KOSMO P.b.b. Verlagspostamt 1020 GZ 09Z037990M 0 6 / 2 014 | I Z D A N J E B R . 5 4 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W . K O S M O . A T 14 NA STRANICA POPLAVE O EKSKLUZIVN NA BALKANU REPORTAŽA: Obišli smo područja najteže pogođena poplavama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. Novo: LUksUzNo NegovaNa, MoMeNTaLNo PoBoLJŠaNa kosa. PRVA PREMIJUM-ULJA ZA KOSU „GLISS KUR“. -REPAIR SA BLAGOTVORNIM ULJIMA ZA NEGU KOSE MILIONSKI SJAJ SA GLANC-ELIKSIROM BOGATA HRANLJIVA NEGA S CVETNIM NEKTAROM POKLON JENO UČEŠĆE !* Hyundai ix35 Inspiracija. Koja je postala stvarnost. Jedan Hyundai je mnogo više od zbira svojih delova. Ono što njih povezuje jeste inspiracija. Iskra koja obično pretvara u jedinstveno. Fascinantan izgled, spojen sa srcem od čistog vozačkog zadovoljstva. Sada dostupan i kao 2.0 CRDi automatik, sa 136 KS i 4WD! Novi Hyundai ix35 Life - sada od € 19.990,-**! Rezervišite odmah probnu vožnju preko www.hyundai.at GARANCIJA BEZ OGRANICENJA KILOMETRAŽE! GODINE Hyundai ix35 Kategorie SUV * Pri finansiranju novog auta Hyundai ix35, leasing ugovor biće dodatno umanjen za € 1.000,- učešća (avansa). Akcija važi do 30.06.2014 u slučaju finansiranja novog vozila ili u slučaju jednodnevne registracije preko kompanije Denzel Leasing GmbH. Važi kod svih Hyundai partnera koji učestvuju u akciji. Rok otplate od 36 do 60 meseci. Bonitet je preduslov. ** Bonus od € 500,- za modele Life i Life Plus / € 1.000,- za modele Premium i Style već je uračunat u cenu. Ponuda važi kod svih Hyundai partnera koji učestvuju u akciji dokle god vozila ima na lageru, odn. do opoziva. U navedenu cenu već je uključena dilerska provizija. U ponudi su benzinski motori od 135 KS i 166 KS, kao i dizel motori od 116 KS, 136 KS i 184 KS, u varijanti 2WD i 4 WD. CO2: 135 - 188 g/km, NOx: 5,4 - 146 mg/km, potrošnja: 5,2 l dizela - 8,1 l benzina/100km. Simboličan prikaz modela. 06 IZ VODENOG PAKLA: Ekipa našeg magazina obišla je područja uništena poplavama u BiH, Hrvatskoj i Srbiji i napravila 34 HÄUPL: Bečki gradona- ekskluzivnu fotočelnik govori za KOSMO. reporatažu... 42 ENERGIJA: Alternativni izvori dobijanja energije 92 KOSMO U POSETI: Novinarka Sanja Vlahović-Zajić posetila je hrvatsku fudbalsku reprezentaciju na pri64 EMINA JAHOVIĆ: Peva- premama u Bad Tatzčica međunarodne karijere mannsdorfu. KARIJERA 60 Sunce kao lek 48 Karijera u Saveznoj vojsci KOSMO je razgovarao sa Christianom Benischem (30), narednikom i podoficirom, o njegovoj karijeri u Vojsci. Sunce je veoma bitno za fizičko i mentalno zdravlje čoveka. Pročitajte više o tome kako nam može koristiti, ali i naštetiti. KUHINJA 62 Sladoledi i letnje poslastice 50 Ivica Zeba, uspešni privrednik Vlasnik i poslovođa nekoliko specijalizovanih radnji za naočare, Ivica je ostvario svoj životni san. Fotos: Getty Images, iStock, zVg ZDRAVLJE STYLE 54–57 Leto u modi U ovom broju donosimo pregled najboljih sredstava za zaštitu kože od sunca, a zatim i kratku priču o dizajnerki Leni Hoschek. Ulepšajte toplo leto brzim, lakim i laganim za pripremu sladoledima. STARS 66 The moćne Frajle Novosadski ženski akustični bend The Frajle gostovao je u Beču. S vatrenim gospođicama razgovarali smo nakon koncerta. ZNANJE 82 Atentati Na Adolfa Hitlera pokušano je više atentata, a u našem tekstu možete pročitati o bogatoj istoriji ove vrste političkog obračuna, te se obavestiti o tome koji su atentati ušli u istoriju. SPORT 90 Mountinbikeing u Beču Sa stručnjakom za planinski biciklizam Slavicom Seidel isprobali smo nekoliko ruta za mountinbiking do kojih iz centra Beča lako možete stići prevozom. KOSMO 05 C O V ER Piše: Dragomir Janjić Fotografije: Peter Provaznik EKSKLUZIVNO. Najveće poplave u posljednjih 120 godina pogodile su velike dijelove Balkana. Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija još uvijek se bore s posljedicama vodene katastrofe. Novinarski tim magazina KOSMO obišao je pogođena područja! POPLAVE NA 06 KOSMO A BALKANU KOSMO 07 Na inicijativu Darka Markovića (desno) u Beču je za samo jedan vikend prikupljeno preko 350 tona humanitarne pomoći za Bosnu i Hercegovinu. C O V ER 08 KOSMO Ova mlada dama došla je iz Italije kako bi pomogla rodnom mjestu. Dan i noć je u pokretu i selo ručno čisti od uginule stoke. VELINO SELO. U selu kod Bijeljine voda je dostizala do sedam metara. Prići mu se moglo samo čamcem i traktorom. KOSMO 09 C O V ER SEMBERIJA: Ovo nije Drina, već poplavljene njive. Oranice bi se mogle oporaviti tek za četiri godine. 10 KOSMO KLIZIŠTE NA MAJEVICI. Prema informacijama koje smo dobili u Tuzli, u Tuz lanskom kantonu ima oko 1.500 klizišta, a u samom gradu čak oko 500. BIJELJINA. „Niko se o nama ne brine!“ Ovo su riječi koje smo svuda mogli čuli. Žena na lijevoj slici pokazala nam je podlaktice prekrivene crvenim osipom od zaraženih ručnika koje su dobili KOSMO od općinskih vlasti. Na desnoj slici mogu se vidjeti prostorije u kojima izbjeglice spavaju. 11 C O V ER Ovo su ježevi. Ovim metalnim konstrukcijama i vrećama bacanim iz helikopteara, u Vidovicama se pokušala zaustaviti podivljala Sava. 12 KOSMO NASIP KOD ORAŠJA. Na širini od oko 70 metara Sava je probila nasip i potpuno potopila selo Vidovice u blizini Orašja. ŽIVOT NA NASIPU. Probijeni nasip nije im mogao spasiti kuće, ali im je ipak spasio život. Mještani Vidovica sada ovdje žive sa svojom stokom. KOSMO 13 C O V ER GUNJA. Na putu u ovo mjesto ušli smo u područje pod karantenom. Na ulazu i izlazu iz zaštićenog područja svi putnici i naše vozilo morali su biti dezinficirani. U Areni smo naišli na Stanka Stankovića (77) koji živi u Beču, a potječe iz Obrenovca. Ispričao nam je kako je dva dana prije poplave kupio nov namještaj za svoju kuću. 14 KOSMO BEOGRAD. Beogradska arena utočište je izbjeglima iz Obrenovca i okoline. U samo par dana dvorana je bila ispunjena humanitarnom pomoći. Grozdana Vidačak iz Crvenog križa Srbije, koja je od prvog dana s evakuiranima u Areni, zamolila nas je za samo jednu stvar: HUMANITARNU POMOĆ! KOSMO 15 OBRENOVAC C O V ER 16 KOSMO Š Heroji imaju mnogo lica leperi s 800 tona životnih namirnica došli su u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Ovo su omogućili brojni humanitarci i dobrovoljni pomagači u Austriji i na Balkanu. Četvrtak je, 22. maj. Skladište u Korneuburgu polazna je tačka 60-satnog putovanja u Bosnu i Hercegovinu. Prvi veliki konvoj iz Beča s deset šlepera sadrži namirnice neophodne za preživljavanje: vodu u flašama, dugotrajne prehrambene namirnice, alat i artikle za bebe. U konvoju su i radnici Samariterbunda i socijalne organizacije iz BiH Pomozi. ba, nekolicina novinara te inicijator akcije pomoći za žrtve poplava u Bosni i Her- cegovini Darko Marković sa svojim kolegom Ahmedom Husagićem. Poziv za donacije na Facebooku kojeg je objavio Marković brzo se ravio u veliku akciju pomoći. U svim saveznim pokrajinama spontano su se počele sakupljati velike količine važnih životnih namirnica koje su se onda predale skladištima Samariterbunda. Zoran Aleksić, predsjednik Saveza Srba u Austriji, organizirao je s Arbeiter-Samariter-Bundom Austrije akciju pomoći za Srbiju. Samariterbund dugoročno pomaže Robu iz konvoja pomoći sortiraju stotine dobrovoljnih pomagača i utovaraju je u minibuse. Humanitar- na organizacija Pomozi.ba preuzima ovu robu u Bosni i dijeli je u manjim i zabačenijim selima. „Pomoć dostavljamo i ljudima koji nisu mogli ili htjeli napustiti svoje domove“, objašnjava Marković. Samariterbund Salzburg i Tirol odvezao je uz to i vlastiti konvoj potrebnih namirnica u poplavljena područja. Cilj ovoga konvoja bila su Udruženje žena u Doboju (u Bosni i Hercegovini) i Dom Šabac (u Srbiji). U Srbiji je saradnja ostvarena i s IDC-om, organizacijom djelovanja sličnog Samariterbundu. „Zahvaljujem se svim donatorima, firmama i svim pomagačima Samariterbunda, bilo da su profesionalci ili volonteri, na ovoj sjajnoj podršci“, rekao je Reinhard Hundsmüller, savezni direktor Arbeiter-SamariterBunda Austrije. Još jedan projekt Samariterbunda otišao je u poplavljeni region: tehničari hidraulike pokušavaju s lokalnim nevladinim organizacijama organizirati dugoročne projekte obnove. Donacije za dugoročne projekte obnove u Bosni i Hercegovini i Srbiji: Arbeiter-Samariter-Bund Österreichs IBAN: AT97 1200 0006 5412 2001 BIC: BKAUATWW Kennwort: Fluthilfe Balkan Dodatne informacije: www. facebook.com/samariterbund i www.samariterbund.net KOSMO 17 C O V ER Darko Marković, samostalni djelatnik podrijetlom iz Tuzle, prvi je pokrenuo inicijativu za pomoć žrtvama u BiH. Bečki heroji Piše: Petar Rosandić Fotografije: Radule Božinović LJUDSKOST. Stefan Došić i Darko Marković među prvima su pokrenuli prikupljanje pomoći za žrtve poplava u Srbiji i Bosni na području Beča. Nisu ni slutili kakav će val solidarnosti i ljudskosti time izazvati. K ada su se pojavile prve slike i videozapisi poplava iz Bosne i Srbije, a nedugo zatim i iz Hrvatske, fotografije ove nevolje uznemirile su i iseljenike tih zemalja u dijaspori. Iako su humanitarne institucije i udruženja poput Crvenog križa diljem svijeta počele formirati inicijative za prikupljanje pomoći pogođenim područjima, u Beču je val pomoći za BiH, Hrvatsku i Srbiju započet inicijativama privatnih osoba. Tek nakon što su privatne osobe svojim vlastitim angažmanom i prikupljanjem 18 KOSMO pomoći upozorile na očajnu situaciju u poplavljenim područjima Balkana, počele su se aktivirati i veće humanitarne institucije, ali i austrijski mediji koji su se – ovaj put – „razbudili“ tek nakon brojnih pisama i apela iz naše zajednice da se poveća medijski prostor posvećen poplavama na Balkanu. Među njima se našlo i pismo redakcije KOSMO u kojem smo zamolili naše kolege iz austrijskih medija da, s obzirom na cjelokupnu situaciju, senzibiliziraju svoje čitatelje, slušatelje i gledatelje za temu poplava na Balkanu. U slučaju bosanskohercegovačko zajednice u Austriji, sve je počelo jednim običnom statusom na društvenoj mreži Facebook. „Raja, šta ćemo? Odnijela poplava šalu, da napravimo neku akciju?“, napisao je na Facebooku Darko Marković, samostalni djelatnik podrijetlom iz Tuzle. Što je na početku djelovalo kao običan status na Facebooku, izraslo je u ozbiljnu humanitarnu inicijativu koja je nadmašila i očekivanja onih koji su je pokrenuli: tako su građani iz Beča skupili nešto više od 700 tona namirnica, higijenskih potrepština i vode, a u Bosnu i Hercegovinu je pomoć dovezlo čak 30 šlepera. „Kad smo vidjeli slike poplava, imali smo osjećaj da nešto moramo učiniti. Ja sam vjerovao da ćemo, u najboljem slučaju, poslati dva kamiona u Bosnu, ali ovo što se dogodilo je naprosto nevjerojatno“, kaže Marković. Navala na Facebooku Iznenađen je i Ahmed Husagić koji je također sudjelovao od početka za pokretanje pomoći Bosni i Hercegovini. „Nakon što je Darko napisao status na Facebooku, mi smo se sastali i među nama podijelili zadatke. Nevjerojatno je „Vjerovao sam da ćemo u najboljem slučaju napuniti dva kamiona pomoći. Ovo što se dogodilo naprosto je nevjerojatno!“ Darko Marković, inicijator akcije pomoći za BiH Mladi Stefan Došić (dolje u sredini) i njegovi prijatelji prvi su organizirali pomoć za žrtve poplava u Srbiji. 30 šlepera odvezlo je pomoć za žrtve poplava u BiH. kako sve se razvilo i svugdje se osjeća onaj pozitivni naboj u ljudima. Ovo je moralo uspjeti“, kaže Husagić. Prikupljanje pomoći za žrtve poplava u Srbiji je također počelo na socijalnim mrežama, a baš kao i u slučaju Bosne i Hercegovine, sve je proizašlo iz privatne inicijative. Stefan Došić (22), mladi glazbenik iz Beča, bio prvi koji je na poznatoj socijalnoj mreži osnovao stranicu pod nazivom „Akcija pomoći za žrtve poplava u Srbiji“, a na koju se odazvalo četiri tisuće ljudi. Pritom su ga podržali njegovi suradnici Jelena Todorović, Stefan Vasić i Goran Ivičić, a s vremenom i sve više Mladima se priključio i Franz Prokop, kotarski načelnik Ottakringa, šesnaestog bečkog becirka. PROČITAJTE JOŠ... volontera koji su se uključili u akciju. „Čim smo vidjeli što se zbiva u našoj domovini, znali smo da moramo nešto učiniti. Budući da na internetu još nije postojala stranica za pomoć ugroženima, odmah sam osnovao stranicu“, kaže Došić. Sakupljanje pomoći počelo je u omladinskom centru u Bürgergasse 24, a u međuvremenu se iz desetog bečkog okruga preselilo u Koppstraße 26, gdje su do zaključenja ovog izdanja još djelovali volonteri koji su primali donacije. Radnička komora poslala šleper pomoći Nema stajanja Radnička komora Beča pridružila se naporima za prikupljanje pomoći područjima ugroženim od poplava u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji. U vrlo kratkom vremenu prikupljen je šleper pomoći, kao i 730 evra gotovine od zaposlenih, plus dodatnih 50 evra od strane građevinskih radnika koji su upravo radili u centrali Radniče komore. Prikupljene stvari i namirnice otišle su u Orašje, Tolisu i Odžak. Prikupljene su konzervisane namirnice, dugotrajno mleko, sredstva protiv komaraca, gumene čizme za odrasle i decu, sredstva za prvu pomoć, lekove, čarape za odrasle i decu, higijenska sredstva (vlažne maramice, toalet papir, šamponi i sapuni), donji već za odrasle i decu, vreće za spavanje, ćebad, vodu za piće, odeću, a zatim i radnu odeću, rukavice, ašove itd. wien.arbeiterkammer.at „Oko transportnih papira najviše su nam pomogli ambasada i konzulat Republike Srbije, a sama akcija ne bi bila moguća bez ljudi koji su to sa mnom pokrenuli, kao i brojnih volontera koji su odradili golemi posao“, kaže Došić. „Dok god bude trebala pomoć, mi ćemo nastaviti našu akciju. Nema stajanja”, zaključuje mladi humanitarac. Zaposlenici AK-a među prvima su pomogli žrtvama. Prikupljena pomoć otišla je u Orašje, Tolisu i Odžak. KOSMO 19 Ilustracija: Aleksandar Kostić Neki novi klinci: „Mama, kupi mi Conchitu!“ Dugo, toplo leto mami! A A T E NK Odmor zove umorne... Fotos: Radule Božinović Redaktion: Vera Marjanović VISINSKE PRIPREME. Na tri sedmice godišnjeg odmora čeka se već mesecima. Štedi se novac, planira se, ali često nedostaje koja hiljadarka za neku egzotičnu destinaciju. Kriza pritisla, šta da se radi! Našim ljudima starije generacije uvek ostaje zavičaj i velelepne kuće izgrađene u vreme kad je bilo više para. Mladi, pak, nađu način da stignu do mora i ludih žurki. KOSMO radoznalo pita: „Gde ćete na godišnji odmor?“ Milka HUBER (59), domaćica Miloš KAPETANOVIĆ (53), instalater Goran PETROVIĆ (41), vozač Daliborka JOVIĆ (33), spremačica „Četiri godine nisam išla na odmor jer sam, čekajući penziju, sve vreme na AMS-u. Država me izdržava, a ako napustim zemlju neću imati nikakva primanja. Nisam se usudila da putujem krišom zbog kontrola...“ „Idem u Srbiju na tri sedmice. Ako snaja i sin odu na more, supruga i ja ćemo čuvati unučiće i to mi je najlepši odmor. Poslednji put sam bio na moru pre dvadeset godina. Ali, ne žalim se...“ „Idem u rodni kraj... Tamo mi je najlepše, a mogu da odem samo jednom godišnje. Jedva čekam da ništa ne radim... Ne privlači me more. Najlepše mi je u mom dvorištu, sa prijateljima, uz prasence na ražnju.“ „Idem u Srbiju kod roditelja. Dete mi je malo, pa će mi najbolje biti tamo. Kad malo poodraste, ići ćemo na more. Tome se već sada radujem, jer nisam nikad bila na moru, pa ćemo zajedno otkrivati njegove lepote...“ Safet REDŽEPI (45), poslastičar Ante GALE (41), fudbalski trener Miroslav VIGNJEVIĆ (44), moler Momir JOVANOVIĆ (35), vozač autobusa „Idemo u Tursku ili u Albaniju na more. U Albaniji je voda čista i plaže su lijepe, a i u Turskoj je odlično. Supruzi se više dopada Albanija, jer zna jezik, a ja znam i turski. Ipak, ja sam muž i odlučiću gdje ćemo ljetovati.“ „Ići ću sa obitelji u Tomislavgrad, gdje nam je kuća. More nam je udaljeno samo pola sata, a u blizini imamo i jezero. Bili smo ranijih godina u Španiji i u Grčkoj, ali kod kuće je najljepše.“ „Neću putovati. Imam puno posla u Beču. Porodica će ići na more, Hrvatska ili Crna Gora. Ja više volim zimu. Posebno uživam u skijanju, pa ću vjerovatno u zimskoj sezoni otići negdje na snijeg.“ „Ići ću malo u rodni Bogatić kod Šapca, a onda u Grčku na more. Da mogu da biram, ceo odmor bih proveo kod kuće, jer mi je tamo najlepše. Ipak, zbog porodice makar svake druge godine idem na more.“ KOSMO 21 S AT IR A Piše: Darko Markov Crta: Aleksandar Kostić Nasi i njihovi moj do mojega POSTROJAVANJE. Od kako znam za sebe, večito to slušam. Još k’o detetu mi govorili da ne idem kod pokojnog teče u goste, zato što je – njihov. Koji su to njihovi, nisam do dan danas s’vatio. C ovek bio mnogo dobar, kupov’o mi sladoled i davao pare. Kada je umro, pola familije mu nije došlo na sahranu, jer nije naš. A koji su to naši, ni to nisam nikada saznao. A tek kad sam stig’o u Beč! Mislio ja ispočetka da toga ovde nema. Kad ono – ‘oćeš! Svaki dan, evo već 30 godina, odgovaram na ista pitanja. Ko sam, šta sam, odakle sam, je l’ mi lepo ovde, je l’ mi deca pričaju samo nemački, je l’ sam njihov, ili naš, je l’ sam prvi put ovde video toplu vodu, je l’ sam im zahvalan na svemu...? Kako god da odgovorim, uvek nekom nije pravo. Ili se bune naši ili njihovi. demagogija. Sećam se kako su jednom takvom istom što je hteo da postane njihov zalepili traku oko usta i svi znamo kako je završio. A je l’ se sećaš, kume, kako je forarbajter kad smo mu odradili pos’o ekspresno hvalio i rek’o da je to zato, jer smo postali njihovi. A kad si ono pogrešno zukuc’o daske, u trenu si postao „Jugo-Fušer“. Kako nam je samo pričao i ubeđivao nas da je Hitler Nemac, a onaj Beethoven Austrijanac.“ Sećam se ljudi jadnog Perice Ciganina i mog dragog Šabana Bajramovića. Njima su i rođeni očevi psovali majku cigansku. Svi ih se odricali, k’o da su guba- Brate, Alaba, uzivaj dok mozes. Bices dobar, dokle god pogadas penale. Evo, gledam ovih dana sa kumom fudbal, Ligu šampiona. Spikeru puna usta ovog „njihovog“, kako mu ime, Davida Alabe. Slušamo ga kako piški antifriz od sreće, kada priča o njemu. Te naš Austrijanac, jedini u Ligi šampiona, naš predstavnik, naš najbolji... Pitam kuma: „Je l’ to ovaj crni, egztotični?