bele vrbe
(Salix alba), ali juka deluje neuporedivo jače i efikasnije.
Juka, uz to, pospešuje i savršeno usklađuje apsorpciju potrebnih hranljivih materija u crevima, olakšava
procese, reguliše i pospešuje razne procese izlučivanja (ekskrecije) nepotrebnih materija iz tela. Od velike je
pomoći prvenstveno onima koji boluju od različitih bolesti debelog creva, a takvih je ljudi puno, naročito medju
stanovnicima industrijski razvijenih zemalja, posebno među sredovečnom i
starijom populacijom. Iz ovih dobnih grupa skoro svaka treća osoba ima
neugodne smetnje i simptome hronične upale debelog creva.
U novije se vreme saponin iz juke vrlo uspešno primenjuje u lečenju
upalnih procesa zglobova. Ova prirodna materija ima mnoga delovanja,
poput onih koje imaju humani odnosno animalni steroidi, te nesteroidni
protivupalni lekovi, ali bez njihovog štetnog delovanja na sluznicu organa za
varenje. Nakon tretmana jukom od nekoliko nedelja, organizam se
jednostavno preporodi i podmladi. Ova biljka izuzetnih lekovitih svojstava
poboljšava duhovno-telesnu ravnotežu, osigurava bolje opšte stanje
organizma, a obzirom da pojačava imunitet, štiti od raznih infekcija i bolesti.
Istovremeno, snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od stresa. I u
čemu je tajna juke i zašto ona ima neuporedivo bolji ucinak na organizam od
drugih biljaka s detoksikacijskim svojstvima? Tajna je verovatno u tome što
ta biljka opstaje i u izuzetno nepovoljnim klimatskim uslovima noću podnosi,
hladnoću i mraz, sredinom dana nemilosrdne vrućine. Otporna je i na jake
orkanske oluje i potpunu sušu koja može potrajati mesecima. Ekstrakt juke
sadrži brojne enzime, saponin, hlorofil, antioksidanse i neke druge materije.
PAŽNJA! Tokom tretmana jukom treba piti mnogo tečnosti, pa zato kapsule
treba uzimati s dve čaše vode. Dnevni unos tečnosti treba dostići količinu 2-3 litre, da bi se nepoželjne ili
toksične materije što lakše odstranile iz organizma. Na početku tretmana može doći do obilnog mokrenja, a
ponekad i do proliva u blažem obliku. Kod osetljivih osoba može doći do pada nivoa šećera u krvi
(hipoglikemije), a zbog diuretskog dejstva može se javiti blaža hipokaliemija. Sve su ove promene odraz
ubrzanih metaboličkih i detoksikacijskih procesa. Pažljivom primenom i početnim doziranjem preparata uz
adekvatnu nadoknadu tečnosti i minerala (kalijuma) putem pravilno izbalansirane prehrane bogate kalijumom
(po potrebi uz savet nutricionista) ovi se neželjeni efekti mogu ublažiti ili izbeći. Deca ispod 10 godina preparate
juke mogu uzimati samo po preporuci lekara.
KAMILICA
Drugi nazivi: kamomila, maternjak, kokotnjak, telenak, titrica.
Latinski naziv: matricaria chamomilla.
Opis biljke: kamilica je jednogodišnja biljka s razgranjenom
stabljikom visine 20 do 50cm. Listovi su dvostruko prstasto
rascepljeni s uskim končastim listićima. Cvetna stabljika je
brazdasta i na vrhu šuplja. Cvetište je čunjastog oblika i iznutra
šuplje. Cvet je posebno ugodnog mirisa.
Stanište: raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i
uz puteve.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju cvetovi i listovi
Lekovito delovanje: kamilica je jedno od najboljih sredstava za
žene i decu. Koristi se u lečenju razdražljivosti, preosetljivosti kod neuralgije licnog živca, reumatizma,
krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duševne klonulosti, premorenosti i sl. Korisna je kod svih oboljenja
želuca i creva: grčeva u želucu, upale debelog creva, proliva, crevnog katara, katara želuca, nadutosti želuca, kod
viška želudačne kiseline. Korisna je u lečenju bubrega, jetre i žuči. Zatim za ispiranje i pripremanje obloga kod
bolesti oka i raznih kožnih bolesti.
Strana 38
Lekovito bilje
KANTARIA MUŠKA
Drugi nazivi: gorka kitica, kantaria, litica, tavžentroža, trava od groznice, zlatna
kitica.
Latinski naziv: centaurium umbellatum.
Opis biljke: kantarion jednogodišnja je ili dvogodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj
je četvorouglasta i razgranjena, visine 20 do 30cm. Donji listovi se nalaze u rozeti, a
listovi na stabljici su nasuprotni i sedeći, duguljasto-jajastog oblika. Cvetovi su
složeni u paštitac. Oblik im je levkast, a boja ružicasto-crvena.
Stanište: raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i uz puteve.
Lekoviti deo biljke: za lek se, u vreme cvatnje, skupljaju samo cvetovi i listovi
Lekovito delovanje: čaj od kantariona jača želudačne sokove, otklanja bolove u
želucu, sluz iz želuca i creva, leči jetru i bubrege, žgaravicu, glavobolju, popravlja
apetit, neuredno varenje
KANTARION ULJE
Kantarion ulje se priprema na sledeći način:
Do visine od 8cm ispod vrha boce od 2 litre staviti što više listova i cvetova
muškog i ženskog kantariona (jednakih količina), a zatim ubaciti stabljiku.
Do iste visine, zatim, ulije se domaće maslinovo ulje.Bocu lagano začepiti plutom,
da pluta „radi“ a da ne iskoči. Bocu se iznosi na sunce i izlaže godinu dana.
Postupak dozrevanja kantarion ulja može se ubrzati na sledeći način: na isti način u
bocu od 1 litre ubaciti listove i cvetove muške i ženske kantarije, a nakon toga uliti domaće
maslinovo ulje zagrejano na temperaturu od 60 do 70'C. Prethodno je potrebno bocu
zagrejati, da ne pukne. Napunjena boca treba da odleži barem 10 dana, od čega najmanje 2
dana na suncu. Iz boce se uzima onoliko ulja koliko je potrebno, a ostatak ostaje u boci.
Valja naglasiti da je kantarion ulje tim bolje čim duže vremena odstoji.
KANTARION-KANTARIA ŽENSKA ili GOSPINA TRAVA
Drugi nazivi: bogorodičina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje.
Latinski naziv: hypericum perforatum
Eng-St Johns Wort
Opis biljke: Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100cm.
Ima vrlo čvrstu, uglastu, razgranatu stabljiku, uspravnu, sa naspramnim
granama. Kantaria ženska ili gospina trava ima 30 do 60cm visoku, golu i
razgranatu stabljiku s nasuprotnim jajolikim listovima. Listovi su sedeći,
protkani mnoštvom providnih tačkica. To su žlezde napunjene eteričnim
uljem tako da list izgleda fino izbušen. Cvetovi su smešteni na vrhu
stabljike, a žute su boje. Žuti cvetovi od 5 latica s donje strane imaju crne
tačke. Imaju mnogo prašnika i jednu plodnicu.
Stanište: Kantarion raste po suvim
brežuljcima, na osunčanim livadama, pustom
i neobrađenom zemljištu, krčevinama i
rubovima šuma. Stabljika je okrugla, a listovi
su smešteni naspramno i jajastog su oblika. Cvetovi su žute boje smešteni na vrhu
stabljike. Kantarion je vrlo rasprostranjena biljka koja raste na sunčanim
livadama, na pustom i neobrađenom zemljistu i na rubovima šuma.
Vreme berbe: Maj i jun.
Lekoviti deo biljke: za lek se, u vreme cvatnje, skupljaju samo cvetovi i listovi
Lekovito delovanje: Kantarion ili gospina trava odavno je poznata i zbog njezina
mnogostrukog delovanja, veoma omiljena lekovita biljka. Koristi se za lečenje
sluzavosti pluća, grčeva u trbuhu i želucu, grušanja krvi, bolesti bubrega, jetre,
slezine i mokraćnog mehura. Naročito se preporučuje kod nekontrolisanog
mokrenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama odlično je sredstvo za lečenje
zastarelog kašlja i astme
Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv
posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašćivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca,
proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj način što se
Strana 39
Lekovito bilje
njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili čisto platno pa se ozleđeno
mesto obloži. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolška jedinjenja koja se nalaze u
kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moć. Kantarion je dobar za lečenje umerene i blage depresije, navode
nemački stručnjaci u studiji koju je objavio medicinski časopis "British Medical Journal".
Na prvom su mestu nega i zaštita kože u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža,
zaštita od zračenja i sunčanja, prištevi, akne, čirevi, opekotine...). Zatim je korisna upotreba kod rana koje
krvare; ozleda mišića, hematoma, oteklina kod udaraca, uganuća i iščašenja; mnogobrojnih reumatskih oboljenja
(upalni reumatizam; degenerativni reumatizam-artroze , kukova, kolena, ramena; metabolički reumatizam-giht,
te bolnih sindroma ramena i krsta-lumbago).
Čajni uvarak pije se više puta na dan po uputstvimama te kod mnogobrojnih upalnih i bolnih stanja
(oboljenja) unutrašnjih organa. Kantarion ulje primenjuje se lokalno (najviše za masaže, oblozi, kataplazme) i na
usta (začin, lek). Ulje se posebno preporučuje u nezi i zaštiti kože koja je osetljiva (suva, raspucana) te
preventivno pri sunčanju.
KESTEN DIVLJI
Drugi nazivi:
Latinski naziv: aesculus hippocastanum
Eng-Horse Chestnut
Opis biljke: divlji kesten veliko je drvo visine od
20 do 30 metara. Ima veliku gustu lisnatu krošnju.
Kora mu je ispucana i smeđa. Na debelim
grančicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni
pupovi kojih luske-u stvari, pridankovi listovi-daju
neku materiju nalik smoli. Zaštićeni Ijuskama od
zimske hladnoće u unutrašnjosti tih pupova
razvijaju se listovi i cvetovi. Listovi su na dugačkim
peteljkama. Sastavljeni su od 7 lisaka koji su nalik
prstima na ruci. Liske su klinaste i kao pila dvostruko nazubljene. Cvetovi su lepi,
simetrični, belo, žuto i ružičasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama. Cvet ima
čašku kao zvonce, 4 do 5 nejednakih latica i 7 svinutih prašnika što vire prema
napolje. Plod je bodljikav tobolac s 1 do 4 vrlo velike sjajno-smeđe semenke.
Upotrebljava se za izradu velikog preparata ,,prvenstveno za lečenje venoznih
oboljenja, pre svega proširene vene, hemoroida, tromboflebitisa i dr. Seme divljeg
kestena koristi se za dobijanje skroba iz kojeg se nakon hidrolizacije u šecer i
fermentacije šećera može dobiti alkohol ili mlečna kiselina. Saponin izolovan iz semena može se koristiti za
pranje , negu kose, za penušave rastvore u aparatima za gašenje požara-kao emulgator. U svim delovima biljke
koja se koristi, najdelotvorniji i lekoviti je upravo saponin koji leči od kožnih bolesti, razređuje krv i čini je
manje lepljivom.Masno ulje (Oleum Hipopocastani) dobije se ekstrakcijom iz oljuštenog semena, odnosno iz
njegove košuljice, ili kao sporedan produkt prilikom proizvodnje skroba ili alkohola iz semena, koristi se u
sapunskoj industriji
Stanište: Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinačno. Raste u najvećem delu Europe. Može da doživi preko
200 godina.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju u proleće pupoljci i cvetovi, a u
jesen semenke-kesteni
Lekovito delovanje: pupovi i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo
protiv reumatičnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija. Plod divljeg kestena
koristi se u lečenju šuljeva i povećane prostate, otečene mošnice, proširenih
vena, groznice od prehlade i proliva
Ekstrakt
Desetak svežih i naribanih kestenovih semenki zajedno sa njihovom korom
sipamo polako u 2,5 dl kipućeg konjaka, čime se uništavaju fermenti i
sprečava kvarenje rastvora, pa kad se ohladi, procedimo, profiltriramo,
drugi način: naribani kesten prelijemo hladnim konjakom i ostavimo da stoji
u braon boci širokog grla, zatvorenoj staklenim čepom, sedam nedelja , zatim
ocedimo, profiltriramo.
Ekstrakt služi za unutrašnju upotrebu: pije se u obliku kapljica za lečenje vena i krvotoka.
Strana 40
Lekovito bilje
Ako se boca do polovine napuni plodovima, a ostatak dopuni pupoljcima i cvetovima kestena, pa se sve prelije
konjakom i ostavi da stoji deset nedelja, zatim procedi i filtrira, pomeša sa jednakom količinom terpentinskog
ulja, dobija se mešavina za spoljnu upotrebu-masažu-pogotovo reumatičnih mesta.
Mešavina se ne pije
Ekstraktom divljeg kestena leči se venozni sistem , naročito hemoroidi, proširene vene na nogama,
thrombophlebitis i varikozna ulcera (otvorene rane puknutih vena na nogama).
Za lečenje bolova kod hemoroida: pije se ekstrakt tri puta dnevno po dvadeset kapi pre jela.
Prekid se pravi posle dve nedelje, terapija se može ponoviti posle sedam dana pauze.
KIČICA
Drugi nazivi: ger, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cveće, dupčić,
zlatna žuč, jezernica, kinin, kiticica, mala semenčina, mali stozlatnik, svedrc,
sunčeni cvit, crvena kičica, orno zelje.
Latinski naziv: Erythrae centaurium.
Opis biljke: Kičica je dvogodišnja, mala, zeljasta biljka sa sitnim cvetovima
crvene boje. Stablo je čvrsto, gotovo četvrtasto, golo, šuplje, pri vrhu razgranato,
visoko do 40cm, a debelo je do 3mm i naretko obraslo sitnim listićima. Lišće je
sitno, retko, naspramno, skoro sedeće, duguljasto-jajasto, do 4cm dugačko, po
rubu celo, golo, sjajno. Prizemno lišće poređano je unakrsno u pršljenove i
sedeće. Cvetovi su složeni u račvastu cvast na vrhu stabla i imaju levkastu,
petozubu krunicu ružičaste ili svetle crvene boje. Kod stare i na suncu sušene
droge cvetovi su izbledeli. Cveta celog leta.
Stanište:Raste svuda, a najviše po vlažnim brdskim i planinskim livadama,
mestimično u ogromnim količinama, tako da se u leto mnogi senokosi rumene od
iscvetale kičice
Lekoviti deo biljke: Kičica je vrlo gorka, a nije otrovna. Kičicu treba brati dok je u
cvetu, vezati u kitice i sušiti u hladu na promaji. Malo je našeg lekovitog bilja koje
se u narodu tako mnogo, često i uspešno upotrebljava kao kičica.
Lekovito delovanje: Kičica je gorak tonik. Deluje kao čist amarum slično lincuri.
Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture. Ulazi u sastav
gorkih čajeva za stomak. Malo je našeg lekovitog bilja koje se u narodu tako
mnogo, cesto i uspešno upotrebljava kao kičica: za otvaranje apetita, protiv smetnji
u organima za varenje, protiv groznice, slabokrvnosti itd. Kičica ima vrlo sitno i
plitko korenje, tako da čim se rukom uhvati, ona se iščupa i na taj način uništi.
Kičica se ne sme čupati, nego se gornja polovina stabljike u cvetu pažljivo odseče
makazama
KILAVICA
Drugi nazivi: kilavnik, priputac, priputnica, sitnica, trava od kile, turska trava
Latinski naziv: herniaria glabra .
Opis biljke: kilavica je jednogodišnja, dvogodišnja, a može biti i
višegodišnja sitnozeljasta biljka. Stabljika je polegnuta po zemlji i
razgranjena. Listovi su sedeći, goli, sitni, nasuprotni i eliptičnog oblika. Po
rubu su celoviti. U pazuhu listova nalaze se skupine od 5 do 12 cvetova,
koji su takođe sitni, boje zeleno-žute. Crne i sjajne semenke imaju oblik
sočiva.
Stanište: kilavica je na pojedinim staništima prilično raširena i česta biljka.
Raširena je na peskovitim i suvim poljima, neplodnim tlima i pašnjacima.
Lekoviti deo biljke: za lek se bere čitava biljka u cvatu.
Biljku je potrebno pažljivo sušiti na senovitom mestu. Ukoliko se ne osuši
kako treba, postaje bezvrednom. Sveža je biljka bez mirisa, a osušena ima
miris nalik na kumarin. Osušena biljka čuva se u tamnim staklenim
posudama. Ne preporučuje se čuvati je u metalnim posudama.
Lekovito delovanje: kilavica je odličan lek kod vodene bolesti kao i za lečenje bolesti pluća, bubrega i mehura.
Posebno se preporučuje kod upale mokraćnih kanala, bolnog pritiska na mokrenje, bolesnog zadržavanja
mokraće, izlučivanja belančevina u mokraći kao i kod kamenaca i drugih taloženja u mokraćnim organima
Strana 41
Lekovito bilje
KIM
Drugi nazivi: divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi
kim, poljski kim
Latinski naziv: carum carvi .
Opis biljke: kim je dvogodišnja biljka s uglastom i razgranjenom stabljikom.
Listovi su dvostruko perasti, a mnogi veoma sitni listići pršljenastog su oblika.
Koren kima je beo, a oblik mu je poput mrkve. Cvetovi su bele boje, skupljeni u
štitac. Plod je duguljast i rebrast. Ima pet uzdužnih rebara u čijim su
udubljenjima smešteni uljani kanali. Miris semena jako je aromatičan. Ukus je
aromatičan, ugodan i greje. Koren ima ista, ali nešto blaže izražena svojstva
mirisa i ukusa.
Stanište: raste kao samonikla biljka na livadama. S obzirom na veliku potražnju
uzgaja se u vrtovima i na oranicama
Lekoviti deo biljke: u jesen, u vreme sazrevanja, sabire se seme, a u proleće i
koren.
Lekovito delovanje: kim ima lagano podražajna svojstva, zagrejava, jača želudac, pospešuje probavu i
izlučivanje mokraće. Kim se posebno preporučuje ženama jer pospešuje menstruaciju i smiruje grčeve materice,
olakšava porođajne bolove i sam porođaj, te pospešuje izlučivanje za vreme dojenja
KLEKA
Drugi nazivi: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smreč,
smrika, smriča, smrkva, šmrča, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva
Latinski naziv: Juniperus communis
Eng-Juniper
Opis biljke: Kleka je Zimzelen je grm visine od 0,5 do 7m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima, vrlo
otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj
jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubičasti imaju smolast i
aromatičan miris i gorkosladak ukus. Čitava biljka je lekovita, ali se najčešće
koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubičaste boje,
dvogodišnji, dok jednogodišnji, zeleni, nisu lekoviti, te ih ne treba koristiti. Beru
se od kraja leta do početka zime, a suše na promajnom mestu. Iglice i mlade grane
beru se od aprila do kraja juna, usitne i suše na isti način kao i plodovi. Cvetovi su
sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost).
Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeđa i okrugla, s plavim
pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju
klekovače.
Stanište: Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od
primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše
nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima,
suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima
Lekoviti deo biljke: Čitava biljka je lekovita. Najviše se skupljaju
plodovi. Beru se u jesen i zimu Plodovi kleke beru se od druge
polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na
kojoj se nalazi. Branje je veoma sporo ako se bere rukom, zato se
preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i
klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz
češće prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu,
razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu
nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na
suvom, čistom i promajnom mestu..
Lekovito delovanje: Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena
svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za dezinfekciju
mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti
želuca, bubrega. Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i
početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi.
Kleka se mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inače, klekinje su kod nas i u drugim
Strana 42
Lekovito bilje
balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebljavanih narodnih i domaćih lekova, isto tako
važan i omiljen kao što su hajdučka trava, kantarion, pelen i kičica, lekovite biljke bez kojih se naše kuće ne
mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao
diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku
spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti.
Klekovača je nadaleko poznata veoma aromatična rakija. Upotrebljavaju je i kao domaći lek i dezinfekciono
sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje ulaze u diuretične
čajeve (Species diureticae). Od klekinja se izrađuje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a
još češće etarsko ulje služi za kađenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje
kože Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lečenju infektivnih bolesti pluća. Reguliše rad bubrega i
pospešuje izmokravanje. Etersko ulje prodire duboko u kožu, te se koristi u lečenju reumatskih oboljenja,
naročito na zglobovima. Reguliše rad organa za varenje, koristi se u lečenju zapaljenskih procesa želuca i creva.
Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljšava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer
preterana upotreba može dovesti do oštećenja bubrega.
Protiv crevnih grčeva
Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašičice te mešavine
odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.
Protiv glavobolje
Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na celo.
Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje živaca:
Ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka , sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke.
Spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom kljucale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.
Za jačanje apetita i bolje varenje hrane
Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit
ne popravi.
Protiv šećerne bolesti
Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10g plodova
kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5l
hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa), prohladiti,
procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).
KOKOTAC
Drugi nazivi: velika detelina, vodnika, ždralika, žućka, žuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava,
nokatac, noktec, orlov nokat, pšeničica, svinduh.
Latinski naziv: Melilotus officinalis.
Eng-Yellow sweetclover, Ribbed Melilot
Opis biljke: Kokotac je dvogodišnja ili ređe jednogodišnja zeljasta biljka
visoka i preko 2 m. Stabljika je većinom uspravna ili se izdiže i vrlo
razgranata. Ima listove slične detelini, samo su po obodu zupčasti, troperi
drškama, listići su izduženo eliptični, po obodu nazubljeni. Cvetovi su
sitni, žuti, na drškama, po 30-70 sakupljenih u grozdastoj cvasti. Cveta od
juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog kokotca (melilotus
albus). I sam latinski naziv biljke u prevodu znači "medena detelina"
Stanište: Raste u divljini na peskovitom zemljištu, pored puteva, reka,
kanala, nasipa, železničkih pruga i drugih napuštenih mesta. Zahvaljujući
dugom i razgranatom korenu dobro podnosi sušu. Gaji se i u kulturi kao
stočna hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka. Razmnožava se
semenom. Seje se u proleće. Kokotac je aromatična droga koja nema
etarskog ulja, za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ili
unutrašnji sekrecioni aparat s uljem
Lekoviti deo biljke: Sabiraju se vrhovi grančica biljke u cvetu. Osušena
biljka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija,
hidroliza jednog glikozida i pritom se oslobađa kumarin.
Lekovito delovanje: Nekad se droga mnogo više upotrebljavala. Još u
starom veku služila je kao lek koji ublažuje bolove, tera vodu, steže i si.
Upotrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Jedno
sa
Strana 43
Lekovito bilje
vreme važila je kao lek za oči. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grčeva dece itd. Služi za
aromatizaciju loših vrsta duvana
KOMORAČ-MORAČ
Drugi nazivi: divlja mirođija, janež kopar, morač, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morač, koromač
Latinski naziv: foeniculum vulgare
Eng-Fennel
Opis biljke: komorač je dvogodišnja biljka šuplje i
razgranate stabljike visine do 2 metra. Listovi su plavkastozeleni, višestruko perasto razdeljeni a listići igličasti i tanki
kao konac. Plodovi su duguljasti, rebrasti i malo spljošteni.
Plod ima dve semenke. Raste divlje i poludivlje svuda oko
Sredozemnog mora. Morač ima mesnat koren. Stabljika je
valjkasta, razgranata Listovi su igličasto končasto deljeni
kao u mirođije. Uopšte, morač liči na mirođiju, ali je
krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Cvasti su udružene u
guste i velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su
žuti.biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se
među prstima rastrlja. Ukusa je slatkog i vrlo aromatičnog.
Zato morač mestimično kod nas nazivaju „slatka mirodija“. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i
manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti.
Stanište: domovina komorača je južna Evropa te se i u nas uspešno uzgaja. Zahteva duboko
izorano zemljište. Nalazi se i u divljem stanju jer ga rasprostranjuju ptice
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre.
Lekovito delovanje: komorač se koristi u lečenju kašlja, bolova u prsima, grčeva, vetrova, loše
probave, prehlade, a osobito se preporučuje za lečenje gripe. Koristan je za lečenje bolesti bubrega,
želuca i creva .za lečenje organa za varenje i disanje, za jačanje apetita. Svojim veoma prijatnim
mirisom i slatkim ukusom morač, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa
lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi čajevi i slični lekovi koji se upotrebljavaju protiv
nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao
glavni i obavezni sastojak morač. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek
sadrže manje ili više morača. Morač ima i važnu profilaktičnu moć.
Mastika ili rakija anasonlija (u Grčkoj »uzo«) pravi se od slatkog morača koji se u Makedoniji naziva
anason. Dodaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus.
Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven miris.
Za čaj kafenu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200ml ključale vode. Ostaviti da ključa 5 min. Sud
poklopiti i ostaviti da stoji 10-15min.Čaj procediti i piti 2-3 šolje čaja dnevno posle jela.
KONOPLJA
Drugi nazivi: konopljika
Latinski naziv: cannabis sativa.
Opis biljke: konoplja je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku i
prstasto razdeljene listove. Stabljika doseže visinu od 2 metra. Konoplja je
dvodomna biljka. Ženske jedinke su veće i nose brojne neugledne cvetove u
skupinama poput klasova. Muške jedinke su manje i tvore cvatove u obliku
metlice. Plodovi su sitni, jednosemeni oraščići.
Stanište:
Lekoviti deo biljke: za lek se koriste listovi i seme.
Lekovito delovanje: koristi se u lečenju žutice i drugih bolesti jetre, teškog
zatvora i hroničnog reumatizma.
Strana 44
Lekovito bilje
KONJOGRIZ ili CIKORIJA
Drugi nazivi: vodopija, višnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja locika, želtenica, žucanica, jandrešica,
kažiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podrožnik, radić, sunčevo cveće, cigura, cilkorija, cikora,
san toga, šurlin.
Latinski naziv: Cichorium intybus
Eng-Chicory
Opis biljke: Vodopija, konjogriz ili divlji
radić je višegodišnja zeljasta biljka, visoka
1,5m. ima trajni, valjkasti i vretenasti koren
izvana žućkasto-bele boje, a iznutra bele boje.
Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u
gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su
pokriveni kratkim dlakama. Listovi su
duguljasti do lančasti, suženi u dršku, duboko
režnjevito testerasto usečeni. Cela biljka,
pogotovo mlada ima mlečnog soka.Listovi su
grubo nazubljeni i podsećaju na maslačak. U pazuhu listova ili na vrhu grana
razvijaju se pojedinačno po celoj biljci cvetne glavice svetloplave boje. Cvetovi su
svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni u glavice koje izbijaju pojedinačno na
stabljici ili na granama. Cveta obilno preko celog leta. Raste svuda kao korov,
najviše pored staza i puteva, po pašnjacima i livadama, po obodima šuma i drugde
Stanište: Ponegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat kafe (cigura).
Ponegde se zapuštena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. Cela biljka je
gorka i vrlo čvrsta tako da se teško kida i čupa. Vadi se u jesen, očisti od zemlje i nadzemnih delova, iseci po
dužini, nanizati na konac i sušiti u hladu na promajnom mestu. Zbog dugog korena dobro podnosi sušu.
Razmnožava se semenom. nalazi se svuda u prirodi. Može se naći na pustim zemljištima, uz rubove putova, na
livadama posebno na sušnim zemljištima. Uzgaja se i kao kulturna biljka.
Lekoviti deo biljke: Lekovit je koren, koji je valjkasto-vretenast, čvrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. Koren
(Cichorii radix) se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najviše lekovitih sastojaka i inulina (rezervna hrana). Ređe
se koristi nadzemna biljka brana u cvetu Za lek koriste se koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do
kraja maja kopa se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje: konjogriz ili divlji radić čisti i jača želudac, popravlja probavu, odvaja prekomernu žuč,
čisti jetru, bubrege i slezinu, leči žuticu i anemiju. Više se koristi u narodnoj nego u naučnoj medicini kao
neotrovna gorka droga za lečenje organa za varenje, pre svega, za pojačavanje apetita, za jačanje želuca, bolje
varenje hrane, za obilnije lučenje mokraće i žuči i dr. "Frankova cigura", dodatak kafi i "sirotinjska ili ratna
kafa" je ispržen i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. Pošto
je inulin polisaharid koji hidrolizom daje samo levulozu (fruktozu ili voćni šećer), razumljivo je zašto kod nas u
narodnoj medicini ciguru koriste dijabetičari. Ovo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavočika
(Compositae), a njih ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe
obolele od šećerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu hranu
KOPITNJAK
Drugi nazivi: gorski kopitac, gorski kopitnjak, konjsko kopito,
kopito
Latinski naziv: asarurn europaeum .
Opis biljke: kopitnjak je otrovna biljka. Trajnica koje podanak
puže neposredno ispod površine tla. Kopitnjak je niskog rasta svega 5 do 10cm visine. Iz svakog pupa uzdignute stabljike izrastu
po dva uspravna lista s dugačkom peteljkom. Kruti su i sjajni,
tamnozelene boje. Cvetovi su neugledni, izvana zeleno-smeđi, a
iznutra crvenkasto-crne boje. Nalik su malom lešniku.
Stanište: često se nalazi u velikom mnoštvu, posebno na krečnom
tlu, u mešovitim listopadnim šumama, živicama i ogradama
Lekoviti deo biljke: za lek se koriste listovi i seme.
Lekovito delovanje: koristi se za lečenje astme, povratne groznice,
kašlja, žutice i bubrega. Oprezno ga uzimati jer kod veće upotrebe može doći do trovanja.
Strana 45
Lekovito bilje
KOPRIVA
Drugi nazivi: koprva, kopriva obična, pasja kupina, pitoma kopriva, velika kopriva, žara.
Latinski naziv: urtica dioica
Eng-Nettle.
Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je
uspravna i doseže visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti,
zašiljeni, pilasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su
žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i
izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grančice nose ili muške ili
ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplođuju se pomoću vetra. Plod je
malen, jednosemeni oraščić.Služi i kao industrijska i lekovita biljka.
Koristi se list, koren i seme. Lek za čišćenje krvi, protiv opadanja kose,
reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluća,
bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu, za zarastanje rana,
protiv zračenja, malokrvnosti, čira na želucu, nesanice, nervoze. Zbog
svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se, i pored toga što se ne
uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim i pristupačnim
povrćem, naravno i lekom. Izuzetno je bogata ranim korisnim sastojcima:
belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom,
gvožđem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i
dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na našim
trpezama je retko ima mada se može prirediti na više načina.
Stanište: raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov.
Lekoviti deo biljke: za lek se u proleće i jesen skuplja korenje. U proleće
skupljaju se listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se
skuplja u avgustu.
Lekovito delovanje: čaj od cele biljke odvaja sluz iz pluća, čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za
lečenje anemije, šuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, ponajviše mokraćom odvaja loše sokove iz tela.
Pomešana s drugim biljkama leči čireve na želucu i crevima, čisti krv, pospešuje probavu, smanjuje
uznemirenost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.
Čaj za želudac i jetru
Ovaj čaj priprema se od čitave biljke. U 2 litra vode ostave se tri supene kašike usitnjene biljke koprive da stoje
10-12 sati. Nakon toga se ova smesa kuva poklopljena pola sata. Kada se ohladi, procedi se i pije triput dnevno
pre jela po jednu šolju. Ovaj lek odvaja sluz iz pluća, čisti creva, jetru i želudac.
Čaj za čir u želucu i crevima
Napravi se mešavina od 10 supenih kašika lišća i korena koprive, jedne kašike pelina, dve kašike bokvice i jedne
kašike tucanih smrekovih bobica. Smeša se stavi u 1 litar crnog vina da se kvasi 12 sati, posle čega se, uz
dodatak 3-4 kašike domaćeg meda, kuva oko pola sata. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Ovo vino-lek uzima
se mlako, po jedna supena kašika pre jela. Pored čira u želucu i crevima ovo vino pomaže i kod gihta, bubrežnih
oboljenja i neuroza.
Za prskanje voća
Koprivom se mogu suzbijati i lisne vaši-rastvor može svako sam da napravi. U posudu od 10 litara napuni se
sveže ubrana kopriva sa stabljikom, može i u fazi cvatnje, ali ne kada dozre i pojavi se seme. Prelije se vodom
tako da koprive budu prekrivene 4-5cm, a kao voda najpoželjnija je kišnica. Ostavi se da stoji jedan dan i noć.
Tečnost se procedi i njome nekoliko puta poprska napadnuto voće i povrće. Koristi se kod manjih napada vaši.
Vaši uništava mravlja kiselina koja se nalazi u sveže pripremljenom rastvoru.
KORIJANDER
Drugi nazivi: živica, kišnec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica,
cimavica
Latinski naziv: Coriandrum sativum.
Opis biljke: Korijander je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka 50-80cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata.
Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drškama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i
duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetrična ploda,
dva merikarpa čvrsto spojena). Cveta početkom leta
Strana 46
Lekovito bilje
Stanište: Seje se u martu ili aprilu. Kosi se u leto pre izlaska sunca, dok ima rose.
Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krečnoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i
dobroj zemlji i na sunčanoj strani
Lekoviti deo biljke: Čitava biljka je lekovita
Lekovito delovanje: Etarsko ulje deluje slično moračevom, ali malo slabije; izaziva
jednu vrstu pijanstva i dubok san. Najviše korijandra troši industrija likera, peciva,
slatkiša i piva, a mnogo se troši i kao zamena za biber. Linalol se upotrebljava za
proizvodnju linalil-acetata. Ulje služi i kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje.
Daje se naročito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova Dobra je
kombinacija: kim sa korijanderom u jednakim delovima. Mešavina kao sredstvo za
izazivanje apetita i isterivanje gasova pravi se od četiri ploda u podjednakim
količinama: plod anasona, mirođije, kima i korijandra. Upotrebljava se kao čaj posle
jela: po jedna kašičica na šolju ključale vode
KRASULJAK ili TRATINČICA
Drugi nazivi: bela rada, gušja ružica, katarinčica, margetica, ovčica
Latinski naziv: bellis perennis.
Opis biljke: krasuljak ili tratinčica trajnica je koja neposredno iznad zemlje
razvija lisnu rozetu s obrnuto jajastim i nazubljenim listovima. Cvetna
peteljka visine je od 3 do 15cm, zavisno o staništu i godišnjem dobu u kojem
se biljka pojavljuje. Cvetne glavice nalaze se pojedinačno na cvetnim
peteljkama i imaju bele, crveno jezičaste i žute cevaste cvetiće.
Stanište: veoma je rasprostranjena biljka, a nalazi se na livadama,
pašnjacima i tratinama.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru cvetovi i listovi, uglavnom u proleće,
iako se mogu sabirati i u avgustu.
Lekovito delovanje: krasuljak ili tratinčica deluje kao lek koji rastvara,
hladi, lagano otvara, smiruje bolove i grčeve, jača organizam i pobuđuje
razmenu materija. Osim toga, izvrsno je sredstvo za čišćenje krvi, kod
lečenja prehlade, bolesti želuca i creva, katara sluznice, crevnih grčeva,
smetnji u radu jetre te kod bolesti bubrega i mehura.
KRKAVINA
Drugi nazivi: krušina, krkovina, pasdrenovina, pasja leska, pasjakovina, pasje grožđe.
Latinski naziv: rhamus frangula.
Opis biljke: krkavina je drvo u obliku grma, visine 2 do 3 metra. Kadšto
dosegne visinu i do 8 metara. U početku kora je zelena, a posle smeđe-sive
boje. Široko ovalni listovi nalaze se na dugačkoj peteljci. Iz cveta se javlja
koštuničav plod koji je u početku zelene, posle crvenkaste, a u sazrevanju
crno-ljubičaste boje.
Stanište: krkavina se u prirodi nalazi na mnogo mesta: u nizijskim, svetlim
šumama, šikarama, na rubovima šuma te na obalama potoka i reka.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava kora što se guli u proleće. Kora
se suši na suncu ili u hladu. Vrhunsko delovanje kora postiže nakon što
odleži najmanje godinu dana.
Lekovito delovanje: krkavina se upotrebljava kao izvrsno sredstvo za
čišćenje, a velika joj je prednost što ne stvara naviku. Kora krkavine dugom
upotrebom ne nadražuje sluznicu creva, niti povećava izlučivanje crevne
sluzi, a ne izaziva proširenje krvnih sudova debelog creva. Slobodno se
može upotrebljavati kod šuljeva, teškoća u crevima, kod slabokrvnosti i
trudnoće. Kora se, takođe, upotrebljava kod tromosti debelog creva i
pomanjkanja peristaltike debelog creva. Korisno je sredstvo i protiv glista.
Strana 47
Lekovito bilje
KRUSINA
Drugi nazivi: gašljika, krkavina, pasdrenovina, pasja lijeska, pasjakovina, pasje grožđe, psikovina, truslikovina,
tršlika.
Latinski naziv: Rhamnus frangula .
Opis biljke: Krušina je drvolik šib, visok 3-6 m. Kod nas je
dosta ima po vlažnim šumama, po lugovima, pored reka i
potoka. Mestimično se javlja u znatnoj količini pored
Dunava i drugih naših reka u nizijskim šumama, najviše po
rečnim ostrvima. Cvetovi su sitni, neugledni i belozelenkasti. Cveta u maju i junu. Plodovi su okrugli, oko
7mm u prečniku, najpre zeleni, pa crveni i najzad crni. Kora
je glatka i sjajna, crnkasta ili sivo-mrka i karakteristično
ukrašena mnogobrojnim vodoravnim, svetlim, beličastim
lenticelama
Stanište: . Krušina se vrlo lako gaji, najbrže i
najjednostavnije vegetativnim putem: mladicama, mladim
grančicama, slično zovi, vrbi i jablanu. Zemlja uvek treba da
bude vlažna. Naša rečna ostrva su najbolja mesta za
razmnožavanje i gajenje krušine
Lekoviti deo biljke: Kora se skida s mladih stabala i debljih
grana krajem zime i početkom proleća pre nego što krušina olista i odmah se suši. Iseku se u vrpce dugačke oko
30cm i ljušte.
Lekovito delovanje: Frangula se daje u obliku tečnog ili suvog ekstrakta ili dekokta (5 do 25g na pola litra
vode) kao pouzdan laksans, naročito protiv hroničnog zatvora. Njen ukus je manje neprijatan od puršijane, zbog
čega je bolesnici radije uzimaju. Spremaju se čajevi za bol u predelu srca usled nagomilavanja vazduha u želucu
ili crevima, kolike u žučnoj kesici, Izostale menstruacije i protiv hroničnog zatvora
KUKURUZ
Drugi nazivi: koruza, kuruz, kuruza, turska pšenica
Latinski naziv: zea mays .
Opis biljke: kukuruz je jednogodišnja biljka visine 1 1/2 do 2 1/2 metra. Stabljika je
snažna, srcikasta sa širokim linearnim listovima. Muški i ženski cvetovi odvojeni su na
stabljici. Muški su cvetovi smešteni u obliku metlice, na vrhu stabljike, dok se ženski
cvetovi nalaze u pazuhu donjih listova i izbijaju između lista i stabljike. Za vreme
cvatnje iz lisnih omotača izbijaju nitasti ženski cvetovi što se stvaraju u parovima, a
nazivaju ih „kukuruznom svilom“
Stanište:
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava kukuruzna svila a sabire se, u pravilu, prije
oprašivanja. „Svila“ se suši brzo u hladu.
Lekovito delovanje: kukuruzna svila izvanredno je sredstvo za izlučivanje mokraće i
veoma dobro i neškodljivo sredstvo za mršavljenje. Ukoliko „svila“ nije potpuno
osušena, smanjuje izlučivanje mokraće, a pospešuje čišćenje. Koristi se, zatim, u
lečenju vodene bolesti i bolesti mokraćnih kanala sklonih stvaranju kamenaca. Dobri se uspesi postižu kod upale
mokraćnog mehura, upale nakapnice, srčanih bolesti s edemima te kod gihta i reumatizma. Koristi se za lečenje
bubrežnih bolesti i kod noćnog mokrenja..
KUPINA
Drugi nazivi: crna jagoda, brestova ostruga
Latinski naziv: rubus fruticosus.
Opis biljke: kupina je grm s vodoravno položenim korenom. Korenje tera 1 do
metra dugačke grane što delimično pužu po zemlji a delimično se penju po
drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugačkih, povinutih i bodljikavih
grana. Dlanasto sastavIjeno lišće s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5
lisaka. Cvate u kitama sa cvetićima bele ili bledoružičaste boje, koji su nalik
ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova čaške, 5 latica
3
Strana 48
Lekovito bilje
venčića i od mnoštva prašnika. Plod je sjajno crna tečna bobica (koštuničasti i birani plod)
Stanište: raste veoma često u velikim skupinama na šumskim čistinama i krčevinama, među grmljem te uz
rubove polja, na neplodnom zemljištu.
Lekoviti deo biljke: za lek se u proleće i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u proleće, cvetovi za vreme
cvatnje, bobe kad su zelene ili zrele
Lekovito delovanje: listovi kupine deluju stežući te su dobro i bezazleno sredstvo protiv proliva. Vrlo dobri
uspesi postižu se i kod sečenja krvavog proliva. Preporučuje se duže vreme uzimati čaj od kupinovih listova kod
krvarenja želuca, upale creva i hroničnog nadražaja slepog creva. Čaj od kupinovih listova čisti krv, pri čemu
smanjuje ili leči kožne osipe, lišajeve i druge nečistoće. Isto tako, koristan je i u lečenju anemije. Čaj od
osušenog i usitnjenog korena kupine koristi se u lečenju vodene bolesti. Plodovi kupine deluju umirujuće kod
nervoznih Ijudi što pate od nesanice.
LAN
Drugi nazivi: glavicica, kučina, len, pitomi lan, pravi lan
Latinski naziv: linum usitatissimum
Opis biljke: lan je jednogodišnja biljka s uspravnom glatkom stabljikom
visine 50 do 70cm. Uski i lančasti listovi naizmenično su gusto smešteni na
stabljici. Cvetovi su plavi, gdekad i beli s prašnicima i tučkom plavim kao
nebo. Seme je spljošteno, glatko i duguljasto, svetlosmeđe boje. Seme
uronjeno u vodu obavija se sluzavim slojem. Seme je bez mirisa a ukus mu
je sluzav.
Stanište: lan je kulturna biljka. Nema osobitih zahteva u pogledu kvaliteta
zemljišta, ali je uzgoj prilično osetljiv s obzirom na vlagu.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire zrelo seme.
Lekovito delovanje: laneno seme koristi se kao sredstvo za čišćenje,
sprečava upale i ublažava grčeve. Oblozi od lanenog semena preporučuju se
kod grčeva zbog žučnih kamenaca te drugih bolesti jetre i žuči.
LANILIST
Drugi nazivi: bogorodičin lan, divlji lan, lanika, lanilist žuti
Latinski naziv: linaria vulgaris.
Opis biljke: lanilist je trajna biljka sa stabljikom koja je uglavnom razgranjena, a
visina joj doseže 40 do 50cm. Biljka je gola; jedino je deo stabljike, na mestima
gde se razvijaju cvetovi, providjen dlakama. Listovi su nasuprotni i sedeći, veoma
uski i duguljasti. Na vrhovima stabljike razvijaju se cvetovi u obliku grozda.
Cvetovi su u obliku ždrela s dve usne. Boja im je žuta, a na dnu žuto-crvena do
narandžasta. Plod je tobolac koji se raspuca. Sveža biljka miriše neugodno, dok je
osušena bez mirisa.
Stanište: lanilist se kao korov pojavljuje po pašnjacima, uz poljske međe, a
naročito uz rubove puteva i na železničkim nasipima.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire biljka u cvatu.
Lekovito delovanje: čaj od lanilista preporučuje se kod lečenja žutice i vodene
bolesti jer otvara začepljenu jetru, snažno tera mokraću, pospešuje stolicu, i time
izlučuje otrove iz tela. Lanilist se koristi za pripremanje lanilistove masti što
povoljno deluje na stišavanje bolova kod šuljeva koji svrbe. Oblozi pripremljeni
od lanilista dobri su kod lečenja upale očiju
LAVANDA
Drugi nazivi: despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik
Latinski naziv: lavandula officinalis .
Opis biljke: lavanda je polu grmovita biljka koja, raste na suvim i toplim obroncima. Ona se, inače, uzgaja kao
ukrasno bilje u vrtovirna i parkovima. Lavanda je polugrm, naraste do 60cm. Pri dnu je granasta. Grane su
četvorouglaste i nadignute. Listovi su nalik ruzmarinu. Sivo-zelene su boje sa žlezdama na naličju, unazad malo
svinuti. Cvetovi čine modre pršljenaste klasove. Lavandula ima jak aromatičan miris, ukus gorak i ljut.Ima
sivozelene listove i plavoljubičaste cvetove i duguljaste klasove. Cveta u julu i avgustu, a za lekovite potrebe
Strana 49
Lekovito bilje
beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore. Osušeni cvetovi jakog su mirisa i malo gorkog ukusa. Najčešće se
koriste za pripremu čajeva, biljnih kapi, eteričnog ulja, kupki ili inhalacija.
Stanište: na livadama, na suvim, toplim i krševitim padinama Mediterana. Kod nas
raste divlje na primorju.
Lekoviti deo biljke: vršci stabljike sa cvećem sabiru se u hladu na prozračnom
mestu. Poput drugog lekovitog bilja i lavanda postiže bolje dejstvo kada se pomeša sa
kamilicom, ruzmarinom ili žalfijom, jer navedene biljke pojačavaju njezino
delovanje.
Lekovito delovanje: lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje
nadimanje, pospešuje izlučivanje mokraće, menstruaciju, a deluje i na porođaj.
Preporučuje se u lečenju bolesti mozga i živaca, protiv nervoznog lupanja srca,
grčeva u crevima, migrene, neurastenije, histerije i sklonosti napadima nesvestice,
akne, masna koža, dermatitis, cistitis, psorijaza, ekcemi, atletsko stopalo, alergije,
astma, bronhitis, zapaljenje grla, infekcije usne duplje, kašalj, upala sinusa,
konjuktivitis, migrena, glavobolja, modrice, opekotine, posekotine, uznemirenost,
depresija, stres, hipertenzija, dismenoreja, bol u uhu, neprijatan zadah, teškoće sa
varenjem, Lavanda u vidu obloga odlično ublažava opekotine i rane, jer ima snažno
antiseptičko dejstvo. Ulje lavande je idealna „prva pomoć“. Ono ima isto dejstvo kao
alkohol, ali ne peče! Lavanda podstiče regeneraciju tkiva, a povrh svega divno mirise.
Priprema čaja:
Kafenu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200ml ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti
da stoji 15-20 min. Čaj procediti i piti 2-3 šolje čaja dnevno.
LAZARKINJA
Drugi nazivi: divlji broć, jari broć, lazarkinja mirisna, lazina trava, marinka, prvenac
Latinski naziv: asperula odorata.
Opis biljke: lazarkinja je trajnica s četvorouglastom stabljikom visine do 50cm.
Ima puzavi crveno-smeđi podanak. Na donjem delu stabljike nalaze se šestočlani,
a na gornjem delu, osmočlani lisnati pršljenovi. Pojedinačni listovi u pršljenu bez
peteljke, duguljastog su suličastog oblika, a po rubu proviđeni sitnim čekinjama.
Na vršku stabljike razvijaju se paštici s malim mirisnim belim cvetovima. Cvet je
nalik levku: na 4 dela rascepljen venčić, zakržljala čaška, 4 prašnika i na dva dela
rascepljen pestić. Plodovi su mali oraščići poput čička.
Stanište: raste po belogoričnim, senovitim šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju listovi što se skupljaju pre cvatnje.
Lekovito delovanje: lazarkinja sadrži kumarin što bistri mokraću i deluju
antiseptično. čaj od lazarkinje pospešuje mokrenje, umiruje bolove u trbuhu,
reguliše nepravilan rad srca, uklanja nesanicu, deluje na čišćenje krvi i pospešuje
lagano izlučivanje znoja. Isto tako, preporučuje se kod zastoja normalnog rada
jetre kod žutice i prirodne sklonosti stvaranju peska te kod mokraćnih kamenaca.
Lazarkinja je korisna kao sredstvo za umirenje bolova kod migrene i neuralgije, a
veoma umirujuće deluje kod uznemirenosti i histerije
LIMUN
Drugi nazivi:.
Latinski naziv: citrus medica.
Opis biljke: limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su
duguljasti i kožasti. Cvetovi su obično pojedinačni, a boja im je bela, s
vanjske strane ružičasta. Cvetovi lako opadaju. Plod limuna mesnata je i
sočna boba. Meso ploda deli se na 8 do 12 kriški s mnogo semenki. Plod je
sočan i kisela ukusa.
Stanište: limun je suptropska biljka osetljiva na niske temperature.
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava plod.
Lekovito delovanje: limun izvanredno deluje na srce i bubrege, zatim, protiv
gihta (uloga) i reumatizma, neuroza, skorbuta i hemoroida i sl.
Strana 50
Lekovito bilje
LINCURA ili SRČANIK
Drugi nazivi: gencijana košutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet.
Latinski naziv: gentiana lutea
Eng-Gentiane.
Opis biljke: lincura ili srčanik trajna je biljka s korenom koji može biti i do 50
godina starosti. Koren je jako dugačak, debeo i razgranjen, izvana smeđe do
tamnosmeđe boje, a iznutra žute boje. Stabljika je okrugla, iznutra šuplja, a u
gornjem delu žlebasta, visine od 50 do 120cm. Cvetovi su
raspoređeni u pršljenove, a nalaze se u pazuhu listova na
gornjem delu stabljike. Boja im je svetložuta.Najčešće se
parče korena lincure od 5cm stavlja u flašu rakije, a u narodu
važi kao dobar lek za krvotok,
Stanište: srčanik veoma često raste u velikim skupinama na
vapnenačkom gorju, pustim mestima, među grmljem te na
planinskim pašnjacima i livadama.
Lekoviti deo biljke: za lek se u jesen ili rano proleće sabire
koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris,
dok je miris osušenog korena aromatičan. Valja ga brzo
sušiti-a to se postiže ako ga se razreže po dužini.
Lekovito delovanje: lincura ili srčanik ubraja se u najstarije
lekovite biljke. Njezin koren ubraja se u ponajbolja sredstva
za lečenje želuca. Srčanik pospešuje probavu,otklanja pritisak
u želucu, mučninu, napade nesvestice. Pridonosi poboljšanju sastava krvi i povećanju
crvenih i belih krvnih zrnaca te se zbog toga koristi u lečenju slabokrvnosti i bledoće. Sama ili u smeši s drugim
lekovitim biljem sličnog dejstva, lincura se najčešće upotrebljava kao sredstvo za jačanje (glavni sastojak raznih
tonika), za stomak, protiv groznice, posipanje i bezbolno proširivanje rana, koren se kuva i pije protiv kašlja. Pre
svega, treba znati da se lekovi od lincure smeju piti samo pre jela, a nikako za vreme ili posle obroka. Gorki
sastojci lincure pojačavaju lučenje želudačnog soka, čime lincura olakšava i ubrzava varenje. Preporučuje se kod
nedovoljnog stvaranja želudačnog soka, slabog pražnjenja želuca, kiselog podrigivanja i žgaravice, kod hronične
začepIjenosti, groznice, teškog disanja i astme. Izvana se koristi za lečenje dubokih, i nečistih rana i drugih
ozleda. Mešanjem s drugim biljkama koristi se za lečenje mnogih bolesti.
Kafenu kašiku usitnjene lincure preliti sa 1litar hladne vode. Ostaviti da stoji 10 sati uz češće mućkanje.Čaj
procediti i piti tri puta dnevno po čašicu čaja pre jela.
LIPA
Drugi nazivi: lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa.
Latinski naziv: tilia platyphyllos.
Opis biljke: lipa je veliko drvo koje stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a
starost od nekoliko stotina godina. Krošnja je gusto zatvorena, a listovi
zagasitozeleni, koso srcasti, zašiljeni i pilasti, a s lica dlakavi. Cvetovi su na
dugačkoj stapci što je, otprilike, do polovine srasla sa pricvetnim listom, a
složeni su u paštitaste cvatove. Pricvetni su listovi duguljasti, bledozelene boje,
dugački do 8cm i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali oraščići.
Stanište: lipa raste pojedinačno po planinama, a ljudi je sade veoma često uz
puteve.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabire cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe
zelene boje, bez rđe). Inače se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i
pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozračnom mestu,
ponajbolje na tavanu. Sabrani cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu
boju i ugodan miris.
Lekovito delovanje: lipovi cvetovi koriste se za lečenje prehlade i bolesti dišnih
organa. Pospešuje znoj i mokraću. Preporučuje se u lečenju hroničnog kašlja,
bolova kod mokrenja, umora i preuzbuđenosti živaca. čisti krv.
Strana 51
Lekovito bilje
LIŠAJEVICA
Drugi nazivi: zlatnik, jandrašika, kosmatica, mišja ovčica, mišje uho, ovčija
brada, proljetnica, runjavicina, slavak, trava od poljacine.
Latinski naziv: Hieracium pilosella.
Opis biljke: Lišajevica je trajna, mala zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do
25cm. Na zemlji je rozeta od duguljastih, obratno jajastih listova. Na vrhu
stabljike je glavičasta cvast svetložute boje. Cveta od maja do septembra
Stanište:Raste na suvom mršavom zemljištu.
Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se cela biljka s korenom.
Lekovito delovanje:. Narodni lek za lečenje lišaja, upale mokraćne bešike,
izbacivanje peska i kamena iz bubrega i mokraćne bešike i za pojačano
mokrenje.
LOKVANJ
Drugi nazivi: lopoc.
Latinski naziv: nymphaea alba.
Opis biljke: lopoc je višegodišnja zeljasta biljka što se nalazi u barama i jezerima. Njeni
veliki, srcasti i kožasti listovi plivaju po površini vode. Na glatkom dršku nalaze se beli,
poput ukrasa lepi cvetovi. Koren je zavučen u mulj.
Stanište:.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju rizom, listovi i cvetovi.
Lekovito delovanje: čaj od cvetova lopoca koristi se kao lek protiv nervoze i nesanice.
S obzirom na tanin, koristi se u lečenju tvrdokornih proliva.
LJUBIČICA
Drugi nazivi: fijolica, ljubica mirisna, ljubičica mirisna, melekuša, poljska
ljubica, viola, vijolica.
Latinski naziv: viola odorata.
Opis biljke: ljubica je trajna proletna biljka s odebljalim i kratkim podankom
iz kojega teraju nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i
semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamnoljubičasti mirisni
cvetovi, retko beli, stoje pojedinačno na prilično dugačkim stapkama. Zreli
semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca iz kojih ispada malo i tamno seme.
Stanište: raste na čistinama, između grmlja, po senovitim mestima uz rubove
šuma. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo rasprostranjuje.
Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi
biljke suše se u hladu na prozračnom mestu.
Lekovito delovanje: ljubica koristi se u lečenju astme, tuberkoloze,
glavobolje, nadimanja, gihta (uloga), zapaljenja grla, svako-vrsnih osipa, ospica, šarlaha, plućnog katara. Zbog
umirujućeg delovanja ljubica se uspešno koristi u lečenju histerije, hipohondrije,
nervoznog lupanja srca povezanog s osećajem straha i teškim disanjem, kod nesanice,
glavobolje i dr.
LJUTOVNICA
Drugi nazivi: verbena, ljutovnica, željezarka
Latinski naziv: verbena officinalis.
Opis biljke: Jednogodišnja, dvogodišnja, ili višegodišnja zeljasta biljka. Stablo
uspravno, u gornjem delu jako razgranato. Listovi perasto usečeni, krupno
nazubljeni,sedeći sa retkim dlakama. Cvetići sitni, svetloljubičasti, sakupljeni u
klasićima koji grade metlicu. Cveta od juna do avgusta.
Staniste i rasprostranjenost: Raste na zapuštenim livadama, po obodu suma, na
proplancima do 1200m nadmorske visine.
Strana 52
Lekovito bilje
Lekoviti deo biljke: vreme i način sakupljanja: Koristi se nadzemni deo biljke
u cvetu (Verbenae herba). Odsecaju se cvetne grane, suse na promajnom
mestu, u hladu.
Hemijski sastav: Glikozidi, etarsko ulje, tanini, gorke materije, sluz.
Lekovita delovanja: Antireumatik, dijaforetik galaktagog. Kao narodni lek
upotrebljava se kod gripoznih stanja, bolesti gornjih disajnih puteva, visoke
temperature, reumatskih neuralgija, bolesti nerava lica, paradentoze, zubobolje
itd. Sveza biljka se koristi kod teško zarastajućih rana i čireva, ekcema, pega
na kozi i sl.Ukoliko se lečenje željezarkom pravilno sprovodi, može uspešno
delovati protiv niza kožnih infekcija.:protiv insekta (panaritium); furunkula,
bedrenice (crni prišt);teških apscesa na potiljku i leđima; apscesa na znojnim
žlezdama pod pazuhom;
apscesa na prsnim-mlečnim žlezdama (kod zastoja mleka);apscesa na
potkolenici (pokosnici), te kod zagnojenih krvnih izliva nakon nesreća;
hroničnih gnojenja rane, za lečenje rane nakon otvaranja gnojna žarišta
Priprema i način upotrebe:
Jednu kašičicu sasušene sasitnjene biljke preliti sa 150ml, proključale vode,
ostaviti u poklopljenom sudu 15min. i procediti. Koristi se u dozi od 2-3 šolje toplog čaja dnevno
DAN I NOĆ
Drugi nazivi: dan i noć, gospina ljubica, macuha, sirota, sirotica.
Latinski naziv: viola tricolor.
Opis biljke: macuhica je većinom jednogodišnja zeljasta biljka s mekanom i šupljom stabljikom koja je na
preseku uglasta. Stabljika je razgranjena. Listovi su na dugačkoj peteljci srcastog do jajastog ili duguljastog do
lančastog oblika. Nalaze se nasuprot s prstasto razdeljenim prostranim listićima. Cvetovi izrastaju iz pazuha
listova i pojedinačno su smešteni na dugačkim peteljkama. Cvetovi kod divlje macuhice ili su manji žućkastobijele boje, ili veći, ljubičaste boje.