“ „Jeste, kume, on! Vidiš, ima ga svuda. Počeli na izloge prodavnica i banaka da ga kače. Ponos i dika nacije. Svi ga dižu u nebesa. Hvale ga i ovi što ti traže „akcentlos dojč“ kad ideš da pitaš za pos’o od 900 eura. Ma sigurno navija za njega i ovaj čuveni gazda što prodaje goveđe šnicle i što izbacuje ljude s posla kada pošećere jagode njegovim šećerom. To ti je, kume moj, kako ono kažu 22 KOSMO vi. A kad postadoše slavni, onda da se pobiju – i komšije i familija i Srbi i Cigani – i to preko TV-a. Svi mašu Perom i Šabanom . Zato brate Alaba uživaj dok možeš. Jer čim počneš da promašuješ penale, ne gine ti pominjanje familije i porekla. Meni su čak ‘teli da daju i rumunsko državljanstvo i besplatno mesto na groblju dok sam pomagao tazbinu. Čim sam prestao, nazvali me crnim izrodom. Zato moram pravilno da kucam daske i pazim da ne uzmem forarbajteru šećer za kafu. Inače postajem Jugo-Lopov koji je došao da iskoristi i njega i njegove. Škrabni Zemi svoje mišljenje: zemo.kolumnist@kosmo.at Reakcije čitalaca ISPRAVKA U broju magazina KOSMO iz maja 2014. u tekstu autora Adnana Šiljka pod nazivom „Trka za članstvo u EU“ prilikom grafičke obrade teksta podvukla nam se gruba greška. Naime, na stranici 19 je pored naslova Crna Gora umesto zastave ove držve iskorišćena zastava Republike Albanije. Čitaocima se izvinjavamo na ovom propustu načinjenom iz previda. Redakcija magazina KOSMO Reaktion auf unseren Online Beitrag: Vilimsky: „Für uns kommt Österreich zuerst“ von 8. Mai Ja, schleimt an die Serben, aber meine Stimme kriegt ihr nicht! Für mich seid ihr und bleibt ihr eine nationalistische Partei. Österreich ist ein Einwanderungsland, seht euch mal in Wien um. Andere Nationen mit ihrer Kultur, Religion, die legal hier sind, die hier auch arbeiten, Firmen besitzen und ihre Steuer zahlen, die auch eventuell auch österr. Staatsbürger sind auszugrenzen, respektlos gegenüber zu sein, finde ich Scheiße. Man muss mit allen Menschen auf Augenhöhe sein, egal weiß, schwarz, gelb. Wir gehören alle zu österr. Bevölkerung und sollen eine Einheit sein, die Gesetze befolgen usw., denn so sind wir als Volk stark. Alles andere erzeugt nur Hass, auf beiden Seiten! Denn die Menschen fühlen sich hier nie zu Hause! Merkt euch das! Rista Janićijević tet. Alle Menschen stehen vor dem Nichts und sind auf uns angewiesen. Wenn wir weiterhin Nationen unterscheiden, dann leiden leider immer die falschen darunter. Man soll sich nur kurz in deren Lage versetzen. Wenn man tagelang kein Wasser hat, dann ist einen die Religion auch egal. Wir dürfen nicht vergessen – es geht hier um Menschenleben!!! Großen Respekt vor allen Organisatoren!!! Marijana Vasiljević, online Sehr geehrer KOSMO, So eine Katastrophe hat in Ex-Jugoslawien alle Nationen wieder vereint und wenn ich solche Kommentare sehe, dann platzt die Blase einer Wiedervereinigung. Trotz Solidarität, gibt es leider immer wieder Menschen, die auch in solchen Situationen die Nationen trennen. Ich habe gehört, dass hinter vielen Aktionen sehr junge Erwachsene stehen und darauf bin ich stolz. Wenn man vor Ort ist, dann sieht man auch, dass alle Nationen zusammenhalten. Somit sollten sich viele Nutzer hier vorerst erkundigen bevor sie voreilig Schlüsse ziehen. Lasst uns den Opfern helfen, egal zu welchem Gott er be- Poštovani, Želio bih vas obavjestiti da je iz štampe nedavno izašla knjiga koja može biti interesantna Vašim čitateljima: „Dođi, vidi, pričaj dalje – BOSNA I HERCEGOVINA – 30 nezaboravnih destinacija“. Knjiga je objavljena na njemačkom, engleskom i bosanskom jeziku. Ja sam autor i izdavač knjige. Informacije o knjizi zainteresovani mogu pronaći i na sljedećoj Facebook stranici: www.facebook.com/ KommEntdeckeBosnien Srdačan pozdrav, Fotos: Radule Božinović, Aleksandar Kostić Amel Salihbašić (online) Poštovani čitaoci, „Ova katastrofa ujedinila je sve nacije iz bivše Jugoslavije...“, konstatuje naša čitateljka Marijana Vasiljević... KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pitanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMO Handelskai 388 Büro Top Nr. 741 1020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at Riječ izdavača Dejan SUDAR o pomoći za Bosnu i Srbiju Prijatelj u nevolji P rijatelji se prepoznaju u nevolji, kaže jedna stara, mudra i nama svima dobro znana balkanska poslovica. Nakon onoga što sam prošli mjesec u Beču vidio tijekom prikupljanja pomoći za Srbiju i BiH, zemlje koje su pogodile nezapamćene poplave, s ponosom mogu reći: mi smo kao zajednica dokazali da smo i više od prijatelja. Koliko god je tragična okolnost da je došlo do poplava, baš kao što je i jeziva sudbina ljudi kojima je voda nanijela golemu štetu, ono što se odigravalo u Beču nakon toga bilo je oličenje ne samo suosjećanja i solidarnosti, nego i širokogrudne i nesebične ljudskosti. Akcije pomoći, naime, nisu organizirale samo institucije od kojih bi se to ionako očekivalo, nego i privatne osobe koje su preuzele golemu odgovornost na svoja leđa. Bio je to pravi val ljudskosti i dobre volje koji se odigravao pred središtima za sakupljanje pomoći, a ovaj pozitivan primjer nije promakao ni bosanskim ni srpskim medijima koji su najviše izvještavali upravo o pomoći koja stiže iz Austrije. Iako je u hrpi ljudi možda i neprikladno izdavajati imena, treba spomenuti one koji su među prvima sve pokrenulii: riječ je o aktivistu Darku Markoviću, kao i mladom bolničaru Stefanu Došiću. Obojica su putem facebooka među prvima pozvali na prikupljanje pomoći, uspostavili kontakte, pakirali donacije, organizirali transporte, itd. Upravo ti pojedinci svojim primjerom potaknuli su mnoge druge da pomognu onima kojima je to u ovom trenutku najpotrebnije. Više o njima možete pročitati u prilogu Petra Rosandića koji je potrtretirao ove dvije sasvim različite osobe koje spajaju velike osobine poput ljudskosti i sluha za tuđe probleme. Bravo, dečki! Vaše mišljenje pošaljite na: dejan.sudar@kosmo.at S VE I S VA Š TA SOKANTNO He Yunchang je u rodnoj Kini i u svetu poznat po ekstremnim performansima. Svi oni koji uriniraju na ulici u Mumbajiju, Indija, mogu završiti ispolivani mlazom vode. Olakšavanje na javnim mestima očigledno je veliki problem u ovom gradu, kad je grupa samoorganizovanih aktivista rešila da unese malo reda. Oni patroliraju u vozilu na čijem krovu se nalazi vodeni top na kojem piše „You Stop, We Stop“. Kada naiđu na besprizornog „urinatora“ – oni zaliju njega. Svinjski viski Čuvena destilerija Templeton Rye uzgaja svinje koje bi trebalo da imaju ukus viskija. U okviru projekta The Templeton Rye Pork u državi Iowa, trenutno se uzgaja 25 svinja koje bi trebalo da imaju specifičan ukus najčuvenijeg proizvoda destilerije. Životinje naravno je piju alkohol, već je u njihovu ishranu uključen i raž koji se koristi u procesu dobijanja ovog pića. Najskuplja voda Naučnici iz Inspekcije za vodu Velike Britanije otkrili su kokain pri redovnom testiranju vodovoda. Po svemu sudeći, Britanci konzumiraju toliko kokaina (najviše u Zapadnoj Evropi, pokazuju statistike), da se njegovi tragovi nalaze i u pijaćoj vodi. Pronađene koncentracije nisu opasne po zdravlje, ali ukazuju na ogroman problem zloupotrebe ove droge. Procena je da oko 700.000 ljudi od 16 do 59 godina u Britaniji godišnje konzumira kokain. 24 KOSMO Izvadio rebro za umetnost Kineski umetnik He Yunchang (47) šokirao je publiku drastičnim performansom. U performasu pod nazivom „Jedan metar demokratije“, He Yunchang je pred publikom dao da mu se izvadio rebro – i to na živo. Yunchang se skinuo go i legao na krevet sa točkićima koji je stajao pred publikom. Bez ikakve anestezije, hirurg je napravio posekotinu na njegovom telu dužine jednog metra koja se protezala od vrata do butine. U publici je zatim sprovedeno „glasanje“ (sve je bilo unapred dogovoreno) o tome da li performans treba da se nastavi ili ne. Umetnik je nastavio operaciju i na kraju dozvolio da mu se izvadi rebro, koje je okačio oko vrata, kao ogrlicu. Yungchang je nakon performansa izjavio: „Performans se može razlučiti od običnog života samo ukoliko mu se doda izvestan intenzitet. Želim da moj rad pogađa ljude.“ On je objasnio da naziv projekta „One Meter Democracy“ – prema dužini reza – želi da istakne „tenziju između pojedinca i države“ u Kini. He Yunchang je jedan od najpoznatijih kineskih performans umetnika. Svrha njegovih drastičnih akcija je želja da pokaže da u životu postoje stvari za koje se vredi žrtvovati. „Kina je postala neverovatno kompleksno društvo... Staviti telo u prvi plan, ovako, kao nešto odvojeno, je veoma važno zato što istorjiski Kinezi ne pridaju telu veliku važnost. Vrednost je radije ležala u duhu naroda, u kolektivu. Savremena Kina je, nasuprot tome, mnogo više individulana u intelektualnom smislu...“ Rešenje svih problema Jedan duhoviti Beograđanin preko oglasa je ponudio prodaju – konopca za vešanje! Konopac uopšte nije jeftin – vlasnik ga ceni na 100 evra. Ali je, tvrdi on, izdržljiv, a i onome ko se odluči na ovaj korak novac ionako neće trebati – obrazlaže prodavac. „Ako vam je dosta života u Srbiji, nemate izlaz iz finansijske ili ljubavne krize, nemate familiju u inostranstvu ili tetku u krugu dvojke, ne vidite Humorom protiv beznađa: u Srbiji preko oglasa sada možete da kupite i valjan konopac – ako odlučite da se besite! boljitak i odlučite da se obesite, imam pravu stvar za vas. Čvrst konopac, izdržava do 80 kilograma bez problema“, objašnjava vlasnik konopca. Ovo nije jedini bizaran primer prodajnih oglasa u Srbiji. Pred prošle izbore prodavali su se glasovi, a nedavno i vodopadi na Staroj planini. Fotos: wikimedia, zVg Anti-piš jedinice // „ CITAT M(J)ESECA: Broj meseca 400.000 BEČ ZA ŽRTVE POPLAVA. Kancelarija bečkog gradonačelnika Michaela Häupla izdvojila je 400.000 evra pomoći za ljude pogođene nedavnim nepogodama. Polovina sume biće iskorištena za brzu pomoć, druga za primenu dugoročnih mera saniranja. Tko će me, ah, tko će me, konačno, muški?... …Dosta mi je polovnjaka. Hoću, konačno, muški da me se. Balkanski… Iz erotske poezije bivšeg hrvatskog premijera i sadašnjeg sužnja Ive Sanadera NEOZBILJNO: Uzimala, davala... PRAKTIČNO: Krema za popiti 27-godišnja amerikanka ponudila je svoju nevinost na aukciji, a zatim se predomislila. Jedna kompanija tvrdi da je razvila kremu za sunčanje jačine faktora 30 koja se – pije. Studentkinja medicine koja se predstavila kao Elizabeth Raine na aukciji je uspela da dobije ponudu od 801.000 dolara (oko 590.000 evra). Aukciju je pokrenula pre svega zbog novca, iako je vodila život bez ikakvih finansijskih problema ili oskudice. Svoj eksperiment Ponudila nevinost na aukciji, pa se predomislila... opisala je kao pokušaj tranzicije „od device do potpune kurve“. U poslednjem trenutku se ipak predomislila. Kompanija se zove Osmosis Skincare, a proizvod je, tvrdi proizvođač, zapravo pročišćena voda obrađena tako da odbija UV zrake i da štiti od Sunca. Dužina zaštite, tvrdi se, zavisi od težine korisnika. Zvanično telo za sertifikaciju i priznavanje lekova u Americi još uvek nije ocenilo ispravnost i NAPLATIVO: Logorski turizam POSLOVNO: Kineski faraon Ruski turistički radnici razmišljaju o unovčavanju krvave logorske istorije. Kinezi su nedavno napravili kopiju Velike sfinge u Gizi u prirodnoj veličini. Oni su ubeđeni da bi Gulagturizam, naročito u Sibiru, bio prava atrakcija. Gulazi su logori za političke neistomišljenike u kojima su pisana najmračnija poglavlja ruske istorije. U periodu od 1929. do 1953. u njima je bilo pritvoreno oko 14 miliona Rusa. Pored turizma, inicijatori se nadaju da bi Kopija je osvanula u provinciji Hebei, nedaleko od grada Shijiazhuang. Figura je visoka 20 m, dugačka 60 m, a napravljena je od čelika i betona. Sfinga je napravljena kao deo budućeg tematskog parka, a investitori se nadaju da će uspeti da privuku filmadžije iz inostranstva. Na Rusi rešili da od masovnog zločina naprave turizam. projekt imao i svoju značajnu edukativnu komponentu, a da bi predstavljao i korak za čuvanje ovog mračnog nasleđa. Novo: krema za sunčanje kojom se podmazujete iznutra... učinak ovog proizvoda. Pored toga, veliki broj dermatologa i stručnjaka izrazio je sumnju u tvrdnje kompanije. K’o prava: sfinga iz Gize u dalekoj kineskoj provinciji. ovoj vernoj kopiji prikazan i prepoznatljiv polomljeni nos ovog svetski čuvenog spomenika egipatske kulture. JUNAK MESECA LUZER MESECA Novak ÐOKOVIĆ (27), 600.000 dolara pomoći Amfilohije Risto RADOVIĆ (76), poplave zbog Conchite Wurst Najbolji srpski teniser donirao je 500.000 dolara pomoći ugroženima u poplavama koje su pogodile Srbiju! Reč je o sumi koju je Nole zaradio na turniru u Rimu. Na tu sumu dodao je još 100.000 dolara iz svoje privatne fondacije. Mitropolit Srpske pravoslavne crkve za poplave je okrivio našu pobednicu Evrovizije: „...ta nesrećnica, taj nesrećnik, ne znam ni kako se zove, koji se afirmiše kao Isus...“ i zaključio: „To su znamenja našeg vremena i očigledno je da nas Bog još uvek voli čim šalje ovakve opomene kao što je poslao Srbiji ovde.“ KOSMO 25 S VE I S VA Š TA Drakulin stan U malim oglasima nedavno je ponuđen na prodaju dvorac legendarnog grofa Drakule. Elektronski novac Američka vlada rešila je da stvori zakonski okvir za korišćenje internet novca, tzv. bitcoina. Upotreba elektronske valute je u sve većem porastu, ali budući da je u pitanju nov fenomen, još uvek ne postoje zakoni koji regulišu ove transakcije. Rešene da regulišu ovu rastuću oblast, SAD su osnovale radnu grupu koja će za godinu dana doneti set predloga zakonskih rešenja. Bez diskriminacije Poglavar Katoličke crkve Papa Franja nedavno je poručio da se krštenje ne sme nikome odbiti, pa ni Marsovcima! Na nedavnoj misi Franja je poručio da je hrišćanska obaveza krstiti svakog ko to želi i zatraži, pa čak i ako su u pitanju stvorenja sa druge planete, „zelena bića s dugačkim nosevima i velikim ušima, kao što ih deca predstavljaju na crtežima“. Ukoliko dođu i zakucaju na vrata crkve, krštenje im se ne sme odbiti. 26 KOSMO Britanski milioner Shoja Shojai držao harem žena u kući protiv njihove volje. Britanski Šojić, seksi biznismen Britanski milioner iranskog porekla Shoja Shojai držao je devet lepih manekenki u zatočeništvu svoje vile u Marbelli, Španija. Španska policija uhapsila je britanskog multimilionera pod optužbom da je obmanuo devet devojaka koje su se spremale za karijeru modela, te da ih je držao u svom luksuznom letnjikovcu protiv njihove volje. One su mu, u međuvremenu, rodile i sedmoro dece. Prema navodima policije, Shoja (56) je većinu devojaka upoznao u Londonu, pričajući im priče da je naftni tajkun čiji je krug uticajnih prijatelja uključivao i Baracka Obamu i Vladimira Putina. Devet ljubavnica, većinom u dvadesetim godinama, optužilo je Shojaija da ih je namamio u kuću služeći se prevarama, te da su bile izložene emotivnom maltretiranju i pretnjama fizičkim nasiljem. Devojke su poreklom iz svih krajeva Evrope i Azije, uključujući i Rusiju, Nemačku, Mongoliju i Kazahstan. Većina ih je studirala na neimenovanoj modnoj akademiji kada su upoznale milionera. Nekoliko njih je izjavilo da su bile privučene lažnim obe- ćanjima da će im Shojai otvoriti vrata za karijeru u modnoj industriji. Devojke su živele u desetosobnoj vili i na smenu spavale sa bogatašem. On je, pri tom, živeo u susednoj kući. Devojkama je, inače, bio dozvoljen izlazak u bilo koje doba, ali samo sa ličnim vozačima milionera, i samo uz tačne informacije kuda idu. Shojai je odbacio sve optužbe i nazvao ih „bizarnim“, a žene je optužio da su se udružile da ga pokradu. On je takođe priznao da je sa tri od devet žena održavao seksualne odnose. Psi farbani u pande hit Preduzimljivi Kinez napravio je veliki posao pretvarajući štence u panda medvediće. Vlasnik radnje za kućne ljubimce Hsin Ch’en za medije je izjavio da nije u stanju da zadovolji želje svojih mušterija i isporuči količinu čau-čau psića bojenih u panda medvede koja mu se naruči. Ch’en kaže da tehnika bojenja, koju inače čuva kao tajnu, nije štetna za pse: „Ne koristim nikakve hemikalije i psi ne trpe Malo doterani da izgledaju kao panda medvedi, ovi psi se prodaju k’o alva. Svako ko drži do sebe ima panda-kucu. nikav bol ili štetu“. Za pretvaranje psa u panda-psa potrebno je oko dva sata. Boja je postojana na ljubimcu narednih šest nedelja, a zatim je dovoljno da se navrati na kratak tretman i održavanje kod Ch’ena. Kinezi su donedavno bili ludi za francuskim buldozima i labradorima, ali je trenutni hit – panda-pas. Fotos: zVg To je dvorac Bran, blizu Braşova u Rumuniji, građen između 1377. i 1388. Drakula u njemu nikad nije živeo, ali objekat po opisu podseća na dvorac slavnog vampira iz romana Brama Stokera, pa se pretpostavlja da je pisac koristio ovaj zamak kao model. Dvorac ima 57 soba i ceni se na oko 100 miliona evra. Novi krug Interdisciplinarnih balkanskih studija počinje u Studija o čitanosti migrantskih medija koju je sprovela komoktobru ove godine. Prijavljivanje je u toku. panija eety neispravna je i mora se povući iz opticaja. Škola za profi Balkance eety mora da povuče studiju U oktobru 2014. počinje novi krug Interdisciplinarnih balkanskih studija. Na tužbu izdavača magazina KOSMO, sud naložio povlačenje studije eety Telecommunications GmbH. Svi zainteresovani prijave mogu poslati do 20. juna. Ovaj postdiplomski program osnovan je 2007. godine na inicijativu Instituta za dunavski region i Srednju Evropu (Institut für den Donauraum und Mitteleuropa), a izvodi se na Bečkom univerzitetu u trajanju od dve godine (četiri semestra). Uspešni kandidati dobijaju titulu MA – Master of Arts. Cilj programa je da završene studente pripremi za karijeru u privredi, međunarodnim organizacijama, NVO-ima, javnim službama, medijima i u kulturnom sektoru i na drugim radnim mestima koja imaju veze sa Balkanom. www.postgraduatecenter.at/balkanstudien Studija eety Telecommunications GmbH iz 2012. bavila se procenom domašaja imigrantskih medija u Austriji. Podaci korišćeni za njenu izradu nisu, međutim, pravilno prikupljeni. Ovo je potvrdila i kompanija Meine Ausbildung Meine Chance Anerkennung bringts! eety nakon tužbe koju je podneo izdavač magazina KOSMO, Twist Zeitschriften Verlag, pa je studija povučena iz opticaja u aprilu 2014. Samo je studija IFQM/Brainworker iz maja 2011. na korektan način obradila čitalačke navike migranata poreklom iz bivše Jugoslavije. Prema ovim rezultatima, KOSMO čita oko 44% Bečlija poreklom iz bivše Jugoslavije. Viele Menschen kommen mit wertvollen Ausbildungen und Abschlüssen nach Österreich, können diese aber hier nicht nutzen. Die Anerkennung von Qualifikationen schafft Karrierechancen und damit eine erfolgreiche Zukunft. Das bringt allen was! Alle Infos: www.berufsanerkennung.at NEU Die Serviceplattform des ÖIF für die Anerkennung im Ausland erworbener Ausbildungen und Qualifikationen z Mit max. 6 Klicks zur richtigen Anlaufstelle z Infos über mehr als 1800 Berufe z Service in 4 Sprachen Milena Aleksic, Diplom-Krankenschwester „Als Hilfsschwester ohne anerkanntes Diplom hätte ich mir bei der Jobsuche viel schwerer getan.“ Zoran Stojkovic, Geschäftsführer Stolex Bau- und Elektrotechnik „Nach die Anerkennung meiner Ausbildung konnte ich mich rasch selbstständig machen. Jetzt bin ich mein eigener Chef!“ I NTEG R A CIJ A Dr. Nedad MEMIĆ, glavni i odgovorni urednik magazina KOSMO Poplave i pomirenje U nesreći koja je pogodila velike dijelove Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske svoju istinitost pokazala je opet ona stara narodna: „Komšija ili susjed je najpreči“. Dirljivo je bilo gledati scene u kojima su vojnici Hrvatske vojske spašavali unesrećene stanovnike uništenog Obrenovca u Srbiji, osmijeh na lica izmamljivao nam je Guinnessov kazan iz Prnjavora u kome se spremao gulaš za Maglaj, a suze radosnice stanovnika Doboja u trenucima kada su ih spašavali rafteri iz Bihaća, a vodu im dostavljali snalažljivi Tešnjaci, nećemo brzo zaboraviti. Prije nekoliko dana odgledah reportažu jedne bh. televizije iz Bosanskog Šamca. Šamčani jednoglasno poručuju: konačno je došlo vrijeme da prestanemo gledati ko je koje nacionalnosti. Zaista nema bolje poruke od ove. No, je li ova kataklizma zaista trajno zbližila ljude ili će političke oligarhije koje se, posebno u Bosni i Hercegovini, na vlasti održavaju etničkom netrpeljivošću ojađene stanovnike uspjeti ponovo podijeliti po entitetskim, nacionalnim, vjerskim i ko zna kojim još razlikama? Ako ništa drugo, ove poplave trebale bi nam biti škola da budućnost morati iskoristiti za uspostavljanje povjerenja i saradnje. Niko od nas ne traži da se zaboravi bolna prošlost, bratstvo i jedinstvo koncept je koji je raspadom Jugoslavije zauvijek nestao. No, sada je vrijeme da mudre glave iz svih etničkih grupa nađu način da naše zemlje porijekla pretvore u region kojeg svijet neće prepoznavati samo po mržnji i podjelama, već i po saradnji. Pa upravo smo im pokazali da to možemo! Vaše mišljenje pošaljite na: nedad.memic@kosmo.at 28 KOSMO „Za mene domovina nije geografija!“ BALKANIZER. Danko Rabrenović, rođeni Zagrepčanin odrastao u Beogradu, uspješan je radijski voditelj, autor i muzičar u Njemačkoj. S njim smo razgovarali na temu integracije. KOSMO: Vaša knjiga „Balkanizer. Ein Jugo in Deutschland“ doživjela je veliku popularnost. Šta čitaoce u njoj najviše fascinira? Danko Rabrenović: Ako mogu da sudim po nekim mailovima koje sam dobio i po onome sto čujem od ljudi koji su pročitali knjigu, mnogi su se prepoznali u toj priči. Iako je dosta lična, ta priča o Balkanizeru je i univerzalna pošto govori o životu između kultura, kulturnim šokovima i integraciji u novoj sredini. I u Austriji ljude iz bivše Jugoslavije uglavnom doživljavaju kao „Jugose“ ne pravivši razliku među njima. Koliko je to još opravdano nakon svih podjela iz 90-tih? To, naravno, nije politički korektan izraz, pošto te zemlje više nema, ali Nemcima, pa tako verovatno i Austrijancima, nije lako da popamte i shvate sve te podele i novonastale države pa nas i dalje zovu „Jugo“. U evropskim zemljama druga generacija migranata ima problema s pronalaskom identiteta. Kako vi gledate na to pitanje? Nema samo druga generacija probleme s identitetom, mada je to kod njih možda najizraženije. Ako uzmete gastarbajtere iz bivše Jugoslavije kao primer, vrlo brzo vam je jasno kojoj vrsti razdvojenosti ili rascepanosti su njihova deca bila izložena. Stalno su slušali od roditelja kako su samo privremeno tu, te da je povratak u domovinu pitanje dana. Mnogi su bili pri tom odga- u Nemačkoj za mene znači imati bar troje nemačkih prijatelja kojima možete u 2 noću da pozvonite na vrata ako imate neki problem. Mediji su skloni da stvari predstave crno-belo, dakle da nam serviraju neke uspešne priče određenih migranata ili probleme iz socijalno ugroženih kvartova. Za njih ne postoji nista što je između, ali uspešno integrisanih stranaca je mnogo i to možete da vidite na svakom koraku. U jednom intervjuu kažete da niste ni „repa bez kori- „Nemcima, pa verovatno i Austrijancima, teško je popamtiti sve novonastale države pa nas i dalje zovu Jugo.“ jani u duhu jugoslovenstva. E, onda se zemlja raspala, ti klinci su shvatili da nisu više Jugosloveni i preko noći su postali Srbi, Hrvati, Bosanci itd. A onda su ti isti roditelji zbog rata i teške ekonomske situacije odlučili da se ipak ne vrate već da ostanu tu gde jesu. Radijski ste voditelj u Njemačkoj te pisac i muzičar: moglo bi se reći „role model“ integracije. Trebaju li nam modeli integracije? Ja lično ne znam šta je to „role model“ integracije i ne doživljavam se tako. Ovo čime se bavim bi verovatno radio i da nisam otišao iz Beograda. Biti integrisan jena“, a niti da ste pustili korijenje“. Kako osoba s migracijskom biografijom doživljava pojam doma i domovine? Za mene pojam domovine nema nikakve veze sa geografijom. To je osećaj koji nosim uvek sa sobom. Moj dom je tamo gde su moji bližnji i gde se dobro osećam. Danas u Düsseldorfu, gde živim i radim, sutra u Beogradu gde sam odrastao, prekosutra u Zagrebu gde sam rođen i gde mi živi majka. Može se reći da mi migranti imamo više domovina, međutim, može se imati i jedna domovina koju uvek nosiš sa sobom. (Nedad Memić) Fotos: Aleksandar Zabunović, zVg Kolumna BKS referat: Marković na čelu Rođeni Tuzlak Darko Marković izabran je početkom maja za predsjedavajućeg BKS referata u bečkom Udruženju socijaldemokratskih privrednika (SWV). Referat namijenjen privrednicima koji vuku porijeklo iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije osnovan je na konstituirajućoj sjednici početkom maja. 32-godišnji ekspert za PR i savjetnik za komunikacije Darko Marković izabran je za predsjednika ovoga referata. Markovićev cilj je odgovoriti interesima i potrebama bečkih privrednika s bosanskohercegovačkim, srbijanskim i hrvatskim porijeklom. Za Markovićeve zamjenike iza- Bolji suživot: Kurz želi osniva ekspertsku grupu za vjerske zajednice. Kurz sazvao vjerske lidere Više sluha za BKS zajednicu: predsjednik BKS referata u SWV Marković (sredina) sa zamjenicima i saradnicima. brani su privrednici Helena Savin, Martin Jurić i Dragomir Janjić (porijeklom iz Hrvatske), Ahmed Husagić (porijeklom iz Bosne i Hercegovine) te Darko Miloradović (porijeklom iz Srbije). „Odavno smo sastavni dio bečke privrede, a sada je vrijeme da se više udovolji našim zahtjevima“, kazao je novoizabrani predsjednik Darko Marković. Ovaj Bosanac je od 2005. samostalni PR savjetnik, a ima iskustvo i u strateškom savjetovanju velikih koncerna poput Samsunga. 27. maja ministar za integraciju Sebastian Kurz sazvao je prvi sastanak Platforme za međureligijski dijalog. Sastanku su prisustvovali predstavnici 16 priznatih vjerskih zajednica u Austriji, između ostalih kardinal Christoph Schönborn, evangelistički biskup Michael Bünker, predsjednik Islamske zajednice Fuat Sanaç te predsjednik Jevrejske zajednice Oskar Deutsch. Pet godina uspješnog djelovanja Sredinom maja Udruženje „Wirtschaft für Integration“ (WFI) obilježilo je pet godina uspješnog rada na polju integracije u Austriji. Tim povodom održana je press konferencija na kojoj su govorili predsjednik Udruženja Georg Kraft-Kinz, njegov zamjenik Ali Rahimi te članica Uprave Udruženja Bettina Glatz-Kremsner. Za Kraft-Kinza ovaj jubilej Udruženja bio je povod da još jednom uputi zamjerke aktuelnoj vlasti u Austriji u pogledu obrazovanja. „Vrlo se grubo odnosimo prema talentima koje posjeduje ova zemlja“, izjavio je Kraft-Kinz te dodao da će se aktivnosti Udruženja ubuduće koncentrirati na tri važna polja: obrazovanje, pristup tržištu „Austriji je potreban fleksibilniji Zakon o državljanstvu koji omogućava participaciju u političkom životu“, kažu u WFI-ju. rada te participaciju migranata u političkom životu Austrije. „Doseljavanje i integraciju konačno moramo razumjeti kao šansu za Austriju“, naglasio je Georg Kraft-Kinz, inače zamjenik generalnog direktora Raiffeisenlandesbank NÖWien. Iz tog razloga udruženje „Wirtschaft für Integration“ sljedeće školske godine pokreće dva nova projekta: Zukunftsfonds koji omogućava učenicima bečke škole za muziku i informatička zanimanja Wendtstattgasse koja dolaze iz skromnih socioekonomskih prilika da pohađaju cjelodnevni program dodatne nastave. S tzv. stipendijama mobilnosti („VWFI-Mobilitätsstipendien“) podržavaju se studenti bečkog univerziteta WU koji ne mogu priuštiti boravak u inostranstvu. I sljedeće školske godine Udruženje nastavlja svoj veoma uspješan projekt SAG'S MULTI koji ovim ulazi u svoju šestu sezonu. Na pressici se govorilo i o željama Udruženja WFI da doprinesu otvaranju austrijskog tržišta rada za atraktivne stručnjake iz cijeloga svijet. Bečka konferencija u povodu pola stoljeća organizirane migracije. 50 godina migracije Od 4. do 6. juna u Beču se održava međunarodna konferencija „Orte, Räume und das Gedächtnis der Migration“. Konferencija se održava povodom obilježavanja 50 godina od potpisivanja bilateralnog sporazuma između Austrije i Turske o angažiranju gastarbajtera. Na konferenciji će domaći i strani stručnjaci razmatrati mogućnosti i strategije očuvanja svijesti o transnacionalnim migracijskim tokovima i uključivanje migranata u historiografiju svoje nove domovine. KOSMO 29 MO JE P RAV O Rad bez papira ne znači rad bez prava! ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG R ad onih imigranata koji ne maju osigurano boravište u Austrji ili im je pristup tr žištu rada ograničen ili nepotpun može se lako pretvoriti u pravu zamku. Iz tog razloga su imigranti izloženi uceni i eksploataciji. To znači: poslodavci im isplaćuju do hotke ispod minimalca i zaobilaze ispunjavanje minimalnih uslova kod zapošljavanja. Na taj način se uslovi rada koji treba da važe za sve radnike i koje su sindikati izvojevali teškom mukom malo po malo iznova pogoršavaju. Kako bi se sprečila ova situacija, važno je da svi zahtevaju poštova nje svojih prava na svom radnom mestu. A na to svi imaju prava, bez obzira da li imaju papire ili ne. I sam radni ugovor ne mora da postoji napismeno. On važi čak iako je dogovoren usmeno ili pri hvaćen prećutno. Kako biste sprečili prevarantske i izrabljivačke mahinacije poslo davaca i mogli da pomognete si gurno i pouzdano svim pogođeni ma, uspostavljen je uslužni servis „UNDOK“ koji nudi besplatne in fromacije i savetovanje o socijal nim i radnim pitanjima, posebno u vezi sa boravišnim pravom. Sa vetovanje se nudi na više jezika, uključujući i bosanski, hrvatski i srpski. Osim toga, „UNDOK“ pru ža pomoć u slučaju ostvarivanja odbačenih zahteva vezanih za pla tu, regres za odmor, naplatu pre kovremenog rada ili bolovanje. Webtipp: www.undok.at 30 KOSMO Radna dozvola i prepreke... Svakako ste se bar jednom zapitali kako legalno steći pravo na rad u Austriji? Ovo je tema koja zanima mnoge koji razmišljaju o doseljenju u Austriju i koji žele da dobiju radnu dozvolu u ovoj zemlji. Posledice za rad bez dozvole mogu biti veoma negativne – od finansijskih kazni, do gubljenja prava na boravak u Austriji. Osim toga, takozvani „rad na crno“ sa sobom nosi i brojne druge negativne konsekvence: radnik nije zdravstveno osiguran, poslodavac odbija da isplati zaradu, radni staž nigde nije evidentiran. Zakon o radu je utvrđen takozvanim „Ausländerbeschäftigungsgesetz“ (AuslBG). Ovom zakonu podležu sve osobe koje nisu državljani članice Evropske unije, kao i Hrvatske. Ukoliko ste u posedu sledećih dokumenata, radno tržište u Austriji vam je otvoreno: „Daueraufenthalt – EU“ (trajni boravak u Evropskoj uniji), „Rot-Weiß-Rot-Karte plus“ (dozvola za kvalifikovanu radnu snagu), „Aufenthaltsberechtigung plus“ (pravo na boravak), „Auf- Kako do dozvole? Mnogi radnici sa teritorije bivše Jugoslavije u Austriji mogu vam posvedočiti da je uprkos brojnim otvorenim radnim mestima put do radne dozvole dug. No ukoliko ste odlučili da ovde zakoračite na tržište rada, dobri saveti mogu vam pomoći da uštedite puno vremena. Poznanici su svakako jedan način da dođete do informacija. Za savet se možete obratiti i nekoj od institucija, kao što su zavod za enthaltstitel Familienangehöriger“ (dozvola za boravak kao članu porodice) ili „Niederlassungsnachweis“ (boravišna dozvola). U slučaju da ne posedujete nijedan od gore navedenih dokumenata zato što ste, recimo, student ili još uvek pohađate školu, onda vam je potreban takozvani „Beschäftig ungsbewillig ung “ zavodu za zapošljavanje i u zavisnosti od slučaja, obrada može trajati između jedne i više sedmica. Pored neograničene dozvole za rad, za sezonske radnike mogu se izdati ograničene dozvole za takozvani „Befristete Beschäftigung“ (za sezonske poslove). Državljani Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije u ovom slučaju mora- Put do radne dozvole u Austriji za državljane trećih zemalja relativno je komplikovan, ali u pitanju nije nemoguća misija. (dozvola za rad). Građanima Hrvatske takođe je neophodan ovaj dokument, kako bi pristupili ovdašnjem radnom tržištu. Zahtev za dozvolu za rad podnosite u „Arbeitsmarkt Service“ (AMS), odnosno ju poslati zahtev za „Beschäftigungsbewilligung“ poštom AMS-u. Ukoliko je zahtev prihvaćen, pozitivno rešenje se predaje ambasadi Austrije u zemlji u kojoj potražilac dozvole boravi. zapošljavanje Arbeitsmarktservice, radnička komora Arbeiter Kammer, te privredna komora Wirtschaftskammer. Na internetu možete naći korisna uputstva na sledećim stranicama: www.migrant.at www.auslaender.at www.migration.gv.at www.arbeitsmarktzugang. prekaer.at www.kollektivvertrag.at Niz austrijskih institucija, vladinih i nevladinih, pruža savetodavne usluge za one koji imaju pitanja u vezi tržišta rada. Fotos: zVg Willi MERNYI, savezni ruko vodilac Frakcije socijaldemokrat skih sindikalaca (FSG) u Savezu austrijskih sindi kata (ÖGB) UNIQUE bezahlte Anzeige Wau! Da haben die Ordnungsberater ganze Arbeit geleistet. Mein Herrl ist dressiert: Er räumt hinter mir auf. OrdnungsberaterInnen für mehr Lebensqualität. WIENER WOHNEN. Immer besser. Durchs Reden kommen d´Leut zam. Während sich die große Mehrheit der Gemeindebau-BewohnerInnen an die Spielregeln hält, gibt es leider immer wieder auch „Fouls“ wie Lärmbelästigungen oder Sachbeschädigungen. Deshalb kümmern sich unsere OrdnungsberaterInnen um die Einhaltung von Sauberkeit und Ordnung. www.wienerwohnen.at Immer für Sie da 05 75 75 75 P OLITIKA Rađanje novih stranaca INICIJATIVA. Novorođeni u Austriji postaju austrijskim državljanima samo u slučaju da su im i roditelji Austrijanci. Pravila za dodjelu državljanstva u Austriji su među najstrožijim u Evropi. Mlada generacija SPÖ-a sada želi promjene. L atinski nema baš ugled romantičnog, a pogotovo ne jezika koji se aktivno govori, no dvije latinske riječi kod roditelja migrantskog porijekla u Austriji izazivaju pažnju: ius soli, stručni pravni termin za princip dodjele dr- 32 KOSMO žavljanstva svoj novorođenoj djeci prema mjestu njihovog rođenja. U Austriji ne vrijedi ovaj princip, već se oduvijek primjenjuje tzv. princip porijekla (ius sanguinis) prema kojem djeca državljanstvo nasljeđuju od roditelja. Mla- da generacija SPÖ-a (Junge Generation – JG), podmladak austrijskih socijaldemokrata, zalaže se sada za princip ius soli. „Želimo da sva djeca čiji roditelji već pet ili duže godina žive u Austriji, dakle ovdje žele ostati, automatski dobiju pravo na austrijsko državljanstvo“, objašnjava predsjednica saveznog JG-a i zastupnica SPÖ-a u Nationalratu Katharina Kucharowits. Cilj joj je da ovakvim zakonom ubudu- Austrija ima jedan od najrestriktivnijih zakona o sticanju državljanstva na svijetu. Fotos: zVg, iStockphotos Piše: Muhamed Beganović 36 BEBA rađa se dnevno u bečkim imigrantskim porodicama. će bude izbjegnuta sistematska diskriminacija ove djece u austrijskom zakonu. „Ove porodice žele nastaviti živjeti u Austriji, tu je središte njihovih životnih planova, a zakon ih stavlja u podređen položaj. Ovakvo stanje mora se promijeniti, mi ga više ne možemo prihvatiti“, kazala je Kucharowits u jednom press saopćenju koje je poslala početkom maja. Po mišljenju Katharine Kucharowits Austrija ima jedan od najrestriktivnijih zakona o sticanju državljanstva na svijetu. U slučaju podnošenja zahtjeva za sticanje austrijskog državljanstva proces dobijanja traje predugo, a iziskuje i velike troškove. Reforme ovog zakona su, prema Kucharowitsovoj, hitno potrebne. Hoće li Austrija ostaviti ius sanguinis ili uvesti ius soli nije „ili-ili“ pitanje, objašnjava politolog i stručnjak za oblast naturalizacije Gerd Valchars nevno se rađa u Beču“, kaže Valchars. „Prema važećem zakonu oni su automatski stranci iako im roditelji žive u Austriji“, ističe ovaj ekspert. Ova djeca kasnije se moraju podvrgnuti dugotrajnom, skupom i birokratski kompliciranom procesu sticanja austrijskog državljanstva. Da je situacija umnogome nelogična, pokazuje i činjenica da su u 40% slučajeva dodjele državljanstva osobe bile rođene u Austriji. „U ovome slučaju mogli bi smo veoma jednostavno dopuniti zakon s odredbama ius soli i tako ga poboljšati“, ističe Gerd Valchars i napominje da bi usvajanje principa ius soli u trenutni Zakon o državljanstvu bio simbolični akt države. Problem nije nov Katharina Kucharowits sada je pokrenula zahtjev koji je u podmatku SPÖ-a aktuelan već tri godine. Sada je na JGu, dakle mladima u SPÖ-u, da mobiliziraju snage u cijeloj partiji i ubijede ih u neophodnost reforme Zakona. Njen cilj je ambiciozan: usvajanje ovog zahtjeva na Saveznoj konferenciji SPÖ-a. Kucharowits od Zelenih ne očekuje protivljenje, već naprotiv podršku. Zeleni se, naime, već odavno zalažu za princip ius „Zakon djecu stranaca rođenu u Austriji stavlja u podređen položaj. Ovakvo stanje mora se promijeniti, ono nije više prihvatljivo...“ Katharina Kucharowits, predsjednica JG SPÖ s Bečkog univerziteta. „Važeći ius sanguinis mora se kombinirati s ius soli ili ga nadopunjavati“, kaže Valchars koji inače predstavlja Austriju kao stručnjak za pitanja državljanstva na Evropskom univerzitetu u Firenzi. „36 beba iz migrantskih porodica svakod- soli. Protivljenja će, međutim, ipak biti. Od FPÖ-a se ne može očekivati podrška reformi, a otpora će biti i u ÖVP-u. Ova reforma stoji u suprotnostima sa stavovima Sebastiana Kurza te njegovim dosadašnjim izmjenama Zakona o državljanstvu. Podsjetimo, Kurz PROČITAJTE JOŠ... Zakoni o državljanstvu u svijetu i EU Na snazi su dva principa, ius soli i ius sanguinis Evropska unija Državljanstvo prema principu ius soli je državljanstvo na koje se pravo stiče samim rođenjem u nekoj zemlji. Ovaj zakon je na snazi u sljedećim državama EU: Belgija, Njemačka (retroaktivno i do deset godina), Portugal Dvojno državljanstvo, uz ograničeni princip ius soli važi u sljedećim državama: Francuska, Luksemburg, Nizozemska, Španija Ograničeni ius soli (ako je jedan roditelj državljanin): Velika Britanija, Irska, Francuska Državljanstvo ius sanguinis znači da djeca dobijaju državljanstvo roditelja. Ovaj princip važi u: Austriji, Danskoj, Švedskoj, Finskoj. U svijetu Državljanstvo po principu neograničeni ius soli je državljanstvo koje automatski važi za djecu rođenu na teritoriji neke zemlje. Ovaj zakon važi u sljedećim državama: Sjedinjene Američke Države, Kanada Ograničeni ius soli u svijetu, koji predviđa mogućnost da dete dobije državljanstvo ukoliko je jedan od roditelja državljanin, važi u sljedećim državama: Australija, Novi Zeland je uintervjuu za KOSMO početkom godine izjavio da ne očekuje promjenu principa dodjele državljanstva i da takav zahtjev nema skupštinsku većinu. Osim lakšeg sticanja državljanstva ova reforma značila bi i prijeko potrebno uklanjanje diskriminacije u političkoj participaciji. Mnogi mladi s migracijskim porijeklom bi se sticanjem austrijskog državljanstva mogli direktno uključiti u političke procese u zemlji. Ovakav razvoj stvari na kraju je potreban i samim partijama koje bi na taj način mogle lakše mobilizirati sve veću grupu mladih s migrantskim porijeklom. Ovo, međutim, nije jedina motivacija JG-a, objašnjava Kucharowits. Njoj je posebno stalo do pravičnosti: „Za nas je pravedno ukoliko ljudi koji ovdje žive, ovdje plaćaju poreze i Austriju vide kao svoju domovinu, a roditelji im nisu Austrijanci, ipak dobiju ista prava, a ne samo iste obaveze. Jedno od najvažnijih prava je upravo biračko pravo“, kaže ova mlada političarka. I Gerd Valchars je ubijeđen da će ona djeca migrantskog porijekla koja dobiju državljanstvo rođenjem kasnije pokazati interes da se uključe u glasački proces. Iz ugla migranata ova reforma značila bi prijeko potrebnu ravnopravnost i veću participaciju u političkim i društvenim procesima u ovoj zemlji. No, politika je spora, a sada je na mladima da o potrebama reformi ubijede one malo starije donosioce političkih odluka. Lesen Sie diesen Beitrag auf Deutsch unter www.kosmo.at KOSMO 33 POLITIKA K OSMO: Gradonačelniče, šta za Vas predstavlja Evropska unija? Michael Häupl: Evropska unija najveći je mirovni projekt koji se dogodio na našem kontinentu. Ona je garant da rat s ovoga kontinenta više neće biti pokrenut. Ovo je neosporna vrijednost koje EU mora biti više svjesna. Stoga smatram da Unija u sukobu u istočnoj Ukrajini mora preuzeti ulogu u smirivanju konflikta. S druge strane, Evropskom unijom danas dominiraju neoliberalne snage. To nije dobro jer se produbljuje jaz između bogatih i siromašnih – a to je velika opasnost za demokratiju. Intervju: Nedad Memić Fotografije: Peter Provaznik PRVI U GRADU. Gradonačelnik Beča Michael Häupl o sporu u vezi sa stanogradnjom, projektu Mariahilfer Straße i SPÖ-ovom gubljenju podrške birača... „Moramo više razgovarati s biračima!