Stanište: macuhica je veoma rasprostranjena kao korov u vinogradima na pašnjacima i oranicama, kako u
niskim tako i u visokim predelima.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru cvetovi i cela biljka za vreme cvatnje,.
U vrtovima i parkovima uzgojena macuhica raznih boja ne sabire se u
lekovite svrhe!.
Lekovito delovanje: macuhica se odavno drži lekovitom biljkom koja čisti
krv, umiruje bolove i pospešuje izlučivanje mokraće i znoja. Preporučuje se u
lečenju gihta (uloga) i reumatizma, zakrečenja krvnih žila, raznih krvnih
bolesti, bolesti mokraćnih organa, noćnog mokrenja, peska u mokraći,
slabosti bubrega i živaca, iscrpljenosti, histerije i grčeva kod male dece.
Veoma je cenjena kao lek kod svih vrsti kožnih osipa, egzema, krasta,
vlažnog kožnog osipa, skrofuloznih oboljenja kože, bubuljica, gnojnih mehurova. svrbeža kože i dr.
MAJČINA DUŠICA
Drugi nazivi: babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak,
divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina dušica, materka, tamjanika.
Latinski naziv: Thymus serpyllum.
Opis biljke: Majčina dušica je trajna 2o-3ocm visoka, grmasta biljka. Ima uske
elipsaste sivo-zelene listiće sa kratkim peteljkama.Roza do lila cvetovi stvaraju na
vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa. Zbog tog jakog mirisa
koji odbija biljne vaši sadi se pored ruža ili drugog, na vaši osetljivog, cveća.
Stanište: raste na sunčanim mestima.
Lekoviti deo biljke: Lekoviti sastojci nalaze se jedino i isključivo u listu i cvetu
majkine dušice. Treba napomenuti da majkinu dušicu treba brati pažljivo. Ni kako se
ne sme čupati, jer se time biljka uništava. Treba odsecati samo gornju polovinu
lisnatih grančica u cvetu i to makazama.
Lekovito delovanje: Ulazi u sastav lekovitih preparata za lečenje disajnih organa,
organa za varenje. Koristi se kao začin, konzervans i antiseptičko sredstvo
Strana 53
Lekovito bilje
Majkina dušica je omiljen lek u narodnoj medicini. Kod nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za
lečenje organa za varenje. Majčina dušica se daje protiv crevnih parazita, naročito protiv dečjih glista.
MAJORAN
Drugi nazivi: babina duša, mažuran, majuran mirišljavak.
Latinski naziv: majorana hortensis.
Opis biljke: majoran je uglavnom jednogodišnja biljka oblika
maloga grma visine 20 do 40cm. Listovi su maleni, eliptični,
celovitog ruba, sivo baršunasti i s kratkom peteljkom. Cvetovi su beli
ili bledo-ružičasti, a razvijaju se u pršljenastim cvatovima
Stanište: biljka je iz severne Afrike proširena po Sredozemlju, a
posle po južnoj Evropi. U veoma toplim krajevima biljka traje dve i
nekoliko godina. Uzgaja se u vrtovima, ali ne podnosi mraz. Miris
joj je jako aromatičan i prepoznatljiv, a ukus malo gorak.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru cvetovi i cela biljka za vreme
cvatnje
Lekovito delovanje: iz sveže biljke mažurane destilacijom dobija se eterično ulje, a priprema se i mast što
ublažuje glavobolju i koristi za »oživljavanje« živaca. Ulje koristi se za masažu gihta (uloga), protiv reumatizma,
ukočenih zglobova nakon duže bolesti, kod napornog pešačenja, otvrdnuća žlezda ili kvržica na prsima. Lagani
čaj od mažurane izvanredno pomaže u lečenju crevnih grčeva kod dece. Jači čaj koristi kod odraslih osoba za
lečenje vodene bolesti u početnom stadiju, kod žutice, teškoća s jetrom, sluzi u prsima, nadutosti i pokvarenog
želuca
MALINA
Drugi nazivi: crvena jagoda, crvena kupina, malina planinska, pitoma kupina.
Latinski naziv: rubus idaeus.
Opis biljke: malina je trajna biljka grmastog oblika. U prvoj godini izbiju do 2 metra
visoke mladice, koje do zime odrvene. U drugoj godini ove mladice razgranjuju se,
cvatu i donose plod. Stabljika je okrugla i obrasla čekinjastim bodljama. Listovi su
neparno perasti, sastavljeni od 3 do 5 listića koji imaju dugačku peteljku. dok su
listovi sa strane skoro sedeći na peteljci. S gornje strane listovi su svetlozeleni, a s
donje strane pokriveni gustim dlakama. Po rubu su testerasto nazubljeni. Cvetovi su
bele boje i pravilni,. Plod je crven i sočan, nalik kupini; ima ugodan miris i sladak
ukus. Listovi, takođe, ugodno, ali slabije, mirišu.
Stanište:
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi i plodovi u vreme dozrevanja. Listovi se
suše u hladu na prozračnom mestu.
Lekovito delovanje: od plodova maline priprema se izvrstan sirup što se uspešno koristi kod svih bolesti u kojih
se javlja groznica. Čaj od listova maline je izvrsno sredstvo za ženske bolesti, pogotovo za čišćenje jajovoda i
neplodnost.
Napomena: trudnice ga ne bi smele piti posle četvrtog meseca trudnoće.
MASLINA
Drugi nazivi: maslinka, olika, oljika, uljenika, ulika.
Latinski naziv: olea europaea.
Opis biljke: u prirodi se maslina u divljem stanju pojavljuje kao grm s trnovitim
vrhovima grana. Međutim, maslina što se uzgaja kao kulturna biljka raste kao drvo sa
stablom visokim 6 do 8 metara.
Stanište: raste u obalnim područjima Sredozemlja. U tom području uspeva više od
hiljadu vrsta maslina što su nastale prilagođavanjem tlu i klimatskim prilikama.
Lekoviti deo biljke: za lek koriste se listovi i plodovi masline.
Lekovito delovanje: maslinovo ulje od davnina je poznato kao svestran lek koji leči
tvrdu stolicu, isteruje kamence iz žuči, sprečava delovanje raznih bakterija, greje
Strana 54
Lekovito bilje
želudac, jača probavne organe, snižava temperaturu, stišava grčeve u crevima i otvara kanale iz žučnog mehura i
jetre, reguliše krvni pritisak i leči malariju. Koristi se kao podloga za izradu melema i raznih masti kojima se leče
opekotine i kožne bolesti
MATIČNJAK ili METVICA
Drugi nazivi: celina trava, čelinjak, limunka, maternjak, matičnik, melisa, pitoma metvica, pčelinja Ijubica,
pčelinja metvica, pčelinja trava, rojevnica.
Latinski naziv: melissa officinalis.
Eng-Lemon Balm
Opis biljke: matičnjak je trajna biljka s
četvorouglastom i jako razgranatom
stabljikom visine do 60cm. Listovi su
nasuprotni. s dugačkom peteljkom, jajastog
oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi
su bijeli ili bijelo-žuti, a nalaze se u
pršljenastim cvatovima u pazušcima gornjih
listova. Matičnjak je veoma ugodna mirisa,
nalik mirisu limuna. Ukus mu je
aromatičan.Cela biljka, a posebno kada se
list nagnječi, odaje jak, veoma prijatan
miris, koji podseća na limun te je poznata i
kao "limun-trava". Cvetovi su beli,
plavičasto beli, bledoružičasti ili žućkasto
beli, smeštani u pazuhu listova.
Stanište: raste u vrtovima gde se uzgaja
kao kulturna biljka, ali se kao samonikla može naći nedaleko naselja, uz
ograde, živice. Matičnjak je jedna od retkih biljaka koja je istovremeno
lekovita, mirisna, ukrasna, začinska, aromatična, medonosna i
industrijska. Raste u pčelinjacima, dvorištima, pored naselja, uz ograde i
živice, po šumama itd. Gaji se i u kulturi kao lekovita i aromatična biljka, i u parkovima kao ukrasna biljka.
Cveta od juna do septembra, a razmnožava se semenom, ali se bolji uspeh postiže deljenjem busenova i
rasađivanjem. veoma lako se gaji.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru listovi pre nego što procvetaju, a cela biljka s vršikama i listovima za vreme
cvatnje. Suši se brzo i oprezno u hladu i sa što manje dodira. Osušeni matičnjak ne sme se čuvati u limenim
posudama.Od matičnjaka se najviše ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekovitih sastojaka, osim u cvetu,
ali je cveta malo tako da nema praktičnu primenu. Najvažniji lekoviti sastojak matičnjaka je vrlo lako isparljivo
mirisno etarsko ulje.
Lekovito delovanje: matičnjak je izvanredno sredstvo za sva srčana oboljenja. Oživljava i jača srce, a uz to čisti
i krv. Matičnjak se preporučuje u lečenju histerije, hipohondrije, smetnji u menstruaciji, grčeva, koji su povezani
s menstruacijom, zatim, kod nadutosti, grčeva u crevima, proliva želudačnih tegoba, povraćanja na nervnoj
osnovi, hroničnog bronhijalnog katara, nekih oblika astme i svih depresivnih stanja.
Matičnjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organima za varenje, protiv neuralgije, histerije,
neurastenije, gađenja, povraćanja i proliva, za jačanje organizma. Sam list matičnjaka, a još češće pomešan s
gorkim travama (kičicom, lincurom, gorkom detelinom, hajdučicom, podubicom i dr.), uspešno se daje
slabunjavim za pojačavanje apetita, dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma.
Etarsko ulje od matičnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matičnjaka pokošenog u fazi cvetanja), je
izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, još više, i u industriji parfema, i
kozmetike.Osobito se preporučuje trudnim ženama koje pate od povraćanja.
Čaj od matičnjaka zaslađen neobično povoljno deluje kod nesanice izazvane premorenošću ili živčanom bolešću.
Od matičnjaka priprema se melisa-špirit koji služi za masažu ili se pije razređen s vodom, pri čemu osvežava i
otklanja telesni i duševni umor.
Strana 55
Lekovito bilje
MILODUH
Drugi nazivi: hisop, izop, sipan, šipant.
Latinski naziv: hyssopus officinalis.
Opis biljke: miloduh je višegodišnja biljka busenastog oblika sa 60 do 70cm
visokim i uspravnim grančicama. Listovi gotovo da su goli, lančasti, po rubovima
celoviti, a na vrhu zaokruženi ili kratko šiljasti te nešto uvijeni. Na obema
stranama listova nalaze se mnogobrojne žlezde s uljem. Cvetovi su sasvim beli,
žive plave i ružičaste boje, a gusto raspoređeni u duge prividne klasove
Stanište: miloduh raste samoniklo u prirodi, a uzgaja se po vrtovima kao
kulturna biljka. Domovina miloduha su kamenita područja Sredozemnog mora,
zemalja oko Kaspijskog jezera i Crnog mora, zatim, Italija, južna Francuska.
Lekoviti deo biljke: za lek se u sabiru listovi i cvetovi te cela biljka (za vreme
cvatnje). Suši se oprezno u hladu sa što manje diranja i prevrtanja !.
Lekovito delovanje: miloduh je od davnina poznat kao veoma korisna i lekovita
biljka. Pre svega, koristi se kod prsnih i plućnih bolesti, posebno kod hroničnog
bronhijalnog katara, noćnog znojenja izazvanog tuberkulozom pluća, zatim
protiv grčeva u prsima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih
organa, skrofuloze, vodene bolesti, žutice i dr.
MIROĐIJA
Drugi nazivi: anita, dil, kopar (Vuk), koper, kopra, kopr, kopric,
mirođija, mirodija (Volni), mirudija, sladki janež, smrdilj.
Latinski naziv: Anethum graveolens.
Eng-Dill
Opis biljke: Mirodija-Kopar je svima dobro poznata začinska mirisna
biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po vrtovima. Mirođija je
biljka poreklom iz jugoistočne Azije, ali se u kulturi uzgaja u južnim
delovima Evrope
To je jednogodišnja biljka s tankim, vretenastim korenom. Stabljika je
uspravna, okrugla, izbrazdana, šuplja, visine i do 120cm. Listovi su od 3
do 4 puta perasto razdeljeni. Donji listovi stabljike imaju šuplje peteljke,
a gornji su sedeći. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito žute
boje,. Najveća koncentracija lekovitih i aromatičnih materija nalaze se u plodovima biljke, ali ima ih i u
listovima i cvetovima. Sve delotvorne i lekovite materije u biljci nisu ni do danas u potpunosti istražene. Do sada
je poznato delovanje eteričnih ulja koja sadrže veliki postotak karvana. Domaćice stavljaju lišće mirođije u
krastavce za zimu (u vodi), sosove i drugo, a plod se, na žalost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lišća.
Cela biljka i plod imaju svojstven prijatan začinski aromatičan miris i
začinski ukus
Stanište: Raste u šumama i šikarama, po medama, od nižeg do brdskog
regiona.
Lekoviti deo biljke: Droga je zreo plod, ređe vrhovi grančica u cvetu.
Lekovito delovanje:.: Mirodija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jevtin i
zbog toga svakom pristupačan začin. To je istovremeno i lek koji se
vekovima uspešno koristi protiv gasova, nadimanja, teškoća u organima za
varenje
Pripremaju se sledeći čajevi:
Čaj za bolje varenje i protiv nadimanja: po 20g plodova od mirođije,
anisa, morača, angelike i kima, pomeša se, pa se od toga uzme 1 kašika,
popari sa 200g ključale vode, odmah poklopi, drži pola sata na štednjaku,
ali da ne vri, odlije i popije posle jela.
Etarsko ulje: 10 kapi stavi se na kocku šećera, pojede i zalije čašom vode.
Otklanja gasove i neprijatan zadah iz usta. Kod lošeg zadaha iz usta
preporučuje se i žvakanje sveže mirođije
Čaj za spavanje: po 25g mirođije, matičnjaka, hmelja i odoljena pomešati
i spremiti čaj kao pod 1. Piti uveče pre spavanja.
Strana 56
Lekovito bilje
Za lečenje hemoroida (šuljeva):
10 g mirođije popariti sa 200g ključale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak
čaj: 25g mirođije popariti sa 250g ključale vode i posle 2 sata odliti, pa tim čajem se svako veče zapirati. I jedno
i drugo vršiti u toku 6 uzastopnih dana.
Pomaže kod štucanja: 4 kafene kašike semena od kopra ili 2 kafene kašike usitnjene biljke (sveže ili osušene)
preliti sa 1/4 l prokuvane vode i ostaviti poklopljeno 3-4 minute. Procediti i nezaslađeno piti.
DUD (BELI i CRNI)
Drugi nazivi: murva bela, murva crna.
Latinski naziv: morus alba, morus nigra.
Opis biljke: murva je visoko stablo što raste po celoj našoj zemlji, kao
kultivirana biljka uz rubove cesta, po parkovima i drvoredima. Osim toga, u
prirodi postoji kao samonikla-divlja.
Stanište: u proleće se sabiru mladi listovi, a kora i plodovi u leto. Listovi suše
se u hladu, a pohranjuju na suvom mestu. Plodovi suše se na umerenoj toplini.
Lekoviti deo biljke:.
Lekovito delovanje: čaj od listova murve smanjuje šećer u krvi i leči
vratobolju. Čaj od kore drveta murve koristi se kao lek protiv trakavice, a
ujedno služi kao blago sredstvo za otvaranje. Od ploda murve priprema se sirup
za lečenje groznice, proliva, upale krajnika i pokvarenog želuca.
NANA
Drugi nazivi: crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana.
Latinski naziv: mentha piperita.
Opis biljke: nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer
se uzgaja u vrtovima. Metvice imaju uspravnu četvrtastu, granatu i dlakavu
stabljiku s nasuprotnim-dlakavim unakrsnim, jajasto-šiljastim, na krajevima
pilastim-listovima. Odozdo je sjajno i tamnozelene boje, a s gornje strane
svetlozelene boje.
Stanište: divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima.
Lekoviti deo biljke: listovi i cela biljka.
Lekovito delovanje: nana se koristi za umirenje živaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima,
histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i noćno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u
želucu i materici, pospešuje krvotok, leči prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi
eterično ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lečenju raznih bolesti.
NEVEN
Drugi nazivi: bilek, bilec, ognjac, zimorod, žutelj.
Latinski naziv: calendula officinalis.
Eng-Calendula
Opis biljke: neven je jednogodišnja, uspravna biljka s razgranjenom stabljikom visine
do 60cm. Listovi su sedeći, duguljasti i nasuprotni. Cela je stabljika prožeta prstenastim
dlakama. Cvetna glavica žute je, tamnožute ili narandžaste boje Bere se cvet, koji je
žute do narandžaste boje, i to celu godinu.
Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik,
upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lečenje
raznih bolesti i stanja: Za spoljnu upotrebu: za
gnojne rane i posekotine, pomaže u lečenju
psorijaze, kod impetiga, čireva, opekotina,
promrzlina, upalu vena.
Stanište:Kao omiljeno cveće sadi se po vrtovima i vinogradima, a divljeg
ima nešto na livadama oko naselja.
Lekoviti deo biljke: lek se, za vreme cvatnje skupljaju listovi, a cvetne
glavice dok se još nisu rascvetale. Listovi i cvetovi neugodna su mirisa.
Upotrebljava se cvet, ređe vrhovi biljke sa cvetovima. Treba brati
Strana 57
Lekovito bilje
jarkonarandžaste, debele cvetove, a ne blede i tanke.Moraju se brzo sušiti na promaji, da bi sačuvali prirodnu
boju. Latice imaju najveću vrednost.
Lekovito delovanje: neven se koristi u lečenju zatvora, žutice, bolesti želuca i creva, a naročito čireva u želucu i
crevima. Od svežih listova i cvetova, domaće svinjske masti i voska priprema se »nevenova« mast što se veoma
uspešno koristi u lečenju rana, otečenih žlezda, krasta i osipa, kostobolja.
Recept-Mast od nevena: 1 šoljica sveže isceđenog soka od lišća i cveta, 2 šoljice nesoljene svinjske
masti (domaće) i pola šoljice voska mešaju na vatri dok se sve ne spoji. Ta mast koristiti i u slučaju otečenih
žlezda (posavetovati se sa lekarom) čireva i rana koje teško zarastaju. Preporuka je da se uz to popije i 1 šoljica
čaja od lišća i cveta, dnevno. Ubrzo nakon što mast od nevena namažemo na rane, opazićemo kako poboljšava
zaceljivanje. Važno i dobro svojstvo te masti je da ne nadražuje. Količina koja se primenjuje kod upotrebe masti:
na platnenu krpu namaže se sloj debljine milimetar, krpa se stavi na ranu ili čir, pokrije sa malo vate i sve to
učvrsti zavojem, a na manjim mestima i flasterom
Tinktura:
Tinktura se pravi od 20 delova cveta potopljenih u 100 delova 70% alkohola. (1:20).Ostavi se da stoji
dobro zatvoreno 10 dana, zatim procedi i ostavi u dobro začepljenoj boci. Tinktura nevena smiruje upale kože i
zubnog mesa.
Angina i upaljene desni ispiraju se sa uspehom prelivom od nevena. Preliv se priprema tako da se jedna
čajna kašičica usitnjenih cvetova nevena prelije kipućom vodom i ostavi 15 minuta da stoji. Njime se ispiru usta
i grlo. Protiv ćelavljenja i sprečavanja ispadanja kose, te za bolji rast kose pravi se ovaj čaj: 20 g sitno izrezanog
korena podbela (Tussilago farfara), 10 g suvih cvetova nevena, sve to prelije jednom litrom kipuće vode,ostavi
da vri 10-15 minuta, a zatim se još i doda samo malo preliva od nevena i procedi. Tim se toplim čajem nedeljno
dvaput istrlja glava.
OČAJNICA
Drugi nazivi: macina trava, jetrena trava, jetrenjača, gorčika, marulja, smrduša.
Latinski naziv: marrubium vulgare.
Opis biljke: očajnica ili tetrljan trajna je biljka uspravne i dlakave stabljike visine 30 do
40cm, što raste iz vretenastog korena. Listovi su srebrno-beli, pokriveni gustim belim
dlakama. Cvetovi su beli i zbijeni u rnale gomilice bez peteljki. Ima oblik klasa.
Stanište:
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se cela biljka za vreme cvatnje. Suši se u hladu.
Lekovito delovanje: očajnica ili tetrljan jedna je od prvorazrednih lekovitih biljaka za
lečenje plućnih bolesti, stanja nakon gripe, početnog stadijuma tuberkuloze i grozničavih
stanja. Uspešno se koristi u lečenju bolesti živaca, katara disajnih organa, kašlja, katara
želuca, žutice i ženskih bolesti.
ODOLJEN-VALERIANA
Drugi nazivi: baldrijan, kozlić,majčina trava, mačja trava, valerijana.
Latinski naziv: valeriana officinalis.
Opis biljke: odoljen ima trajni koren iz kojega na sve strane tera žutosmeđe korenje i izdanke dugačke i više od 10cm. Ima šuplju, ispruganu,
golu, samo prizemno dlačicama pokrivenu stabljiku. Razgranjena je i
doseže visinu od 20 do 120cm. Listovi su raznovrsni; donji su
nasuprotni, neparno perasti i rascepljeni, na dugačkim peteljkama,. Sto
su bliže vrhu, gornji listovi imaju kraće peteljke i s manje lisaka, dok su
najgornji listovi nalik bodljikama pilastog okrajka, bez peteljki s malo
dlačica na naličju. Na vrhu ogranka u paštitac su sakupljeni cvetovi bele
ili ružičaste boje Miris koji proizvodi koren, posebno uzbuđuje mačke.
Potrebna je opreznost da se biljka ne zameni sa otrovnom kukutom.
Stanište: raste po močvarnim livadama, vlažnim šumama, uzduž jaraka,
uz vode i na obroncima. Miris stabljike, posebno korena, vrlo je
neugodan.
Lekoviti deo biljke: u proleće, pre cvatnje, skuplja se korenje (od
manjih stabljika). Korenje se vadi u jesen,Valja biti posebno na opreza
da se kod sabiranja odoljena ne zameni s korenom otrovne kukute.
Lekovito delovanje: čaj od korena odoljena uspešno se koristi kod svih
Strana 58
Lekovito bilje
živčanih bolesti. Postižu se izvanredni rezultati kod padavice, histerije, hipohondrije, grčeva oko srca, nervoznih
grčeva u dušniku, prsima kod astme, želucu i crevima. Preporučuje se u lečenju nervne glavobolje što je
uzrokuju grčevi zbog nadimanja omaglice, vrtoglavice i povraćanja. Upotrebljava se na tri načina: pri opstoj
uznemirenosti i nervozi koja se može još povećati usled razdraženosti, pri nesanici koja je posledica nervoze,
pogotovo kad se ne može zaspati i pri živčanim srčanim tegobama propraćenim lupanjem srca i osećajem straha
u predelu srca Valeriana-Odoljen-Čaj, Kapi ,, ne smeju se upotrebljavati duže od tri nedelje i potrebno je
napraviti pauzu od pet nedelja. Valeriana snižava pritisak i uspavljuje i bolje je kod niskog pritiska koristiti Glog.
Tinktura:
Tinktura se priprema tako da se 20 g. usitnjenog korena prelije sa 100 g. 70 %
alkohola, zatim se to, dobro začepljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz češće
mućkanje; nakon toga se procedi. Uzima se 20-40 kapi na kocki šećera sa
vodom, najbolje pre spavanja.
Tinkture treba držati daleko od vatre i dohvata dece, na hladnom i tamnom
mestu, dobro začepljene.
Mešavina čaja za živce: (Species nervinae)
30 g korena valeriane-odoljena, 30 g lišća metvice (Mentha piperita),
40 g lišća gorke deteline (Menyanthes trifoliata); 1 velika kašika te mešavine prelije se-popari-sa 2,5 dl kipuće
vode, zatim se ostavi poklopljeno 30 minuta i potom procedi. Pije se toplo, tri puta dnevno po 1 šoljica POSLE
jela.
Kod neuroze, srčanih smetnji i poremećenog krvnog pritiska:
mešavina od 15 g valeriane-odoljena, cveta gloga (Crataegus oxyacantha), cveta lavande (Lavandula vera),
srdačca (Leonorus cardiaca), kumina (Carum carvi), komorača (Fructus foeniculi), te 10 g matičnjaka.
Tri velike kašike te mešavine popare se s ½ litre kipuće vode, zatim se to poklopi i nakon 2 sata procedi.
Zaslađeno medom pije se u 4 obroka u toku dana
OMAN
Drugi nazivi: ivanjsko zelje, obratiš, ovnjak, tušcak, veliki koren, veliko zelje.
Latinski naziv: inula helenium.
Opis biljke: oman je trajna biljka razgranjene stabljike visine do 2 metra. Glavni koren
je dugačak, mesnat i gomoljasto odebljao. Sporedno je korenje vlaknasto. S vanjske
strane sve je korenje smeđe, a iznutra bele boje. Korenje ima slab miris i gorak ukus.
Kod osušenog korena ukus je blaži, a miris je nalik mirisu ljubice. Listovi su uspravni,
veliki, široki i duguljasti na dugačkim dršcima. Odozgo su hrapavi, a s donje strane
beli. Na kraju su nazubljeni. Cvetovi su skupljeni u cvetnim glavicama žute boje, a
nalik su na mali suncokret.
Stanište: sadi se ponajviše po vrtovima.
Lekoviti deo biljke: u proleće i jesen sabire se koren, a listovi i cvetovi za vreme
cvatnje.
Lekovito delovanje: oman se koristi kao izvrstan lek protiv kašlja, astme i prsobolje, jer povoljno deluje na
lagano izlučivanje sluzi, čisti pluća i krv, jača krv, a dobar je i u lečenju ženskih bolesti i išijasa.
ORAH
Drugi nazivi: obični orah.
Latinski naziv: juglans regia.
Opis biljke: orah je stasito drvo visine do 25 metara. Listovi su neparno perasti, u
početku malo crvenkaste boje. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao
obešene rese. Ženski cvetovi razvijaju se pojedinačno, ili u manjim skupinama, na
novim izdancima.
Stanište: orah potiče sa Dalekog istoka i iz Male Azije. U šumama se pojavljuje
samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature.
Lekoviti deo biljke: u proleće se skuplja lišće, nezreo plod u junu, a zreo u jesen.
Lekovito delovanje: čaj od mladog lišća uz dodatak meda koristi se za čišćenje,
poboljšanje i jačanje krvi, za jačanje želuca, dobru probavu, zatim, protiv raznih
čireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta te za ispiranje i oblaganje
upaljenih očiju. Koristan je kod rahitičnih oboljenja kostiju, opšte slabosti organizma,
krvarenja zubi, bolesti zubnog mesa, oteklina kostiju. Vrlo dobri rezultati postižu se
Strana 59
Lekovito bilje
kod bubuljica, krasta na glavi, lišajeva na bradi, mlečnih krastica, gnojnih osipa, prekomernog znojenja nogu i
belog pranja. Od zelenih nedozrelih plodova, ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda priprema se sirup koji
se s uspehom koristi za lečenje svih navedenih bolesti.
PAPRAT SLATKA
Drugi nazivi: sladić, slatka bujad, slatki koren.
Latinski naziv: polypodium vulgare.
Opis biljke: koren slatke paprati ili oslada puzavi je, čvorasti podanak što raste gotovo
na površini zemlje. Kadšto naraste i više od 1 metra s nasađenim listovima na dugačkim
golim drškama. Listovi su kožasto perasti s duboko urezanim režnjevima koji su prema
vrhu sve kraći. S donje strane, na perastim delovima listova razvijaju se dva reda okruglih
smeđih tvorevina u kojima se stvaraju spore. Koren je debeo, mesnat i slatkog okusa.
Stanište:.
Lekoviti deo biljke: u proleće ili ranu jesen sabiru se podanak i koren biljke, starosti
barem 4 godine. Suši se na umerenoj toplini.
Lekovito delovanje: slatka paprat ili oslad koristi se kao lek u lečenju prehlade i kašlja. Pospešuje izlučivanje
žuči i mokraće. Preporučuje se u lečenju otečene slezine, hronične začepljenosti, bolesti jetre, želuca i bubrega.
PASULJEVINA
Drugi nazivi: bažulj, beli grah, beli pasulj, bijeli grah, bob, gra, grav, grag,
grah-golubnjak, grah-rogačic, grah-rožnjak, grah-tačkaš, žuti pasulj, laški bob,
opaki grah, pažulj, pasulj puzavac, pasulj tačkaš, pašon, pašuljak, pletenac,
pocanj, pritičnjak, pritkaš, pričanac, pričanik, smišag, t kljanac, trkljaš, faduo,
fažol, fazoli, fasolj, fasul, fašon, fržolj, džora.
Latinski naziv: Phaseoli legument.
Opis biljke: Pasulj je donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromnim
količinama u raznim varijetetima, jer je puno korišćen u ishrani. Međutim
pasulj je i lekovita biljka. U lekovite svrhe upotrebljava se zrela mahuna bez semena (Phaseoli legumen,
Phaseoli cortex fructus) od pasulja čučavca (ne pritkaša). Mahune pasulja su malo sluzavog ukusa i bez mirisa
Stanište: Svuda.