“ 34 KOSMO Nedavno ste u Beču plakatirali slogan „Wir lassen uns von der EU nicht reinreden“. Jeste li postali skeptični prema EU? Ne. Tzv. princip subsidijarnosti (podređenosti) postojano je pravo Evropske unije i sastavni dio evropske legislature acquis communautaire. Stoga u slučaju stanogradnje zahtijevam pridržavanje evropskih zakona. Socijalna stanogradnja je nadležnost gradova i zemalja, a ne Evropske unije. S druge strane mnogi eksperti ističu da ne postoji opasnost da ova nadležnost prijeđe u ruke EU. Evropski zastupnik iz ÖVP-a Othmar Karas čak ističe da SPÖ ovdje „proizvodi paniku“... Problem je jednostavan: ovo nije nikakvo proizvođenje panike već postojeća pravna situacija. Evropski komesar Almunia ne spori u svome posljednjem pismu da je stanogradnja nadležnost zemalja, ali htio bi u isto vrijeme određivati kome će biti upućana sredstva iz subvencija EU. Moja pozicija je jasna: subvencionirana stanogradnja je bez izuzetka nadležnost gradova i zemalja. Oni određuju kriterije ko može živjeti u općinskim naseljima. Ne Evropska unija! I ko će popustiti? Upravo su se održali izbori za Evropski parlament, tu je svako mogao glasati za ono što mu najviše odgovara. Za mene je jasno da sam i nakon tih izbora bečki gradonačelnik! Nedavno ste kritizirali mjere štednje u oblasti obrazovanja na saveznom nivou. Nije li Vlada mogla prišparati negdje drugo? Zadovoljan sam trenutnim rješenjem, onim provim nisam bio. Aktuelni prijedlog mjera štednje stimulacija je za savezne pokrajine da osnuju cjelodnevne škole. No, htio bih ovdje istaknuti da je do sada samo Beč iskoristio sav državni novac za cjelodnevne škole. Prilikom tradicionalnog bečkog Prvomajskog marša rekli ste da je Beč „jedno od najvećih remek-djela koja postoje“. Gdje, međutim, škripi u tom remekdjelu, posebno u koaliciji SPÖ-a sa Zelenima? „Beč rado pomaže. Izdvojili smo 400.000 eura pomoći za naše susjede pogođene poplavama. Želimo ublažiti patnje.“ ruke. Dobar primjer bili su upravo održani izbori za Radničku komoru. Ljudima moramo objasniti da je važno izaći na izbore. A kako pokazuje studija Univerziteta u Beču, 97% Bečlija zadovoljni su svojim životom u ovom gradu. Njima, dakle, moramo objasniti da je to zadovoljstvo i rezultat našeg svakodnevnog zalaganja. „Evropska unija najveći je mirovni projekt koji se dogodio na našem kontinentu, garant da više neće biti rata.“ Ovdje Vam neću učiniti uslugu i preuzeti rad opozicije. U pojedinim slučajevima mogli smo sigurno bolje djelovati, npr. u slučaju Mariahilfer Straße. No, ispitivanje građana sada je završeno... Jeste li zadovoljni konceptom za ovu ulicu predloženim od strane Zelenih? Uvijek sam se zalagao za pješačku zonu. Mariahilfer Straße bit će lijepa i atraktivna ulica zatvorena za promet. Nedavno su i vozači gradskog prijevoza Wiener Linien protestirali jer su napadi na njih učestali. Je li Beč postao nesiguran? Beč je još uvijek najsigurniji milionski grad u Evropskoj uniji, ali su napadi nažalost postali brutalniji. Zaključili smo sada da ćemo brže implementirati program zaštite vozača gradskog prijevoza – okončat ćemo ga do sljedeće godine. Šta konkretno znači ovaj program – hoće li sva vozila Wiener Linien dobiti odgovarajuće kabine za vozače? Tramvaji i autobusi dobit će zatvorene kabine, a videonadzor bit će proširen. Moram ovdje reći sljedeće: udio korištenja javnog prijevoza u Beču od 40% vrijedan je pažnje. Taj udio moramo zadržati, to je naš zadatak. Velike partije poput SPÖ-a gube podršku birača, mnogi migranti s pravom glasa i ne izlaze na izbore. Mobilizira li SPÖ premalo glasača? Biračima moramo slati po- Ljudi su, dakle, zadovoljni rezultatima politike, ali ne i njenim vođenjem... Ljudima je postalo posve normalno da kod nas besprijekorno funkcioniraju dostava struje, vode ili odvoz smeća te zdravstvene usluge. Birači su onda razmaženi? Ne, samo im ne stavljamo dovoljno do znanja koliko su važne ove činjenice. A kako im to želite staviti do znanja? Desne partije su već godinama u usponu... Na posljednje izbore za Radničku komoru izašlo je mnogo više mladih ljudi nego prošli put. Skoro dvije trećina glasalo je za FSG. FPÖ je poprilično izgubio. Razlog za to bio je predan rad našeg podmlatka. Iz ove situacije mnogo smo naučili. Lesen Sie diesen Beitrag auf Deutsch unter www.kosmo.at KOSMO 35 P OLITIKA EU izbori: desnica u usponu Novčane kazne za „luftanje“ SPÖ, ÖVP, FPÖ i NEOS zalažu se za kažnjavanje zastupnika u Nationalratu koji izostaju sa sjednica. Direktor SPÖ-a Norbert Darabos izjavio je da podržava zahtjev ÖVP-a za novčanim kaznama za one zastupnike koji ne dolaze na sjednice. Šef Klub zastupnika ÖVP-a Reinhold Lopatka prethodno se založio za 1.000 eura kazne po propuštenoj sjednici. I predsjednik NEOS-a Matthias Strolz istakao je da je za strožije kažnjavanje onih koji ne izvršavaju svoje obaveze. Rezultati evropskih izbora u Austriji donijeli su malo promjena. Najviše podrške birača dobila je Narodna partija (ÖVP) s 26,98% glasova. Na drugom mjestu je Socijaldemokratska partija (SPÖ) s 24,09%, treća je Slobodarska partija (FPÖ) s 19,72, a slijede je Zeleni (Grüne) s 14,52% i NEOS s 8,14%. U odnosu na prethodne evropske izbore najveći porast glasova zabilježila je FPÖ (+7,01%), slijede je Zeleni (+4,59%). ÖVP je izgubila 3% u odnosu na prethodne izbore dok je SPÖ ostao na istom nivou. U EU parlament neće ući manje stranke: REKOS, Europa Anders, BZÖ (koji ovim gubi jedan dosadašnji mandat u Briselu). Uspjeh Zelenih u Beču Austrijanci smatraju da se EU koristi kao izgovor domaćih političara. Nakon prebrojanih posljednjih glasova prispjelih po- Anketa: EU samo žrtveni jarac VA: propusti u MA 35 80% ispitanih Austrijanaca smatra da političari previše koriste Evropsku uniju da svale krivicu za neuspjeh. Na predstavljanju godišnjeg izvještaja za Beč, Ured ombudsmena (Volks anwaltschaft – VA) oštro je kritizirao sporost administracije u službi za strance MA 35. Anketa instituta Market obuhvatala je niz pitanja o važnosti evropske kulture. 79% Austrijanaca smatra da su ljudska prava najvažnija komponenta evropske kulture, 76% da je to pravo na slobodno obrazovanje i pravo glasa, dok 75% drži istraživanje i nauku iznimno važnim za promoviranje evropske kulture. Najmanje uloge u evropskoj kulturi prema ispitanim Austrijancima ima EU parlament: samo 33%. 36 KOSMO Kako je istakao ombudsmen Peter Fichtenbauer, uvjeti rada bečkog magistratskog odjeljenja MA 35, zaduženog za dodjelu državljanstava, boravišnih dozvola i pitanja matičnog ureda, nedopustivi su. Odugovlačenje procedura dodjele štom Zeleni su u Beču imali razloga za slavlje: od 23 becirka u čak deset njih bili su stranka s najviše osvojenih glasova. Time su Zeleni osvojili 3,89% više glasova u odnosu na prošle evropske izbore. I FPÖ je u Beču ostvario porast od 2,9% glasova. Najviše preferencijalnih glasova (Vorzugsstimmen) dobio je glavni kandidat ÖVP-a Othmar Porast desnice U pojedinim zemljama članicama EU nakon posljednjih izbora vlada šok. U Francuskoj je tako ekstremno desničarska Front nationale s 25% glasova najjača partija na ovim izborima. U Nizozemskoj je i pored najava o uspjehu desničara Geerta Wildersa njegova Partij voor de Vrijheid doživjela debakl. Uspon desničara zabilježen je i u Danskoj te u Njemač- Nijemac Martin Schulz prepustit će mjesto predsjednika Evropske komisije Luksemburžaninu Jean-Claudeu Junckeru. Karas, ovaj put je samo u Beču osvojio 21.436 preferencijalnih glasova. Glavna kandidatkinja Zelenih Ulrike Lunacek dobila je 14.558 prefencijalnih glasova, dok je glavni kandidat Socijaldemokrata Eugen Freund uknjižio 13.895 glasova. koj. Relativno mala izlaznost na izborima zabilježena je u zemljama istočne Evrope. Tako je u Slovačkoj samo 13% birača glasalo na evropskim izborima. Slab odziv birača zabilježen je i u najnovijoj članici Unije Hrvatskoj, dok je najveći bio u Belgiji i Luksemburgu. Magistratsko odjeljenje 35 Grada Beča prema Uredu ombudsmena (VA) krši pravila odugovlačenjem procesa. državljanstva uzelo je maha jer se rok od šest mjeseci „u pravilu ne poštuje“. U pojedinim slučajevima ova službe ne reagira na zahtjeve čak i godinama, istakao je ombudsmen. Fichte- nbauer je također rekao da mu nije poznata nijedna druga služba Grada Beča s tolikim kašnjenjem, ali na upit našeg lista nije htio reći radi li se o slučaju diskriminacije. Fotos: zVg, iStockphotos Gotovo sve parlamentarne stranke zalažu se za više discipline. 25. maja u većini zemalja članica Evropske unije održani su izbori za EU parlament. U Austriji je ÖVP dobila najviše glasova, dok je u Francuskoj pobjedu odnio krajnje desni Front nationale. Novootvoreni Muzej fojničkog franjevačkog samostana Vlasnik hrvatskog Konzuma Todorić najbogatiji je biznismen u regiji zapadnog Balkana, slijedi ga Miodrag Kostić iz Srbije. Duha Svetoga čuva brojne dragocjenosti iz historije BiH. Muzej fojničkog samostana Todorić najbogatiji Balkanac Otvaranju Muzeja franjevačkog samostana Duha Svetoga prisustvovale su visoke zvanice političkog i društvenog života Bosne i Hercegovine te hrvatski premijer Zoran Milanović. Fojnički samostan star je preko 650 godina i jedan je od najznačajnijih vjerskih i kulturnih objekata u BiH te čuvar katoličkog, bosanskohercegovačkog i hrvatskog identiteta. U muzejskoj zbirci nalaze se vrijedni dokumenti za historiju BiH poput knjige srednjovjekovnih bosanskih plemićkih grbova iz 1304. godine. Posebno važan artefakt je ahdnama sultana (povelja) Mehmeda II El Fatiha iz 15. stoljeća kojom franjevcima i katolicima u BiH dozvoljava slobodno ispovijedanje vjere nakon osmanskog osvajanja ove zemlje. Vlasnik Konzuma iz Hrvatske Ivica Todorić najbogatiji je biznismen u regiji, sa bogatstvom koje Forbes procjenjuje na 735 miliona eura. Drugo mjesto na Forbesovoj listi bogataša Balkana pripalo je vlasniku MK grupe iz Srbije Miodragu Kostiću. Najbogatiji privrednik u BiH je Senad Džambić, vlasnik trgovačkog lanca Bingo, a najbogatiji Makedonac je kralj čelika Minčo Jordanov. Na trećem mjestu u regiji je Slovenac Sandi Češko, vlasnik najveće TV prodajne mreže na Balkanu. Četvrti je Emil Tedeschi iz Hrvatske, vlasnik Atlantic grupe. Na listi se nalaze i tri biznismena koji imaju zatvorski staž: Miroslav Mišković, srbijanski trgovački magnat, te Srđan Knežević i Petar Matijević. FORUM [EPU KMU] Das Wiener Netzwerk für KMU, EPU und GründerInnen Operngasse 17-21 | 5. Stock, 1040 Wien n n n Mehr Raum für die Wirtschaft Mehr Qualifizierung für den Erfolg Mehr Know-how für das Wachstum EPU-Programm unter wko.at/wien/epu r KMU-Programm unte wko.at/wien/kmu Apita quam qui doles vendit im quid que ped quatur susa con ra dit eic tor re alit, ut veliquatur? Videlit laborro „Jeder in Wien soll das Recht auf die beste Aus bildung haben“, unter diesem Motto wurden Vertreter zahlreicher Wie ner Vereine mit Wurzeln in Bosnien-Herzegowina, Kroatien und Serbien über die von der SPÖ eingeführ ten Angebote im Bildungs bereich der Bundes hauptstadt informiert. „Die Ausbildungsgarantie der Stadt Wien ist ein umfas sendes Angebot der Stadt, der jedem Jugendlichen mit Pflichtschulabschluss eine Weiterbildung ermög licht. So bekommt je der die Chance, einen Facharbeiterabschluss oder einen Maturaabschluss zu absolvieren“, betonte Ta nja Wehsely, die auch als Obfrau des Vereins Wiener Jugendzentren und stellver tretende Vorsitzende des waff tätig ist. Christoph Pe schek, Lehrlingssprecher der SPÖ Wien, sprach über die Anstrengungen der Stadt, mehr Lehrlinge auszubilden: „Derzeit bilden nur 8,5 % aller Wiener Unternehmen Lehrlinge aus. Wir in der Stadt setzen ein klares Si gnal: Jedes Unternehmen, das sich um öffentliche Aufträge bewirbt, muss auch Lehrlinge ausbilden“. Vielfältige Angebote Wehsely sprach auch von diversen Bildungsangebo ten, die allen Wienerinnen und Wienern zur Verfügung stehen. Vor allem das AMS für Jugendliche und der waff setzen derzeit gezi elt Maßnahmen, die über die klassische Aus bildung hinausgehen: so wird eine Umschulung oder ein Wiedereinstieg leichter gemacht. „Uns ist jeder Jugendliche gleich viel wert“, sagte Christoph Peschek zum Thema Schulabbrecher. Dort haben sich die Kümmer nummer 0800 20 20 22 und das Jugendcoaching als Instrument besonders gut bewährt. Wehsely und Peschek be tonten die Wichtigkeit der Mehrsprachigkeit. „60 %aller Neugeborenen in Wien haben Migrations hintergrund“, unterstrich Wehsely die Bemühungen der SPÖ Wien, diesen Kin dern die österreichische Staatsbürgerschaft bei Ge burt zu verleihen. Wehse ly und Peschek kündigten auch umfassende AMSUmstrukturierungen bis Jah resende an, insbeson dere aber die Reform von AMS-Kursangeboten. ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG MEET & GREET. KOSMO und die SPÖ Wien organisierten am 28. Mai einen Info-Abend für die BKSCommunity. Am Podium sprachen Gemeinderäte und Landtagsabgeordneten Mag. Tanja Wehsely und Christoph Peschek mit KOSMO-Chefredakteur Nedad Memić. Fotos: Peter Provaznik Ausbildung für alle ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG TANJA WEHSELY nutzte die Möglichkeit, über die geplante Ausbildungs verpflichtung bis zum 18. Lebensjahr zu sprechen. Das Projekt könnte bis 2017 umgesetzt werden. Interesse. Zahlreiche Vertreter der BKS-Vereine zeigten sich über die Bildungsangebote der Stadt Wien sehr interessiert. Ihre Fragen bezogen sich auf die Lehre, Arbeitschancen der Über-50-Jährigen sowie Anerkennungsangebote der Stadt. CHRISTOPH PESCHEK sprach über Informationsdefizite und Bemühungen der Stadt Wien, allen Jugendlichen Bildungs-und Karrierewünsche bestmöglich zu erfüllen. „Für uns ist es wichtig, allen die gleichen Chancen zu ermöglichen“, so SPÖ-Wien-Lehrlings sprecher. D ONJ A A U S T R I J A Pozorišna tradicija duga već 20 godina Pozorišni festival Donje Austrije u junu proslavlja 20 godina rada. Do danas je ovaj događaj posetilo preko 3,9 miliona ljudi, a ove godine biće premašen broj od četiri milijarde. Pokrajinski poglavar Erwin Pröll iskoristio je priliku da naglasi značaj kulturne ponude za Donju Austriju: „Kultura je postala jedan od brendova naše pokrajine“, izjavio je on u razgovoru sa medijima. „Tamo gde je umetnost kod kuće i umetnička scena živa, tamo je i snaga inovacije na značajnom niovu“, dodao je poglavar. Kulturni turizam beleži izuzetne rezultate u Donjoj Austriji – 1,5 miliona ljudi godišnje poseti pokrajinu samo iz ovog razloga i ostavi oko 200 miliona evra. Ovogodišnji pozorišni festival odigravaće se na 23 bine i trajaće od 18. juna do 14. Ovogodišnji prestižni Pozorišni festival Donje Austrije biće otvoren 18. juna, i trajaće do 14. septembra. septembra. Za svakog će se naći po nešto – repertoar će obuhvatiti sve vrste žanrova, od komičnih do tragičnih, od govornih do opere, kao i iz svih epoha – kako savremene komade, tako i oprobane klasike. Karte se mogu naručiti i kupiti na 01/960 96 111, a detaljne informacije o programu i izvođenjima potražite na www.theaterfest-noe.at Premijera dokumentarnog filma „Sarajevo 1914“ Na izložbi o I svetskom ratu prikazan upečatljiv dokumentarac, rađen revolucionarnom tehnologijom. Najveća austrijska izložba posvećena I svetskom ratu pod imenom „Jubel und Elend. Leben mit dem großen Krieg 1914 bis 1918“ u Schallaburgu u Donjoj Austriji uspešno se odvija. Polovinom maja u okviru izložbe prikazan je i film „Sarajevo 1914“ pozna- tog režisera Kurta Mündla. Koristeći revolucionarnu animacijsku tehnologiju, Mündl je uspeo da prikaže originalne, autentične fotografije atentata na prestolonaslednika Franza Ferdinanda iz 28. juna 1914. Za reditelja Mündla, poznatog autora brojnih dokumentaraca o svemiru, film je predstavljao veliki izazov, a na konferenciji za novinare je izjavio da se nada pozitivnim reakcijama gledaoca, kao i „ponudama iz Po prvi put u svetu arhivski materijal prebačen je u 3D tehniku za potrebe dokumentarca „Sarajevo 1914“. cele Evrope“. Film „Sarajevo 1914.“ pripoveda dramatične događaje koji su se odigrali u predvečerje I svetskog rata, i to kroz minucioznu rekonstrukciju događaja. Nov materijal snimljen je 3D tehnikom, dok je arhivski materijal prebačen na ovu novu tehnologiju. Ova tehnologija je apsolutni novitet, naročito njena primena na arhivski materijal. I ovo leto u planini – Bergsommer NÖ 2014 „U današnjem vremenu brzog života, kada je važno izmaknuti se iz meteža i gužve, naše planine se sve više promatraju kao mesto za povlačenje i odmor. Naši planinski regioni razvijaju se i etabliraju kao obližnji prostori obnove i oporavka“, izjavi- 40 KOSMO la je medijima Petra Bohuslav, pokrajinska ministarka turzima. Nedavno je na konferenciji za novinare promovisana ovogodišnja akcija „Bergsommer Niederösterreich“ koja ove godine ulazi u svoju treću sezonu. Planinski turizam igra veoma važnu ulogu u strategiji razvoja ove privredne grane u Donjoj Austriji. Kao najveće prednosti ovih predela, Bohuslav je navela predivan pogled i čist vazduh. „Inicijativa Planinski turizam u Donjoj Austriji poseduje velike kapacitete, a pored oporavka i rekreacije, pokrajini donosi i profit. Bergsommer tako je zamišljena da se za svakog može naći po nešto“, objasnila je Bohuslav. Ona se, pre svega, obraća urbanoj, okolišno osvešćenoj publici, koja voli individu- alne izazove, ali takođe rado provodi vreme u prirodi sa prijateljima ili porodicom. „Planine poseduju ogroman potencijal za privlačenje gostiju“, pojasnila je ministarka. Fotos: zVg I ove godine Donja Austrija pokreće akciju za promociju planinskog turizma „Bergsommer Niederösterreich“ Više pasoša U pomoć BiH Broj dodeljenih državljanstava je u lakom porastu. Donja Austrija u vrhu statistike. Poplavljenima u BiH u pomoć su pritekli eksperti za vodu iz Donje Austrije. U 2013. broj novododeljenih državljanstava u Austriji porastao je za 5,4% u odnosu na prethodnu godinu. Donja Austrija je u istom periodu zabeležila značajan porast, i to za čitavih 35,7%, što je stavilo na To su stručnjaci iz Škole za Najveći porast novih Austri- atomsku i biohemijsku odbra- Austrijska vojska dnevno nu iz Korneuburga koji su pre- obezbedi 240.000 tona vode. janaca u Donjoj Austriji. prvo mesto ove liste. Najviše novih Austrijanaca dolaze iz BiH, Turske, Srbije i sa Kosova. uzeli koordinaciju obezbeđivanja pijaće vode. 70 austrijskih vojnika sa 170 tona opreme dnevno pročisti oko 240.000 tona vode za piće. Procenjuje se da na području ima oko 4.000 zagađenih izvora. Oligarhova bogomolja Ruski biznismen superteške kategorije Oleg Deripaska u mestu Laa an der Thaya (Weinviertel) planira da podigne kapelu visoku 17 m. Kapela će biti u prepoznatljivom ruskom stilu, a Deripaska je podiže u spomen svom dedi poginulom u II Svetskom ratu. Kapela će predstavljati kopiju 1:2 poznate crkve Pokrova Presvete Bogorodice na Nerli u Rusiji, elegantne građevine od belog kamena peščanika koja se nalazi pod zaštitom UNES- „W Sach elche bezü g für Arbe e sind steu itnehme erfr r ei?” „Wie l ange erhält mein studie rendes Famili Kind enbeih ilfe?” „Wa ich A nn habe den A nspruch auf llei abset nverdiene r zbetr ag?” - „Wann steht mir der Alleinerzieherabsetzbetrag zu?” el darf „Wie vi Student s l ch ich a damit i dienen, e f l i h dazuver i ilienbe die Fam e?” verlier t h nic „Bis wann habe ich mit meiner Arbeitnehmer?” veranlagung Zeit „Kann ich die Kosten für Kinderbetreuung steuerlich geltend machen?” Deripaskina kapela biće kopija crkvice iz Rusije iz XII v. CO-a. Gradonačelnik gradića Laa an der Thaya Manfred Fass (ÖVP) je izjavio da je u pitanju velika atrakcija koja će poboljšati turističku ponudu regiona. Građevinske radove izvodi koncern Strabag, čijih se 20% nalazi u vlasništvu Deripaske. Specijalni kamenorezački radovi završavaju se u Rusiji, a zatim će se dovoziti u Austriju. Osnova kapele imaće dimenzije 13x14 metara. „Wie viel steuer frei d darf ich azuver wenn dienen ich E inkün nicht fte a , selbs us tstä Arbei t bez ndiger iehe? ” „Werbungskosten was ist das überhaupt?” Frage? Antwort: www.bmf.gv.at/steuertipps KOSMO 41 BUSINE S S EKOLOGIJA. Računi za grejanje nisu mala stavka u kućnim budžetima. Ko pravilno greje, ima manje troškove – i manje zagađuje okolinu. Isto tako, sebi i okolini štedi svako domaćinstvo koje pazi šta i kad kupuje, pazeći da ne stvara nepotrebno smeće. Energija i smeće nisu za razbacivanje 4200KOSMO KOSMO Fotos: iStockphoto, zVg Piše: Milan Ilić Š ta je gore, drhtati od hladnoće ili se naježiti kad vam stigne obračun za potrošenu energiju? I jedno i drugo možete (delom) da izbegnete. Naravno, od kvaliteta kuće odnosno stana mnogo šta zavisi, ali ako se ukućani drže određenih pravila biće im ugodno u kući i u hladnim mesecima – a pritom neće razbacivati novac. Prostorije treba grejati odvojeno. U spavaćoj sobi treba biti hladnije nego u drugim delovima stana (oko 17 stepeni Celzijusa), kupatilo treba biti toplo, a kuhinja dobro provetrena. Pravilnim grejanjem ne samo da se štedi na troškovima, nego se i štiti zdravlje. Nemački savez stambenih preduzeća savetuje da vrata između pojedinih prostorija trebaju biti zatvorena. Ako iz vazduh iz hladne spavaće sobe često meša sa toplijim vazduhom iz ostalih prostorija, vlaga ulazi u hladniji deo stana. To ubrzava stvaranje plesni i šteti zdravlju. Nikada ne treba potpuno ugastiti grejanje. Ovo važi i za duža odsustva iz stana. Ako temperatura u kući padne ispod 16ºC, vlaga se kondenzuje i stvara se po zdravlje štetna plesan. Grejanje treba smanjiti, ali ne potpuno ugasiti. Prozore treba više puta dnevno otvoriti na po par minuta, da bi se napravila brza izmena vazduha. Pritom se grejanje može nakratko ugasiti. Međutim, prostorija ne sme da se previše ohladi! Nemački eksperti ovde podsećaju da stalno pomalo otvoreni („kipovani“) prozori slabo pomažu u provetravanju prostora, rezultiraju samo bespotrebnom potrošnjom energije. Od kipovanih prozora se samo hlade zidovi. Grejna tela ne smeju biti „zabarikadirana“. Duge zavese, nameštaj i razne „estetske“ oplate, koje se nalaze ispred radijatora, peći i drugih grejnih tela, samo „gutaju“ toplinu. „Barikadu“ treba staviti ne ispred, nego iza radijatora ili peći, da toplina ne odlazi kroz vanjski zid. Ovo se može uraditi slojem od stiropora presvučenog aluminijumskom folijom, koja će reflektirati toplinu nazad u prostoriju. Na ovaj način može da se uštedi 10–30% energije grejanja. Spustite žaluzine. Prozori nemaju izolacionu snagu kao što imaju zidovi. Ko noću spusti žaluzine na prozorima, dodatno izoluje prostor, kažu u Potrošačkoj inicijativi Berlin. Gubici topline kroz prozore će se tako prepoloviti. Zadihtujte prozore i vrata. Plastičan dihtung na prozorima i vratima postaje porozan tokom vremena i više ne pruža zaštitu kao kad je nov. Ako se penastim ili gumenim dihtungom zapuše mesta kroz koja hladnoća ulazi u kuću, može se uštedeti do 90 evra godišnje – ako je reč o porodičnoj kući sa grejanjem na lož-ulje. dovoljno topline; – osnovna temperatura u kući/ stanu treba da bude 16 ºC, čak i ako ste duže vremena odsutni. Sistemi sa automatskim upravljanjem grejnih tela su veoma korisni. Ako imate termostate koji se mogu programirati, sa njima možete definisati optimalnu temperaturu u svakoj prostoriji – i upravo onda kada vam je to potrebno. Izbegavajte grejanje na električnu energiju. Grejanje na struju je veoma neefikasno i skupo. Ako je ikako moguće treba se opredeliti za drugi način grejanja kuće. Redovno pratite potrošnju električne energije i grejanja. Automatsko „skidanje“ sredstava s računa za struju i grejanja je praktično, ali ne smete izgubiti iz vida kada, koliko i zašto trošite energiju. sono recesiju, utvrdili su naučnici! Iako poslednje godine koje su usledile nakon svetske finansijske krize 2008. nisu posebno dobre, u svetu propada ogromno hrane. U manje razvijenim zemljama sveta hrana propada većinom zbog gubitaka u žetvi, lošem skladištenju i pakovanju, dok u industrijski razvijenijim zemljama hrana propada većinom u trgovini i kod potrošača. Na priloženoj karti sveta upisano je koliko se kilograma, po svakom stanovniku godišnje, u kojem delu sveta, baca hrane: brojevi u belim poljima označavaju količinu bačene hrane od strane krajnjih potrošača, dok su brojevi u crnim poljima kilogrami hrane bačene u proizvodnji, transportu i trgovini. Jedan stepen manje Današnje društvo stvara ogromne količine smeća. Arheolozima i istoričarima smeće, bilo starijeg ili novijeg datuma, daje korisne uvide u život pojedinih Jedna studija u 27 država Evropske unije (sve osim Hrvatske), pokazala je da domaćinstva bacaju 42% od ukupno bačenih prehrambenih proizvoda, 39% bacaju proizvođači, 14% se baca u ugostiteljstvu, a preostalih 5% u maloprodaji. Svaki stanovnik EU, u proseku, baci godišnje 179 kilograma prehrambenih proizvoda, hrane i pića. To je ogromna količina smeća: 89 miliona tona godišnje! U Austriji se godišnje baci oko 157.000 tona (157 miliona kilograma) prehrambenih proizvoda – i to samo onih koji su još jestivi, koji nisu pokvareni. Deo toga je čak i neotpakovan. Institut za otpadnu privredu bečkog Univerziteta za prirodne resurse i istraživanje života (Institut für Abfallwirtschaft, Imati grejanje namešteno na jedan stepen Celzijusa manje nego što ste uobičajeno držali će vam neće štetiti – a uštede- Deponije pune Smeće naše (ne)izbežno upotrebljive hrane Austrija planski sve više svojih potreba za energijom zadovoljava iz obnovljivih izvora, kao što je na primer vetar. ćete oko šest odsto troškova grejanja. Prema pomenutoj Potrošačkoj inicijativi Berlin, temperatura treba da bude: – 20 ºC u dnevnoj sobi i trpezariji; – 22 ºC u dečijoj i radnoj sobi; – 16–18 ºC u spavaćoj sobi; – u kuhinji, ako se u njoj kuva, možda uopšte ne treba grejati, ili grejati tek minimalno, jer električni aparati (uključujući frižider!) često stvaraju sasvim ljudi i čitavog društva. Na primer, u Severnoj Americi je, na bazi nalaza u deponijama utvrđeno da su u dobrim ekonomskim godinama posle drugog Svetskog rata ljudi bacali više mesa s kostima pečenja nego u ekonomski slabijim godinama. U vreme ekonomskog uspona, ljudi ne glođu kosti do kraja, kao što to čine godinama recesije. Količina ostavljenog mesa na kostima stejkova direktno reflektuje konjunkturu, odn- 179 KG hrane godišnje u proseku baci u smeće stanovnik EU. KOSMO 43 BUSIN ES S Ispravna hrana često završava u smeću Najrasipniji su, pri tome, bogatiji regioni sveta... Rasipni sever Evropa i Rusija SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland Kina, Japan i Južna Koreja Afrika, južno od Sahare Severna Afrika, Zapadna i Srednja Azija Srednja i Južna Amerika Južna i Istočna Azija bez podataka Bačene životne namirnice po glavi, godišnje (u kilogramima) potrošači proizvodnja, transport i trgovina 95 166 115 181 33 183 11 114 73 163 25 198 25 198 Sve brojke potiču iz studije FAQ-a „Global Food Losses and Food Waste“ iz maja 2011 Sastav kuhinjskog otpada u jednoj austrijskoj pokrajini (2007.) 19% 15% 34% 32% 19% ostaci hrane 15% originalne namirnice 32% načete namirnice 34% ostaci pripreme namirnica Grafika: KOSMO, Izvor: Institut für Abfallwirtschaft Kuća budućnosti Mnogi tehnološki proroci govore o „kući budućnosti“, porodičnoj kući koja će proizvoditi više energije nego što će se u njoj trošiti. Uspešni projekti takve vrste bi mogli da dovedu do zanimljivih rezultata u rešenjima za transportnu industriju, budući da su stanovanje i transport dva najveća „kreatora“ emisija ugljendioksida. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, upravo građevinarstvo i transport zajedno čine 44% ukupne količne gasova koji stvaraju „staklenu baštu“ naše planete. Oni menjaju atmosferu Zemlje i pridonose procesu zagrejavanja Zemlje koje se registruje poslednjih decenija.. 44 KOSMO Universität für Bodenkultur, Wien, skr. BOKU) analizirao je ponašanje austrijskih domaćinstava, te utvrdio da od ukupno bačene hrane 34% čine otpaci kod pripreme jela, 19% otpada je spremljeno, ali nepojedeno jelo, 32% je sadržaj načetih (otpakovanih, ali ne potpuno potrošenih) pakovanja, dok 15% bačene hrane čine potpuno neotpakovani prehrambeni proizvodi (v. grafikon). Živimo u društvu koje stvara ogromne količine otpa- više od 70.000 različitih kontejnera, kao i blizu 4.000 „ostrva“ za odvojeni otpad, posebnih mesta na kojima se nalaze kontejneri za onaj otpad koji se ne nalazi u stambenim objektima. Iako su građani Austrije, Nemačke i mnogih drugih bogatijih država sveta relativno „discilinovani“ u odvajanju kućnog otpada, još uvek značajne količine završavaju tamo gde ne bi trebalo, u „ostalom smeću“ ili ko zna gde. Većina stanovništva je svesna (nažalost ne svi), da se U Austriji se godišnje baci oko 157.000 tona ispravnih, jestivih životnih namirnica. da, potvrđuje nam Dr. Stefan Salhofer, vanredni profesor na pomenutom bečkom Institutu za otpadnu privredu BOKU. On kaže da se u proučavanju otpada prvo treba zapitati da li se on može izbeći, da li je uopšte potrebno stvarati otpad, a zatim kako se iz postojećeg otpada može izvući korist. Shvaćeno je da otpad i iz domaćinstva može biti odličan sirovinski izvor, pri čemu vredne sirovine nisu samo stari papir, otpadni metal, ispražnjena plastična ili staklena ambalaža, već i razni amortizovani, pokvareni i zastareli električni i elektronski aparati, računari, mobilni telefoni, u kojima ima mnogih vrednih i retkih metala. Nekih od njih nema u velikim količinama u zemlji, njihovo iskopavanje je teško, skupo, šteti životnoj okolini... Ukratko, današnje, sve bolje, tehnologije recikliranja omogućavaju da se vredne materije dobiju iz odbačenih stvari. Da bi se uspelo u dobijanju sirovina iz otpada, mora se napraviti sistem prikupljanja i recikliranja otpada. „Beč ima opsežan sistem odvojenog sakupljanja otpada“, podseća Salhofer. I čitava Austrija, kao i mnoge druge evropske i druge države u razvijenijim delovima sveta, funkcioniše po principu odvojenog prikupljanja otpada: papira, stakla, plastike, biološkog otpada, te ostalog smeća. U Beču zato postoji pravilnim odvajanjem smeća čini dobro čitavom društvu, smanjuje zagađenje životne okoline, smanjuju energetski i drugi društveni troškovi. Nepromišljeno bacanje otpada je kontraproduktivno, ali još uvek mnogi ne mare za to. Opasna epidemija plastičnih vrećica Još gore je kada se otpad uopšte ne baci ni u kakvu kantu, nego završi u prirodi. Uvidelo se da velik, globalan ekološki problem predstavljaju plastične vrećice, pogotovo one s drškom, koje obično uzimamo za prenošenje stvari što smo ih kupili u prodavnicama. Procenjuje se da se u svetu godišnje upotrebi 1.000.000.000.000 (hiljadu milijardi!) plastičnih vrećica, dakle godišnje oko 140 po svakom stanovniku planeta! Samo manji deo njih, oko 10 odsto, se reciklira odnosno termički iskoristi, spali za dobijanje energije. Čak oko 90% ih završi ili na deponijama smeća ili ih vetar odnosno reke odnesu u more. Bilo da su završile u tlu ili u vodi, plastične vrećice tu ostaju dugo. Vreme do njihovog potpunog raspada je dugo, 100– 500 godina, u zavisnosti od materijala izrade. Ova plastika zagađuje okolinu, ubija ribe i druge morske životinje itd. Naučnici kažu da dugoročne ekološke posledice po Zemlji godina je vreme razlaganja jedne plastične vrećice. Emily. Hat nicht damit gerechnet, arbeitslos zu werden. Rechnet sich trotzdem gute Chancen aus. Im AMS eJob-Room, Österreichs größter Online Job- und Personalbörse. Die vielen Seiten des Lebens erfordern viele Antworten: Jobvermittlung, Weiterbildung, Förderungen. Oder den eJob-Room, der schnellste Weg für Emily zu ihrem neuen Job zu kommen. Und zu 92.000 weiteren freien Stellen aus 140 Branchen. www.ams.at UNIQUE/Grayling 100–500 Beč uveliko reciklira: postoji više od 70.000 različitih kontejnera i približno 4.000 „ostrva“ za odvojeni otpad. njihove proizvodnje i prometa. Benjamin Bongardt, stručnjak za otpad u NABU, izjavio je za nemački dnevni list Die Welt: „Porez ima dvostruku funkciju: on utiče na smanjenje štetnog uticaja na okolinu, a u prvoj fazi, kada stvara veće prihode, stvara sredstva za razvoj novih materijala koji se mogu reciklirati odnosno koji su biološki razgradivi.“ Bezahlte Anzeige razbacanih vrećica, flaša i ostalog plastičnog otpada mogu biti veoma teške. Kao i u drugim bogatijim delovima sveta, u EU se troši mnogo plastičnih vrećica. U Nemačkoj je njihova potrošnja početkom ove decenije bila 10.000 svakog minuta odnosno 5,3 milijarde godišnje. To iznosi 65 komada po stanovniku godišnje. Ipak, Nemačka nije u vrhu u EU po trošenju plastičnih vrećica po glavi stanovnika. To je Bugarska, u kojoj je svaki stanovnik godišnje potrošio 421 plastičnu vrećicu. Potrošnja plastičnih vrećica može da se smanji, to dokazuje primer Irske. Tamo je svaka pojedina plastična vrećica oporezovana sa 0,22 centa. Čini se malo, ali posle uvođenja ovog poreza je potrošnja plastičnih vrećica u Irskoj opala za 90%, na 16 komada po stanovniku godišnje. Kako stvari stoje u Komisiji i parlamentu EU, očekuje se da će se u EU do 2019. zakonskim merama smanjiti proizvodnja i promet vrećica od za okolinu štetnih plastičnih materijala za 80%. Parlament EU zahteva da se voće, povrće i slatkiši ubuduće pakuju isključivo ili u vrećice koje se biološki mogu razgraditi ili u ambalažu od papira. Definisanje novih propisa se ne očekuje pre ove jeseni, posle izbora i početka rada novog saziva parlamenta EU. Organizacije za zaštitu čovekove okoline, kao što je nemački Savez za zaštitu prirode (NABU), pozdravljaju ovakvu orijentaciju EU, ali smatraju da je oporezivanje vrećica bolji način od zakonske zabrane AMS. Vielseitig wie das Leben. KOSMO 45 BUSIN ES S Besplatna energija Domaćinstva sa niskim primanjima mogu da budu oslobođena od plaćanja ekoenergije. 2014. AMS nudi još 3.000 poslova Biro za zapošljavanje (AMS) će ove godine nezaposlenima ponuditi 404.000 slobodnih mesta. Nezaposlenost je u porastu ove godine u Austriji, ali i broj radnih mesta. AMS će ove godine moći svim nezaposlenima u Austriji da ponudi 404.000 slobodnih radnih mesta. Poređenja radi, 2013. bilo je u ponudi 401.000 mesta. ,,Važno nam je da ponudimo posao kvalifikovanima: više od polovine ovih radnih mesta zahtevaju završeni zanat ili viši stepen stručne spreme“, izjavio je direktor AMS-a Johannes Kopf. Mlade majke često ostaju bez posla nakon trudničkog odsustva. Od 2012. do 2013. godine porastao je broj domaćinstava u Austriji koja su izuzeta od plaćanja eko-energije – sa 32.000 na 107.000. Pravo na ovakav zahtev imaju samo domaćinstva čija primanja ne prelaze određenu granicu – samohrani roditelji, primaoci socijalne pomoći, penzi- te kupci električne energije, jer obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca treba da budu subvencionisani od strane države kako bi se povećao udeo eko-energije u Austriji. Budžet za odmor prosečnog austrijskog domaćinstva iznosi u proseku 2.542 evra. Austrijanci su i ove godine raspoloženi za putovanje više nego ostali Evropljani. 68% njih želi da putuje na leto, dok je prošle godine za to bilo samo 57%. Anketa osiguranja Generali pokazuje da iz ostalih zapadnih zemalja svaki drugi želi da putuje. U anketi je učestvovalo 3.505 ljudi iz Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Ita- Apotekarski online portal Firme čine premalo da bi se radnice nakon trudničkog odsustva vratile u profesionalni život – pokazuje anketa Instituta za visoko školstvo (IHS). Domaće apoteke, koje već duže imaju oštru konkurenciju na internetu, pokreću web portal pod imenom apodirekt.at 46 KOSMO oneri sa niskim primanjima i studenti. Za oslobađanje od plaćanja TV pretplate i ekoenergije, potreban je samo formular iz službe GIS. Troškove eko-energije bi trebalo da pla- Austrijanci – veliki putnici Sa trudničkog teško na posao Povratak žena sa trudničkog na posao nije lak. To pokazuje i anketa IHS-a sprovedena na zahtev Radničke komore. U ovom istraživanju su učestvovale 1.132 osobe iz Beča, koje su ostale bez posla u trudničkom odsustvu ili nakon. Kao glavni problem za to 67% žena je navelo manjak ponude za čuvanje dece, iako se smatralo da je Beč u samom vrhu po ovom parametru. Besplatna „zelena“ energija za sve Austrijance sa nižim primanjima – trenutno 107.000 domaćinstava ne plaća. Ovim putem će mušterija moći da rezerviše lekove, dok će se ukloniti zabrana na isporuku lekova za koje nije potreban recept. Oko 700 od 1.340 austrijskih apoteka će učestvovati u osnivanju ovog portala, nedavno je izjavilo Udruženje apotekara. Ova Austrijanci i ove godine u stanju da u većem broju od drugih Evropljana sebi priušte odmore u inostranstvu. lije, Španije, Belgije i Austrije. Rezultati ankete pokazuju nastavak prošlogodišnjeg trenda: 2011. godine je anketa pokazala da je 66% Evropljana želelo da putuje, dok je ove godine taj broj spao na 54% – Austrijanci su izuzetak. Francuska je izgubila svoje procente, a Nemačka se malo poboljšala i time došla na treće mesto. Poslednje mesto je zauzela Španija. Udruženje apotekara svoje aktivnosti širi i na internet: od 2015. godine lekovi će moći da se naručuju online. stranica će preko interneta pružiti mušterijama više informacija o lekovima, a s druge strane omogućiće im online kupovinu kozmetičkih proizvoda, lekova za koje nije po- treban recept, a koje će zatim moći da podignu u apoteci po njihovom izboru. Rezervacija će važiti sedam dana. Očekuje se da će stranica startovati s radom 2015. godine. Fotos: zVg Više nezaposlenih, ali i još više novih poslova, poručuju iz AMS-a Sve više nezaposlenih Pozorište pred bankrotom U aprilu je stopa nezaposlenosti porasla za 10,5% u odnosu za isti period prošle godine. Bilansni gubitak najveće domaće pozorišne kuće je 20 miliona evra. Nakon Praznika rada koji se obeležava 1. maja, sledi 2. maj kao Dan nezaposlenih. Objavljeni podaci u ovoj godini pokazuju da je broj nezaposlenih u Austriji porastao i sada iznosi – 390.289. Broj nezaposlenih je porastao u svim saveznim državama širom Austrije. Poseban porast Iako ima najnižu stopu nezaposlenosti u EU, u Austriji ona svake godine raste – 10,5% u odnosu na april prošle godine. je primetan među migrantima (22,7%), starijima od 50 godina (22,2%) i osobama sa posebnim potrebama (29,6%). Ipak, među mladima (uzrasta od 15 do 24 godine) stopa nezaposlenosti se smanjila – za 4,5%. Trenutni izgledi za osobe koje traži posao ostaju nerazrešeni. Najbolja mesta u najizvrsnijoj bečkoj pozorišnoj kući će poskupeti – za čak 10%. Uzrok toga leži u budžetskoj rupi ove kuće – u za 2012/13. troškovi su naime premašili prihode za oko 20 miliona evra. Uprkos tome, direktorka Burgtheatera Karin Bergmann je Hrvatsko poduzetništvo Prvi kick-off događaj Udruge hrvatskih poduzetnika odigrao se 14. svibnja. UHPA (Vereinigung Kroatischer UnternehmerInnen in Österreich) je na ovom događaju okupila oko 200 gostiju iz Austrije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u poznatoj Straussovoj dvorani bečkoga Kursalona. Svojim prisutstvom skup su uveličali hrvatski veleposlanik Burgtheater trenutno prolazi kroz ozbiljne finansijske probleme. Skup hrvatskih preduzetnika koji je okupio oko 200 gostiju otvorio je predsjednik Udruge Mirko Matković. Gordan Bakota, veleposlanica BiH Tanja MilašinovićMartinović, predstavnica Privredne komore Beča Petra Gregorits, predstavnik Ministarstva privrede Franz Wessig i mnogi drugi. Večer je otvorio predsjednik Udruge Mirko Matković. www.uhpa.at na konferenciji za medije izjavila: „Burgtheater živi – i to će i u budućnosti biti tako.“ Bergmann je pomenula i novi start, predstavivši spisak mera koje bi u narednoj sezoni trebalo da donesu četiri miliona evra. One, između ostalog, predviđaju poskupljenje najboljih mesta u pozorištu za 10%, dok će se uvesti i neke mere štednje. „Sa najmodernijim računom Austrije sve transakcije možete obaviti putem jednog klika.