Lekoviti deo biljke: Upotrebljava se cela biljka s korenom.
Lekovito delovanje:. mahune od pasulja su lek protiv šećerne bolesti. Smanjenje šećera u krvi je i
eksperimentalno, klinički dokazano. Droga deluje i diuretično. Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja
mokraćnih puteva.
PELIN
Drugi nazivi: akcenac, osenac, pelincek, vakcenac.
Latinski naziv: artemisia absinthium.
Opis biljke: pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika,
visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu
sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od čaške s uskim lapovima,
bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog venčića, 5 prašnika i
nadraslim pesticem.
Stanište: kao divlja raste na osunčanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje
lekovitosti sadi se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi pre cvatnje i cela biljka za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje: pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za čišćenje
krvi i jačanje želuca. Upotrebljava se u lečenju loše probave, nadimanja, slabog teka,
podrigivanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezine, bubrega, žutice, groznice, grušanja
krvi, mokraćnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-široka lekovita
svojstva pelina povoljno utiču na celokupni organizam. Tako nestaju teške
smetnje,debljine, šećerne bolesti, u duševnim smetnjama koje, više ili manje, imaju
dublji uzrok u neredovnom radu probavnih organa, smetnjama u radu jetre, žuči, slezine i ženskih polnih organa.
Strana 60
Lekovito bilje
PETOPRSTA STEŽA
Drugi nazivi: petolista, petoprsta, petoprst visoki, poljska teža, srčani
koren, srčenjak, steža, stežnik, stava od srdobolje, trava od srca.
Latinski naziv: potentilla tonnentilla.
Opis biljke: petoprsta steža ima čvorast, crven podanak i po nekoliko
uspravnih, vrhom razgranjenih i slabo dlakavih stabljika visine do
30cm. Duguljasti listovi s kraja su nazubljeni i bez peteljki stoje u
pršljenovima od 5 do 7 lisaka. Žuti cvetovi nalaze se na dugačkim
peteljkama.
Stanište: raste na vlažnim livadama, u jarcima i gustim šumama.
Lekoviti deo biljke: za lek skuplja se koren za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje: petoprsta steža ima čvorast, crven podanak.
Koristi se za zaustavljanje krvarenja rana, kod povraćanja krvi i
krvavih proliva. Leči srdobolju, iz tela odvaja otrovne plinove i sokove,
čisti začepljenu jetru i pluća, zatim, leči povratnu groznicu, žuticu i
venerične bolesti.
PETOPRSTA
Drugi nazivi: petoprsta rana, petolista puzava, stežnik puzavi, trava od srca.
Latinski naziv: potentilla reptans
Opis biljke: petoprsta ima polegnute ili uzdignute stabljike. Koren joj je razgranjen i
duboko zadire u zemlju. Poput vreže, vlaknaste žile dosežu duljinu i do 40cm. Listovi
su trodelni do petodelni; gornji listovi sa 3 liske sede neposredno na stabljici a donji
imaju 5 liski i dugačke peteljke. Listovi i stabljika pokriveni su svilenkastim
dlačicama. Na kraju stabljike stoji paštitac s malobrojnim žutim cvetićima, nalik na
ružice. Cvet je pravilan venčić sa 5 žutih latica i 5 lapova čaške, tako da izgleda kao
da ima 10 latica.
Stanište: raste na vlažnim livadama, u jarkovima, uz vode, na prisojnim brežuljcima
i stenama.
Lekoviti deo biljke: za celo vreme vegetacije sakupljaju se listovi, a koren u proleće
i leto.
Lekovito delovanje: petoprsta koristi se u lečenju povratne groznice, trbobolje i
grčeva u želucu, zatim, protiv proliva ili dizenterije s krvlju.
PETROVAC ili TURICA
Drugi nazivi: ranjenik, ovčiji čičak, kostolom, trava od poseke.
Latinski naziv: agrimonia eupatoria
Opis biljke: petrovac ima uspravnu, dlakavu stabljiku visine do 70cm. Stabljika izbija
iz podanka. Listovi su perasti, a listići jajastog do dugoljasto lančastog oblika. Cvetovi
su raspoređeni u dugačkom grozdu uokolo same stabljike. Mali su i žute boje a mali
plodovi imaju kukaste čekinje. Turica je gotovo bez mirisa, a ukusa je gorkog.
Stanište: raste na vlažnim livadama, u jarkovima, uz vode, na prisojnim brežuljcima i
stenama.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi ili cela biljka.
Lekovito delovanje: koristi se u lečenju oboljenja jetre, katara na želucu, proliva,
žutice, sklonosti taloženju mokraćne kiseline u telu i kod žučnih kamenaca. Izvana se
koristi protiv krvarenja rana, krvarenja bubrega, protiv bolesne slezine, kože i
krvotoka.
Strana 61
Lekovito bilje
PIREVINA ili PIRIKA
Drugi nazivi: pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, zubaca.
Latinski naziv: agropvrum repens
Opis biljke: pirevina ili pirika trajna je biljka iz velike porodice trava. Srodnik je
pšenice, u stvari je koren što se teško iskorenjuje. Siri se podzemnim, puzavim
vrežama. Nadzemni je deo visok do 1 metra. Listovi su zelene do plavo-zelene boje,
veoma dugački i uski, s kratkim dlačicama i plosnati. Cvetovi su smešteni u dugačkim
dvorednim klasovima. Podanak je bez posebnog mirisa. Ukus mu je sladunjav i sluzav.
Stanište: raste na vlažnim livadama, u jarkovima, uz vode, na prisojnim brežuljcima i
stenama.
Lekoviti deo biljke: Ponajbolje ga je sabirati pri proletnoj obradi zemljišta. Nakon što
se iskopa, opere se i očisti od korenčića dok ne postane lomljiv.
Lekovito delovanje: podanak pirike izvanredno je sredstvo za čišćenje i jačanje krvi i
živaca. Isto tako, veoma je dobar u lečenju reumatizma i gihta (uloga), kod vodene
bolesti, bolesti mehura, katara mokraćnog mehura, bolesnog zadržavanja mokraće u
slabunjave dece i staraca, kod stvaranja kamenaca u mokraćnim organima te kod
bolesti žuči, jetre, slezine, žutice, katara želuca i crijeva. Koristi se kod bolesti pluća, a
dužom i redovnom čajnom kurom od podanka pirike može se uspešno lečiti i
tuberkuloza pluća. Izvana se pirika koristi za pripremanje obloga kod upale zglobova te
kod bolova od hemoroida i oteklina.
PISKAVICA
Drugi nazivi: grohotuša, grčko sjerne,grčka detelina,kozji rog, prosenica, rožnjača.
Latinski naziv: trigonella foenum graecum
Eng-Fenugreek
Opis biljke: piskavica je jednogodišnja biljka sa stupastim korenom
što uraste duboko u zemlju. Stabljika je okrugla i malo razgranjena.
Listovi su trodelni i imaju peteljke koje su dlakave i odozgo odebljale.
Žuti ili žućkasto-beli cvetovi pojedinačni su i bez peteljki, a nalaze se
u pazušcima listova. Cela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Raste
samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krečnjačkog
sastava.
Botanički naziv predstavlja piskavicu kao "grčko seno ". Naziv
"jarčev rog" je zbog karakterističnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj
i nemačkim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jaču muškost. zadah
i neprijatan ukus jarčeva roga-piskavice ublažava se dodavanjem
mentola ili limunova soka. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih
biljaka. Već u Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a
stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrčka medicina i
Hipokratovi učenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne
upale,jer pospešuje čišćenje od sluzi. Karlo veliki jednom je naredbom
o uvozu proširio piskavicu po franačkoj državi-dakle –gotovo celom zapadnoevropskim područjem. U narodnoj
veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jačanje stoke.Iako
su hemijski preparati potisnuli piskavicu, ne treba je zanemariti,
jer ublažava upalne procese i jača organizam nakon dugotrajnog
bolovanja.
Stanište: piskavica potiče iz Indije. U zemljama Sredozemlja
uzgaja se kao lekovita i krmna biljka. U prirodi se nalazi u
poludivljem stanju. Cvate u junu i julu, seme se bere u avgustu
Lekoviti deo biljke: Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo
spoljnje (iz mahune), koje je slično lanenom semenu. Seme se
može kuvati u kašu ili samleti u prah. Samleveno u prah je
delotvornije
Lekovito delovanje: piskavica je od davnina poznata kao dobro
lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprečava upale, smekšava,
upija i pospešuje zarašćivanje rana. Seme stučano u prah koristi
Strana 62
Lekovito bilje
se za pripremanje obloga, što ublažuju bolove gihta (uloga), neuralgije, išijasa i oteklina žlezda. Ti oblozi leče
teške čireve na koži, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i čireve na stegnu. Pomešana s
drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lečenju mnogih drugih bolesti.
Kašika sveže samlevenog semena piskavice uzima se tri puta dnevno-pre jela sa pekmezom,
marmeladom ili voćnim sokom-da se neutrališe miris-te služi za jačanje oslabljenog i iznemoglog organizma
Posledica moždanog udara je i paraliza jezika, brzo će pomoći ovaj čaj od piskavice koji se pije dosta
topao, 2-3 male kašičice dnevno, ili hladan, ali tada u gutljajima. Priprema se tako da se 1 kafena kašičica biljke
kuva 5 minuta u 2 dl vode kojoj se doda 1 kašičica meda. Protiv boli u vratu i grudima, čira na želucu i crevima,
visoke temperature, sluzi u plućima, proširenja pluća i teške astme: čaj od 1 kašičice semena piskavice, pola
velike kašike samlevenog semena komorača i 1 velika kašika meda, sve se prelije sa četvrt kipuće vode (2,5 dl),
kuva se 2 minute, poklopljeno ostavi da stoji 10 minuta i procedi. Pije se svaki sat po 1 velika kašika. To seme
koje je bogato fosforom, kalcijumom, lecitinom, nukleoalbuminima, zamenjuje riblje ulje u lečenju rahitisa,
škrofuloze, iznemoglosti, osteomyelitisa i slabe mlečnosti dojilja. Sveže samleveno seme ukoliko se samo
upotrebljava treba uzimati sa pekmezom ili voćnim sokom da se izgubi miris, koji se inače gubi kroz kožu.
Protiv šećerne bolesti: po 20 grama semena piskavice, dobričice, lista borovnice, gujine trave i mahuna
pasulja usitniti i dobro izmešati. Četiri supene kašike smese kuvaju se pola sata u pola litre vode, pije se po čaša
čaja pre jela.
PLUĆNJAK
Drugi nazivi: džigeričnjak, lisac, lišac, medunica, medunika, kudrovac, plućnik,
trava od guje, žigeričnjak.
Latinski naziv: pulmonaria officinalis
Opis biljke: plućnjak je trajna zelen i jedna od prvih proletnih diljki. Podanak mu je
kos, a stabljika uspravna visine do 30cm. Prizemni listovi su s peteljkom, dok su
listovi na stabljici sedeći i manji. Tamnozelene su boje, srasli ili zaobljeni, jajasti i
dlakavi, a češće belopegavi. Cvetovi se razvijaju na vrhu stabljike kao u jaglaca. U
početku su crvenkaste, a poslije ljubičaste boje. čitava je biljka gusto pokrivena
oštrim dlakama. Biljka je gotovo bez mirisa, a ukusa sluzava i trpka.
Stanište: raste svuda po šumama, živicama, među grmljem, posebno u vlažnim i
dubokim zemljištima.
Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja cela biljka, bez korena.
Lekovito delovanje: s uspehom se primenjuje kod svih katara dišnih putova,
naročito kod kašlja s manje ili više izbacivanja sluzi, kod gripoznih pojava, čak i kod
krvavog kašlja i upale pluća, hroničnog bronhitisa i plućnih tuberkuloza. Isto tako
koristan je za čišćenje krvi i obnavljanje telesne snage.
PODBEL
Drugi nazivi: belokopitnjak, konjsko kopito, lepuh, lepuk, podbelek, podbilj.
Latinski naziv: tussilago farfara
Opis biljke: podbel je trajna biljka s jako razgranjenim korenom i
podzemnim izdancima. U proleće se najpre pojave samo belobaršunaste ljuskaste cvetne stapke sa po jednom žutom cvetnom
glavicom. Stapke su visoke 10 do 15cm. Za vreme cvatnje listovi su
još pod zemljom i razvijaju se tek nakon cvatnje. Listovi su
potkovastog oblika s peteljkom i prilegnuti uz zemlju. Listovi i cvetovi
imaju slab miris, a ukus im je gorak i sluzav.
Stanište: podbel raste na glinenom tlu uz potoke, ciglane, jarke ili
nasipe uz obale reka i na železničkim nasipima.
Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja cela biljka, bez korena.
Lekovito delovanje: sprečava upale, a postojeće brzo ozdravljuje. Od
izvanrednog je delovanja za rastvaranje sluzi. Uspešno se primenjuje u lečenju promuklosti, katara ždrela,
bronhitisa, upale porebrice, bronhijalne astme i kod početne tuberkuloze pluća. Izvana koristi se za obloge kod
upale vena, čira potkolenice, opekotina, crvenog vetra i svih upala i oteklina.
Strana 63
Lekovito bilje
PODUBICA
Drugi nazivi: Ðubatac, dupčac, dubac, dubčica, zubatac, mravak, penušica, stupčac, suhovrh, trava od groznice,
trbušac.
Latinski naziv: Teucrium chamaedrys.
Opis biljke: Podubica je polužbun, visok 10-30cm, sa četvorouglastim stabljikama,
na donjem delu odrvenelim. Starije grane su položene, dok su mlade uspravne.
Stabljike su pokrivene dlakama. Listovi su parni, na kratkim drškama, rombično
jajasti do eliptični, po obodu krupno nazubljeni, sa donje strane pokriveni mekim
dlakama, a sa gornje gotovo goli. Cvetovi su bledo crveni, rede beli, obrazuju
pršljenove, a svi zajedno grozdastu cvast, najčešće okrenutu na jednu stranu
Stanište:Cveta od juna do septembra. podubica je mediteranska biljka, ali je veoma
rasprostranjena i u unutrašnjosti, najčešće na krečnjačkim brdskim livadama i
kamenjarima, pašnjacima, u svetlim hrastovim i borovim šumama i do iznad 1000 m.
Lekoviti deo biljke: Razmnožava se semenom. U lekovite svrhe upotrebljavaju se
vrhovi grančica u cvetu i list.
Lekovito delovanje:. Podubica se mnogo više ceni i raznovrsnije upotrebljava u
narodnoj nego u naučnoj medicini. To je u mnogim našim krajevima, osobito
planinskim, jedan od najomiljenijih lekova. Biljka nije otrovna, pa je opravdana
njena upotreba za lečenje obolelih organa za varenje. To je narodni tonik
upotrebljavan u obliku praška, čaja (10 g na 200 g vode), tinkture i dr. Kao mirisno,
gorko stiptično sredstvo upotrebljava se i za lečenje žuči, belog pranja, rana,
hemoroida i slično. Vino od podubice (200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8
dana) upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje
rana.
POTOČNJAK
Drugi nazivi: vrbica.
Latinski naziv: lythrum salicaria
Opis biljke: potočnjak je uspravna, slabo razgranata biljka sa stabljikom
visine do 1 metra. Na vrhu svake stabljike nalazi se lepo razvijen i divan
jarkocrveni cvat poput klasa sitnih cvetića. Listovi su duguljasti i šiljasti, bez
peteljki. Listovi obuhvataju stabljiku.
Stanište: raste na vlažnim mestima, uz reke i na močvarnim mestima te u
grabama.
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se vrh biljke sa cvetnim »klasom«. Suši se
u hladu na zračnom mestu.
Lekovito delovanje: koristi se izvana i iznutra protiv crvenila kože i egzema,
raznih upala kože i svraba te protiv krvarenja materice i krvave stolice.
PRESLICA
Drugi nazivi: konjski rep, koseterka, njivska preslica, poljska preslica, rastavić,
šutkavac, vošce.
Latinski naziv: equisetum arvense
Opis biljke: preslica je jako rasprostranjen korov što se teško iskorenjuje. Ubraja se
u red papratnjača. Trajna podzemna stabljika crne je boje i poput niti rasprostranjuje
se u dubinu i širinu. Jako je otporna. Stabljika je uspravna s tankim i brojnim
listovima u pršljenu te je zbog toga zovu konjskim repom.
Stanište: raste u močvarnom tlu,na peskovitim livadama i poljima te uzduž
železničkih nasipa.
Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja cela biljka.
Lekovito delovanje: mnogostruka lekovitost preslice bila je poznata još u starom
Strana 64
Lekovito bilje
veku. Jedno je od najboljih sredstava za lečenje bolesti pluća, posebno kod plućnih krvarenja i tuberkuloze pluća.
Preslica je veoma dobra u lečenju svih oblika malokrvnosti, jer pospešuje stvaranje crvenih krvnih telešaca.
Nenadoknadivo je sredstvo u lečenju čira na želucu, fistula na debelom crevu i drugih oblika čireva, zatim u
lečenju bolesti mokraćnih organa. Uspesi se postižu kod grčeva u mehuru, slabog mehura, bolnog mokrenja,
zadržavanja mokraće, upale bubrega s pojavom belančevina u mokraći, upale bubrežne nakapnice, krvarenja
bubrega, kod hroničnog nadražaja mehura s pritiskom na mokrenje (kod žena), kod početne tuberkuloze bubrega
i mehura. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
PRILIP ili BROĆIKA
Drugi nazivi: broćenika. broćenica, brocika, divlji broć, hvatavac, korenika, prilipača, priljepača, turica.
Latinski naziv: galium aparine
Opis biljke: prilip je penjačica koje stabljika doseže visinu od 60 do
150cm. Posvuda se lako penje i prihvata sr prema dole svinutim jakim
kukičastim dlakama. Stabljika je četvorouglasta a samo na člancima
odebljala i proviđena tvrdim dlakama. Listovi imaju jednu izrazitu
provodnu žilu, a po 6 do 8 ih je raspoređeno u pršljenu Mali zelenobeli
cvetovi smešteni su u pazuhu lista, a skupljeni u lažni štitac s peteljkom.
Ugodna je i nežna mirisa te gorka ukusa.
Stanište: prilip je jako rasprostranjena biljka; nalazi se na oranicama i
livadama, ruševinama, uz puteve i živice, a često i uz grmlje. Svojim
kukičastim dlakama na plodovima prianja uz ljude i životinje.
Lekoviti deo biljke: sabire se cela biljka u cvatu.
Lekovito delovanje: još u staro doba lekovito delovanje prilipa koristilo
se posebno u lečenju žutice. Čaj od prilipa preporučuje se kod vodene
bolesti, bolesnog zadržavanja mokraće, kod bolnog mokrenja, bolesti
zbog kamenaca, otečenih žlezda, katara u mehuru i bolesne debljine,
katara u želucu i crevima, te kod svih upala jezika. Izvana se prilip koristi
kod lišaja, egzema, kožnih nečistoća, raka kože i kod svih drugih
oštećenja kože. Od svežeg soka i maslaca priprema se veoma korisna i
lekovita mast protiv svih kožnih bolesti, kao što su gnojni kožni čirići, skrufulozne otekline, tvrdokorni čirevi,
kvržice na prsima, kožni osipi, gnojni čirevi na prsima, lišajevi, guše i kožne bolesti nalik raku.
PROPOLIS
Eng-Propolis
Opis: Propolis (pčelinji lepak) je zajedničko ime za smešu
smolastih supstanci koje pčela skuplja sa cvetova različitih biljaka.
To je smolasta materija dobijena delovanjem sekretornih
žlezda bogatih fermentima. Ona je specifičnog izgleda,
jedinstvenog nagorkog ukusa, karakterističnog i aromatičnog
mirisa. Intenzivnim proučavanjem utvrđeno je da je to prirodni
baktericid, anestetik, antioksidans, antiseptik, antibiotik, da deluje
protiv većine virusa uključujući i virus gripa. i da je odličan u
borbi protiv gljivica i parazita. Pčele sakupljaju biljni materijal za
proizvodnju propolisa kada se pojavi oštećenje (pukotina, otvor) na
košnici, ali i pojava "uljeza" ih podstiče na proizvodnju propolisa.
Ostaci nepoželjnih gostiju u košnici (insekti, puževi, žabe)
nalaženi su obloženi propolisom i izolovani, a njihovo tkivo koje nije
istrulilo podstakli su naučnike da se zainteresuju za njegov sastav.
Tako je utvrđeno da je propolis smolasta materija koju pčele sakupljaju
iz biljnog materijala i posebnim načinom prerade stvaraju supstancu
karakterističnog izgleda, boje i mirisa.
Sastav i boja propolisa zavise od biljnih vrsta sa kojih pčele
prikupljaju materijal i od godišnjeg doba. Sastavljen je od 50% smole,
30% voska, 10% etarskih ulja, 5% cvetnog praha i 5% drugih
supstanci. Flavonoidi u najvećoj meri utiču na dejstvo propolisa.
Laboratorijskim ispitivanjima je dokazano antiinflamatorno
Strana 65
Lekovito bilje
(protivupalno), antimikrobno, antivirusno, imunostimulativno delovanje.
Sama reč propolis dolazi od grčke reči: pro(pre) i polis (grad) i to ime je verovatno došlo zbog toga što
pčele koriste ovu smolu da suze ulaz u košnice. Do skora se propolis u košnici uzimao kao smetnja jer se, kada je
topao, jako lepi za prste a kada je hladan puca kod otvaranja košnice i vađenja okvira što dodatno uznemirava
pčele.
U pogledu hemijskog sastava propolis je vrlo kompleksna materija i zbog
toga postoje velike razlike u uzorcima. Sastav nekog reprezentativnog uzorka
izgledao bi ovako: voskovi 30%; smole i balzami 55%; eterična ulja 10% i oko
10% polena. U propolisu ima dosta flavonskih komponenti čiji je hemijski sastav
veoma komplikovan. Boja propolisa varira od zelenkaste do braonkasto-crvene.
I pored toga što je na običnoj temperaturi mek a na višoj lepljiv, propolis postaje
čvrst i lomljiv kada se ohladi. Hladan propolis se može mlevenjem pretvoriti u prah
propolis-pčelinja smola-simbol snage i oštrine. On je jedan od onih mudrih lekova
prirode koji ubija sve što je smetnja zdravom organizmu. Istovremeno čuva zdravo
tkivo i leči obolelo. Čist propolis sam je po sebi već balzam: to je smola sa
različitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama. Ukus mu je
trpak i oštar, peče na jeziku, a miris karakterističan, varira od vrste do vrste, ali
uvek je prijatan.
Kod nas se propolis može dobiti kao smola, ali i kao već pripremljen rastvor, najčešće alkoholni, ili
uljani, pre svega namenjen deci. Postoje i propolisne masti za spoljnu upotrebu. U alkoholu se najbolje rastvaraju
sve komponente propolisa, a to su: etarska ulja, kompleks flavonoida, mikro-elementi, vitamini. Od svih
pčelinjih eliksira, propolis je najizdržljiviji i najstabilniji.
Biološka svojstva propolisa su raznovrsna. Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse,
gljivice, smanjujući njihovu životnu sposobnost. Deluje lokalno anestetički, zaustavlja svrab i deluje umirujuće;
dovoljno je namazati grudi pre spavanja propolisom alkoholaturom pa će se umiriti kašalj i obezbediti dubok
san.
Propolisne masti su odlične za rane koje teško zarastaju, kao i za mnoga kožna oboljenja: opadanje kose
u vidu pečata, upalu kože nastalu spoljnim nadražajem, za gljivična oboljenja kože i vlasišta, piodermiju, ekcem,
seboreju, epidermofitiju (gljivična oboljenja kože i noktiju).
Propolis ima svojstvo da koči nenormalno razmnožavanje ćelija (citostatičko delovanje) i leči
dobroćudne tumore. Poznata su regenerativna, epitelizirajuća i dermatoplastička svojstva ovog balzama. On brzo
obnavlja pozleđena tkiva i ubrzava njihovo zarastanje. Njegovo
delovanje protiv mikroba, krvarenje, opekotine i protivupalno
dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, čireva, opekotina i
dr.
Zapaženo je delovanje propolisa kao sredstva za
pojačavanje znojenja i diurezu. U nauci je poznata i kao
antioksidans, antivitaminozno i antitoksičko sredstvo. U slučaju
teških dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se
pojavljuje kao moćno i vrlo efikasno sredstvo, koje nema
negativnih propratnih efekata.
Kao vrhunski aktivni biostimulator, propolis doprinosi
poboljšanju opšteg stanja organizma, povećanju telesne težine i
normalizaciji
Interesantno je ukazati na to da su Stradivarius i mnogi drugi italijanski majstori za izradu violina iz
Kremone koristili propolis kao glavni sastojak svojih lakova. Propolis se u SSSR-u i drugim istočno-evropskim
zemljama upotrebljava u veterinarskoj i humanoj medicini za spravljanje raznih masti i melema za rane,
posekotine, čireve i druga kožna oboljenja. Propolis se koristi i u obliku alkoholidnih tinktura, za lečenje ušnih
oboljenja, desni i raznih oboljenja usta.
Propolis služi pčelama već hiljadama godina kao dezinfekciona materija (poliraju saće i oblažu zidove
košnice). Za čovekov organizam je koristan zbog toga što deluje kao antibiotik na bakterije naročito za lečenje
opekotina, posekotina i raznih rana na koži, pomaže i kod zubobolje, upale desni, neprijatnog zadaha,
hemoroida, upale mokraćnih kanala, svraba, gastritisa, uzimati 3-4 puta po 15 kapi na kocku šećera ili u šolju
čaja za decu 10 kapi za vreme bolesti.
UPOTREBA
Vodeni ekstrakt propolisa.
Sirov propolis se pretvori u fini prah dubokim zamrzavanjem i mlevenjem u mlinu za kafu. Jedna kafena
kašičica tog praha se uveče pomeša sa 250ml čiste vode. Sledećeg jutra, pacijent može da popije tečnost (u
malim gutljajima) a propolis da proguta pre doručka ako je potrebno.
Strana 66
Lekovito bilje
Sirov propolis: (3-5 grama dnevno, između obroka) pre gutanja, pacijent treba da siše i žvaće propolis najmanje
15-30 minuta.
Tinktura
20-90 kapi dnevno, prema stanju pacijenta, između obroka, sa pola kašičice meda, mlake vode ili čaja.
Ekstrakt propolisa sa puterom
Dobro izmešati u odnosu 1:8 propolis pretvoren u prah i puter (u vidu želea). Zagrejati smešu na slaboj vatri
(plamen sveće i slično) ili u vodenom kupatilu, dok se smeša veoma dobro ne homogenizuje, ostaviti da se
ohladi i onda staviti u frižider, uzimati 2-6 kašičica dnevno, prema stanju pacijenta, između obroka.
DELOVANJE:
Za bolove u želucu preporučuju se 20 kapi 30% alkoholnog rastvora
propolisa, a ako su bolovi česti uzimati 30 kapi svežeg mleka ili vode, 3 puta
dnevno pre jela u toku dvadeset dana.
Problemi sa žuljevima se rešavaju pomoću propolis masti, tako što se žulj
namaže debelim slojem masti i fiksira flasterom.
Krvarenja od ozleda i posekotina zaustavljaju se brzo pomoću vate umočene
u propolis kapi.
Gljivična oboljenja kože se svakog dana namažu po nekoliko puta sa propolis
mast ili propolis kapima.
Opekotine se odlično leče stavljanjem gaze prethodno umočene u propolis mast.
Psorijaza se leči propolisom. Uzimati tri puta dnevno po 15 kapi propolisa a u isto vreme mazati
Hemoroide otklanja propolisova mast u kombinaciji sa propolis kapima.
Nakapati 10 kapi u posudu s čajem od kamilice ili majčine dušice, pokriti glavu peškirom i inhalirati se više puta
dnevno po pet minuta.
Spolja se mažu akne ili kožni čirevi, promene kod neurodermitisa i psorijaze s ekstraktom propolisa.
Upaljenu sluzokožu usne šupljine, koja se inače dugo leči, tretira se tinkturom propolisa-namazati upaljeno
zubno meso i ogoleli koren zuba tri puta dnevno, a pre toga dobro oprati zube četkicom.
Kod seboreje pomaže 30 % propolis mast. Jedini nedostatak ovog delotvornog delovanja je što je kosa nakon
tretmana masna, pa kosa deluje neestetski.
Međutim, lako se ispere nekim od šampona za masnu kosu.
Dobro je umesto masti koristiti tinkturu i to samo na obolelim mestima.
Najčešće su to rubovi kose, ponekad i obrve.
Nakon nestanka seboreje može se još neko vreme koristiti tinktura, i tada se duže vreme neće pojavljivati
seboreja.
Kod alopecije areate koristi se propolis kao manji deo celokupnog sistema lečenja, kao 30 % rastvor. Tinktura se
razređuje mlakom vodom u promeru 1: 5. na taj se način dobije rastvor za masažu i ispiranje kose. Ujedno
pospešuje zarašćivanje rana i porast kose.