“ Anela Cengic i Katarina Zekic Brojne inovativne ideje čine „s Komfort Konto“ najmodernijim računom Austrije. Jedna od njih je i „Scan&Pay“. Uz pomoć ove funkcije možete automatski zabeležiti odštampane instrukcije za plaćanje kamericom vašeg mobilnog telefona. Bez kucanja, bez greške. Anela Cengic Filijala Erste banke Purkersdorf, 3302 Purkersdorf, Tel. 05 0100 - 22419 Katarina Zekic Filijala Erste banke Margareten, 1050 Wien, Tel. 05 0100 - 21382 kosmo.erstebank.at Radujemo se Vašem dolasku! KARIJE RA Vojni policajac Christian Benisch govori o svojoj karijeri u austrijskoj Saveznoj vojsci. Redakcija: Petar Rosandić Fotografije: Bundesheer „Svaki dan je izazov!“ 48 KOSMO VOJSKA. Christian Benisch (30), narednik i podoficir u austrijskoj Saveznoj vojsci, za KOSMO govori zašto se odlučio za uniformu i protiv profesije informatičara. Otkriva nam što je sve potrebno za uspješnu karijeru u austrijskoj vojsci. K OSMO: Kako ste došli do vojne policije? Christian Benisch: Za vrijeme dok sam bio ročnik i služio vojnu obvezu, poslan sam u redove austrijske garde. Tamo sam se informirao i o vojnoj policiji koja je odmah pobudila zanimanje kod mene. Zadaće su mi se činile vrlo zanimljivima i tako sam se prijavio na prijemni ispit. Kako je izgledao prijemni ispit? Prijemni ispit je trajao tjedan dana, a kroz cijelo to razdoblje nas je pratila grupa pripravnika i psihologa. Provjeravali su naše kompetencije u pogledu timskog rada, izdržljivosti, samostalnog djelovanja, kao i naše sposobnosti učenja i pamćenja. Na kraju tog vrlo napornog tjedna, koji nas je fizički i psihički umorio jer nam je bilo ograničeno spavanje, dobili smo povratnu informaciju gdje su bile naše snage, a gdje slabosti. Meni je rečeno da sam položio. Tad sam bio najsretniji čovjek na svijetu. Bio mi je san postati vojni policajac. Christian je tijekom svoje karijere apsolvirao mnoge vježbe i teške zadatke, na što je posebno ponosan. Međunarodna umreženost: slika sa jedne od zajedničkih vježbi austrijske i talijanske vojne policije. Što se zbilo nakon što ste primljeni u redove vojne policije? Nakon toga sam završio podoficirsku obuku na Akademiji austrijske Savezne vojske u Ennsu. Potom sam završio obuku koja me osposobljuje da budem vojni policajac u Austriji, a zatim i onu za međunarodne vojne akcije. Ti tečajevi su bili vrlo intenzivni i zahtjevni, ali i vrlo, vrlo zanimljivi. Nakon što sam uspio dobiti čin narednika, dobio sam mogućnost da, zajedno sa specijalnim jedinicima policije, sudjelujem u tečaju u kojem smo trenirali postupanje s opasnim počiniteljima kaznenih djela. Svaka završena stepenica u vojnoj karijeri bila mi je dodatni poticaj da nastavljam pohađati tečajeve, a u međuvremenu sam postao i trener za tehniku vođenja vojno-policijskih akcija. Kako izgleda jedan vaš tipični radni dan u Austriji? Nijedan dan nije isti, a zbog toga vam mogu dati samo općeniti odgovor. Svaki dan je izazov, a počinje sa sastankom sa zapovjednikom voda. Pritom se svima objašnjavaju sljedeći zadaci, kao što se i formiraju skupine za različite vojno-policijske akcije koje će provoditi različite dijelove zajedničkog zadatka. Ako nam ostane vremena na kraju dana, onda to vrijeme iskoristimo za sport i trening. Bitno je ostati u formi, kako fizički tako i u svakom drugom pogledu. Uvijek moramo biti na visini zadatka. Kakve ste doživljaje imali u vojno-policijskim akcijama na međunarodnoj razini? Bio sam više puta u akcijama u inozemstvu, a imam lijepe i ružne uspomene. Kao austrijski vojnik u inozemstvu dobivate veliki respekt od DINAMIČNO. „Nijedan dan na poslu nije isti, i svaki dan je izazov.“ pripadnika vojska iz drugih država, i to sam osjetio na svakom međunarodnom zadatku. Često su nas građani u inozemstvu također primili i ugostili vrlo prijateljski. No, unatoč gostoljubivosti i lijepim susretima, nikad ne smijete pritom zaboraviti da se nalazite u kriznom području, a možda najbolji primjer za takvošto su neredi koji su izbili 2011. godine na Kosovu. Tada je ozlijeđeno nekoliko pripadnika naše vojske, kao i nekoliko kolega iz njemačke Savezne vojske. Mi smo pripremljeni na tako zahtjevne situacije, a meni je osobno je čast kada mogu sudjelovati u takvim akcijama kojima je cilj uspostaviti red, mir i normalizaciju situacije u kriznom području. Što je najzanimljivije u vase poslu? Rekao bih da su to akcije u kojima surađujemo s drugim jedinicama i sa civilnom vlašću. Tada svi radimo zajedničkim snagama i s zajedničkim ciljem pred očima. Kako vidite svoju budućnost u austrijskoj Saveznoj vojsci? Moj sljedeći tečaj bavit će se zaštitom osoba. Što prije bih volio započeti i obuku za podoficira koji vodi stožer. Moj posao me raduje i svim članovima naše jedinice želim puno uspjeha, radosti, timskog duha i sreće. To je najvažnije. Lesen Sie diesen Beitrag auf Deutsch: www.kosmo.at KOSMO 49 KARIJE RA Mladi uspješni privrednik Ivica Zeba (35) optičar je i vlasnik Sunglasses Outlet radnji u tržnim centrima Millenium i Lugner. „Znao sam šta želim!“ Piše: Vera Marjanović Fotografije: Radule Božinović USPJEH. Naočari za sunce u njegovim radnjama kvalitetne su i moderne, a Ivica Zeba je uspio da ih svima učini dostupnima. U tome je i tajna njegovog proboja na tržištu. specijalizovane, ali i ’allround’ naočari, koje su univerzalne. Strpljivost i ljubaznost, kao i stručnost, u našem poslu su na prvom mjestu“, naglašava Ivica. P Savremena medicina ukazuje na neophodnost nošenja naočara za sunce jer one štite oko od ultravioletnih zraka koji izazivaju brže stvaranje katarakte (siva mrlja), ali oštećuju i retinu. Ako to žele, Ivica Zeba svojiim kupcima pravi naočari za sunce sa dioptrijom. On kaže da kod odabira naočara treba obratiti pažnju na neke važne detalje kako bi one bile udobne i zaista korisne, mada se sitna odstupanja mogu balansirati na specijalnom aparatu koji posjeduje. No, ipak, treba znati da naočari ne smiju biti ni preuske, ni preširoke, a ram ne smije dodirivati jagodične kosti. Nije estetski prihvatljivo očetak ljeta, kad se najviše nose naočari za sunce, pravo je vrijeme da se predstavi Ivica Zeba (35), optičar i vlasnik Sunglasses Outlet radnji u tržnim centima Lugner City i Millenium City. Moderno opremljene i dobro snabdjevene, obje radnje su poznate u Beču, jer dobar glas daleko se čuje. „Našim kupcima po najpovoljnijim cijenama nudimo poznate marke ’sunčanica’, kao i dioptrijskih naočara. U prosjeku, nove kolekcije su, u odnosu na druge radnje u gradu, jeftinije za 10–20%, a outlet modeli, tj. oni prošlogodišnji, 50 KOSMO mogu se dobiti sa popustom od oko 50%“, objašnjava Ivica, dodajući da naočari nabavlja direktno od proizvođača, što bitno utiče na cijenu. U svom timu Ivica Zeba ima šest saradnika, od kojih svako ima odgovarajuće stručno obrazovanje. Kako ističe, da bi kupac bio zadovoljan i da bi ih dalje preporučivao, treba mu pružiti kompletan servis, a to znači i savjete pri kupovini naočara. „Mi prvo kupca pitamo da li su mu naočari potrebne za vožnju, za sport, za šetnju po jakom suncu i td. Na osnovu toga znamo koji model da preporučimo, jer proizvođači nude Ivica savjetuje da kod muškaraca naočari prelaze preko obrva. Naočari zatim moraju lijepo ležati na nosu jer će u protivnom, koliko god da su lake, nakon izvjesnog vremena postati teške i neudobne. Moraju takođe lijepo ležati na ušnim školjkama. Iako ponekad izgledaju privlačno, jeftine naočari ne štite od ultravioletnih zraka i zato je bolje imati jedne kvalitetne i skuplje. Skuplje naočari imaju ugrađene filtere za zaštitu od ultravioletnih zraka, čak i kad nisu markirane. Kako to u praksi izgleda, 10–20% jeftinije naočare u trgovinama Sunglasses Outlet „Outlet modeli naočara, tj. oni prošlogodišnji, mogu se u našim trgovinama dobiti sa popustom i od čak 50%“, poručuje Ivica Zeba. Privatni portret može se vidjeti na aparatu za provjeru stepena zaštite u Sunglasses Outletu. Na kvalitetnim naočarima može biti staklo ili plastika. Prednost stakla je što se sporije ogrebe, mada je teže, dok je plastika lakša i otpornija na oštećenja tokom pada naočara. Za vožnju, pecanje, jedrenje i skijanje idealne su naočari sa polarizacijom jer neutrališu refleksiju sa okolnih površina. Osnovne boje stakala na naočarima su braon, siva i zelena. Ljudi različito reaguju na boje, pa treba dobro razmisliti kod kupovine. Braon je topla, pa okolina izgleda toplije, siva ide na plavo, koja je hladna boja, a zelena je idealna za vozače. Najbolje ih je isprobati na dnevnom svijetlu, a Sunglasses Outlet u Lugner Cityju ima terasu pogodnu za to. Naočari za sunce su postale važan modni detalj, ali se o njihovom kvalitetu i funkcionalnosti mora strogo voditi računa. Ivica Zeba je u braku sa Mihaelom, koja je završila molekularnu biotehnologiju, a sreću im je zaokružila dvogodišnja ćerkica Lena. On je rođen u Beču u tipičnoj gastarbajterskoj porodici, a bio je jednogodišnja beba kad su ga roditelji na čuvanje povjerili babi i djedu u okolini Dervente (BiH). Tamo je odrastao i išao u školu do desete godine, kad je u Beču pošao u peti razred. Naravno, nije znao njemački, ali je već nakon šest mjeseci bez problema mogao da prati nastavu. „Iako sam brzo profunkcioni- sa ljudima, povezanost sa tehnikom i sa medicinom, a škola je trajala samo tri i po godine. Iako nikad ranije nije imao dodira sa tim poslom, pa čak ni naočari nije nosio, odlično se snašao. Kako priznaje, nije prije toga posebno volio da uči, ali je na zanatu bio jedan od dvojice najboljih đaka. „Pohađao sam učeničku praksu i pratio sam predavanja u školi, a toliko mi se sve dopalo, da sam odmah po završetku srednje škole odlučio da se upišem na trogodišnji koledž za optometriju. Uslov je bilo trogodišnje radno iskustvo, ali su me ipak primili „Nije estetski prihvatljivo da kod muškaraca naočari prelaze preko obrva.“ sao u novoj sredini, želio sam da se vratim nazad, jer mi je tamo bilo društvo, sloboda i moj jezik. Osjećao sam se kao u kavezu. Nakon završene osmogodišnje škole krenuo sam u Handelsakademie, ali sam nakon dvije godine jednostavno rekao da to ne želim dalje. Roditelji su bili u šoku, a ja sam po svaku cijenu htio da krenem na zanat i da paralelno radim, kako bih zarađivao novac“, bila je odluka dječaka koji je već tada želio da svoj život ima u sopstvenim rukama. Upornost se isplati Ivica je radio test za profesionalnu orijentaciju, a rezultati su pokazali da je optičarski zanat idealan za njega. Dopala mu se mogućnost komunikacije zbog odličnih ocjena. Paralelno sam radio u filijali jedne veliike firme, gdje sam nakon kratkog vremena postao šef sektora i bio odgovoran za četiri učenika“, o početku karijere priča Ivica Zeba. Naš sagovornik je završio majstorski ispit, a dobio je i koncesiju za kontaktna sočiva, što mu je omogućivalo da radi u ljekarskoj ordinaciji. Zvijezde su mu bile naklonjene, što se pokazalo 2003. godine, kad je odmah nakon završenog koledža dobio mogućnost da preuzme optičarsku radnju u 10. okrugu, čiji je dotadašnji vlasnik odlazio u penziju. Nakon sedam godina otvorio je svoju prvu outlet radnju sa naočarima za sunce u Lugner City. „Zatvorio sam svoj prvi lokal kad je novi posao počeo da se razvija. Bio je to drugačiji koncept i zahtijevao je puno angažovanje, što se isplatilo. U program sam uveo i dioptrijske naočari jer u načinu rada i kod ciijena nisam imao konkurenciju. Od januara ove godine imam i drugu filijalu, a naše naočari se mogu kupiti i putem interneta u našoj online prodavnici (www.sunglasses-outlet.at). Posao sam zaokružio saradnjom sa Prof. Dr. Lakitsom, u čijoj ordinaciji za očne bolesti radim dva puta sedmično, pa naši kupci mogu brzo dobiti termine za preglede“, dodatna je pogodnost koja se nudi u Ivičinim radnjama. Lesen Sie diesen Beitrag auf Deutsch: www.kosmo.at Nagrade za KOSMO čitatelje N AGRADN IGRA A Ivica Zeba i Sunglasses Outlet čitaocima magazina KOSMO poklanjaju vrijedne poklone: 1. Ray Ban „Pilot“ naočari za sunce, vrijedne160 eura 2. 100 eura Gutschein za kupovinu dioptrijskih naočara 3. 50 eura Gutschein za kupovinu naočara za sunce E-mail na gewinnspiel@kosmo.at do 15.6. Šifra „Naočari“ KOSMO 51 KARIJE RA Oprezno sa Facebookom Podnevna dremka odlična za posao Hroničan nedostatak sna je deo naše svakodnevnice, pa naučnici preporučuju dremkanje na poslu. NASA je sprovela studiju koja pokazuje da su piloti nakon dremke od 25 minuta za čak 35% produktivniji. Kratak dremež pojačava naše sposobnosti. On nas čini bolje koncentrisanim i manje podložnim greškama na poslu. Takođe, kratak san nas čini srećnijima. Neki od saveta glase: za bolju koncentraciju dremnite od 10 do 20 minuta, a za bolje pamćenje jedan sat. Važno: podesite alarm da se ne uspavate. Na univerzitetima primenjenih nauka (FH) otvaraju se dodatna mesta. I vi ostavljate tragove na internetu. Budite obazrivi, jer neko to može iskoristiti – npr. poslodavci. I oni su sa pojavom društvenih mreža počeli da istražuju profile kandidata koji se prijavljuju za posao. Zato vodite računa o sledećem: neka vaš profil na Facebooku/ Twitteru izgleda ozbiljno. Izbegavajte neobične fotografije ili previše privatnih informacija. Zaključajte svoj privatni profil za javnost i podelite svoje kontakte u grupe. Važno je da se o vama mogu naći „prave” informacije: društveni angažmani ili hobiji. Na vama je da pažljivo filtrirate informacije o sebi, kako bi vaša ličnost bila pozitivno istaknuta. Ponedeljak obećava! Najviše šanse za uspeh imaju prijave koje stižu ponedeljkom, pokazuje jedna studija Jobportala bright.com U okviru ove studije analizirano je oko pola miliona prijava. Rezultati istraživanja pokazuju da je 30% kandidata koji su svoje prijave slali ponedeljkom pozvano na razgovor za posao. Najgori dan za prijavljivanje na posao je subota (kvota uspeha iznosi 14%) – tada se, inače, šalje najmanje prijava. Više mesta na austrijskim FH Mladi i nezaposleni 2018. godine oko 50.000 studenata moći će da pohađaju FH (Fachhochschule). Studija o nezaposlenosti mladih prvi je korak u osmišljavanju konkretnih mera. Novi plan Ministarstva nauke za unapređenje nastave na austrijskim FH startuje početkom zimskog semestra 2015/16. i donosi 520 novih studentskih mesta. Nova mesta nastaće u skladu sa sledećim principima: održivi razvoj studentskih smerova, naučna saradnja i internacionalizacija. FH inače dobijaju oko 7.000 evra godišnje po studentskom mestu iz državnog (saveznog) budžeta. Oko 8,6% mladih u Austriji (od 15 do 25 godina) ostaje neobuhvaćeno zvaničnom statistikom. U konkretnim brojevima to je oko 75.000 mladih ljudi u zemlji koji se označavaju kao NEETS, (Not in Education, Employment or Training – nezaposleni, koji nisu na školovanju ili obuci), u Beču čak 52 00 KOSMO Poslodavci su sve više skloni da proveravaju Facebook i Twitter naloge kandidata koji se prijavljuju za poslove. Ukoliko se prijavljujete za posao, aplikaciju pošaljite u ponedeljak. To je najpovoljniji dan, poručuje jedna studija. Studija pokazuje da se najviše prijava šalje utorkom. Zašto postoje razlike određenim danima – studija ne objašnjava. Rezultati se mogu jedino tumačiti tako da prijave koje stižu ponedeljkom imaju manju verovatnoću da budu previđene, zbog početka nedelje. Prijavljujte se za posao, dakle, ponedeljkom, jer su tada šanse najveće. 33.661 mlada osoba iz Beča (između 15 i 25 godina) pripada grupi nezaposlenih, koji nisu na školovanju ili obuci. 33.661. Kako bi se kreirale realistične mere za podršku ovoj populaciji, AMS je finansirao studiju „Erwerbsstatus der Wiener Jugendlichen nach Bildungsniveau“ koju je pripremila Doris Landauer. Zakljlučci studije ukazuju da su osobe sa nižim obrazovanjem češće nezaposlene, kao i da su u pitanju češće momci, ređe devojke. Fotos: zVg Kratak san za u toku radnog vremena povećava produktivnost. Poslodavci vole da proveravaju profile kandidata na društvenim mrežama. Vodite računa o svom Facebooku i Twitteru. Novina za praktikante Smartphoni u radno vreme Ministarstvo za porodična pitanja podržava praktikante. „Checkliste“ uskoro u ponudi. Skoro 40% radnika koristi privatni (mobilni) telefon na poslu. „Praktika-Check“ je nedavno predstavljen od strane ministarke za porodična pitanja Sophie Karmasin (ÖVP). Treba praviti razliku između obavezne prakse (stažiranja), u sklopu školovanja, dobrovoljne prakse za prikuplanje radnog iskustva i volontiranja (neplaćenog rada). Dijapazon rada je širok: od neplaćenog Uskoro „Praktika-Check“ Ministarstva za porodicu, informativni dokument koji će sprečiti zloupotrebu praktikanata. treninga – skupljanja iskustva do pravog radnog odnosa. Upravo zbog ovakvih nejasnoća ministarka želi da svi budu bolje informisani. Biće ponuđene različite „Checkliste“ za mlade, roditelje, poslodavce, ali i škole. Mladi će se tim putem saznati više o pravnim uslovima, ali i o savetima za razgovor za posao. Korišćenje ovih uređaja na poslu iznosi oko 40%, što je veliki izazov za poslodavce – pokazuje anketa sprovedena među 300 IT-stručnjaka. Ipak, samo 46% poslodavaca je svesno da je ova „groznica“ mobilnih telefona opasna i po bezbednost na poslu. Zanimljiv je podatak da je Nekvalitetna radna snaga Mnoge prijave za posao propadaju zbog nedostatka osnovnih kompetencija. Mnogim kandidatima nedostaje i osnovno i stručno znanje kada se prijavljuju za posao – pokazuje jedna studija (PbEB). Pri tome su prijave žena bolje. Kvalitetom prijava kandidata nije zadovoljno 14% poslodavaca, dok je 34% zadovoljno. Ostatak se izjašnjava kao neutralan uz izjavu „ide Ljudi se teško uzdržavaju od korišćenja privatnih mobilnih na poslu. Austrijski poslodavci često se žale na nedostatak potrebnih kvalifikacija kod kandidata koji se prijavljuju za posao. nekako.“ Razlozi za nezadovoljstvo među poslodavcima su raznoliki: neki ne dobijaju potrebne stručne kvalifikacije među prijavama, nekima utisak nije uverljiv, neki uočavaju u prijavi probleme sa čitanjem, pisanjem ili računanjem, a nekima stižu lažna dokumenta uz prijavu. ove godine širom sveta proizvedeno manje PC-eva i Notebooks u odnosu na prošlu godinu, dok je porasla (za 47%) prodaja tableta. Takođe, skočio je i broj mobilnih telefona na tržištu. Da ove uređaje treba koristiti oprezno, podsetio je jedan od ITstručnjaka. On je naglasio i da serveri firma treba još da se urede kako bi prenos podataka bio siguran. »Kako bih pohađao večernju stručnu školu i postao prvi inženjer u našoj porodici… ...pohađam kurseve na VHS-u.« Safiullah (28) www.vhs.at KOSMO 53 S T YLE na Perić Piše: Gorda upi Spuma, Peter Mayr L Fotografije: Austrijanka patična im S . K E H C S m koleko n d o m LEN A HO m jo Njen stila svo specifičnog modne piste po Evropi. iz cijom osvaja tljiv i podseća na modu a. stil je upeča esetih i pedesetih godin davnih četrd no ime... je Zapamtite n *Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP). Fotos: iStockphoto, zVg u n i P 1 2 a k j o v de 54 KOSMO MAYBELLINE NEW YORK gel-krejon za oči *€ 10,99 MAYBELLINE NEW YORK ruž za usne *€ 12,49 u1. vpeka MAYBELLINE NEW YORK Senka za oči *€ 10,99 chek? mirala s o H a n e L iplo Ko je G ra zu . D n kratkog 1981. u m na ko od R ođena je izajn u Be ču i zati je radila pra ksu k e West wood. n d e n i d ie n g d iv n o o V m d e vo j p r vi je jnerk u L on a la iz š d ti je 2005. s e ć 2010. e o a n a il d r o o v m t e o n e vr em en z ,av ontrover e dizajnerk p u Be ču poznate k iskust vom čuvene . 