U borbi sa streptokokama, stafilokokama i salmonelama ima antimikrobne osobine.
Pobeđuje i gljivice te viruse herpesa i gripe.
Primenjuje se kao dezinficijens usne šupljine i grla, kod paradentoze, prehlada i infekcija probavnog i
mokraćnog sistema.
Propolis sadrži balzame, aromatične materijale, flavone, različite organske kiseline, mineralne materije, njegov
hemijski sastav je vrlo složen.
Propolis je snažno tajno oružje pčela, zbog kojeg svaki uljez biva kažnjen smrtnom kaznom, a košnica je čista
zahvaljujući njemu kao bolnica.
Propolis sadrži više od 55 % smola, 30 % voska, 10 % eteričnih ulja i 5 % peludi, te mnogo flavona, enzima,
organskih kiselina i vitamina E i B grupe, brojne minerale; cink, bakar, gvožđe.
Propolis se obično uzima kao tinktura-alkoholni rastvor u obliku spreja ili kapi (10-15 kapi se kapne na kocku
šećera i polako otapa u ustima).
Stari Grci su premazivali pupak propolisom za vreme zarastanja, a Plinije je tvrdio da propolis smanjuje
opekotine i ublažava bol, a svakako pomaže zaceljivanju rana.
Premazivanje rana propolisom ostala je praksa do danas. U narodnoj medicini propolisom se mažu bradavice i
kurje oči dok ne otpadnu.
Za opekotine se koristi čaj od propolisa.
Posebna je odlika propolisa što bakterije na njega ne stvaraju otpornost i što nema štetnih propratnih pojava, a to
je baš slaba strana sintetskih antibiotika.
Pomaže kod stomačnih tegoba
Olakšava tegobe i vrši dezinfekciju kod prehlade i lakših infekcija gornjih disajnih puteva
Strana 67
Lekovito bilje
koristan je za kompletan imunološki sistem: pospešuje regenerativne procese i revitalizaciju organizma na
najpovoljniji način, ublažava zapaljenske promene i manje površinske povrede sluznice i kože, pospešuje proces
epitalizacije oštećene ili povređene sluznice i kože.
RIBIZ CRNI
Drugi nazivi: grozdić, samorodina, ribizla crvena.
Latinski naziv: ribes nigrum
Opis biljke: ribiz crni biljka je nalik ribizu crvenom. Razlika je u tome što listovi ribiza
crnog s donje strane imaju uljane žlezde. Kod ribiza crnog cvetovi su žućkasto-zeleni, a po
rubovima smeđe-crveni. Bobice su u početku crveno-smeđe, a kad dozriju postaju kao kod
ribiza crvenog.
Stanište:
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi i bobe za vreme dozrevanja. Kod sabiranja
listova sabiru se samo lisne plojke, bez peteljki.
Lekovito delovanje: s obzirom na količinu C vitamina, plod crnog ribiza sprečava i
ozdravljuje teške infekcije, a pre svega upalu pluća. Plodovi i sok jako su korisni kod
bubrežnih bolesti i grčevitih bolova probavnih organa. Preporučuje se za jačanje i čišćenje
krvi. Listovi pokreću rad bubrega i deluju korisno kod svih pojava reumatičnih bolesti i
gihta (uloga) te zakrečenja žila. Čaj od listova crnoga ribiza preporučuje se kod vodene
bolesti, bolnog mokrenja, proliva, kolika, migrena, grčevitog kašlja, hripavca i kap
preventivno sredstvo protiv stvaranja peska i bolesti mokraćnog mehura
RIBIZ CRVENI
Drugi nazivi: boricak, ivanovo grožđe, ribez, ribizla crvena.
Latinski naziv: ribes rubmm
Opis biljke: ribiz crveni grmovita je biljka visine 1 do 2 metra, zavisno o tlu i
položaju staništa. Neke vrste rastu u obliku malog drveća koje ima jako lomljive
grane. Listovi su dlanasto krpasti s testerastim rubom. Zelenkasto-žuti cvetovi vise
u grozdovima. Plodovi su izrazito crvene boje. Veličina bobe iznosi 5 do 7cm. Jako
su sočne U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke. Biljka je bez mirisa, a bobe
su kiselkasto-slatkog i osvežavajućeg ukusa.
Stanište:pretpostavlja se da ribiz potiče iz područja Sredozemlja odakle se proširio
po srednjoj Evropi. U prirodi raste kao poludivlji, a uzgaja se kao kulturna biljka u
vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se bobe za vreme sazrevanja
Lekovito delovanje: bobe ribiza jačaju apetit, deluje na povećano izlučivanje
žlezda slinovnica, a zbog mnoštva neprobavljivih semenki regulišu rad creva.
ROSOPAS
Drugi nazivi: lastavičina trava, rosopas obični, rusa, rusa trava, trava od žutice, trava od rosopasa, zmijino
mleko, zmijsko grožđe, žuta trava.
Latinski naziv: chelidonium majus
Opis biljke: rosopas je trajna zeljasta biljka s debelim i vlaknastim podankom, te
razgranjenom stabljikom visine od 30 do 70cm. Listovi su perasto razdeljeni, odozgo
mutnozeleni, a s donje strane modro-zeleni. Žuti su cvetovi složeni u retke štitaste
cvatove. Venčić je sastavljen od 4 latice a čaška od 2 zelenkasta lapa, u kojima je
omotan cvet, a otpadaju kad se rascveta. Plod je valjkasti tobolac, s mnogo crnosmeđih sjajnih semenki, što imaju maleni belkasti privesak. Rosopas se lako
raspoznaje po narandžastom mleku što »grize« kad se otkine list. Koren i stabljika
puni su toga soka.
Stanište:raste na zapuštenim mestima, putevima, u blizini ljudskih naselja, uz
ograde, plotove i zidove te među kamenjem.
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se čitava biljka za vreme cvatnje. Suši se u hladu,
po mogućnosti što brže.
Strana 68
Lekovito bilje
Lekovito delovanje: rosopas je odavna poznata lekovita biljka što se uspešno koristi u lečenju bolesti probavnog
trakta, posebno kod želuca, žuči i jetre. Isto tako, koristan je u lečenju astme, bubrega i mokraćnog mehura.
Izvana rosopas koristi se u lečenju lišaja, krasta i drugih kožnih bolesti
ROTKVA
Drugi nazivi: rodakva, rokva, rakva, rotkva vrtna, rotkva povrtnica, povrtnica, trupka.
Latinski naziv: raphanus sativus
Opis biljke: rotkva povrtna nastala je razvojem iz divlje rotkve. Razlikuje se od divlje
rotkve po svojem mesnatom korenu, koji može biti različitog oblika; boja mu se menja
od bele preko sive do crvene. Uspravna stabljika je šuplja, a listovi su različitog oblika,
već prema vrsti biljke. Beli i svetloljubičasti cvetovi imaju ljubičaste žilice.
Stanište: uzgaja se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek koristi se koren.
Lekovito delovanje: rotkva je korisna u lečenju bolesti žučnih kamenaca i peska.
Sveži sok rotkve deluje na izlučivanje žuči i veoma je dobar za lečenje upale žučnog
mehura, a pomešan s medom koristi se za lečenje katara bronha i hripavca.
RUSOMAČA
Drugi nazivi: čobanska torba, čobanska torbica, gušoma.a, gudomok, česlika, goramuk, hoću-neću, kesica,
pastirska torbica, rosomaca, skrižan, surlin.
Latinski naziv: capsella bursa pastoris
Opis biljke: rusomača je uglavnom dvogodišnja biljka s vretenastim korenom
i uspravnom stabljikom visine do 40cm. Listovi su prizemni, većinom perasto
rascepljeni Listovi na stabljici su nerazvijeni i suličasto produženi. Gornji deo
stabljike nosi bele sitne grozdasto složene cvetiće.
Stanište: uzgaja se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek skuplja se za vreme cvatnje cela biljka sa
cvetovima, listovima i komušicama. Suši se u hladu, nakon čega se sitno izreže
i pohranjuje u tamne staklene posude.
Lekovito delovanje: rusomača je još u srednjem veku bila poznata kao veoma
korisna lekovita biljka što deluje na zaustavljanje krvarenja, protiv krvavog
mokrenja, kod prejake menstruacije. krvarenja iz nosa i za zaustavljanje krvi iz
rana koje jako krvare. Po tim je svojstvima rusomaca i danas poznata. Steže
krvne sudove te se zbog toga koristi kod zaustavljanja krvarenja želuca, creva,
nosa i rana te bubrega, pluća i materice. Rusomača u sebi ima materiju koja
deluje na ritmičko skupljanje muskulature materice i na peristaltiku creva te se
koristi kao sredstvo za pospešenje trudova i olakšanje porođaja, zatim kod
lenih i sporih creva te za pospešenje stolice. Posebno lekovito deluje u
regulisanju krvnog pritiska, bez obzira radi li se o visokom ili niskom.
Pomešana s drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti.
RUŽA VRTNA
Drugi nazivi: majska ruža, mirišljavka, ruža stolistica
Latinski naziv: rosa centifolia
Opis biljke: ruža vrtna trajna je biljka koje grm naraste i do 2 metra. Pojedine vrsti
ruža uzgajaju se u obliku drveta. Danas se uzgaja nekoliko hiljada vrsti ruža. Listovi
su golemi. Perasti listići s donje strane su svetliji, trepavičasto i jednostruko
nazubljeni. Prvobitna boja ružinog cveta bila je ružičasta, no danas postoje ruže
različitih veličina cvetova i boja. Cvetovi imaju veliki broj cvetnih latica i prašnika.
Pojedine vrste neobično su ugodna i lepa mirisa, a ukusa blagog koji lagano steže.
Stanište: uzgaja se u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se latice u punom cvatu i po suvom vremenu
Strana 69
Lekovito bilje
Lekovito delovanje: čaj od latica ruže preporučuje se kao sredstvo za čišćenje krvi. Taj čaj lagano otvara, pa se
koristi kod žutice, prekomerne menstruacije, nesvestice, vrtoglavice i glavo-bolje. Latice ruže veoma su korisne
kao sredstvo za jačanje srca i živaca. Izvana koriste se latice ruže u obliku obloga kod vrbanca
RUZMARIN
Drugi nazivi: rozmarin, rosmarin, rožmarin, rusmarin, ruzmarin, ruzman, zimorad.
Latinski naziv: rosmarinus officinalis
Opis biljke: ruzmarin je razgranjena grmovita biljka koja je i zimi zelena. Listovi su
nasuprotni, sedeći. kožasti, čvrsti i uski, dužine 2 do 3cm. Rubovi listova su celi i
prema dole savijeni. Gornja strana lista tamnozelene je boje, a donja sivo-bela i
lagano pustenasta. Između listova, na krajevima ogranaka razvijaju se pršljenasto na
malim peteljkama Ljubičasto-plavi cvetovi. Jakog su mirisa, nalik na kamfor, a okusa
ljutog, aromatičnog i malo gorkog,
Stanište: nalazi se na osunčanim i kamenitim stranama obalnog područja,a kao
ukrasna biljka uzgaja se po vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz te
ga je potrebno zaštititi.
Lekoviti deo biljke: za lek skupljaju se cvetovi, izdanci u cvatu i listovi. Cvetovi i
biljka u cvatu suše u hladu. Čuvaju se u zatvorenim posudama, kao i druge biljke
koje hlape.
Lekovito delovanje: ruzmarin je veoma koristan kao lek za poboljšanje cirkulacije krvi, za lečenje slabe
probave i tromosti želuca i anemije. Biljka deluje na poboljšanje funkcije jetre i pražnjenja žučnog mehura, a to,
pak, deluje na opšte poboljšanje celog organizma. Koristi se za lečenje uzetosti, reumatizma mišića, živčanih
bolova, glavobolje te duševne i telesne iznemoglosti. Koristi se i kao sredstvo za poboljšanje vida. Za upotrebu
iznutra priprema se čaj, a za upotrebu izvana alkoholna otopina što služi kao sredstvo za masažu.
SALEP
Drugi nazivi: kacun, vrani luk, kukovec.
Latinski naziv: orchis morio
Opis biljke: salep je višegodišnja zeljasta biljka s uspravnom stabljikom
visine do 35cm. Listovi su sabljasti i sočni. Cvetići su beli ili ružičasti,
skupljeni u klas. Ima dva gomolja.
Stanište: Raste na vlažnim i suvim mestima, u planinama, kraj potoka i na
vodoplavnim livadama.
Lekoviti deo biljke: za lek koriste se gomolji
Lekovito delovanje: salep koristi se kao lek protiv katara i dečjih proliva.
Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih
bolesti.
SAW PALMETTO
Drugi nazivi: Saw Palmetto.
Latinski naziv: Serenoa Repens.
Opis biljke: To je malo palmino stablo koje potiče iz jugoistočnog dela
Amerike. Zrna Saw Palmetta sadrže masne kiseline i sterole koji, kada uđu u
organizam, prirodnim putem "otputuju" u prostatu. Mnogobrojna su
proučavanja potvrdila da oni mogu sprečiti pretvaranje testosterona u
dihidrotestosterone, vazne muške hormone koji sudeluju u hiperprodukciji
ćelija prostate, naročito kod starijih muškaraca. 50-60% muškaraca pati od
hiperplazije, tj oticanja prostate.
Stanište: Brazil.
Lekoviti deo biljke: Lišće
Lekovito delovanje:. Žlezda prostata okružuje mokraćnu cev-zamislite
prostatu kao gumeni obruč i mokraćnu cev kao slamku koja prolazi kroz
njega. Kako prostata natiče i gnječi mokraćnu cev, tako se javljaju problemi
Strana 70
Lekovito bilje
u vidu različitih neugodnih i neželjenih simptoma: bolno uriniranje, nemogućnost uriniranja, poteškoće kod
početka ili kraja uriniranja, noćno uriniranje, odnosno mokrenje, itd. Svakako se posavetujte sa svojim lekarom o
uzimanju ove biljke, pogotovo ako već uzimate neke od lekova kod ovakvog slučaja.
SELEN
Drugi nazivi: selim, ljupcac, belestika, veleždin, velestika, lesandrina, lubcac, Ijubacac, milobud, miloduv,
trojevac.
Latinski naziv: Levisticum officinale.
Opis biljke: Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je
vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni.
Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetložute boje. Plodovi su pljosnati, sa
oštrim rebrima,
Stanište: Gaji se u vrtovima i često podivlja, posebno u planinama.
Lekoviti su koren i plod.
Lekoviti deo biljke: U korenu i plodu ima do 1% elarskog ulja, u kome je
glavni sastojak terpineol. Ima i smole, gume, tanina, šećera, škroba i raznih
kiselina. U lišću ima do 100 mg°/o vitamina C.
Lekovito delovanje:. Prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik, stomahik i
karminativ. Često se daje zajedno sa drugim štitaricama za lečenje organa
za varenje, mokrenje i disanje. Ima lekovito dejstvo kod bolesnika koji
imaju grčeve u crevima
1. Čaj za održavanje pravilnog rada srca (preventiva protiv infarkta): po
jednu supenu kašiku lista matičnjaka, korena i ploda selena i lista imele sa kruške preliti sa 6 dl proključale vode.
Ostaviti da stoji 2 sata, procediti, zasladiti medom i piti tri puta dnevno po 1 čašu.
2. Upala mokraćnih puteva: po 20 gr korena selena, lista breze i medveđeg grožđa, lanenog semena i sitnice. Dve
supene kašike ove smeše na 300 gr ključale vode i posle 2 sata odliti i popiti u 3 obroka u toku dana.
SENA
Drugi nazivi: Sena
Latinski naziv: Cassia angustifolia.
Opis biljke: Sena je biljka koja ne raste na našim područjima, nego
se nalazi na područjima Afrike i Azije
Sena je žbunasta biljka sa parno perastim lišćem. Lišće je po
celog ruba na kratkoj peteljci, tanko kožast i krto žuto-zelene
boje.Droga su tanki, kožasti, lomljivi, po obodu celi listovi zeleno
žućkaste boje. Od Sudana do Irana rastu nekoliko vrsta sene: zrelo,
osušeno i iseckano lišće od sene upotrebljava se kao jako i oprobano
sredstvo za čišćenje, kao blag laksans,
Sastav: Sadrži glikozide, senozide A i B, flavonoid, sluz, tenin,
smole i antrahinonske derivate.
Upotreba: Aktivni sastojci lista sene deluju na Aurbachov
kompleks, nervne završetke u zidu debelog creva, pojačavaju
peristaltiku, pasažu hrane i deluju laksantno. Čaj od sene pomaže
prirodnom varenju, sprečava lenjost creva i zatvor
Od lišća se spravlja čaj na taj način što se 1 kašika (oko 10
gr) lišća prelije šoljom ključale vode, češće promeša i posle 20
minuta procedi i pije. Senino lišće se ne sme upotrebljavati za vreme
trudnoće, zapaljenja mokraćne bešike ili za paljenja materice. Inače
je upotreba seninog lišća vrlo česta. Sličnog, ali blažeg dejstva su
mahune od istih vrsta
Strana 71
Lekovito bilje
ŠIMŠIR DIVLJI ili ŽUTIKA
Drugi nazivi: babkovina, brebenika, cesmigam, šimširika, šimširovo drvo, žutica, žutika trpka.
Latinski naziv: berberis vulgaris
Opis biljke: dok je drvo mlado, grane šimšira divljeg ili žutike crvenkaste su
boje i nalik na šibe. Posle odrvene i dobiju prljavosivu boju. Listovi se pretvaraju
u trodelno trnje. Kratki izdanci razvijaju listove koji se nalaze u čupercima,
jajasti su i na rubu nazubljeni. Cvetovi su žuti i vise u grozdovima. Plodovi su
svetlocrvene boje, bubičasti i valjkastog oblika
Stanište: žutika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim je krajevima
ima u priličnim količinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i
drugde. Njome se podižu žive ograde.
Lekoviti deo biljke: sabiru se bobe i kora, a koren u kasnu jesen. Bobe se sabiru
u kasnu jesen bez peteljke, a nakon što se posuši, moraju zadržati svoju prirodnu
crvenu boju.
Lekovito delovanje: žutika pospešuje izlučivanje žuči, proširuje krvne žile i
time pospešuje cirkulaciju krvi uz istodobno sniženje pritiska. Isto tako, korisna
je u lečenju bolesti žuči, jetre i proliva. Pomešana s drugim lekovitim biljkama
koristi se u lečenju mnoštva drugih bolesti.
SITNICA
Drugi nazivi: sipanica, kilavica, janjce zelje, jarica, jezero-zrnatka, priputnica, trava od kile, turska žitnica,
turska trava.
Latinski naziv: Herniaria glabra.
Opis biljke: Sitnica je mala, neugledna, kosmopolitska biljka. Stabljika je po zemlji
polegla, do 20cm dugačka, veoma razgranala, ima vrlo sitne, jajasto-duguljaste,
naspramne, gole (Herniaria glabra) ili dlakave (H. hirsuta) listiće celog oboda i bez
drške. Sićušni, jedva primetni, neugledni zeleno-žućkasti cvetići skupljeni su po
desetak zajedno u pazuhu lista. Sveza biljka nema mirisa, a suva miriše slabo na
kumarin. Ukusa je nagorkog i nešto malo ljutog i slanog
Stanište:Kod nas je ima po suvim i peščanim mestima. Nekad obraste po kamenu kao
mahovina, jer nema uspravnih stabljika.
Lekoviti deo biljke: Bere se cela biljka u cvetu.
Lekovito delovanje:.: Upotrebljava se kao čaj (obično pomešan sa lišćem medveđeg
grožđa) za lečenje urogenitalnih organa, kao diuretik pri oboljenju bešike i stvaranju
kamenčića. Rede se daje u obliku ekstrakta ili sirupa. Metil-umbeliferonu se pripisuje
umirujuće dejstvo droge na muskulaturu mokraćne bešike.
SLEZ BELI
Drugi nazivi: bili sliz, dobri slez, pitomi šljez, šljez, šljezovina, veliki sliz.
Latinski naziv: althaea officinalis
Eng-marshmallow
Opis biljke: beli slez trajna je biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom
bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko
stabljika što dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilično veliki,
naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su
srebrnastosive ili sivo-zelene boje.Cvate od juna do kraja avgusta.
Stanište: raste na nasipima, uz reke,,na vlažnim livadama i, na poplavljenim
područjima. Uzgaja se i u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: Lekoviti delovi su: koren, koji se kopa u proleće ili
u
ujesen, nakon cvatnje. Cvetovi se sabiru za vreme cvatnje, a listovi u jesen (ne
proleće!), nakon cvatnje. Koren se opere, oguli se vanjski sloj, uzdužno
prereže, i naglo osuši. Kada je skoro sasvim suv, razreže se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako je
namočen u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvići,onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji.
Strana 72
Lekovito bilje
Lekovito delovanje: u starom veku koren belog sleza bio je
veoma cenjen. Čaj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja,
bronhitisa i plućnog katara. Preporučuje se kao lek kod
bronhalne astme i početne tuberkuloze pluća, kod katara u
mokraćnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja
mokraće. Koristan je, takođe, u lečenju bolesti celog
probavnog trakta, a posebno upale debelog creva (colitisa),
proliva, srdobolje, povraćanja s prolivom kod dojenčadi i dr.
Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lečenju
drugih bolesti Danas se još retko upotrebljava čaj od belog
sleza. On je uglavnom samo dodatak čajevima protiv kašlja, a
njegovo delovanje povećava sluz koja čini zaštitni sloj. Za beli
slez je karakteristično da deluje smirujuće pri akutnim upalama
želudačne sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri
hroničnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje često
kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hroničnog katara kod pušača. Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj
industriji za izradu slatkiša najčešće za izradu tzv. salon bombona koji se koriste za kićenje božićnjih jelki
Macerat
uzmu se 1-2 velike kašike sitno izrezanog korena i moče se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz češće mućkanje. Na
taj način se ekstrahira samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti,jer tada izlazi skrob, tečnost postaje gušća,
mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Sluz je blago sredstvo protiv upala
sluznica mokraćnih, polnih, disajnih i organa za varenje. Koristi se i za klistiranje.
Čaj:
se priprema od lišća. Jedna velika kašika lišća (usitnjenoga)
prelije se s 2-3 dl ključale vode i poklopljeno pusti da se hladi
10 minuta, procedi se i pije u gutljajima tokom dana.
Protiv upale grla:
3 velike kašike mešavine od 50 grama narezanog korena sleza,
30 grama korena sladica (Glycyrrhiza glabra), 10 g korena
ljubičice (Viola odorata), i 40 grama lista podbela (Tussilago
farfara), kuva se 10-15 minuta, procedi i ponovo kuva uz
dodatak 3 velike kašike meda.
Piju se 2-3 šoljice dnevno.
Takođe, gornja mešavina se može popariti sa 1/2litre ključale
vode i pusti da stoji 3 sata, te se nakon toga vremena procedi.
Pije se u toku dana umesto vode. Deci se daje isti čaj, ali uz
dodatak 50 grama kamilice. Taj se čaj koristi protiv bolesti disajnih organa, promuklosti, te katara organa za
varenje.
Protiv čira na želucu i dvanaestercu dodaje se toj mešavini i hrastova kora (Cortex quercus), ili steža (Pottentilla
tormentilla). Taj čaj jača starije i nemoćne.
Maloj deci daje se 4-5 puta dnevno po jedna velika kašika.
Za lečenje bolesnih bubrega, žutice prouzrokovane začepljenjem jetre, ili začepljenja žučnog mehura, bolesti
slezine, upale gušterače, zanemarenih hemoroida, bolesti materice, belog pranja i kod veneričnih bolesti pomaže
10 g suvog korena (ili 5 g svežeg), kuvati 25 minuta u 2,5 dl mešavine od ½ vode i ½ vina i dodati 1 veliku
kašiku meda. Piju se dnevno po 2 šoljice-svaki sat po kašika.
Ublažavanje kašlja i olakšavanje iskašljavanja: 1 velika kašika mešavine od 50 grama korena belog sleza
komorača, i lista podbela popari sa 2 dl ključale vode, ostavi da stoji 2 sata, procedi i pije toplo po 1 velika
kašika svakih 10-15 minuta. Na jednu šoljicu čaja može se dodati 1 kafena kašika sirupa od malina. Mešavini se
može dodati i list trpuca.
Za bolesti grla: 0,5 l crnog vina,0,5 kg šećera, 0,5 kg iseckanog limuna sa korom, 3 supene kašike slezovog
korena. Šećer se rastopi i doda vino, limun i slez, kuva se dok se ne smanji na polovinu. Ne cedi se, nego se u
toku dana pojede dobivena masa. Terapija traje 3 dana.
Za lečenje upale mokraćnih puteva: 50 grama korena sleza i isto toliko lista breze, kadulje i preslice. Od te
količine (mešavine) uzme se 4 kašike i popari sa ½ litre vruće vode i nakon 2-3 sata pije se 4 puta dnevno po
čaša.
Strana 73
Lekovito bilje
SLEZ CRNI
Drugi nazivi: crni sljez, divlji papel, divlji slezenovac, divlji šljez, planinska sliz, slizovača.
Latinski naziv: malva silvestris
Opis biljke: crni slez jednogodišnja je ili višegodišnja biljka iz čijeg
podanka izbijaju, uglavnom, polegnute, razgranjene stabljike visine do
80cm. Listovi su okruglog, srcastog ili bubrežastog oblika, krpasti i
nazubljeni na dugačkim peteljkama. Cvetovi izbijaju iz lisnih
pazušaca, imaju dvostruku čašku, a cvetni listovi imaju 3 do 5
duguljastih pruga. Boja cvetova zavisi o vrsti, a kreće se od plavkaste
do ružičasto-crvene. Čitava biljka je bez mirisa i neukusna, sluzava
ukusa.
Stanište: raste na nasipima, uz reke,,na vlažnim livadama i, na
poplavljenim područjima. Uzgaja se i u vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru, pre svega, listovi, a cvetovi za
vreme cvatnje. Kadšto se sabiru koren i seme. Cvetovi se smeju
sabirati samo po suvom vremenu, kada su potpuno otvoreni; suše se u
hladu u veoma tankom sloju, a još bolje na toplom mestu. Listovi se
sabiru sa što kraćom peteljkom i suše u tankom sloju na prozračnom mestu. Oboleli i oštećeni listovi ne smeju se
sabirati i upotrebljavati za lek.
Lekovito delovanje: crni slez odavna se koristi za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Čaj
pripremljen na propisan način upotrebljava se za lečenje kašlja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela,
nadutosti pluća (emfizem) i kod katara pluća. Preporučuje se za lečenje griže, grčeva u želucu i crevima, bolnog
mokrenja i bolnog zaustavljanja mokraće.
SMILJE
Drugi nazivi: žuto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek.
Latinski naziv: Helichrysum arenarium.
Opis biljke: Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja
vunastih dlaka. Stabljika je visoka 10-40cm, uspravna, nerazgranjena,
obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko žutih glavičastih
cvasti. Cveta leti.
Stanište: Raste na pesku.
Lekoviti deo biljke: Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi
počnu otvarati.
Lekovito delovanje:. Omiljeno narodno cveće i lek za lečenje žuči (za
izbacivanje žučnog kamena) i organa za mokrenje: 3 supene kašike
cveta popari se sa pola litra ključale vode, poklopi, ostavi celu noć i
sutradan popije u 3 doze pre jela
SMOKVA
Drugi nazivi: smokvinica, smokvenica, figovnik.
Latinski naziv: ficus carica
Opis biljke: smokva je relativno nisko drvo s jako razgranjenom
krošnjom. Starije grane sive su boje, a mlade tamnozelene. Listovi
su naizmenični, veliki i nepravilno usečeni. Na mladim granama
pri dnu se nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotačem
kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod s
mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti
cvetnog omotača,
Stanište: uzgajaju se u području Sredozemnog mora.
Lekoviti deo biljke: za lek koristi se svež ili osušen plod
Lekovito delovanje: plod smokve reguliše probavu.
Kao čaj koristi se kod jakih prehlada.
Strana 74
Lekovito bilje
SMREKA ili BOROVICA
Drugi nazivi: borovac, brin, brina, crna smreka, crna smrekinja, kleka, klekinja, smrčika, smrča, venja.
Latinski naziv: juniperus communis
Opis biljke: smreka ili borovica raste kao grm. S obzirom na veličinu, oblik, rast
i oblik iglica smreka je vrlo promenljiva biljka. Igličasti listovi stoje po tri u
pršljenu. U početku su svetlozelene boje, a posle potamne. S gornje strane lista
nalazi se plavkasto-bela crta. Listovi su dugački 8 do 10 mm. Muški cvetovi su
žuti i nalik klasu, a ženski su cvetovi češeri s izgledom boba. Plod je crna,
modrikastim prahom posuta »boba«, što dozreva tek druge godine u jesen. Svi
delovi smreke ili borovice imaju fini aromatičan miris. »Bobe« su gorko-slatkog
okusa, a iglice gorke i smolaste.