2008. sle di sho tuje s voje kolekcij ta u u n z a p e a n z r a a e v r G is p D ir a. om no Isp lje u rodn Berlinu g de re dov ć nekoliko na g rad de vojke iz te a i n d o p e v m -u radnju i u s vojila je ća na pin ima s voju ashion We eku. O . Njen stil podse F iju na Berlin daje novu kolekc iz „dirnje n iš . d go odina ske nošnje to je g ij r ih st -t u a 0 5 e 40-tih i uspeha – adiciona ln išćenje tr a lnost dovodi do na kolekcija r o k je st . Orig in e cifično rnost. Nje i i po Lenina sp anju s vojih modela pret vorila u st va i kostimi, asesoar ože ć e ir a m dl“ u kre vatila i s voje snov knje, bluze, kup rije, njena moda h su odlično s a u dan : ha ljine, o ime. Pore d Aust ajcarskoj. n n a je d n iz ć e ve Ita liji i Šv raste anice nos ama u Nemačkoj, č n m ož e e v e n seb Hoschek g ovin e tr n e u L i i a p d da se ku .com mo a h o s c h ek n e .l p o h i www.s najlep Na stranic i online. knick“ u iic P „ e i im it si ikn se p or uč 2014. no a romantikom, p etu na to le / e ć n le p ro b en c irisa lekcija za „Kolekcija je insp dete trešnje na će izjavila je o k a ij v o ma . Najn icu“, eni je ew kodne vn lnim boja a za ljublj šim paste . Taj ose ćaj, kad nsportujem u s va om Maybelline N m a k r tr to a kom i le avi htela sam da atom m i s a p ozn tr . mirisnoj hek . U kooperacij ka za taj st yling in c s o šm a H n a L en i div išljena je York osm LENA HOSCHEK Haljina pastelnih boja *€ 390,- KOSMO 55 , e c n u S ti i ja ... S T YL E Piše: Gordana Perić čekali le to. K ako do o sm no ač on K . A IT ZAŠT ncu, moramo se su na i al iv už o žn ri bi bezb , da ne bi izgoži ko oj oj sv o i ut in br malo po stari. rela i počela br zo da sa specijalis tom Dr. ao ar ov zg ra je O SM O K sa sunčanjem i prazi ve u ng La m ko ni ro Ve a – kako bi nam nc su od om it št za vilnom sećanju... odmor os tao u lepom 3. nčanje bez Koji rizik nosi su kože? adekvatne zaštite štite jako je opa- Dr. Veronika LANG – eljenaučni rukovodilac od zmenja za apotekarsku ko tiku L’Oréal Österreich 1. Pr vi zraci Veronika Lang : veliki rizik su sunca posle zime zaštitine za kožu ako je jete na tu pu ot te. Dok ne na bazen e et od ne ili odmor kremu koristite obavezno itnim št za m ki za lice sa viso žu polako ko bi ko ka , faktorom ete Ako se duže kreć navikli na sunce. vo či lju , birajte isk pod jakim suncem orom. Osobe kt fa m ki kreme sa viso i alergične na m žo ko m sa osetljivo te ris kapsule koje sunce treba da ko u kožne ćelije. izunutra ojačavaj ealnu zaštitu? Kako pronaći id etlija koža, to veći sv Generalno : što je mora da ima. Naj a zaštitni faktor krem ktor 30. Tekstura Fa ti ra bi ba tre manje nora. Recimo, suva ili u, kreme je isto bitn em kr u ičn ob dnosi malna koža lepo po ja ima bubuljice i ko že ko tip ije a mešoviti bolje podnosi tečn na as m o al m je sa koja žu ko i žu svetlu ko kreme. Ko ima jako ra zaštitni faktor 50 bi pegicama treba da tirali već osetljivu iri še vi š jo bi kako ne beglo proširenje i kožu i kako bi se iz . umnoženje pegica INNÉOV Kapsule za , pripremu za sunčanje 56 KOSMO *€ 31,48 *Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP). se najbolje priKOSMO: Kako k na sunce? premiti za izlaza 2. za Biti na suncu bez no, ono može siv re ag je e nc Su sno! ine, alergiju, ubrot ek da izazove op , a šteti i opštem zano starenje kože . Uostalom, kože imunom sistemu nje na suncuu va ža le iz o an er pret kože. ka ra povećava rizik ar sano Savetin nazam svdimoba tre ba. Ak GOJEVIĆ, Kolumna | Slađana BO Feng Shui diplomirani savetnik za 4. giju i zašto Šta uzrokuje alerpostaje osetža od jednom ko ljiva na sunce? čenje Fotos: Radule Božinović, iStockphoto, zVg UVA-zra Agresivno i štetno ini ne oseća št su je uzrok. Koža u oliko krema uk i al , te UVA-zrake sok faktor mog u nema dovoljno vi ve cr vene ja u sekundi da se po ži koja ko na i ov ik pl i ce fleki na suncu. že lo iz dugo nije bila eba već u proZato važi: kožu tr ati na sunce i m leće polako pripre emu za lice sa kr na da o ek pr ti bira . zaštitnim faktorom 5. gijom na sunDa li neko sa aler izloži suncu? ce ipak sme da sediti računa O čemu treba voergija ? kada se pojavi al visok za- koristi Samo ukoliko se oba sa alergijom štitni fa ktor 50 os ncu. Ja ko je su može da bude na sa dermatolose ti va bitno kosulto a – oni tačno im ar ek ot gom ili ap treba da se koriznaju koje kreme žila alergijska la stite, ka ko bi se ub . ži ko reakcija na Dobar sa i i umorni, šta se budite nenaspavan nije u redu? a bitan. IzračuPoložaj kreveta je veom oja, možete A br navanjem ličnog KU voljniji pravci. jpo na ši Va su ji otkriti ko na godini rođenja i elj tem se oj br A KU istočna i zapadi spolu osobe. Postoje ate u istočnu ad na grupa ljudi. Ako sp ci su: istok, av pr i ljn vo po ši grupu, Va o spadate u Ak . jug i er sev k, to jugois vara zapad, go od m zapadnu, tada Va ad i severoistok. severozapad, jugozap , počećemo sa Postoji mnogo pravila osnovnim: i oko kreveta. 1. Očistite nered ispod ivne energipozit Nered ometa protok ir. m ne ara stv i je Chi lice iznad uzglav2. Ne postavljajte po itisak i glavobolju. lja. One uzrokuju pr agonalno sa 3. Postavite krevet dij na oštre ivice ju vratima i obratite pažn i uglove. aju na jednom 4. Parovi treba da spav ogu dovesti am madracu. Dva madrac a. Povoljno laz raz i ja an ev um do neraz obe strane sa z ila je da krevet ima pr pravni. no rav i bil kako bi partneri gmail.com sladjana.bogojevic@ LA ROCHE-POSAY Anthelios Stick 50+, *€ 10,50 6. je naneti Kad i kako najboldovno treba re kremu i koliko mazati kožu? itne viti sloj zašt Često treba obno ivanje, sport, r pl kreme na koži, je peškirom nje lja tr i a , je en znoj . Zato slobodno itu smanjuju zašt še telo, jer ništa re dovno mažite va ži ako je često j ko loše ne činite vašo koža će vam biti – mažete. Naprotiv ti hidrirana , jer bi će lje za hvalna i bo . žu ko sunce suši LA ROCHE-POSAY Anthelios Kids 50+, *€ 20,- KOSMO 57 Z D RAV L JE Sunce ! a t o v i ž r o v iz 58 KOSMO Fotos: iStockphoto Piše: Vera Marjanović SUNCE. Svi prirodni procesi na našoj planeti zavise od Sunca. Međutim, koliko god da su blagotvorni, od sunčevih zraka se moramo pažljivo i štititi. N e tako retko tokom zime se osećamo umorno i bezvoljno, a nesanica i manjak energije znaju da nas učine depresivnima. Ove tegobe su još više izražene među stanovništvom u delovima sveta sa malo sunčanih dana. Savremena medicina je objasnila koliko su sunčeva svetlost i toplota značajne za dobro psihofizičko zdravlje ljudi, mada su i drevni mudraci o suncu govorili kao o prirodnom iscelitelju. Početak leta je pravo vreme za upoznavanje sa blagotvornim dejstvom svetlosnih i toplotnih sunčevih aktivnosti, koje, ukoliko se pretera, mogu predstavljati izuzetnu opasnost po zdravlje. Svetlost – blagotvorna i opasna Sunčeva svetlosna energija aktivira biohemijske, tj. fiziološke procese u organizmu, a jedan od najznačajnijih je pretvaranje neaktivnog vitamina D u aktivni. Takođe, ova prirodna blagodet utiče na neurotransmitere i stvara dobro raspoloženje, tj. izvlači ljude iz depresivnih stanja. Inače, depresivni bolesnici najtežu kliničku sliku imaju tokom tmurnih i kišovitih dana, pa im lekari medikamente počinju izbacivati tek kad krenu proleć- 3–40 minuta traje uobičajeni period samozaštite kože. ni dani sa puno sunca, koje pozitivno deluje na njih. Iz sunčeve svetlosti dolazi ultraljubičasto zračenje koje utiče na aktiviranje melanocita, tj. pigmentnih ćelija u koži. One stvaraju obojene supstance, a telo dobija lepu bronzanu boju. Pored ovog ugodnog dejstva ultraljubičastih zraka, postoji i ono opasno. Naime, oni nemaju trenutno neželjeno dejstvo, ali imaju mogućnost da direktno utiču na ćelije, aktivirajući u njima genetički materijal, pa u kombinaciji sa hroničnim dejstvom mogu izazvati maligna oboljenja. Ozonske rupe i promenjeni način života u odnosu na prirodu učinili su čoveka mnogo osetljivijim i podložnim ovim opakim bolestima. Ako na sebi imamo odeću ili se nalazimo u hladovini, nećemo izgoreti na suncu, jer infracrveni zraci ne prodiru kroz prepreke. Međutim, čak i u hladu ćemo pocrneti jer ultraljubičasti zraci uvek pronalaze put do naše kože. Da ne bi bilo zabune, infracrveni zraci izazivaju isključivo opekotine, a ne i rak kože! D – vitamin sunca Vitamin D je veza između sunca i zdravlja. Ima lekovitu snagu, a njegov nedostatak dovodi do najčešćih zdravstvenih tegoba današnjeg doba: srčani infarkt, ljudi se sklanjaju sa sunca i tako onemogućavaju pretvaranje neaktivnog vitamina D iz organizma u aktivni. To može biti uzrok nastanka određenih vrsta tumora na unutrašnjim organima. Ovaj vitamin se ne stvara u organizmu, nego se mora unositi kroz hranu i različite preparate. Deponuje se kao rezerva u jetri, ali to je neaktivna forma koja se aktivira isključivo boravkom na suncu. U fiziološkim procesima učestvuje samo aktivni vitamin D, a koliko je važan govori činjenica da se bebama u obliku kapljica počinje davati odmah po rođenju. Sunčeva svetlost utiče blagotvorno na neurotransmitere i stvara dobro raspoloženje. šlog, dijabetes, rak, multiplex skleroza i osteoporoza. Zbog straha od ultravioletnih zraka i pojave raka kože, Zaključak je više nego jasan: boravkom u prirodi u doba dana kad sunčevi zraci nisu prejaki, vitamin D se pretva- Umerena toplota prija Fina toplota koja se oseća kod izlaganja sunčevim zracima zapravo je infracrveno zračenje. Toplotna energija sunca blagotvorna je i preporučljiva kod reumatskih oboljenja jer dobro deluje na opuštanje mišića. Međutim, boravak na suncu se preporučuje isključivo u jutarnjim i kasnim popodnevnim satima jer preterano sunčanje može stvoriti crvenilo na koži. Posledice mogu biti neprijatne jer su opekotine pogodna podloga za nastajanje različitih infekcija, pa treba izbegavati narodne lekove koji mogu biti kontraproduktivni. Zbog intezivnog bola, opekotine je najbolje hladiti i tretirati medicinskim kremama. U težim slučajevima treba se javiti lekaru, kako ne bi ostali ožiljci na koži. KOSMO 59 Z D RAV L JE ra u aktivni oblik, što organizmu pruža mogućnost da se bori protiv niza opasnih bolesti. Zaštita od sunca Već smo rekli da sunčanje prija samo u razumnoj meri, a imaće pozitivne efekte jedino ako se koža zaštiti na odgovarajući način. Stručne savete koji su tokom leta svima potrebni, zatražili smo od Mag. Pharm. Siniše Katanića. On je istakao da izbor kreme za zaštitu od sunca zavisi od tipa kože, te o tome treba pažljivo voditi računa. „Telo ima i sopstvenu zaštitu koja, u zavisnosti od tipa kože, omogućava izlaganje sunčevim zracima bez crvenila, tj. opekotina. Za osobe sa veoma svetlom kožom to vreme samozaštite je svega oko tri minuta, dok kod ljudi sa tamnijom kožom iznosi čak oko 40 minuta. Kad se minuti samozaštite pomnože sa zaštitnim faktorom kreme za sunce, dobija se maksimalno vreme dozvoljeno za izlaganje sunčevim zracima“, savetuje Mag. Katanić. Primer: ako osoba sa prilično svetlom kožom, čije je vreme samozaštite deset minuta, uzme kremu sa zaštitnim faktorom 20, na suncu može boraviti 200 minuta. Proizvođači preporučuju da se dnevno koristi oko 30 ml kreme ili losiona za sunce. Međutim, retko ko to čini, pa vreme izlaganja sunčevim zracima treba smanji za trećinu, što znači da se osoba iz navedenog primera, umesto 200, treba sunčati 120 minuta. Deca na suncu Kod male dece mehanizmi samozaštite kože još uvek nisu u potpunosti formirani. Do uzrasta od tri godine mališani bi trebalo da ostanu u hladovini i da nose odeću koja ih štiti od sunčevih zraka, a naročito 60 KOSMO Koji preparat odabrati? U moru preparata za zaštitu nije lako izabrati najbolji... Svi losioni, gelovi i kreme poseduju osobine prilagođene određenim tipovima kože: Gel sadrži najmanje uljanih dodataka i veoma odgovara osobama sa masnom kožom i onima koje pate od alergijskih reakcija kože. Mleko sadrži više vode, nego masti i lako se nanosi na velike površine kože. Krema je pravo rešenje za suvu kožu, a zbog nešto gušće konzistencije koristi se za manje površine, kao što je lice. Sprej se primenjuje veoma brzo i lako, a prednost mu je što se ne mora dugo utrljavati u kožu. Stick kremu sa visokim filterom treba koristiti za zaštitu usana jer one nemaju pigmentaciju, pa su posebno osetljive. Vodootporni proizvodi duže traju na koži, a otporni su i na znoj, pa su pogodni za sportiste. No, oprez je potreban, pa nakon kupanja treba ponovo koristiti kremu ili losion. Važno! Nakon sunčanja koži je neophodna nega, a u ponudi je cela paleta mleka, gelova i sprejeva sa različitim dodacima, poput aloe vera ili pantotenola. Koži treba vlaga, kako se ne bi pojavile bore, koje su tipična posledica dugog i intezivnog sunčanja. Ako koža usled preteranog sunčanja izgori na suncu, najbolje je uzeti gel za hlađenje i sprej sa penom za negu. Prednost im je što se ne moraju utrljavati u kožu, što omogućava bezbolno nanošenje. Tipovi kože Nicole KIDMAN Tip I: crvenokose osobe, svetle kože sa pegama i svetlih očiju. Koža je uvek crvena, nezaštićena brzo dobija opekotine od sunca, pa treba izbegavati sunčanje. Maksimalno vreme samozaštite je 5–10 minuta, a za zaštitu se preporučuje Sun Protection Factor 50+. Katherine HEIGL Tip II: plavokose osobe, svetle kože i svetlih očiju. Koža je uvek crvena, bez zaštite od sunca sklona opekotinama, pa se aktivno sunčanje preporučuje samo u popodnevnim satima. Vreme samozaštite iznosi 10–20 minuta, a preporučuje se Sun Protection Factor 30–40. Natalie PORTMAN Tip III: brinete, tamnijeg tena, sa tamno sivim ili braon očima. Na koži se ponekad javljaju opekotine, mada brzo tamni. Vreme samozaštite je 20–30 minuta, a kao zaštita se preporučuje Sun Protection Factor 20–30. RIHANNA Tip IV: crnokose osobe, maslinaste do tamne boje kože i braon očima. Koža, na kojoj se retko pojavljuju opekotine, duboko i brzo tamni, a vreme samozaštite je 30–40 minuta. Preporučuje se Sun Protection Factor 20. 30 ml kreme ili losiona za sunce treba koristiti dnevno. je važno zaštiti im glavu. Sasvim malu decu ne treba izlagati suncu u vremenu od 11 do 16 časova. „Svi proizvodi namenjeni dečijoj koži imaju visoki faktor zaštite sa veoma malo ili čak nimalo mirisa. Generalno, ovi proizvodi sadrže fizičke filtere koji odbijaju sunčeve zrake sa površine kože i ne pretvaraju ih u toplotu, kao što je slučaj sa hemijskim filterima. Ovi fizički filteri su tako fino raspršeni, da se na koži nakon nanošenja kreme ne pojavljuje beličasti sjaj“, kaže Siniša Katanić. Putna apoteka Čak i lagane zdravstvene tegobe mogu pokvariti uživanje na godišnjem odmoru, pa je najbolje ako se u kofer spakuje i mala priručna apoteka. Evo nekoliko predloga: Terapija: lični lekovi koji se redovno koriste. Koža: mast i tablete za alergije, sprej protiv komaraca i sl. Prehlade: lekovi protiv kašlja, prehlade, bola u grlu i groznice. Bolovi: lekovi za menstrualne grčeve, glavobolje, zubobolje, povrede, otoke i zapaljenja. Stomak i creva: lekovi za proliv, mučninu i povraćanje, zatvor, gorušicu i nadimanje. Rane: sredstva za dezinfekciju, mast za rane, zavoji i flasteri. Sunce: Sunscreen, sunscreen za decu, lekovi za opekotine i alergije. Šetnja čini čuda Kolumna Wiener Apothekerkammer Mag. pharm. Siniša KATANIĆ, apotekar Pored pozitivnog uticaja na zdravlje, šetnja pospešuje i kreativnost. Osoba koja svakodnevno šeta je za 60% kreativnija, pokazuje studija američkih naučnika. Šetnja ubrzava cirkulaciju, trenutno podiže nivo energije i radne sposobnosti, a značajno poboljšava raspoloženje. raspoloženje i podigne energiju u trenutku, tako što će vam ubrzati cirkulaciju. U jednoj drugoj studiji američki naučnici su, pak, otkrili da šetnja i pospešuje kreativnost. U istraživanju su upoređivali efekat sedenja, hodanja na svežem vazduhu i hodanja u zatvorenom. Rezultati pokazuju da je osoba koja svakodnevno šeta čak za 60% kreativnija. U istraživanju je učestvovalo 176 odraslih koji su dobili da reše zadatke po kojima naučni- ci mere kreativnost. Rezultati su pokazali da je hodanje na svežem vazduhu imalo najbolji efekat na kreativnost svih učesnika. Osobe, koje su šetale u prirodi, imale su za 60% izraženiju sposobnost povezivanja ideja i pronalaženja originalnog rešenja problema. Naučnici ističu da šetnja u prirodi opušta um, a istovremeno budi kreativnost jer se izlažemo različitim nadražajima – za razliku od kretanja u zatvorenom. Bitka sa traumom Fotos: iStockphoto, zVg Fokusiranje na kontekst, a ne samo na emocije, smanjuje bol – otkrili su američki naučnici. Ne postoji čovek kojeg ne muče ružna sećanja. Postavlja se pitanje: kako da ih zaboravimo? Na ovu temu je sprovedeno nekoliko studija. Američki naučnici su otkrili jedan efikasan način: fokusirati se više na kontekst, a manje na emocije. Prisetiti se traumatične situacije, a zatim osvetliti detalje, pozadinu: npr. kakvo je vreme bilo ili ko je još bio prisutan? Razmišljanje o kontekstu umanjuje emocije koje su povezane sa lošim sećanjima. S druge strane, jedno naučno otkriće pokazuje moć sna protiv loših sećanja. Mnogi Ljudsko telo se protiv loših uspomena i trauma bori na više načina, a jedan od najuspešnijih je zdrav san. ljudi nerado odlaze na spavanje pod emocionalnim stresom, a da ni ne znaju da im baš san i sanjanje može izbrisati loša sećanja. Naučnici su otkrili da je sanjanje – u tzv. REM fazi „brzih pokreta očiju“ – od suštinskog značaja kada želimo da se izborimo sa unutrašnjim nemirima. Ono omogućava delu mozga koji je zadužen za racionalna rasuđivanja da povrati kontrolu nad emocionalnim reakcijama osobe. Interesantan je i pozitivan uticaj igrice Tetrisa, koji je otkrila grupa naučnika sa Univerziteta Oxford. Oni su, naime, ustanovili da popularna mozgalica pomaže kod ublažavanja simptoma posttraumatskog sindroma, dok druge video-igrice imaju suprotan efekt. Tetris ne briše ružne uspomene, ali umanjuje njihove negativne posledice. Vitamin D igra važnu ulogu u metabolizmu kalcijuma i fosfata i time reguliše metabolizam kostiju. Takođe je uključen u druge metaboličke procese kao što su odbrana od infekcija ili metabolizam mišića. Koristeći Sunce, telo može da proizvede 80% potrebnog vitamina D. Preostalih 20% moramo nadoknaditi iz hrane. Uzroci nedostatka vitamina D su veoma raznovrsni. Mogući uzroci su na primer pogrešna ili slaba ishrana, alkohol, nikotin, stres pa cak i vrhusnki sport. Osim toga, postoje određene rizične grupe koje su posebno osetljive na nedostatak vitamina D. Mladi u fazi rasta, vegani ili vegetarijanci, trudnice ili dojilje, ljudi sa gastrointestinalnim oboljenjem. Pogotovo u zimskim mesecima ljudi pate od nedostatka vitamina D. Pogođeni su uglavnom ljudi koji borave u zatvorenim i tamnim prostorijama ili oni koji žive u područjima siromašnim Suncem. Što se tiče simptoma deficita vitamina D, postoje razlike između dece i odraslih sa ovim deficitom. Kod dece manjak vitamina D dovodi do retardiranog rasta i razvoja kostiju i mišića, do veće osetljivosti na infekcije i do autoimunorekcija kao što su alergije, stalne upale itd., a sve zbog toga što je imuni sistem poremećen. Međutim, najozbiljnija posledica nedostatka je rahitis. Zbog nedostatka vitamina D u organizmu, kosti deteta su meke, a to može da izazove deformaciju kičme i ekstremiteta. Kod odraslih, nedostatak vitamina D dovodi do gubitka minerala u kostima, na primer, u kičmi ili karlici. Ovo dovodi do jakih bolova kostiju, deformiteta i preloma. Pored opšte slabosti mišića, naročito pri penjanju uz stepenice i ustajanju. www. apotheker.or.at office@kosmo.at ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG Za šetnju vam ne treba ništa više od dobre volje i malo slobodnog vremena. A zdravstvenih koristi je mnogo. Prema rezultatima jedne američke studije, pored toga što razvija mišiće i kondiciju, šetnja smanjuje stres. Učesnici studije koji su šetali i bavili se umerenom fizičkom aktivnošću napolju imali su