Stanište: raste po klisurastom neplodnom tlu i belogoričnim i crnogoričnim
šumama. Često se nalazi u velikim skupinama na kamenitoj kraškoj podlozi-od
primorskog područja do brdskih i planinskih predela.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se plodovi, iglice, vrškovi grančica i samo
drvo. Nakon što se plodovi uberu, suše se u tankom sloju na suvom i zračnom
mestu. Plod smreke ili borovice ne sme se sušiti na suncu i umetnoj toplini
Lekovito delovanje: mnogostruka je lekovitost smreke ili borovice.
Čaj od boba jača živce i želudac, čisti krv, odvodi otrovne plinove, a s mokraćom
i loše sokove, izaziva znojenje, leči vodenu i bubrežnu bolest, čisti jetru, drobi i
odvaja kamence i pesak iz žuči, bubrega, mokraćnog mehura. Odlično leči beli cvet, a preporučuje se za lečenje
plućnih bolesti osobito astme. Mladi vršci kuhani u mleku leče kostobolju, reumatizam, išijas, skorbut, vodenu
bolest, živčanu rastrojenost i dr. Pomešana s drugim biljkama, smreka ili borovica izvrstan je lek za mnoge
bolesti.
SOJA
Opis biljke: Soja je jednogodišnja biljka sa
mahunama u kojima se nalazi 2 do 5
okruglih zrna, žute, žuto zelene ili smeđe
boje. Zrno sadrži 36 do 40 procenata
proteina, 15 do 23 procenata ulja, blizu 34
procenata ugljenih hidrata, 3 do 6 procenata
mineralnih materija i znatan broj vitamina
Sojino zrno veoma je bogato proteinima,
vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi
koji se dobijaju njegovom preradom, bogat
izvor ovih sastojaka. Proizvodi od soje ne mogu biti zamena za druge vredne
prehrambene artikle, pogotovo ne za namirnice životinjskog porekla (meso,
mleko, jaja, riba), već se smatraju za namirnicu koja ima svoje ravnopravno
mesto u ishrani.
Soja lecitin je prirodna materija izvrsnih osobina, ali manje poznata
širem krugu ljudi. Njegovi gl. sastojci su kolin i inozitol u obliku
fosfatidilkolina. Kolin igra ključnu ulogu u izgradnji strukture bioloških opni
(membrana) i često se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili većoj količini
nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju. Ljudski
mozak deponuje veće količine inozitola. Kolin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgrađivačima
masti.
Lekovito delovanje: Lecitin snižava nivo holesterola, pročišćava zidove krvnih žila i pojačava rad srčanog
mišića. Kako naša standardna prehrana sadrži znatno veću količinu masti od optimalne, skoro svaki čovek ima
povećane potrebe za lecitinom. Drugo važno dejstvo lecitina je da u većoj meri smanjuje ili čak u potpunosti
uklanja bolove u zglobovima.
Redovno uzimanje lecitina omogućava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog
bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene
vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista čiji je učinak umanjen zbog bolova u zglobovima.
Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomoću lecitina može se sprečiti nastanak ekcema.
Lecitin pojačava moć koncentracije i pamćenja i deluje umirujuće na živčani sistem.
Strana 75
Lekovito bilje
Među vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe, vitamin E i drugi. Od minerala tu su
kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe i drugi.
Soja je posebno korisna u ishrani dijabetičara: obezbeđuje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom
prolaska kroz creva omogućava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna,
ali je teško prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima
dijetetsko i preventivno delovanje.Soja se, takođe, preporučuju za ishranu osoba obolelih od šećerne bolesti,
povećanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.
SOLOMONOV PEČAT ili DVORNIK PRASKVINAC
Drugi nazivi: dvornik paskvinac.
Latinski naziv: polygonum persicaria
Opis biljke: stabljika dvornika praskvinca okrugla, s nešto većim listovima na
podužim peteljkama koje imaju ružičasta kolenca.
Stanište: raste uz vodu, u jarugama i na vlažnom tlu.
Lekoviti deo biljke: u proleće i leto za lek se sabiru listovi, mlade vršike i stabljika
Lekovito delovanje: izvrsno je sredstvo za zaustavljanje povraćanja krvi, lečenje
katara želuca i čireva u želucu. Koristi se, inače, za grgljanje kod upala grla i ždrela.
Izvana koristi se za ispiranje starih i zapuštenih rana. Otvorene rane po nogama
oblažu se sveže izgnječenom biljkom, čime se ublažuju bolovi i rane brzo zaceljuju.
ŠPAROGA VRTNA
Drugi nazivi:.beluš, kuka, pitoma šparoga, pitomi sparog, sparoga, šparog, vilina metla
Latinski naziv: asparagus officinalis
Opis biljke: vija ili šparoga vrtna trajnica je s drvenastim i jako razvijenim
podankom koji je uglavnom vodoravan. Iz podanka izbija duboko i debelo
korenje. U proleće iz podanka izbijaju jaki bijeli izdanci koji, izlaskom na
dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim
ljuskama; a kad dosegnu visinu od 20 do 25cm, režu se i koriste kao povrće.
Iz preostalih izdanaka raste stabljika dugačka i do 1 1/2 metra, koja se
razgranjuje u male grančice, što na sebi nose male, suhe ljuskave listiće. Tek
treće godine izdanci donose cvetove zelenkasto-bele boje. Plodovi su crvene
bobe veličine graška.
Stanište: Sparoge rastu u prirodi duž čitavog primorja, a uzgajaju se kao
povrće u povrtnjacima.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se izdanci u proleće,a podanak sa korenom
kopa se u jesen. Plodovi se sakupljaju nakon dozrevanja.
Lekovito delovanje:izdanci šparoge što se uzimaju kao povrće, pospešuju
rad bubrežnih stanica, a time i izlučivanje vode iz tela; osim toga koriste se i
kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci šparoge izvrsna su hrana za šećerne
bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme koristi
se za smirivanje želuca i povraćanja, a koren se koristi kao sredstvo za
otvaranje.
SRČANIK ili SRČENICA
Drugi nazivi: srčenjak, trava od srca.
Latinski naziv: polygonum bistorta
Opis biljke: srčanik ili srčenica trajna je biljka jaka i vijugava korena nalik
brojki 5. Izvana koren je smeđ, a iznutra nalik mesu. Razmnožava se
izbojcima iz čvorova na korenu, koji se razvijaju u nove korene od kojih
svaki za sebe samostalno živi. Srčenica se može razmnožavati semenom, u
jesen, odmah nakon što sazrije. Stabljika naraste i više od 1 metra. Listovi su
dugački, kopljasti a pri dnu imaju peteljku. Gornji su listovi uži i obuhvataju
stabljiku. S gornje strane listovi su tamnozeleni, a s donje sivo-zeleni. cvate
Strana 76
Lekovito bilje
ružičasto-belim cvetićima koji su na vrhu stabljike složeni u klas i imaju vrlo ugodan miris.
Stanište: raste na planinskim i brdskim livadama i pašnjacima
Lekoviti deo biljke: za lek se skuplja korenje što se vadi u decembru. Korenje se opere i brzo suši.
Lekovito delovanje: srčenica svoju lekovitost zahvaljuje razmerno velikom prisustvu tanina. Upotrebljava se u
obliku čaja ili kao prašak. Leči krvarenja i prolive, bolesti sluzokože, a celi crevni trakt potiče na rad.
Preporučuje se za lečenje slabokrvnosti, dizenterije, rana u ustima i sl.
ŠIPURIKA ili ŠIPAK
Drugi nazivi: divlji šipak, divlja ruža, pasja drača, pasja ruža, srbiguzica, šipurina, šepurika
Latinski naziv: rosa canina
Opis biljke: šipurika ili šipak trajan je grm visine 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravni izboji što
se, u sledećim godinama, razgranjuju u mnogobrojne povinute i viseće grane. čitav grm obrastao je oštrim i
prema dole svinutim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listići jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su
bele do belo-ružičaste boje. Plodovi su jajastog oblika, svetlocrvene boje, a sadrže veliki broj tvrdih semenki.
Cvetovi su ugodna mirisa, a plodovi kiselkasto-slatka ukusa što steže. Semenke su bez mirisa, ali zato čaj ima
veoma ugodan miris.
Stanište: šipurika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U našim je krajevima
ima u priličnim količinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i
drugde.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se plodovi i cvetne latice.
Lekovito delovanje: šipurika je lekovita biljka koja, uz crni ribiz, ima najviše C
vitamina. Posebno je važno što kuvanjem šipurika ne gubi taj vitamin. Čaj se
preporučuje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv.
proletni umor, malaksalost, bledolikost i nevoljnost kao i sve ostale tegobe
povezane s pomanjkanjem vitamina C. Šipurika povoljno deluje na probavni trakt i
na izlučivanje mokraće bez ikakvih nadražaja bubrega. čaj od šipurike preporučuje
se za sprečavanje kamenaca u bubrezima i mokraćnim kanalima. Isto tako, deluje
na čišćenje krvi, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i
mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje čaja kod krvarenja
iz želuca, creva, pluća i hemoroida kao i protiv proliva i želudačnih grčeva.
Pomešana s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
ŠlPAK ili MOGRANJ
Drugi nazivi: nar, pitomi šipak, kalinka, zrnata jabuka.
Latinski naziv: punica granatum
Opis biljke: mogranj raste kao niski grm ili malo drvo. Grane su mu uglaste i trnovite. Čvrsti i na vrhovima
zašiljeni listovi nalaze se nasuprotno na kratkim peteljkama. Cvetovi su
levkasti crvene boje, s malo prašnika. Plod je veličine jabuke s mnogo
semenki crvene do zagasitocrvene boje.
Stanište: Nalazi se u prirodi te u vrtovima kao kultura. Šipak što raste u
prirodi naziva se divljim šipkom. Njegov je plod sitan i kiselkast, zbog čega
se naziva šipak ljutunac. Plod uzgajanog šipka znatno je veći i ugodna
slatkog ukusa.
Lekoviti deo biljke: za lek koristi se kora drveta i kora ploda šipka.
Lekovito delovanje: šipak se veoma ceni kao dobar lek protiv trakavice,
proliva i grčeva u trbuhu. Pomešan s drugim biljkama koristi se u lečenju
mnogih bolesti.
Strana 77
Lekovito bilje
ŠLJIVA
Drugi nazivi: reađarka, požegača, bistrica, modnilja.
Latinski naziv: prunus domestica
Opis biljke: šljiva je drvo. koje može narasti do 10 metara. Prilično je razgranjena
s ovalnim, nazubljenim listovima i sitnim belim cvetovima. Cvetovi su na kratkim
drškama i uglavnom po dva zajedno. Plod je duguljast, sočan i tamnoplave boje. U
plodu se nalazi koštica. Uzgaja se u voćnjacima. Postoji mnoštvo vrsti
Stanište:
Lekoviti deo biljke: plod.
Lekovito delovanje: šljive su veoma značajne u ishrani. Lekovitost šljive dolazi
do izražaja kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma.
Povoljno deluje na probavne organe. Regulišu rad creva.
ŠTAVELJ ili ŠĆAV
Drugi nazivi:
Latinski naziv: rumex obtusifolis
Opis biljke: štavelj ili šćav višegodišnja je zeljasta biljka visine do 1 metar.
Ima duge ovalne listove poput hrena. Cvetovi su složeni u klasove što se
razvijaju na stabljici, posebno na vrhu. Cvetići su zelenkaste do crvenkastosmeđe boje.
Stanište: svuda na vlažnim livadama.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi u proleće, a plodovi pre samog
dozrevanja. Suši se u hladu.
Lekovito delovanje: plod se upotrebljava u obliku čaja protiv proliva
Listovi se uzimaju protiv slabokrvnosti jer u sebi zadržavaju vitamine A i C, a
ima gvožđa i fosfora. Čaj od listova koristi se u lečenju šuljeva, za bolju
probavu
TAHEEBO
Drugi nazivi: Ipe Roxo ili Pau `D Arco.
Latinski naziv: Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima
Opis biljke: Pau D`Arco, kao sto se pokazalo, je prava
lekovita biljka, ali ne i nova. To je lekovita biljka koja je
otkrivena 1977.godine, a pre toga bila je poznata
Indijancima.
Doktori Teodoro Meyer i Prats Ruiz, su upotrebili ovu
biljku i lečili s njom razne vrste raka, uključujući
leukemiju i mnoge druge neizlečive bolesti, sa
fantastičnim rezultatima.
Brazilske novine i magazini posvetili su cele stranice
čudesnom lečenju koje je postignuto sa Pau D`Arco. Čaj
se pravi od unutrašnje kore drveća Lapacho Colorado ili
Lapacho Morado (Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia
Altisima). To drveće se obično zove Ipe Roxo ili Pau `D
Arco. Indijansko ime mu je Taheebo. To je ozoniferno drvo sa ekstremno dubokim žilama i raste na mestima
bogatim ozonom.Te dve vrste drveća imaju lepe cvetove, jedan ljubičaste a drugi crvene, a oba su mesožderi, sto
znači da jedu insekte. Naučna istraživanja su u kori ovih drveća pronašla sastojke izvanredno otporne protiv
gljivica i spora, mada je susedno drveće i rastinje s njima gotovo pokriveno.Taheebo najviše upotrebljavaju
oboleli od raka i alergija. Budući da Pau D`Arco oslobađa telo od toksina, telu se daje nova vitalnost, a sto utiče i
na psihu i na um. Depresivna stanja, insomnija (nesanica) i patološke teskobe ublaćuju se s Pau D`Arco. Postoje
Strana 78
Lekovito bilje
naznake da pomaže i kod AIDS-a (SIDE). Postoje izveštaji o izvanrednim uspesima kod herpesa i drugih
prenosnih bolesti.
Opšte napomene: 1 šoljica = 2 dl. Obično se uzima količina od 1 velike vrhom pune supene kašike čaja na 1
litru vode za lakša oboljenja pa do 5 supenih kašika kore na nekoliko litara vode dnevno za teza oboljenja.
Alergije: Kod nekih izaziva reakcije nepodnošljivosti ovog čaja. U tom slučaju, u početku se preporučuje 1
šoljica dnevno, a onda se postepeno povećava količina čaja.
Anemija: Za ovakve slučajeve, dovoljno je piti 3-4 šoljice Taheebo čaja dnevno, nezaslađenog. Kada nastupi
poboljšanje, dovoljno je piti 2 šoljice dnevno.
Arterioskleroza: 3-4 šoljice Taheebo čaja dnevno. Kada nastupi poboljšanje dovoljno je dalje piti 1 šoljicu
dnevno.
Astma: 4-5 šoljica dnevno. Delotvorne su i kupke, kao i inhalacije sa Taheebo čajem. Preporučuju se i topli
oblozi Taheeba na grudi.
Candida i ostala gljivična oboljenja: U početku 1 šoljica a onda se postepeno povećava količina do 5 šoljica
dnevno.
Crevna oboljenja: Keneth Jones opisuje slučaj jednog deteta sa hroničnim prolivima, koje se izlečilo samo sa
pola šoljice Taheebo čaja. Kod jakih upala Taheebo reguliše varenje za nedelju dana. Piti po 1 litru čaja dnevno.
Čir želuca i dvanaestopalačnog creva: Preporučuje se piti 3-4 šoljice dnevno tokom nekoliko meseci.
Dijabetes (Šećerna bolest): Preporučuje se 1 litra tokom nekoliko meseci. Ekcemi: Piti 1 litru čaja dnevno tokom
nekoliko meseci a na obolela mjesta stavljati obloge od taloga kore nakon kuvanja.
Gastritis: Piti 1 litru čaja dnevno. Normalno, izbegavati jako začinjena i teška jela.
Gljivična oboljenja kože: Preporučuje se 2-5 šoljica dnevno, duže vreme i namakati u čaju obolela mesta ili
stavljati obloge.
Gripa: Preporučuje se 4-5 šoljica dnevno, a preporučuju se kupke i inhalacija 15-20 min dnevno. Hemoroidi: Piti
taheebo čaj a preporučuju se i kupke i oblozi. Imunitet: 1 litra Taheebo čaja dnevno, a nakon poboljšanja 2
šoljice dnevno.
Hemoterapija: Jačina i količina Taheebo čaja nisu strogo određeni. Koristite količinski koliko želite. Kolitis:
Preporučuje se 4-5 šoljica dnevno, mesecima. Kada nastupi poboljšanje smanjiti na 2 šoljice dnevno. Takođe,
klistir od Taheeba je jako delotvoran.
Malarija: Pola litre čaja dnevno. Koristiti hladne obloge.
Migrena: Piti 3-4 šoljice Taheebo čaja dnevno, sto duže vremena, a zatim smanjiti na 2 šoljice dnevno.
Opekotine: Piti 1 litru čaja dnevno i stavljati hladne obloge od Taheeba nekoliko puta dnevno. Oblozi prilikom
prvog stavljanja mogu izazvati jake bolove, ali to ne traje dugo.
Paraziti (u crevima): Piti mesecima 1 litru čaja dnevno.
Psorijaza i ostale kožne bolesti: Piti 1 litru čaja dnevno. Koristiti kupke i obloge.
Rak: Vidi iskustva kod lečenja raka. Piti veće količine čaja jače koncentracije (do 5 vrhom punih`supenih kašika
Taheebo čaja).
Siva mrena: Piti 2-5 šoljica Taheeba dnevno duže vreme. Takođe, ispirati oči s čajem nekoliko puta dnevno.
Vaginalne infekcije: Piti nekoliko šoljica čaja dnevno. Preporučuju se kupke pre spavanja, nekoliko puta dnevno
vršiti unutrašnja ispiranja. Takođe i skuvati malo jači čaj, u njega namočiti tampon i menjati ga svakih 8 sati
TIMIJAN
Drugi nazivi: bosiljak, majčina dušica, manja mažurana, manji sanseg, timas, timljan.
Latinski naziv: Thymus vulgaris.
Opis biljke: Timijan je sličan majkinoj dušici, ali je viši i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno
(do 30cm); listovi su uži, cvasti nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji. Droga je gornja
polovina biljke u cvetu, list (najbolja droga, jer ima najviše etarskog ulja i tanina), etarsko uje i timol (Thymi
herba, foliurn, aetheroleum et thymolum). Mlade grančice su četvorouglaste, kratke
i gusto obrasle beličastim dlačicama, a starije su oble, gole i drvenaste. Lišće je
sitno, sedeće ili na kratkoj dršci, u celini duguljasto, skoro iglasto,po obodu, celo,
nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na naličju obraslo finim, mekim,
sivim dlačicama i posuto mrkim kvržicama. Cvast ima oko 5 ružičastih, 3—6 mm
dugačkih cvetića na kratkim drškama. Čašica je cevasta, kratko maljava, zelena ili
malo ružičasto-ljubičasta i dvousnata: donja ima dva igličasta, a gornja tri tupa
zuba. Krunica je ružičasta; donja je usna opuštena i trozuba
Stanište: Cveta od juna do oktobra. Gaji se i kao ukrasna i medonosna biljka. bere
se gornja polovina biljke u cvetu ili pred samo cvetanje.
Lekoviti deo biljke: Bere se cela biljka u cvetu.
Strana 79
Lekovito bilje
Lekovito delovanje: timijan je lek i začin. Ulazi u sastav raznih preparata protiv običnog, a naročito protiv
velikog kašlja, Extractum Thymi fluidum i Sirupus Thymi compositus. Etarsko ulje je zbog prisutnog timola i
karvakrola izvrsno antiseptično sredstvo. Ulje ulazi u sastav voda i pasta za usta, lekova protiv vrenja. Timijan,
njegovo ulje, a naročito timol daju se protiv crevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne ankilostome i oksiura).
Timol je izvrstan konzervans.
TRBULJA VODENA
Drugi nazivi: bedreničak, konjski morač, krpilo, mokrorok, vodeni morač.
Latinski naziv: oenanthe aquatica
Opis biljke: vodena trbulja višegodišnja je zeljasta biljka sa šupljom i razgranatom
stabljikom visine do 1 1/2 metar. Veliki listovi s peteljkom dvostruko su do trostruko
perasti s potpornim listićima. Pod vodom su poput kose, a nad vodom jajoliki,
perasto urezani sa suličastim isečcima. Koren je dvogodišnji, oblika mrkve. Sitni i
beli cvetovi su sakupljeni u štit. Plod je sa strane duguljasto-jajastog oblika, gotovo
okrugao, s gornje i donje strane malo šiljast, go, zelenkasto-smeđe do žuto-smeđe
boje.
Stanište: vodena trbulja raste u barama, močvarama, stajaćoj vodi, na močvarnim
zemljištima i u jarcima.
Lekoviti deo biljke: za lek se sakupljaju dozreli plodovi, odnosno seme.
Lekovito delovanje: trbulja raste u barama, močvarama, stajaćoj vodi, na
močvarnim zemljištima i u jarcima. Lekovito delovanje: vodena trbulja po
lekovitom delovanju nalik je komoraču, samo mnogo jača. Njegova upotreba
delotvorna je kod veoma zapuštenih i tvrdokornih bronhalnih katara s gnojnim i
zaudarajućim ispljuvkom, kod tuberkuloze pluća i gnojenja kostiju. Osim toga, preporučuje se u lečenju pluća,
astme, grčeva u želucu i crevima te kod jakog nadimanja. Izvana seme vodene trbulje koristi se kao melem za
rane jer ih čisti i sprečava upale.
TRN CRNI
Drugi nazivi: tmovina, drača, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka.
Latinski naziv: prunus spinosa
Opis biljke: crni trn grm je visine od 1 do 3 metra. Mladi izdanci baršunasto su
dlakavi, a postranične grane završavaju oštrim trnjem. Kora crnog trna crno-smeđe
je boje. Na trnovitim gustim ograncima rastu mali naopako jajasti listovi, na
rubovima nazubljeni. U početku razvoja listovi su dlakavi, a posle goli. Beli
cvetovi pojavljuju se pre samog listanja i to u velikom mnoštvu, da se granje jedva
primećuje. Plod je koštunica okruglog oblika veličine do 1cm, tamnoplave boje.
Ima veoma trpak i kiseo ukus.
Stanište: raste po živicama, pašnjacima, krčevinama i rubovima šuma
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se cvetovi, plodovi, i kora s korena
Lekovito delovanje: čaj od cvetova koristi se kao sigurno sredstvo za otvaranje i
jačanje želuca. Isti čaj odstranjuje kožne osipe i kožne nečistoće, umiruje grčeve u
želucu, pospešuje izlučivanje mokraće, rastvara sluz kod katara, a preporučuje se
kod vodene bolesti i stvaranja kamenaca. Pekmez od plodova pospešuje stolicu i
posebno se preporučuje deci koja nemaju urednu stolicu ili pate od začepljenosti. Čaj od
korena preporučuje se u lečenju groznice.
SOLOMONOV PEČAT UGLASTI-TROSKOT-OPUTINA
Drugi nazivi: dvomik, dusomaca, kokošica, krupnik, ptičija trava
Latinski naziv: polygonum aviculare
Eng-Knot grass
Opis biljke: oputina je jednogodišnja biljka neuglednog izgleda. Niska je i prilegla.
Veoma često pojavljuje se kao korov. Uglasto-čvorasta i vrezovita stabljika visine je od
30 do 60cm. Ima dva reda malih lancetastih, ponajviše modro-zelenih listića koji su
crvenkasto prugavi, i male belkaste palistiće (koprica, ochrea). U pazušcima listova
nalaze se neugledni cvetovi bele ili belo-ružičaste boje,
Strana 80
Lekovito bilje
Stanište: kao korov na putevima, vrtovima, dvorištima, ledinama, oranicama i, na zapuštenim mestima
Lekoviti deo biljke: u proleće i leto skupljaju se listovi i mladi vršci stabljike.
Lekovito delovanje: oputina se uspešno koristi u lečenju plućnih bolesti, kamenaca, teškoća u radu bubrega,
gihta (uloga), reumatizma, proliva, krvarenja creva, žutice i rana. Deluje na poboljšanje krvne slike i zbog toga
pogoduje stvaranju vezivnog tkiva. Isto tako, preporučuje se u lečenju čireva na želucu. Pomešana sa drugim
lekovitim biljkama koristi se u lečenju mnogih drugih bolesti.
Supenu kašiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml hladne vode.Zagrejati do ključanja.Sud poklopiti i ostaviti da
stoji 15-20 min.Čaj procediti.Piti 2-3 šolje čaja dnevno
MEDVEĐE GR0ZĐE ili UVA
Drugi nazivi: divlja maginja, gornik, medvedovo uho, planika crvena, gornik, mlivnjak.
Latinski naziv: arctostaphylos uva ursi.
Eng-Bearberry
Opis biljke: medveđe grožđe ili medvetka uglavnom je polegnuti
grm obrastao jajastim, čvrstim i kožastim listovima dužine 2 do 3:m.
Cvetovi bele ili svetloružičaste boje obešeni su u grozdovima, a
oblik im je zvonast. Plod je okrugla boba, crvene boje.Raste po
suvim, retkim, peščanim ili kamenitim borovim i drugim
crnogoričnim šumama, medu grmljem po sunčanim obroncima i
suvatima, po planinskim pašnjacima Balkanskog poluostrva,
naročito u zapadnim delovima.
Stanište: otvorena osunčana mesta planinskih područja.
Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi od maja do jula. Uva je
dugovečan zimzelen, vrlo razgranat, nizak grmić, koji je po zemlji
sasvim polegao. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ružičasti ili beli i vise
u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, brašnjava, okrugla, mnogosemena bobica. Lišće je kožasto, debelo,
golo, sjajno, tamno zeleno, sitno i lopatičasto. List je krut, kožast, lomljiv i vrlo debeo. Kad se baci na gomilu,
zvoni, što je znak da je dobro osušen. List se bere u proleće kad je biljka u cvetu. Najbolji je mlad list sa zelenih
grančica. U proleće bran list je najlekovitiji, jer tada ima najviše arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i
nagorkog ukusa; bez mirisa.
Lekovito delovanje: čaj od listova medveđeg
grožđa ili medvjetke leči povećanu prostatu, mokra?ne organe, proliv i
šećernu bolest. Listovi pomešani s drugim lekovitim biljem služe kao
dezinfekcijsko sredstvo mokraćnih kanala, naročito kod hronične
upale mokraćnog mehura i drugih bolesti.List se upotrebljava u obliku
čaja za lečenje organa za mokrenje. Kod nas lekari često daju mešan
čaj od jednakih delova medveđeg grožđa i sitnice. Pri izradi čaja
potrebno je list zdrobiti i duže kuvati, jer kožasta i čvrsta konzistencija
lista otežava i onemogućava ekstrakciju arbutina i tanina. Inače, list
treba u apoteci čuvati ceo, jer se tako mnogo duže i bolje održi.
Priprema se još i čaj protiv peska ili kamena u bubregu. Narodna
imena: medveđe grožđe, bubina boba, vučja jabuka, gorndk, divlja
maginja, jabučica, medvedovo grožđice, medvedovo uho, medvedi grožđe, medvjedica, mečije grožđe, mlivnjak,
mlivnjača, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika.
VIDAC ili OCANICA
Drugi nazivi:.dragocka, dragonka, radoka, vidica, vidova trava
Latinski naziv: euphrasia officinalis
Opis biljke: vidac ili ocanica jednogodišnja je biljka, visine 10 do 15cm. U gornjem je
delu razgranjena i pokrivena mekanim dlačicama. Biljka je polunametnik jer se svojim
usisnim korenjem pričvrsti za livadne trave i siše im sokove. Listovi su nasuprotni,
jajastog oblika i na vrhu oštro nazubljeni. Cvetovi se pojavljuju u pazušcima gornjih
listova, a boja im je bela ili bledoljubičasta. Po cevastim cvetovima nalaze se male žute
mrlje.
Stanište: raste na suvim livadama, šumskim čistinama i neplodnim zemljištima.
Lekoviti deo biljke: za lek sakuplja se čitava biljka, bez korena.
Strana 81
Lekovito bilje
Lekovito delovanje: osnovno delovanje biljke koristi se u lečenju očiju. Upotrebljava se kod upale
očne spojnice, slabosti očiju zbog premorenosti od čitanja ili pisanja, upale rubova kapaka, upale
šarenice, glaukoma, čira na rožnici, upale suzne vrećice i sl. Vidac se preporučuje i kod bolesti dišnih
organa, kao što su kijavica, gripa, bronhitis, probavne smetnje, te želudačnih i crevnih bolova.
VILINO SITO ili KRAVLJAK
Drugi nazivi:.bodic, kravinac, kravijac, krmski koren, protak, pupavac,
šikavac, veliko sito
Latinski naziv: carlina acaulis
Opis biljke: kravljak je trajna biljka, niska i prilegla s vrlo kratkom
stabljikom s jako rascepljenim i bodljikavim listovima. Cvetne glavice su
velike, zvezdaste, sjajnobele boje, a razvijaju se pojedinačno. Koren je
dubok i stupast, izvana smeđ, a iznutra svetliji i raspucan. Miris mu je
sladunjav, a ukus oštar i aromatičan.
Stanište:
Lekoviti deo biljke: u rano proleće ili jesen za lek se skuplja koren.
Potrebno ga je naglo sušiti i čuvati na suvom mestu jer je sklon plesni.
Lekovito delovanje:biljka se koristi kao sredstvo za izlučivanje vode,
čišćenje creva i izlučivanje mokraće. Uspešno se koristi kao sredstvo za
suzbijanje raznih crevnih nametnika. Čaj od korena koristi se za ispiranje
usta te izvana za lečenje teško zaceIjivih rana i čireva.
VINOVA LOZA
Drugi nazivi: čokot, loza, trs, vinoloza, vinska loza, vinski trs
Latinski naziv: vitis vinifera
Opis biljke: vinova loza trajan je grm, odnosno penjačica koja
doseže visinu od 5 do 15 metara. Kod vinove loze razlikuju se
dugački izdanci što se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki
izdanci koji se razvijaju iz pazuha listova Plod je veoma sočna,
slatka i kiselkasta boba s nekoliko semenki. Plodovi, odnosno bobe
sačinjavaju grozd.
Stanište: pretpostavlja da je pradomovina vinove loze područje
između Crnog mora i Kaspijskog jezera
Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava u prvom redu grožđe te
cvetovi, listovi i vitice.
Lekovito delovanje:čaj od listova vinove loze koristi
se kao lek za lečenje reumatizma, gihta, povraćanja i krvavog
ispljuvka. Sok što ističe iz sveže obrezane loze deluje na umirenje
krvarenja, steže, a razređen s vodom koristi se i za obloge za jačanje
očiju. Čaj od cvetova vinove loze koristi se za lečenje oslabljene
funkcije mozga i kičmene moždine. Grožđe se uzima kao lek za
čišćenje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz
tela, za lečenje upalnih procesa probavnih organa, te za uklanjanje reumatičnih poteškoća i kožnih osipa. Sveži
sok od grožđa obiluje vitaminima A, B i C i raznim mineralnim tvarima, a koristi se,za jačanje probavnih organa,
izlučivanje otrovnih tvari iz tela, za lečenje proliva i katara creva te uklanjanje začepljenosti i sl.
Kada se uzima u manjim količinama, vino deluje lekovito jer oživljuje i potiče na aktivniji rad mnoge organe.
Vino se koristi u pripremi napitaka od raznog lekovitog bilja. Vinski ocat hladi i steže, smiruje prolive i
krvarenje. Od vinskog octa pripremaju se oblozi za razne bolesti.
Povremeno pranje celoga tela mešavinom vinskoga octa i vode čisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju
krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i štetne vanjske uticaje.
Strana 82
Lekovito bilje
VOLUJSKO UHO ili BORAŽINA
Drugi nazivi: boraka, borac, boraša, kozmelj, krastavac, lisičina, poreč, volovski jezik
Latinski naziv: borago officinalis
Opis biljke: volujsko uvo ili boražina jednogodišnja je zeljasta biljka s okruglom i
sočnom stabljikom visine od 30 do 50cm. Listovi su široki i eliptični. Stabljika i listovi
su obrasli grubim dlakama. Cvetovi su pojedinačni i plavi,
Stanište: raste u poludivljem obliku na našem obalnom području, a uzgaja se u
povrtnjacima i vrtovima
Lekoviti deo biljke: za lek koriste se listovi, cvetovi i čitava biljka, koja se sabire u
cvatu i suši u hladu, na prozračnom mestu.
Lekovito delovanje:koristi se kao lek za bolesti srca, a posebno kod nervoznih teškoća
i lupanja srca. Pospešuje izlučivanje otrovnih materija iz organizma. Deluje
antifibrozno, osvežavajuće i oživljavajuće.
VRANILOVKA-ORIGANO
Drugi nazivi: mravinac, mirišijavac, crnovr, crnovrška, džodžan, dušica, babina dubčica, bolmet, bolja dušica,
vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, mažuran, majoran,
mravinjac, mravic, mravlinjak, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, sušica, tosta, crljena meta, crljena metvica,
crnovrh.
Latinski naziv: Origanum vulgare.
Opis biljke: Vranilovka je dugovečna
zeljasta biljka sunčanih i suvih strana. Ima
uspravne čvrste drške, visoke oko pola
metra, obojene crvenkasto i obrasle dosta
krupnim listovima. Cveta od jula do
oktobra. Cvetovi su na vrhu stabljika
udruženi u kompaktne okruglaste cvasti,
prijatnog mirisa i izvanredno lepog izgleda.
Ukusa je oporog i gorkog. Spada u grupu
aromatičnih oporih, gorkih neotrovnih
droga koje se u nas mnogo cene. Hemijski
sastav i farmakodinamsko dejstvo
vranilovke je vrlo blisko i slično majkinoj
dušici pa se na isti način može upotrebiti. Isto tako se bere, suši, čuva i
pakuje kao i majkina dušica
Stanište:. svuda.
Lekoviti deo biljke: Seku se vrhovi grančica u cvetu, oko 20cm dugački.
Lekovito delovanje:.:Omiljena je u narodu kao čaj i lek za jačanje, za lečenje bolesti organa za varenje (osobito
proliva) i disanje, a spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja kože i sluznica Etarsko ulje od vranilovke
sadrži oko 50% timola, zbog čega ima veoma izražena antibakterijska svojstva. Na taj način se može i objasniti
vekovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu moć ove biljke u nekim našim krajevima. Nazivaju je
vranilovkom zato što je do otkrića sintetskih boja upotrebljavana za crno bojenje vune.
Supenu kašiku usitnjene droge preliti sa 200 ml ključale vode.Sud poklopiti i
ostaviti da stoji 30 min.Čaj procediti.Piti tri šolje čaja dnevno pre jela.
ZEČJI TRN ili GLADIS
Drugi nazivi: gladež, gladišnik, gladiška, gladuška.
Latinski naziv: ononis spinosa
Opis biljke: zečji trn trajna je biljka što raste kao korov s veoma dugačkim, jakim i
žilavim korenjem. Stabljika je grmolika, čvrsta i razgranjena, s trnovitim
izdancima, a visoka je do 50cm. Listovi u vršnom delu stabljike su jednodelni, dok
su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listića. Cvetovi se nalaze na trnovitim
izdancima u pazušcima listova, leptirastog su oblika, grimiznocrvene boje.
Stanište: raste uz rubove šuma, na suvim i mršavim zemljištima livada, oranica i
pašnjaka.
Strana 83
Lekovito bilje
Lekoviti deo biljke: u proleće ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje: koren zečjeg tma veoma je dobro sredstvo za izlučivanje mokraće, čime se sprečava
stvaranje peska i kamenaca. Koristi u lečenju vodene bolesti, posebno kod uklanjanja vode iz trbušne šupljine.
Preporučuje se u lečenju upale bubrega, kamenaca i peska u bubrezima, upale mokraćnog mehura i kamenaca u
mehuru te kod gihta, reumatizma i hroničnog reumatizma zglobova. Za iste namene koristi se i čaj od
nadzemnog dela biljke. Izvana zečji trn koristi se za pripremanje obloga u lečenju rana.
GINSENG
Drugi nazivi: Zen Sen, Ženšen.
Latinski naziv: Araliacea.
Opis biljke: Ginseng-koren života ili kako ga još zovu čovečji koren jer oblikom podseća na čoveka.
Ginseng je drevna biljka čija je pradomovina Istočna Azija, Sibir i Severna Amerika, koja se u ljudskoj prehrani
i lečenju primenjuje više od 5000 godina. Zbog njegovih brojnih lekovitih svojstava, Kinezi ga smatraju
čudotvornim, isceliteljskim lekom. Razne vrste ginsenga, koje se danas mogu naći u širokoj prodaji, potiču iz
Koreje, Kine, Amerike i Sibira, a sve su poreklom iz porodice Araliacea.
Pozitivni učinci ginsenga Ginseng, kao dodatak prehrani, koristi vrlo
širok krug ljudi sirom sveta. Celokupno iskustvo vezano uz tu biljku
govori da ona potiče mentalnu i fizičku snagu i sposobnost. Prema
zapisima kineske medicine, ginseng delotvorno leči, između ostalog,
impotenciju i poremećaje (krvnog pritiska na poseban na način: snižava
pritisak osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska, a povisuje
onima koji imaju problema s niskim pritiskom. Isto tako povoljno deluje
na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja
nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje te sprečava hipoglikemiju
(pomanjkanje šećera u krvi). Pored navedenog, uticajem na žlezde s
unutrašnjim izlučivanjem (endokrine žlezde), ginseng posebno pomaže u
potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu.
Ova uloga posebno je značajna kod ljudi koji u prehrani iz raznih
razloga nemaju dovoljnu količinu nužnih vitamina i minerala. Bez
vitamina i minerala organizam ne može preraditi i pretvoriti u energiju
šećere i masti, odnosno belančevine u nužne gradivne materije. Što je
koren ginsenga stariji, to je kvalitetniji, jer sadrži više delotvornih
materija. Pravi kvalitet korejskog ginsenga označava podatak da je
ekstrakt potekao iz korena starog najmanje 5-7 godina. Uzimanje ginsenga može koristi svima, bez obzira na
starost i pol.
Ginseng u prošlosti Nije slučajno da se ginseng u Kini naziva još i koren života, jer su stari Kinezi uočili da
usporava proces starenja i omogućava očuvanje životne snage i mentalne svežine. Kineski i korejski ginseng
(Panax ginseng) već je davno proučen i o njemu postoje zapisi stari nekoliko hiljada godina. U medicini Dalekog
istoka, posebno kineskoj, ginseng se primenjivao kao lek i melem za sve kao neka vrsta panaceje Leka koji bi
lečio sve bolesti.
Ginseng i sport
Mogućnost primene ginsenga sportu i kod sportista danas je predmet intenzivnih
istraživanja. Zasad je sigurno utvrđeno da
je za dobre učinke važno uzimati dovoljno
velike količine, odnosno doze. U ginsengu
se, naime, nalazi 12-13 različitih
delotvornih materija, tzv. gin senozida,
koji se čak i u korenju najkvalitetnijih
biljaka nalaze u veoma niskim
koncentracijama (čine svega oko 1-2 %
sadržaja ekstrakta). Klinička ispitivanja
pokazala su da ginseng pojačava moždanu
aktivnost i, što se može kvantitativno dokazati, pojačava izlučivanje adrenalina.
Jedno od njegovih značajnih delovanja je podizanje alertnosti moždanih funkcija
na viši nivo i tim odgađanje psihofizičkog umora. Tokom treninga i takmičenja
ginseng štedi nivo šećera u krvi na taj način što potiče intenzivnije iskorištavanje
masnih kiselina (kao i izgaranje rezervnih masti koje su izvor ovih oslobođenih
Strana 84
Lekovito bilje
masnih kiselina) u procesu stvaranja energije za rad mišića. Rezultati istraživanja pokazali su da ginseng
pojačava funkciju pluća tako što povećava koncentraciju kiseonika u tkivima, čime se kontroliše stvaranje
mlečne kiseline i značajno smanjuje proces anaerobne glikolize. Time se štede mišići, mišićni umor nastupa
znatno kasnije i manje je izražen, a oporavak je puno brži.
PAŽNJA!
Iako ginseng nije lek, već vrlo koristan prirodni dodatak prehrani, odnosno dodatno lekovito sredstvo,
bolesnicima koji pate od visokog krvnog pritiska i bolesti srca se preporučuje savetovanje sa lekarom o mogućoj
simultanoj primeni nužnih lekova s ginsengom. Potrebno je upozoriti na jednu karakteristiku ginsenga: niske
doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvni pritisak! Važno je nadalje, znati da je dovoljno delotvoran oblik
ekstrakta ginsenga u obliku tableta ili kapsula a najdelotvorniji je u obliku tinktura-ekstrakta Sadržaj gore
spomenutih ginsenozida u različitim alkoholnim ekstraktima nije uvek dovoljno visok ni kvalitetan. Preparati
ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan želudac, s mnogo tečnosti, jer samo tako mogu u punoj meri
manifestovati svoja lekovita svojstva
ZLATICA S KAMENA ili ZLATINJAK
Drugi nazivi:
Latinski naziv: ceterach officinarum
Opis biljke: zlatica s kamena je trajna biljka što se pruža na kamenu, odakle joj
potiče ime. Prilegla stabljika doseže dužinu do 15cm. Listovi su kožasti, odozgo
zelenkasti, a odozdo belosivi do smeđasti. Listovi su jajastog oblika, duguljasti i na
završnici tupi. Stabljike su, u stvari, stabljikasti izdanci, lastari s listovima koji
izbijaju iz korena. Listovi su uporedno raspoređeni.
Stanište: Raste po zidovima i između pločastog kamenja.
Lekoviti deo biljke: za lek sabire se stabljika bez korenja, tj. nadzemni deo biljke.
Lekoviti deo biljke: u proleće ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme
cvatnje.
Lekovito delovanje: zlatinjak pospešuje izlučivanje mokraće i znojenje, čisti krv i
pomaže u lečenju nervnih bolesti. Izvana koristi se za pripremanje obloga i melema
za razne bolesti. Za lečenje reumatičnih bolesti preporučuje se pripremanje kupke od
zlatice s kamena ili zlatinjaka.
VRBA IVA
Drugi nazivi: iva, iva vrba, maca, planinska iva, prava iva, vrbica.
Latinski naziv: salix caprea
Opis biljke: vrbe su dvodomne biljke što rastu u obliku grma ili drveta.
Svaki grm ili drvo nosi cvetove samo jednog pola. Muški cvetovi su jajastog
oblika s prašnicima žute boje, dok su ženski cvetovi vitki i valjkasti, sivozelene boje. Cvetovi nazvani »mace«pojavljuju se pre listanja. Listovi bele
vrbe nalaze se na kratkoj peteljci, dugački su, šiljasti, sitno nazubljeni i s
obiju strana obrasli srebrnosivim dlakama. Krhka vrba ima gole listove bez
dlaka. Najviše listova ima vrba iva
Stanište: raste oko bara i jezera, oko ribnjaka, uzduž reka i potoka, uz
rubove šuma, a ljudi je sade na međama livada i pašnjaka.
Lekoviti deo biljke: u proleće se s tanjih grana guli kora te režu mladice s
mladim listovima.
Lekovito delovanje: odavno je poznata kao lekovito sredstvo što snižava
groznicu i steže, umiruje bolove i pospešuje izlučivanje znoja i mokraće, a
samim time i izlučivanje otrovnih tvari iz tela. Čaj od vrbove kore posebno
se preporučuje kod reumatizma, posebno reumatizma zglobova i gihta.
Vrbova kora umiruje bolove i uništava klice te zbog toga postiže vidne
rezultate kod svih katarnih upala želuca i creva. Izvana čaj od vrbove kore
koristi se za grgljanje kod upale krajnika i zubnog mesa te za ispiranje i
obloge u lečenju rana, čireva i kožnih osipa.
Strana 85
Lekovito bilje
VRESAK KRŠKI
Drugi nazivi: brezina, gorska metvica, kameni vrijesac, konjski vrisak, mali vrisak, modra kresina, primorski
vrisak
Latinski naziv: satureja montana
Opis biljke: vresak je polugrmovita trajnica visine 20 do 40cm. Ima snažan koren iz kojeg
izbija mnogo uspravnih i razgranjenih ogranaka. Listovi su mali i uski, celovita ruba, oštro
zašiljeni a stoje po dva nasuprotno. Cvetovi su plave ili bele boje pa se prema tome razlikuju
vresak belog cveta i vresak plavog cveta. Cvetovi su sakupljeni u pazušcu listova. Čitava je
biljka pokrivena veoma kratkim dlakama i žlezdama s eteričnim uljem, što je čini jako
aromatičnom
Stanište: raste po suvim, kamenitim i toplim zemljištima kraškog područja, posebno u primorju
Lekoviti deo biljke: za lek se koristi čitava biljka što se sabire za vreme cvatnje.
Lekovito delovanje: vresak se uspešno koristi kao sredstvo protiv crevnih parazita te za lečenje
bolesti jetre i žuči, nadutosti i grčeva.
ZDRAVAC
Drugi nazivi: Ždralica, priboj.
Latinski naziv: Geranium macrorrhizum.
Opis biljke: Dugovečna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugačke, kao
prst debele rizome koji puze skoro po površini zemlje. Cvet je crvenkasto-ljubičast,
oblikom podseća na rodin ili ždralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrži etarskog
ulja, tanina i flavonskih heterozida
Stanište: Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda.
Lekoviti deo biljke: Bere se cela biljka u cvetu.
Lekovito delovanje: Tipična taninska droga, naročito rizom, gde ima najviše oporih
jedinjenja. Narodni lek za lečenje upala sluznice organa za varenje
KADULJA- ŽALFIJA
Drugi nazivi: kuš, lekovita slavulja, krstašica, žalfija.
Latinski naziv: salvia officinalis.
Eng-Sage
Opis biljke: kadulja je višegodišnja polugrmovita biljka visine 30 do 60cm.
Ima jak koren i drvenastu stabljiku. Donji delovi stabljike su drvenasti a gornji
zeljasti. Stabljika je uspravna i četverouglasta. Listovi su uski, eliptični, sitno
naborani s dugačkom peteljkom, a na stabljici nasuprotno poređani Veliki
tamnoljubičasti cvetovi skupljeni su u cvetove poput klasova koji su sastavljeni
od pršljenova. Cvet je dvousnat, a čaška i venčić imaju žlezdaste dlake
Stanište: raste divlje, po kamenitim i
neplodnim mestima, a uzgaja se i u
vrtovima.
Lekoviti deo biljke: za lek se pre cvatnje skupljaju listovi i mlade grančice
Lekovito delovanje: naziv ove biljke na latinskom upućuje nas da je
smatramo veoma lekovitom-njeno ime, naime, znači spasonosna i lekovita,
kadulja leči promuklost, čisti krv i jača živce, greje želudac, otklanja
vetrove, pomaže kod svake vrsti nahlade, katara i influence.
Žalfija deluje na čišćenje krvi i time oslobađa organizam uzročnika mnogih
bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje kod svih
zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i
vaginalnih upala.kadulja je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga
dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja
pluća kadulja taj problem rešava za par dana. Vrlo je stimulativna i podiže
tonus. Leči takođe i obolele od reumatizma i, rečeno modernim rečnikom,
antibiotik je širokog spektra. Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali
Strana 86
Lekovito bilje
efikasan hormonalni regulator Izvrstan je lek za čišćenje jetre, za bolesti bubrega i protiv noćnog znojenja. Ako
uberete sveže listove kadulje i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršćim.
Čaj spremite od jedne kašike na šolju vode. Preliti suvo lišće ključalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se
po jedna kafena šoljica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj čaj u navedenim
količinama 21 dan, između menstruacija. Za grgljanje ili vaginalno ispiranje, jedna pregršt ove biljke kuva se u
litru vode 10 minuta.
Vino od kadulje, koje se dobija kada se prstovet kadulje provri u šolji dobrog crnog vina, jača rekonvalescente.
U sezoni gripa, udišite paru nad posudom u kojoj se kuvaju žalfija, majčina dušica, lavanda i ruzmarin, a posle
inhalacije iskoristiti tečnost za kupku
ZOVA ili BAZGA
Drugi nazivi: baz, baza, bazgovina, crna bazga, crna zova, zova, zovika.
Latinski naziv: sambucus nigra
Eng-elder
Opis biljke: zovina ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10
metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmeđa, a u gornjem delu
sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Već u blizini zemlje izbijaju
postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i
veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim,
zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene.
Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žućkastobela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u početku zelene, zatim crveno-smeđe
i naposletku sjajnocrne. Bobe su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma
ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je
gorkast i aromatičan. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su
pripremljeni kao kompot ukusni.
Stanište: raste na rubovima šuma i osunčanim šumskim krčevinama. na
zapuštenim mestima i u blizini naselja.
Lekoviti deo biljke: mladi izboji i mladi listovi sabiru se u proleće,
cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od februara do novembra.
Lekovito delovanje: čaj od listova i mladica zovine ili bazge
koristi se za pospešivanje izlučivanja mokraće, nakupljene
tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i
poboljšanje krvi. čaj od cvetova bazge koristi se u lečenju
prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, početne upale pluća, jake
kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne
tuberkuloze i kod svih reumatičnih bolesti. Kora od grana i
stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se odstranjuju
poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči
vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni
i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kući uvek
bude zove. Čaj od njenih cvetova pomoći će da se preznojite
kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što je znatno olakšati
bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira
bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju
mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna
manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašičica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna
kafena šoljica-maksimalno dve-i to u većim razmacima, gutljaj po gutljaj. Zreli plodovi zove su takođe vrlo
korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više
vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo
kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.
Sok od svežih boba koristi se u lečenju neuralgije trigerninusa (neuralgija licnog živca), za jačanje, za blago
regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije
krvi.
Strana 87
Lekovito bilje
BILJNE LEKOVITE MASTI I ULJA
HEMOROIDI
Mast za lečenje hemoroida
10 g ekstrakta od lišća i kore leske,
10 g lanolina,
25 g masti od pupova topole (crna topola).
LIŠAJ
Kad vam se na koži pojavi lišaj, možete koristiti mast koja se priprema tako što se 4 velike kašike iseckanog
belog luka /češnjaka/ i 2 velike kašike iseckanog lista belog jasena /Fraxinus excelsior/ izmešaju sa 6 kašika
meda. Ovom masti treba mazati i previjati bolna mesta 3 puta dnevno. Pre svakog mazanja obrisati lišaj mlakom
kamilicom. Oblog se drži po dva sata dnevno, a tretman traje 10 dana.
URTIKARIJA
Crvene " pečate" po telu koji se javljaju kad dođe do urtikarije treba mazati biljnom masti koja se priprema po
sledećoj recepturi:
6 kašika sitno iseckanog peršunovog lista i 4 kašike sitno iseckanog lista koprive pomešamo sa 1 litrom
destilisane vode i nalijemo u bocu. Boca se drži 20 dana u hladnjaku i promućka se više puta tokom dana. Potom
se procedi i sa time se 6 dana mažu "pečati" na telu.
CRVENILO KOŽE
Lekovita mast za lečenje crvenila kože priprema se na sledeći način:
Po jedna velika kašika sitno iseckane lista bokvice (Plantago media), lista koprive-(Urtica dioica), i 50 grama
rastopljene neslane svinjske masti. Sve se ovo pomeša i kuva na pari dok se ne pretvori u kašu. Ovako
dobijenom lekovitom smesom bolna mesta se mažu tri puta dnevno, preko masti se stavi gaza i zamota zavojem.
Smesa se drži dva sata, nakon toga se skine i opere mlakom kamilicom. Na crvena i upaljena mesta tako
pripremljena lekovita mast stavlja se šest dana.
BUBULJICE
Ako vam se često pojavljuju bubuljice pokušajte ih "izlečiti" biljnom masti koju ćete napraviti tako što ćete
zagrejati jednu veliku kašiku pivskog kvasca-na pari i time mazati bubuljice ujutro, u podne i uveče po nekoliko
minuta. Ako ovo ne pomogne, pokušajte koristiti mast pripremljenu od 3 velike kašike sitno iseckanog lista
bokvice i dve kašike ulja za jelo. Sve to dobro izmešajte i stavljajte na delove lica sa bubuljicama. Ulje treba
držati po jedan sat tri puta tokom dana. Ako je potrebno da gnojnice na koži sazru, može se koristiti čaj koji se
pravi tako što se tri velike kašike sitno iseckanog lista bokvice i cveta i lista podbela /Tussilago farfara/ preliju sa
jednom litrom kipuće destilisane vode i ostavi poklopljeno 2 sata dalje od topline. Čaj se procedi i zasladi
medom. Pije se tokom dana, a na bolna mesta se stavlja 3 puta dnevno po 2 sata oblog,koji se namače svakih
pola sata. / Oblog je neproceđeni ostatak čaja./Po skidanju obloga bolna mesta obrisati mlakom kamilicom. Ovaj
recept koristite 5 dana.
SITNI GNOJNI ČVORIĆI
Za lečenje ovakvih promena na koži predlaže se sledeća biljna mast: pripremiti po dve kašike iseckanog lista
Strana 88
Lekovito bilje
kupine i lista bokvice, pa ih izmešati sa dve kašike maslinovog ulja (ili suncokretovog). Zagnojena mesta treba
namazati tim melemom tri puta na dan i držati po dva sata. Recept se koristi 4 dana.
ČIREVI
Uzeti dve glavice crvenog luka koji se sitno isecka, tome dodati 150 g ulja za jelo. Blago kuvati dok se ne dobije
kaša-mast. Njome mazati čireve više puta tokom dana,a obloge držati 2 sata. Posle skidanja preparata obrisati
čireve mlakom kamilicom. Za 2-3 dana čirevi će pući, gnoj će iscuriti, ranu očistiti i ona će zaceliti.
U lečenju čireva može koristiti i glavica crvenog luka poprečno izrezana. Stavlja se na ploču štednjaka da se
malo zapeče, skine s ploče i namaže jestivim uljem. Ovakvom polovinom ujutro previti čir. Povezati gazom i
zavojem i držati do podneva. Zatim skinuti i bolesno mesto obrisati kamiličinim čajem. Uveče postupak
ponoviti, držati celu noć. Ujutro skinuti i oprati kamilicom a potom namazati medom. Ovakvim načinom lečenja
čir mora proći za dan-dva.
ŽULJEVI
Vrlo česta i neugodna pojava,posebno na nožnim prstima, pokušajte s jednim od dva recepta:
1/ Uzmite svežu ili suvu šljivu i rasecite je. Na polutke ovih šljiva izlijte po 1/2 male kašike soka od lista
bršljana. Ovakvu polutku šljive privežite na žulj tokom noći. Tokom dve do tri večeri žulj treba da otpadne.
2/ Uzmite 1/2 glavice belog luka i očistite je i zgnječite, te time premažite žulj ujutro i uveče. Za 3-4 dana žulj
treba da otpadne.
KURJE OKO
Uzmite po 3 velike kašike izribane povrtnice i korena rena. Ovu smesu previjte komadom lanenog platna na
bolna mesta. Kurje oko prethodno namazati uljem za jelo, a oblog držati ujutro i naveče po 2 sata. Možete
koristiti i drugi recept: Uzmite 2 velike kašike sitno iseckanog belog luka i isto toliko vinskog sirćeta. Sve to
izmešajte i stavite na bolno mesto. Oblozi se drže 2 puta dnevno po 2 sata; Ako vam ne pomognu prethodna dva
recepta možete pokušati sa trećim: uzmite glavicu crvenog luka, iseckajte je i izmešajte sa istom količinom
vinskog sirćeta. Smesu stavite na bolno mesto a obloge držite 2 sata, dva put dnevno. Tretmani traju 3 dana.
ISPUCALA KOŽA
Biljni preparat pravi se tako što se 5 velikih kašika sitno iseckanog lista koprive stavi u 100 g rastopljene neslane
svinjske masti. Ova se masa kuva na pari dok se ne stvori kaša-mast i njom se maže ispucala koža više puta
tokom dana. Pre svakog mazanja obrišite kožu mlakom kamilicom. Tretman se ponavlja 5 dana.
ZANOKTICE
U lečenju zanoktica, naročito gnojnih, koristi mast koja se pravi od 2 velike kašike sitno iseckanog lista kupine,
lista petrovca/ Agrimonia eupatoria/ i 4 velike kašike meda. Sve se to izmeša i ovom smesom mažu bolna mesta.
Prsti moraju biti zavijeni tokom celog dana, a po skidanju obloga, obrišite ih mlakom kamilicom. Tretman se
ponavlja 4 dana.
NAŽULJANA KOŽA-DEKUBITUS
Ovakve povrede kože često se javljaju kod bolesnika koji dugo leže zbog nekog hroničnog oboljenja. U takvim
slučajevima može koristiti sledeći biljni preparat: uzmu se po tri velike kašike sitno iseckane bokvice, lista
kupine i lista maline. Sve se to prelije sa 200 g maslinovog ulja i pažljivo kuva na pari dok se ne pretvori u
kremu. Njome treba mazati bolna mesta 3 puta dnevno i previjati ih. Pre svakog mazanja,bolna mesta obrisati
mlakom kamilicom, a uljanu kremu držati privijenu po 3 sata. Ovaj tretman mora trajati najmanje 5 dana.
Strana 89
Lekovito bilje
MALI SAVETI O BILJKAMA
Biljna medicina upoznavanje s prirodnim lekovima:
Majka priroda je farmaceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i
koren biljaka su njeni lekovi. Biljni lekovi, ili botanički preparati, mogu da se
koriste u lečenju skoro svakog dečjeg oboljenja, s tim što su oni često jeftiniji,
bezbedniji i delotvorniji od sintetičkih lekova. Naravno, da biljni lekovi ne
mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u slobodnoj
prodaji, ali u mnogim slučajevima mogu da posluže kao dopuna
konvencionalnom načinu lečenja lekovima.
Biljni lekovi su provereni. U celom svetu, četiri od pet ljudi koriste lekovite
biljke kao osnovno sredstvo u očuvanju zdravlja. Evropski lekari se često
oslanjaju na biljne lekove, ali u SAD, lekovite biljke ne nalaze se u tako širokoj
primeni, delimično zato što se kompanije koje proizvode lekove radije odlučuju
za sintetičke lekove, koji mogu da se zaštite i prodaju, i tako donesu zaradu.
Darovi majke prirode ne mogu da se zaštite, i stoga, farmaceutske kompanije
radije proizvode i pakuju sintetičke lekove.
Iako Amerikanci više vole sintetičke lekove, oko 25 odsto svih lekova u
Americi koji se izdaju na lekarski recept sadrže aktivne sastojke biljnog porekla.
U velikom broju slučajeva, lekovi sadrže aktivne sastojke koji su sintetizovani
iz hemikalija sličnih onima koje se nalaze u biljkama. Na primer, lekovita biljka efedra sadrži efedrin, koji je
dekongestant, a mnogi lekovi za alergije i prehlade sadrže pseudoefedrin, sintetičku verziju efedrina.
I farmaceutske kompanije i savremeni travari duguju veliku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivali
svojstva različitih biljaka i pažljivo pratili rezultate njihove primene.
Na osnovu iskustva, travari su otkrili da neke biljke leče, a da su druge štetne. Mi danas shvatamo osnovne
postavke biohemije i zašto mnoga biljna sredstva deluju, ali tradicionalna biljna medicina zasniva se na
desetinama hiljada godina pokušaja i promašaja. Tradicija datira iz vremena pre pisane istorije: na groblju
neandertalskog čoveka pronađeni su dokazi upotrebe hajdučke trave, belog sleza i drugih lekovitih biljaka još
pre 60.000 godina.
Da li su lekovite biljke bezbedne i delotvorne
Postoje uznemiravajući podaci da veliki broj ljudi okleva pre nego što proguta nekoliko pilula "Tulenola", ali
zato bez razmišljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne može
da škodi. Iako je istina da je većina lekovitih biljaka bezbednija od sintetičkih lekova i da ima manje ozbiljnih
neželjenih dejstava, ukoliko se koriste na nepropisan način, lekovite biljke mogu da ispolje snažna i neželjena
dejstva kao i lekovi na lekarski recept. Neke od najtoksičnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na
primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centralnog nervnog sistema-strihnin-dobija se iz biljke
strihnos-drvo.
Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanički preparati ne moraju da se
podvrgnu strogom ispitivanju ali da dobiju odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove pre nego što se
pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Uprava klasifikuje većinu biljnih lekova kao namirnice ili dodatke hrani, a
ne kao lekove). To znači da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre
njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takođe znači da kupac treba brižljivo da se pridržava
uputstava datih u pakovanju prilikom odlučivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva će uzeti i da li je ono
bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znači da
je taj biljni proizvod u svakom slučaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju.
Strana 90
Lekovito bilje
Uporedni nazivi biljaka
Yu
Latinski
Engleski
Nemački
alge
Algae
algae
Algen, pl.
ananas
Ananas comosus
pineapple
Ananas, f
anis
Pimpinella anisum
anise
Anis, m
anezelika
Archangelica officinalis
angelica
Engelwurz, f
artičoka
Cynara scolymus
artichoke
Artischocke, f
avokado
Persea americana
avocado
Avocado, f
badem-slatki
Amygdalus communis
almond (sweet)
Mandel, f (süße)
bakalar
Gadus morhua
cod
Stockfisch, m
bambus-izdanci
Bambusa vulgaris
bamboo shoots
Bambussprossen, pl.
bamija
Hibiscus esculentus
gombo; okra
Okra, f; Rosenpappel, f
banana za jelo
Musa sapientum
banana
Banane, f; Obstbanane, f
banana za pečenje
Musa paradisiaca
plantain
Kochbanane, f
krompir-slatki
Ipomoena batata
sweet potato
Süßkartoffel, f
bazga-bobica
Sambucus nigra
elderberry
Holunderbeere, f
bjelica
Coregonus laveratus
whitefish Renke, f
blitva
Beta vulgaris var. cicla
Swiss chard;
Mangold, m
bob
Vicia faba var. major
broad bean
Saubohne, f; dicke
Bohne, f
borovica
Juniperus communis
juniper berry
Wacholderbeere, f
borovnica
Vaccinium myrtillus
blueberry; bilberry
Heidelbeere, f
bosiljak
Ocimum basilicum
sweet basil
Basilienkraut, n
brancin; lubin
Dicentrachus labrax
sea bass
Seebarsch, m
breskva
Prunus persica
peach
Pfirsich, m
brusnica
Vaccinium vitis-idaea
cowberry; foxberry
Preiselbeere, f;
buca-letnja
Cucurbita pepo
pumpkin
Gartenkürbis, m
buca-seme
Cucurbita pepo
pumpkin seed
Kürbiskern, m
buca-zimska
Cucurbita maxim
giant pumpkin
Riesenkürbis, m;
bukovača
Pleurotus ostreatus
oyster mushroom
Strana 91
Lekovito bilje
Austernpilz, m
celer
Apium graveolens
celery
Sellerie, f
celer-beli
Apium graveolens
var.dulce
blanching celery
Bleichsellerie, f
celer-koren
Apium graveolens
var.rapaceum
celeriac
Knollensellerie, f
cikla
Beta vulgaris var.
esculenta
red beet
Beete, f, rote; Rübe
cimet
Cinnamomum
cinnamon
Zimt, m
cipalj
Mugil capito
mullet
Meeräsche, f
cvetača
Brassica oleracea var.
botrytis
cauliflower
Karfiol, m
čaj-kineski
Thea sinensis
common tea
Tee, m
cicoka
Heliantus tuberosum
jerusalem artichoke
Tominambur, f
cubar
Satureja hortensis
savory
Bohnenkraut, n
dagnja
Mytilus edulis
mussel
Miesmuschel, f
datulja
Phoenix dactylifera
date
Dattel, f
dinja
Cucumis melo
melone
Zuckermelone, f
dinja-kantalupa
Cucumis melo
var.cantalup.
cantaloup
Kantalupe, f;
detelina-klice
Medicago sativa
alfalfa sprouts
Alfalfasprossen, pl.
dud-beli
Morus alba
mulberry, white
Maulbeere, f, weiße
dud-crni
Morus nigra
mulberry, black
Maulbeere, f, schwarze
dunja
Cydonia oblonga
(vulgaris)
quince
Quitte, f
đumbir
Zingber officinalis
ginger
Ingwer, m
đumbir-oraščić
Zingber officinalis
ginger nut
Ingwernuß, f
estragon; tarkanj
Artemisia dracunculus
estragon
Estragon, m
fazan
Phasianus colchicus
pheasant
"Fasan, m; Edelphasan, m
feferon
Capiscum frutescens
hot pepper
"Pfefferschotte, f;
Peperoni, pl
golub
Columba spp.
pigeon; squab
Taube, f
gospodinova krunica
Passiflora edulis
passion fruit;
Passionsfrucht, f
Strana 92
Lekovito bilje
govedo
Bos taurus
cattle
Rind, n
pasulj-beli
Phaseolus vulgaris
kidney bean-white
Bohne, f, weiße
pasulj-crni
Vigna sinenensis
cowpea
Augenbohne, f
pasulj-crveni
Phaseolus multiflorus
scarlet bean
Feuerbohne, f;
pasulj-smeđi
Phaseolus vulgaris
brown bean
Bohne, f, braun
pasulj-zlatni
Phaseolus aureus
mung bean;
Mungbohne, f;
pasulj-zlatni klice
Phaseolus aureus
mungbean sprouts
Mungbohnensprossen, pl
grašak
Pisum sativum
green pea
Erbse, f;
grdobina
Lophius piscatorius
frogfish
Angler(fisch), m
grejp
Citrus paradisii
grapefruit
Grapefruit, f
grgeč; kostreš
Perca fluviatilis
perch
Flußbarsch, m
grožđe
Vitis vinifera
grape
Traube, f
gujava-plod
Psidium guava
guava
Guave, f
guska
Anser anser
goose
Gans, f
haringa; sleđ
Clupea harengus
herring
Hering, m
heljda
Fagopyrum esculentum
buckwheat
Buchweizen, m
hlap; rarog
Palinurus vulgaris
lobster
Languste, f
hobotnica
Octopus vulgaris
octopus
Krake, m, gemeine
hren
Armoracia rusticana
horse radish
Meerrettich, m; Kren, m
jabuka
Malus silvestris
apple
Apfel, m
jabuka-tropska
Annona cherimola
cherimoya
"Cherimoja,
n;Zuckerapfel, m
jagoda-vrtna
Fragraria ananasa
strawberry;
Erdbeere, f;
Gartenerdbeere, f;
jagoda-šumska
Fragraria vesca
wild strawberry
Walderdbeere, f
jams-korijen
Dioscorea spp.
Yam
Yamswurzel, f
ječam
Hordeum vulgare
barley
Gerste, f
kadulja, zalfija
Salvia officinalis
sage
Salbei, m, echter
kakao
Theobroma cacao
cocoa
Kakao, m
kakao-maslac
Theobroma cacao
cocoa butter
Kakaobutter, f
Strana 93
Lekovito bilje
kardamon
Elletaria cardamomum
cardamon
Kardamom, n
kasatka
Anarrhiachis lupus
catfish
Katfisch, m; Seewolf, m,
kelj
Brassica oleracea
var.sabelica
kale
Grünkohl; Wintekohl;
kelj-rastika
Brassica oleracea
var.acephala
borecole
Blätterkohl, m
kelj-pupčar
Brassica oleracea
var.aspargoides
broccoli
Brokkoli;
kesten-pitomi
Castanea sativa
chestnut
Edelkastanie, f; Marone,
f"
kikiriki
Arachis hypogaea
"peanut; groundnut"
Erdnuß, f
kim, kumin
Cuminum cymicum
cumin
Kümmel, m
kim pravi
Carum carvi
caraway
Kümmel,
Wiesenkümmel, m
kit
Balenoptera musculus
whale
Wal, m
kivi-plod
Actinidia chinensis
kiwi
Kiwi(frucht), f
klinčić
Caryophyllus aromaticus
clove
Gewürznellke, f
kokos
Gallus domesticus
hen
Huhn, n
kola-seme
Cola acuminata
cola nut
Kolanuß, f
kolja
Pollachius pollachius
pollack
Steinköhler, m;
koljak
Gadus aeglefinus
haddock
Schellfisch, m
komorač
Foeniculum vulgare
fennel
Fenchel, m
konjski jezik
Hippoglosssus
hippoglossus
halibut
Heilbutt, m;
kopar
Anethum graveolens
dill
Gurkenkraut, n
kopriva
Urtica dioica
nettle
Brennessel, f
korabica
Brassica oleracea
var.gongylodes
kohlrabi;
Kohlrabi, m
koren-crni; turovac
Sczorzonera hispanica
black salsify
Schwarzwurzel, f
kostelj
Squalus acanthias
shark
Dornhai, m
krastavac
Cucumis sativus
cucumber Gurke, f
kril
Euphrausia superba
krill
Krill, m
krompir
Solanum tuberosum
potato
Kartoffel, f;
Strana 94
Lekovito bilje
kruška
Pyrus communis
pear
Birne, f
krusno drvo
Artrocarpus incisa
breadfruit tree
Brotfruchtbaum, m,
kukuruz
Zea mays
maize; corn
Mais, m
kunić
Oryctolagus cuniculus
rabbit
Kaninchen, n
kupina-plod
Rubus fruticosus
blackberry
Brombeere, f
kupus-kovrdžavi
Brassica oleracea
var.sabauda
savoy cabbage
Wirsingkohl, m;
kupus-beli
Brassica oleracea capitata
var.alba
white cabbage
Weißkohl, m
kupus-crveni
Brassica oleracea capitata
var.rubra
red cabbage
Rotkohl, m
kupus-glavati
Brassica oleracea capitata
headed cabbage
Kopfkohl, m
kupus-kineski
Brassica chinensis
chinese cabbage
Chinakohl, m;
kurkuma
Curcuma longa
turmeric; curcuma
Gelbwurz, f; Kurkuma, f
lan-seme
Linum usiattissimum
leenseed
Leinsamen, m
lazarkinja
Asperula odorata
sweet woodruft
Waldmeister, m
leca
Lens culinaris
lentil
Linse, f
limun
Citrus medica
lemon
Zitrone, f
lešnik
Corylus avellana
hazelnut; filbert
Haselnuß, f
lovor-list
Laurus nobilis
laurel; bay-leaf
Lorbeerblatt, n
lubenica
Citrullus vulgaris
water melon
Wassermelone, f
luk-beli, češnjak
Allium sativum
garlic
Knoblauch, m
luk-crveni
Allium cepa
onion
Zwiebel, f;
luk-kozjak
Allium ascalonicum
shallot
Schalotte, f;
luk-vlasac
Allium schoenoprasum
chives
Schnittlauch, m
luk-mladi
Allium fistulosus
stone leek
Frühlingszwiebel, f;
marelica kajsija
Prunus armeniaca
apricot
Aprikose, f
maslina
Olea europaea
olive
Olive, f
matičnjak
Melissa officinalis
balm; lemon balm
Zitronenmelisse, f
matovilac
Valerianella olitoria
lambs lettuce
Feldsalat, f
mazuran
Origanum majorana
majoram
Majoran, m
Strana 95
Lekovito bilje
metvica-paprena
Mentha piperita
peppermint
Pfefferminze, f
metvica-zelena
Mentha spicata
spearmint
Spearminze, f
mladica
Salmo hucho
huchen
Huchen, m;
mravinac; origano"
Origanum vulgare
oregano
Oregano, m;
mrkva
Dauctus carota
carrot
Möhre, n
muskat-cvet
Myristica fragrans
mace Muskatblüte, f;
Macis, f
muskat-oraščić
Myristica fragrans
nutmeg
Muskatnuß, f
musmula
Mespilus germanica
medlar
Mispel, f
muzgavac, mrkac
Eledona moschata
squid
Moschuseledone, f
nar; mogranj
Punica granatum
pomegranate
Granatapfel, m
narandža
Citrus sinensis
orange
Orange, f
narandža-patuljasta
Fortunella japonica
kumquat
Kumquat, m;
nektarina
Prunus persica
nectarine
Nektarine, f
nerka-crvena
Sebastes marinus red
fish
Rotbarsch, m
oblic
Rhombus maximus
turbot
Steinbutt, m
ogrozd
Ribes grossularia
goosberry
Stachelbeere, f
opuncija
Opuntia ficus-indica
prickly pear
Feigenkaktus, m
orada
Sparus auratus
gilt-poll
Goldbrasse, f
orah-australski
Macadamia ternifolia
macadamia nut;
Macadamianuß, f;
orah-brazilski
Bertholletia exelsa
brazil nut
Paranuß, f;
orah-evropski
Junglans regia
walnut
Walnuß, f
orah-kasu
Anacardium occidentale
Cashew nut
Kaschunuß, f
orah-kokosov
Cocos nucifera
coconut
Kokosnuß, f
orah-pekan
Carya pecan
pecan nut
Pekannuß, f
palma-orascic
Orbignya speciosa
babassu nut
Babassunuß, f
pamuk-seme
Gosypium hirsutum
cotton seed
Baumwollsamen, pl
papaja
Carica papaya
papaya
Papaya, f;
paprika-crvena
Capiscum annum
red pepper
Paprika, m, rot
paprika-ljutica
Capiscum spp.
Cayenne pepper
Cayenepfeffer, m
paprika-zacinska
Capiscum annum
Spanish pepper
Gewürzpaprika, m
Strana 96
Lekovito bilje
paprika-zelena
Capiscum annum
green pepper
Paprika, m, grün
paštrnjak
Pastinaca sativa
parsnip
Pastinake, f
patlidžan
Solanum melanogena
egg-plant
Aubergine, f;
pelin
Artemisia absinthium
absinth(e)
Absinth, m
peršun
Petroselinum crispum
parsley
Petersilie, f
pistacija-oraščić
Pistacia vera
pistachio nut
Pistazie, f
pismolj
Merlangius merlangus
whiting
Wittling, m
poriluk
Allium porrum
leek
Porree, m; Lauch, m
prokulica
Brassica oleracea
gemmifera
Brussels sprouts
Rosenkohl, m
proso
Panicum miliaceum
millet
Hirse, f, echte;
pšenica
Triticum vulgare
wheat
Weizen, m
pšenicne-klice
Triticum aestivum
wheat germ
Weizenkeime, pl
rabarbara
Rheum rhaponticum
rhubarb
Rhabarber, m
radić-divlji; cikorija
Cichorium intybus
wild chicory
Zichorie, f, wilde
rajčica paradajz
Lycopersicum
esculentum
tomato
Tomate, f
raž
Secale cereale
rye
Roggen, m
repa
Brassica napus
napobrassica
rutabaga
Kohlrübe, f;
repa-bela
Brassica rapa var.rapifera
turnip
Wasserrübe, f
repica-uljana
Brassica napus oleifera
rape; colza
Raps, m
ribiz-crni
Ribes nigrum
black currant
Johannisbeere, f,
schwarze
ribiz-crveni
Ribes rubrum
red currant
Johannisbeere, f, rote
riza
Oryza sativa
rice
Reis, m
rogač
Ceratonia siliqua
carob
Karobe, f
rotkva
Raphanus sativus
radish; daikon
Rettich, m; Radi, m
rotkvica
Raphanus sativus radicula
little radish
Radieschen, n;
ruzmarin
Rosmarinus officinalis
rosemary
Rosmarin, m
salata-cikorija
Cichorium intybus
foliosum
endive
Salatzichorie, f
Strana 97
Lekovito bilje
salata-zimska
Cichorium endivia
escarole
Winterendivie, f
salata-glavatica
Lactuca sativa capitata
head lettuce
Kopfsalat, m
salata-ledena
Lactuca sativa
Iceberg lettuce
Eis(berg)salat, m
salata-potočnica
Nasturtium officinale
water cress
Brunnenkresse, f
salata-vrtna
Lepidium sativum
garaden cress
Gartenkresse, f
sezam-seme
Sesamum indicum
sesame seed
Sesamsamen, m
sinjac; deverika
Abramis brama
bream
Brassen, m
sipa
Sepia officinalis
cuttlefish
Tintenfisch, m
skuša; lokarda
Scomber scombrus
mackerel
Makrele, f
slačica-bela
Sinapis alba
white mustard
Senf, m, weißer
slačica-crna
Brassica nigra
black mustard
Senf, m, schwarzer
sladić
Glychyrhiza glabra
liquorice
Süßholz, n
smokva
Ficus carica
fig Feige, f
soja-klice
Glycine maxima
soybean sprouts
Sojasprossen, pl
soja-zrno
Glycine maxima
soybean
Sojabohne, f
srčanka
Cardium edule
cockle
Herzmuschel, f
suncokret-seme
Helianthus annuus
sunflower seed
Sonnenblumenkern, m
šafran
Crocus sativus
saffron
Krokus, m
šampinjon
Agaricus bisporus
mushroom
Champignon, m
šećerna trska
Saccharum officinarum
sugar cane
Zuckerrohr, n
šipak
Rosa canina
rose hip
Hagebutte, f
škamp
Nephros norvegicus
shrimp
Scampi, pl
šljiva
Prunus domestica
plum
Pflaume,f
šljiva-kaki
Diospyros kaki
kaki
Kakipflaume, f
šljiva-okrugla
Prunus institita italica
greengage
Reneklode, f
šparoga
Asparagus officinalis
garden asparagus
Spargel, m
špinat spanać
Spinacia oleracea
spinach
Spinat, m
tapioka, manioka
Manihot esculenta
tapioca
Maniok, m
tartuf; gomoljača
Tuber spp.
truffle
Trüffel, f
Strana 98
Lekovito bilje
trešnja
Prunus avium
cherry
Kirsche, f, (süß)
vanilija
Vanilla plantifolia
vanilla
Vanille, f, echte
višnja
Prunus cerasus
sour cherry
Sauerkirsche, f
vrganj
Boletus edulis
cepe
Steinpilz, m
zob
Avena sativa
oats
Hafer, m
Uporedni nazivi biljaka, Latinsko-Engleski
A do O
Achillea millefolium-Yarrow, White
Acorus gramineus ‘Licorice’-Flag, Licorice
Allium x proliferum-Onion, Egyptian Walking
Allium fistulosum-Onion, Welsh
Allium schoenoprasum-Chives, Common
Allium tuberosum-Chives, Garlic
Aloysia triphylla-Lemon Verbena
Alternanthera lahmannii-Borrachera
Althaea officinalis-Marshmallow
Angelica archangelica-Angelica
Apium graveolens-Celery, Cutting
Arnica chamissonis-Arnica, American
Artemisia abrotanum-Southernwood
Artemisia absinthium-Wormwood
Artemisia dracumculus 'Sativa'-Tarragon, French
Artemisia vulgaris-Mugwort
Atropa belladonna-Belladonna
Balsamita major (see Tanacetum balsamita -Costmary)
Belamcanda chinensis-Blackberry Lily
Chamaemilum nobile-Chamomile, Roman
Chrysanthemum balsamita (see Tanacetum balsamitaCostmary)
Chrysanthemum cinerariifolium (see Tanacetum
coccineum-Pyrethrum)
Chrysanthemum parthenium (see Tanacetum
parthenium-Feverfew)
Cochlearia officinalis-Scurvey Grass
Conium maculatum-Poison Hemlock
Cryptotaenia japonica-Mitsuba
Cymbopogon citratus-Lemon Grass
Cymbopogon nardus-Citronella Grass
Echinacea purpurea-Echinacea purpurea
Elettaria cardamomum-Cardamom
Ephedra nevadensis-Ephedra
Foeniculum vulgare-Fennel, Common
Foeniculum vulgare 'Rubrum'-Fennel, Bronze
Ginkgo biloba-Ginkgo / Maidenhair Tree
Glycyrrhiza glabra-Licorice
Glycyrrhiza uralensis-Licorice, Chinese
Houttuynia cordata-Houttuynia
Hydrocotyle asiatica-Gotu Kola
Hypericum perforatum-St. Johnswort
Hyssopus officinalis-Hyssop
Indigofera tinctoria-Indigo, True
Justica pectoralis-Justica
Laurus nobilis-Bay Laurel
Lavandula x intermedia 'Dutch'-Lavender, Dutch
Lavandula x intermedia 'Grosso'-Lavender, Grosso
Lavandula x intermedia 'Provence'-
P do Z
Parietaria officinalis-Pellitory of the Wall
Pelargonium x nervosum-Ginger Geranium
Pelargonium x nervosum-Lime Geranium
Pelargonium capitatum-Attar of Rose Geranium
Pelargonium citronellum-Mabel Grey Geranium
Pelargonium citrosum-Citrosa Geranium
Pelargonium crispum-Lemon Geranium
Pelargonium denticulatum-Fernleaf Geranium
Pelargonium fragrans-Nutmeg Geranium
Pelargonium graveolens-Rose Geranium
Pelargonium graveolens 'Robers Lemon Rose'-Rober's
Lemon
Rose Geranium
Pelargonium grossularioides-Coconut Geranium
Pelargonium odoratissimum-Apple Geranium
Pelargonium radens-Skeleton Rose Geranium
Pelargonium tomentosum-Peppermint Geranium
Petroselinum crispum var. crispum-Parsley, Curled
Petroselinum crispum var. neapolitanum-Parsley, Italian
Phyla scaberrima-Aztec Sweet Herb
Piper kadsura-Pepper, Japanese Black / Kadsura Pepper
Piper lolot-Pepper, Lá Lôt
Piper nigrum-Pepper, Black
Plectranthus amboinicus-Oregano, Cuban
Plectranthus amboinicus-Oregano, Cuban, Variegated
Plectranthus purpuratus-Vick's Plant
Pogostemon cablin-Patchouli
Polygonum multiflorum-Fo-Ti / Elixir of Life
Polygonum odoratum-Cilantro, Asian
Poterium sanguisorba (see Sanguisorba minor-Burnet, Salad)
Prunella vulgaris-Self-Heal
Rosmarinus officinalis ‘Blue Spire’-Rosemary, ‘Blue Spire’
Rosmarinus officinalis 'Escondido'-Rosemary, 'Escondido'
Rosmarinus officinalis f. erectus 'Miss Jessop's Upright'
Rosemary, 'Miss Jessop's Upright'
Rosmarinus officinalis var. angustifolia 'Beneden Blue'
Rosemary, 'Beneden Blue'
Rosmarinus officinalis var. lavandulaceus Rosemary, Trailing
Rosmarinus officinalis var. pubescens f. roseus 'Majorca Pink
Rosemary, 'Majorca Pink'
Rosmarinus officinalis var. ridigus 'Tuscan Blue'-Rosemary,
'Tuscan Blue'
Rumex acetosa-Sorrel, Garden
Rumex sanguineus-Bloodwort
Rumex scutatus-Sorrel, True French
Ruta graveolens-Rue
Salvia apiana-Sage, White
Salvia clevelandii-Sage, Cleveland's
Strana 99
Lekovito bilje
Lavender, Provence
Lavandula angustifolia-Lavender, English
Lavandula dentata-Lavender, French
Lavandula lanata x Lavandula dentata Lavender, Silver Sweet
Lavandula multifida-Lavender, Fernleaf
Leonurus cardiaca-Motherwort
Levisticum officinale-Lovage
Limnophila aromatica-Rau Om
Lippia dulcis-(see Phyla scaberrima-Aztec Sweet Herb)
Lippia graveolens-Oregano, Mexican
Lippia micromeria-Oregano, Dominican
Marrubium vulgare-Horehound
Matricaria parthenium (see
Tanacetum parthenium-Feverfew)
Matricaria recutita-Chamomile, German
Melissa officinalis-Lemon Balm
Melissa officinalis-Lime Balm
Mentha x piperita-Mint, Chocolate
Mentha x piperita-Mint, Lavender
Mentha x piperita-Mint, Peppermint
Mentha aquatica-Mint, Lemon
Mentha aquatica-Mint, Lime
Mentha aquatica-Mint, Orange
Mentha niliaca-Mint, Egyptian
Mentha pulegium-Pennyroyal, English
Mentha species-Mint, Basil
Mentha spicata-Mint, Spearmint
Mentha suaveolens-Mint, Apple
Mentha suaveolens 'Variegata'-Mint, Pineapple
Nashia inaguensis-Moujean Tea
Nepeta cataria-Catnip
Nepeta cataria-Catnip, Lemon
Ocimum basilicum-Basil, Large Leaf Sweet
Ocimum basilicum-Basil, Genovese Sweet
Ocimum basilicum 'Mrs. Burns'-Basil, 'Mrs. Burns'
Ocimum basilicum 'Purple Ruffles'-Basil, 'Purple Ruffles'
Ocimum basilicum 'Siam Queen'-Basil, Thai 'Siam Queen'
Ocimum gratissimum-Basil, East Indian
Ocimum kilimandscharicum x Ocimum basilicum 'Dark Opal
Basil, African Blue
Ocimum sanctum-(see Ocimum tennuifloum-Basil, Holy
Ocimum tennuifloum-Basil, Holy
Origanum majorana-Marjoram
Origanum x majoricum-Oregano, Turkish
Origanum onites-Oregano, Cretan
Origanum syriacum-Oregano, Syrian (Za’atar / Bible
Hyssop)
Origanum species-Oregano, Italian
Origanum vulgare ssp. hirtum-Oregano, Greek
Salvia discolor-Sage, Peruvian
Salvia divinorum-Sage, Diviner's
Salvia dorisiana-Sage, Fruit Scented
Salvia elegans-Sage, Pineapple
Salvia fruticosa-Sage, Greek
Salvia judacea-Sage, Judean
Salvia leucantha-Sage, Mexican
Salvia mellifera-Sage, Black
Salvia officinalis 'Berggarten'-Sage, Berggarten
Salvia officinalis 'Holt's Mammoth'-Sage, 'Holt's Mammoth'
Sanguisorba minor-Burnet, Salad
Satureja biflora-Savory, Lemon
Satureja hortensis-Savory, Summer
Satureja montana-Savory, Winter
Satureja thymbra-Za'atar Rumi / Roman Hyssop
Silybum marianim-Milk Thistle
Spilanthes acmella-Toothache Plant
Stachys byzantina (see Stachys lanata)-Lamb's Ear
Stachys lanata-Lamb's Ear
Stevia rebaudiana-Sugerleaf
Symphytum officinale-Comfrey
Tagetes lucida-Tarragon, Spanish
Tanacetum balsamita-Costmary
Tanacetum coccineum-Pyrethrum
Tanacetum parthenium-Feverfew
Tanacetum vulgare-Tansey
Thymbra capitata-Conehead Thyme
Thymus x citriodorus-Thyme, Golden Lemon
Thymus x citriodorus-Thyme, Lemon
Thymus herba-barona-Thyme, Caraway
Thymus praecox subsp. arcticus-Thyme, Creeping Pink
Thymus praecox subsp. arcticus 'Lanuginosus'-Thyme,
Wooly
Thymus pulegioides-Thyme, Pennsylvania Dutch Tea
Thymus vulgaris-Thyme, English
Thymus vulgaris-Thyme, English Wedegwood
Tulbhagia violacea-Society Garlic
Tulbhagia violacea-Society Garlic, Tricolor
Turnera ulmifolia-Damiana, Large-Leaf
Valeriana officinalis-Valerian
Verbena officinalis-Vervain
Viola odorata-Violet, Sweet
Vitex agnus-castus-Chaste Tree
Strana 100

UMOSTART GNOJIVO

- Bugenvila

ovdje - Sjemenarna

Mortonijc Plus

- Bugenvila

Kliknite za pregled glasnika

SENAD BROSURA 25.01.2014.indd