manje hormona stresa u odnosu na one koji su stalno vežbali, ali u zatvorenom prostoru. Šetnja vam daje vremena i prostora za razmišljanje, svež vazduh puni vaš organizam kiseonikom i to vas približava rešenjima. Samo 10 minuta šetnje može da vam poboljša Vitamin D i Vaše zdravlje KUHINJ A K e c i t s a l s o p e n e d Lzea vrele dane rjanović dnako kao je , tu e lj a d a ip kooled pr SLATKIŠ. Slad dnostavno, uz maštovitu de sunce. Brzo i je se i kod kuće. Probajte! a raciju, priprem eolden O ni o d njig u r ipity G innessovu k ijetu. Po cije . Sad n e r e u u Kup „S ušao je u G ladoled na sv u New York nog s “ a at e r n ji a a l a d r k p n o u t Su a 23 najsk se u tri res v o o t jara s a i l k , a kara , zlatnog k vi s korda olara služi a g a d a u nim d 1.000 od vanile sa Mja u marcipan rašen je zlat v k n e a a s r U š p ji e . r o a e t j z st za čije iz Pari g zlata, jestivo iranog voća tom od zlata lužuje se u i kand onama i cvije sam sati. Pos kašičibomb potrebno o ima, a jede se . ljenje alnim pehar ratnog zlata krist 18-ka com od NIN A N JI Č A Dejan P ani diplomir r, CEO somelijeino, Beč Wein&V 62 KOSMO lji Najskupna sladoleetdu svij e pulenc , TRAPAN Uroboros, Malvazija istarska, 2012. Hrvatska Uroboros je postala moja najomiljenija Malvazija. Mladi revolucionar istarskog vinarstva Bruno Trapan stvorio je ovdje jedno predivno vino od autohtone sorte Malvazije istarske. Vinarija Trapan radi po biodinamčnom principu. Što znači potpuno odricanje od bilo kakvih pesticida i ostalih kemikalija. Kako u vinogradu tako i podrumu. Ovo vino leži 10–12 mjeseci u buradima od drveta akacije i nefiltrirano je. U nosu imamo zelenu jabuku, muskat i zrelo grožđe. Na nepcu predivna punoća i voćnost. Otkrivamo marelicu, zelenu jabuku, kašicu od dinje i stvarno dugačak finiš. Bravo za ovu demonstraciju autohtonih sorti sa Balkana. Fotos: iStockphoto, Drago Palavra Piše: Vera Ma onačno nam je stiglo ljeto, a sa njim i uživanje u ledenim, osvježavajućim poslasticama. Raznobojnim sladoledima, izazovnih ukusa, teško je odoljeti jer popravljaju raspoloženje na isti način kao čokolada, a možda čak i bolje jer hlade um u trenucima stresa. Naučnici tvrde da kašika sladoleda ima trenutno dejstvo na mozak, te da ublažava osjećaj razočaranja i neuspjeha. Čokoladni sladoled Sorbet od lubenice Težina pripreme: Trajanje pripreme: 60 minuta Sastojci: 100 g čokolade, 200 ml mlijeka (3,8%), 200 ml slatke pavlake, prstohvat soli, 80 g šećera, 2 žumanca. Težina pripreme: Trajanje pripreme: 30 minuta Sastojci: 80 g šećera, 80 ml vode, 600 g zrele lubenice, 5 kašike soka od limuna. Priprema: Čokoladi izlomiti na komade. Mlijeko, pavlaku, so i 40 g šećera zagrijati, dodati komadiće čokolade i miješati dok se ne istope. Žumance umutiti sa ostatkom šećera, pa dodati čokoladnu masu. Desetak minuta miješati iznad posude sa vrućom vodom, dok smjesa postane kremasta. Staviti u posudu sa ledenom vodom i miješati dok se masa ne ohladi, a potom još 30 minuta držati u frižideru. Dobto ohlađenu smjesu sipati u mašinu za sladoled i ostaviti 35 do 50 minuta, dok sladoled postane leden i kremasto čvrst. Odmah servirati ili u zatvorenoj kutiji čuvati u zamrzivaču. Priprema: Sipati šećer u vodu, pustiti da provri, pa na srednjoj temperaturi u otvorenom sudu kuvati 5 minuta, dok se ne ukuva sirup. Skloniti sa šporeta i ostaviti da se ohladi. U frižideru rashladiti plitku posudu. Očišćenu i krupno isječenu lubenicu, zajedno sa 3 kašike limunovog soka i 2/3 sirupa od šećera, fino pirirati štap mikserom. Po želji dodavati još limunovog soka i sirupa. Smjesu sipati u prethodno rashlađenu plitku posudu i 3 sata je držati u zamrzivaču. Nakon jednog sata izvaditi posudu prvi put i viljuškom sorbet snažno miješati, kako bi se formirali fini kristali. Postupak ponavljati na svakih 30 minuta. ••••• ••••• 1. 2. 1. 2. 3. 3. GRILLEN wie am Spieß: BERNERWÜRSTEL Die Würstel mit Speck rund herum und Käse innen drin – wir lieben sie! BRATWÜRSTEL Beliebt bei Groß und Klein – dürfen auch auf unserem Würstelspieß nicht fehlen. KÄSEKRAINER Seit 1970 gibt’s die Radatz Käsekrainer – was haben wir eigentlich davor gegessen? MEDITERRANE BRATWÜRSTEL Sie verstecken sich in der Grillzwerge Packung zusammen mit weiteren drei Mini-Sorten. Schnäppchenjäger aufgepasst! Tolle Angebote finden Sie auf www.abholmarkt.at und www.radatz.at S TARS POP PEVAČICA. Emina Jahović Sandal govori o svojim hitovima, uspjesima i nastupu u Beču. E mina Jahović Sandal rođena je u Novom Pazaru 15. januara 1982. godine. Udata je za poznatog turskog pevača Mustafu Sandala. Brat Mirsad Turkdžan je bio poznati košarkaš. Veoma je popularna u Srbiji, Bosni i Hercegovni, Hrvatskoj, kao i u Turskoj. Zbog svoje sličnosti sa glumicom Penelope Cruz dobila je nadimak „srpska Penelope“. Njeni najveći hitovi su: „Tačka“, „Tvoja greška“, „Da l’ ona zna?“, „Još ti se nadam“. Sa mužem i dva sina živi u Turskoj, točnije u Istanbulu. ojković Pile Piše: Zoran Rad r Provaznik Fotografije: Pete m i v i Ž svoj e ! e v sno 64 KOSMO KOSMO: Povod za naš raz govor je tvoj prvi nastup u karijeri u ovom gradu (u beč kom klubu Insomnia). Šta si čekala sve ove godine? Emina Jahović: Generalno, pop pevači manje nastupaju u inostranstvu. Postoji nostalgija naših ljudi, ali ona je više vezana za narodnu muziku. Tako da ranije nije bilo prilike za nastup u Beču, ali to se putem interneta menja. Ovo je tek početak našeg druženja... Da li si ranije bila u Austriji i kako ti se dopada? Austrijanci su kulturni i mirni ljudi, ja imam nekoliko prijatelja iz Austrije i meni se sviđa njihov mentalitet. Beč je prelep grad, Austrija lepa i sređena zemlja... Ove godine sam sa porodicom bila na zimovanju u Kitzbühelu i bilo nam je prelepo. Već smo se dogovorili da i sledeće godine zimujemo u Austriji. Puno naših ljudi živi u Austriji i uvek mi je lepo kada je posetim. Kako ste, kako živite u Istan bulu, da li živite u stanu ili u kući? Živimo u kući u rezidencijalnom delu Istanbula. Moj muž Mustafa je dobro, imamo dva sina Jamana i Javuza. Kuća nam je na jednom brdu u šumi, što je dobro za decu. Imaju gde da se igraju i čist je vazduh. Da li Mustafa ima možda i studio u kući? Mi imamo u kući mali studio, kada nam naiđe inspiracija da nešto zabeležimo. Inače moj muž ima veliki profesionalni studio u gradu. Koliko dugo već živiš u Istanbulu? Već šest godina, ali ja sam svog supruga upoznala pre deset godina, tako da već deset godina odlazim i vraćam se. Kao što vidiš, nisam zauvek napustila Srbiju. Puno sam truda uložila u svoju karijeru da bih tek tako sve napustila. Volim svoj posao, volim da pevam i to me čini srećnom. Ali zvanično sa porodicom živimo u Istanbulu, i tu se odvija naš privatni život. Tvoj brat je veoma poznati turski košarkaš... Moj brat Mirsad Turkdžan je postao sportski direktor u Fenerbahčeu, to je poznati košarkaški klub u Turskoj. Prošle godine je završio igračku karijeru zbog povrede kolena. Možda je mogao da igra još jednu sezonu, ali on je ipak odlučio da se posveti poslu direktora u klubu. Klub trenira naš proslavljeni as Željko Obradović, tako da njih dvojica sada u stvari vode ovaj veliki klub. On je igrao i za tursku reprezentaciju i veoma ga vole. Ja sam naravno ponosna na svog brata. najviše znaju kao suprugu Mustafe Sandala, iako sam glumila u jednoj seriji i imala nekolikopesama na turskom. Nedavno smo te gledali na srpskoj televiziji u žiriju jed ne muzičke emisije... Da, to je poznata svetska licenca „X Faktor“, mene su pozvali da budem član žirija i ja sam to prihvatila. I inače sam ljubitelj te emisije. To je bilo jedno veoma zanimljivo iskustvo. Čitao sam da je tu bilo i nekih svađa u kojima si učestvovala? Čim sa nekim provodiš više vremena postoji veći potencijal za svađu. Mi smo četiri potpuno različita karaktera i muzički EMINA: „Iz moje porodice jedino sam ja otišla u pevačke vode.“ onda sve nekako krene. Naravno da sam zadovoljna svojom karijerom, a ovo nije kraj. Ja tek očekujem da napišem svoje najbolje pesme. Koje svoje pesme najviše voliš? Najviše volim svoje duete, pesmu „Med“ Koliko znam i ti si trenirala košarku? Da, mi smo sportska porodica. Moja sestra je bila veoma dobra u odbojci, a ja sam trenirala košarku, ali i boks. Onako rekreativno, naravno. Tako da pored brata koji je bio profesionalni košarkaš mogu reći da smo svi u porodici sportski nastrojeni. A ja tako želim da vaspitavam i svoju decu. Tvoji roditelji su lekari u No vom Pazaru, tvom rodnom gradu. A šta ti radi sestra? Da moja majka je dečji lekar, otac je bio kardiolog, a moja sestra je psihijatar i radi na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Jedino sam ja otišla u pevačice (smeh). Pored snimanja albuma za domaće tržište, mislim na bivšu Jugoslaviju, ti si objav ljivala i pesme na engleskom i turskom? Da, imam i jedan album za inostrano tržište, a otpevala sam i tri pesme na turskom. Dve sama i jednu kao duet sa svojim mužem. I nisam loše prošla (smeh). Naravno, uvek postoje problemi sa pevanjem na jeziku koji ti nije maternji, oseti se akcenat, ali sve u svemu, zadovoljna sam. U Istanbulu me ipak ao je s Eminom dojković Pile razgovarživ itelji. Naš novinar Zoran Raotu u Istanbulu, gdje i s ob Jahović o njenom živ stilovi su nam različiti. Tu teško da može da važi princip „Svi za jednog“. Mi smo tako i birani u žiri, da budemo različiti, a u korist mladih talenata. Da, bilo je svađa, ali smo se na kraju snimanja svi izmirili. Da li si zadovoljna svojom karijerom i koliko je za uspeh bitna sreća? Sreća je veoma bitna, ali na nju se ne može uticati, to je samo jedna od karika. Rad i upornost su ti koji su najbitniji. Moraš uvek verovati u sebe, pa čak i u trenucima kada u tebe niko ne veruje. To je najteže. Ali kada se izboriš sa sobom sa Dinom Merlinom za koju sam napisala i muziku i tekst, i „Još ti se nadam“, sa Sašom Kovačevićem – što je kod publike ujedno i moj najpoznatiji hit. A tu je i duet sa Dženanom Lončarevićem „Beograd priča“... Šta kaže Sandal za tvoje pesme? Neke voli, a neke ne. Ni meni se ne dopadaju sve njegove pesme. On je tamo velika zvezda, svi ga znaju, ali ja sam poznatija od njega kod nas, tako da sam zadovoljna. Živim svoje snove. Lesen Sie diesen Beitrag auf Deutsch: www.kosmo.at KOSMO 65 S TARS Ženbsekciarac Piše: Sandra Radovanović Fotografije: Radule Božinović FRAJLIZAM. „Ich liebe dich“, „Štiklice“ i „Fina“ su samo neki od njihovih hitova. 10. maja je bečka publika uživala u live-izvođenju ovih i ostalih pesama. Direktno u Beč iz Novog Sada došao je najpopularniji ženski akustični bend – The Frajle. KOSMO je razgovarao sa njima. K OSMO: Frajla je vojvođanski izraz za određeni tip žene. Kako biste objasnili strancu šta je to, zapravo, frajla? The Frajle: Frajla je arhaičan naziv za gospođicu. Potiče još iz doba Austro-Ugarske. Još uvek je zadržan u Vojvodini, a mi smo još malo dodale neke epitete. Frajla je gospođica - obrazovana, kulturna, fina, lepih manira, slobodnog uma i pomalo bećaruša. Frajla je svaka žena slobodnog duha! Koja je od vas četiri najveća frajla? Svaka od nas i jeste frajla! 66 KOSMO (smeh) I tu titulu ponosno nosimo. Je li u današnje vreme lako nositi tu titulu? Biti slobodnog duha i ceniti lepe vrednosti, uživati u životu i muzici za nekog predstavlja izazov, za nekog način življenja, a za nekog ideal. Mnogi širenje ljubavi kroz muziku nazivaju „frajlizmom“, što nama zaista imponuje. Kako su ove četiri frajle došle na ideju da osnuju bend? Dugi niz godina smo u muzici ponaosob, ali te 2009. godine smo rešile da odemo sedam dana u Crnu Goru, ugovorile smo nastupe i napravile jedan muzički izlet. Poznavale smo se sa novosadske muzičke scene od ranije, ali nikada nismo sarađivale. Pošto su ti nastupi prošli veoma zapaženo, rešile smo da nastavimo dalje. Mnogo smo radile, ugovarale nastupe, počele smo da pišemo svoje pesme i evo nas! Imamo već sedam značajnih nagrada i priznanja. Veoma smo ponosne, jer se nagrade odnose na album, pesme, vizuelni identitet, spotove, popularnost, otkriće i pojavljivanje na muzičkoj sceni, kao i za doprinos u muzici. Nagrade dolaze sa prostora Balkana, a mi smo spremne da našom muzikom osvojimo svet! Vaše pesme su prepoznatljive po modernom spoju akustič ne gitare, često živahnog ri tma i luckastog teksta. Kako definišete svoj muzički žanr? Naša muzika je spoj četiri potpuno različita senzibiliteta. Pa se čuju zvuci tamburica, Mediterana, popa, bećarca, malo džeza, gipsy swinga, pomešano sa pričama iz života. Neki kažu da je to „vojvođanski tango“ ili „ženski bećarac“, a najčešće se karakteriše kao „frajlizam“. Kad već pominjete vizuel ni identitet... Koja od vas odobrava originalne odevne kombinacije? Kako po senzibilitetu, karakteru, temperamentu, tako smo različite i fizički, pa i prema modnim ukusima. U početku smo se same snalazile, a sada imamo tim koji brine o tome. S nama rade Predrag Đuknić, mladi magični kreator i Norbert Horvat, majstor za frizure, pa smo zajedničkim snagama uspeli da izgradimo jedinstven vizuelni identitet, vrlo specifičan i sada već prepoznatljiv. Od nastupa do nastupa, zavisi od prilike, ambijenta, manifestacije, dogovaramo se koja se kombinacija tačno nosi. Nagrade vam se nižu. Ne davno ste dobile Oskar po pularnosti za najprodavaniji album, ali i MTV Video Play Awards. Šta za vas predstav ljaju ovakva priznanja? mo u svemu, a naš tim oblikuje naše ideje i sprovodi ih u dela. Radi se svaki dan na muzici, vizuelnom identitetu, poslovnim planovima i aktivnostima. U pauzama punimo baterije za predstojeća putovanja i spremamo novi album. Vas četiri imate i svaka drukčiju boju kose – brineta, crnka, plavuša i crvenokosa – je li i to taktički osmišljen imidž benda? To je dobitna kombinacija, zar ne? To su boje koje imamo od ranije, tako da se sve savšeno uklopilo. Koja je vama vaša najdraža pesma? Svaka ima neku svoju omiljenu. Frajla Neni je „Ich liebe dich“, Frajla Jeli „Fina“, Frajla Mari „Iz dana u dan“, a Frajla Nati „Modri od ljubavi“. Mada, možda smo nekako najviše vezane za „Ich liebe dich“. Zašto? Krije li se nešto iza nastanka te pesme? Pesma „Ich liebe dich“ je naš prvenac i zato smo sprecijalno vezane za nju. I publika je jako voli, čak je postala i pesma za mladenački ples. Sam naziv pesme govori sve, a ljubav ne možete sakriti! Bečka publika se zabav ljala uz vas ovog januara na Svetosavskom balu, a 10. maja ste ovde održale Hoćete li onda snimiti uskoro neki spot u Beču? Što da ne! Radujemo se ponovnom dolasku, vidimo se uskoro! Lesen Sie diesen Beitrag auf Deutsch: www.kosmo.at www.studienbeginn.at entgeltliche Einschaltung Da li su vam i uloge podeljene – ko piše pesme, a ko kom ponuje? Kod nas važi pravilo da svako radi ono što najbolje zna. Sve imamo mnogo muzičkog iskustva, pa same pišemo, radimo akustične aranžmane... Idejno učestvujemo u svemu i u početku smo sve radile same. Inače smo po struci, pravnik, psiholog, prof. francuskog i ekolog. Tim koji dobija! Kako to Frajle pune baterije? Svaka na svoj način. Sa dragim ljudima, prijateljima, porodicom, u šetnjama u prirodi, popodnevnoj kafi u svom gradu, sportu, čitanju, vožnji rolera i trotineta, koncertima... i koncert. Šta Frajle misle o Beču? Grad je toliko moderan, a toliko štiti i čuva duh starog grada sa predivnom arhitekturom, muzejima, dvorcima i vrtovima, spomenicima, predivnim kočijama koje vas vode direktno kroz istoriju. I nikada ne odemo kući bez fotografija, ponekog suvenira i parčeta lepe Sacher torte. Pošto imate dosta fanova i u Beču, kada ćete opet napraviti neku pesmu sa nemačkim izrazima, jeste li razmišljale o tome? Planiramo put oko sveta, jer mislimo da muzika nema granica. Zato želimo da prevodimo pesme na strane jezike i da putujemo. Mada, postoji univerzalni jezik koji svi razumeju, a to je muzika iz srca. U maju vam izlazi novi album. Kako vam izgle daju ovi dani? Mnogo je posla koji se dešava iza scene i u pripremama pred izlazak albuma. Mi, naravno, učestvuje- TIMSKI. „Kod nas važi pravilo da svako radi ono što najbolje zna.“ Entscheide heute, wer du morgen sein willst. Studieren erfordert Selbstverantwortung. In manchen Studien können die Universitäten Aufnahmeverfahren durchführen. Registriere Dich rechtzeitig! Alle wichtigen Infos auf www.studienbeginn.at reg 100-155.indd 1 27.05.14 6709:52 KOSMO S TARS „Volim sve što v ole mladi“ RAZGOVOR. Boban „Piš ta poznatije lice OK TO TV “ Buligović, naj-a svoje emisije, provodim , govori o uspjehu a i vezi sa Srbijom. P išta je popularnost stekao svojom emisijom „Ex-Yu u Beču“ koja je nedavno proslavila i svoj deseti rođendan. S ovim simpatičnim 41-godišnjakom smo razgovarali o njegovim počecima, rodnom Somboru, kao i o reakcijama Austrijanaca na njegovu emisiju. KOSMO: Tvoja emisija i na kon deset godina uživa veliku popularnost u našoj zajedni ci. Kako sebi objašnjavaš vla stiti uspjeh? Pišta: S jedne strane, kao prvi sam uopće pokrenuo jednu televizijsku emisiju za ljude iz bivše Jugoslavije. No, mislim da je tajna uspjeha činjenica da smo najbliže našim ljudima i njihovim stvarnim interesima, a gledatelji pritom primjećuju da ja pred kamerom ne glumim nešto što nisam. Isti sam kao i u privatnom životu. Tu ne postoje razlike. Kod tvojih reportaža iz beč kih „jugo-klubova“ često imam osjećaj da u događaju 68 KOSMO isto uživaš koliko i publika... Da, pa i to je možda tajna uspjeha. Obožavam ići na koncerte, voziti brze aute, baš kao što volim dobru zezanciju i ukusno jelo. Sve što vole naši ljudi, volim i ja. Nisam drugačiji. Obožavam druženja s mladim ljudima i volim osjetiti atmosferu jednog događaja. Isto tako volim kroz reportaže prenijeti tu atmosferu široj publici. Kako je sve počelo? Kao sve dobro što se dogodilo u mom životu, i do emisije sam došao sasvim slučajno. Moja supruga, koja radi u bečkoj Volkshilfe, organizirala je jednu veliku priredbu i tu Rosandić Piše: Petar Radule Božinović : Fotografije sam upoznao ljude koji su u to vrijeme počeli izgrađivati OKTO televiziju. Postojala je zamisao da na OKTU predstavimo neke kulturne priredbe i događaje. Onda mi je sinula ideja da napravim emisiju „ExYU in Wien“. Uz pomoć ljudi poput Amine Handke, kćeri poznatog austrijskog pisca, kao i mnogih drugih, već nakon mjesec dana naučio sam kako napraviti emisiju. I tako je sve krenulo... Ljudi u Beču te stalno prepo znaju na ulici. Ide li ti to na živce? Ne, ja sam već prije televizijskog novinarstva bio muzičar. I kod jedne i kod druge profesije je bitno imati dobar kontakt s publikom. Naravno, tu i tamo, nakon tri do četiri snimanja u jednoj noći, ljudi malo popiju PROČITAJTE JOŠ... Boban Pišta Buligović: Larry King iz Beča Deset godina Pišta je voditelj emisije „Ex-Yu in Wien“. Što zbog jedinstvenog humora, što zbog svoje ekscentrične frizure i svojih kultnih reportaža iz bečkih klubova, Boban Pišta Buligović (41) danas je jedno od najpoznatijih lica OKTO televizije u Beču. Pišta se deset godina bavi televizijskim novinarstvom, a emisija mu je popularna širom naše zajednice. pa me zagrle i izljube. No, sve je to ok, sve je to dio ovog posla. Što je s Austrijancima? Iako ne razumiju sadržaj emisije, i oni te svakog tjedna vide na TV ekranima... Najzanimljivije mi je bilo kada me u bečkoj banji Oberlaa prepoznao jedan Austrijanac. On me – iako sam bio u vodi – prepoznao po mojoj frizuri, inače najluđoj u ovom gradu. Bio sam iznenađen kada mi je rekao kako kroz moju emisiju sada bolje razumije mentalitet naših ljudi. Rekao mi je da češće sada ide u naše lokale i restorane. Bio sam pozitivno iznenađen kad sam to čuo. Naravno, bilo mi je itekako drago. Podrijetlom si iz Sombora. Kakav je tvoj odnos prema tvojem rodnom gradu? Jesi li često u Vojvodini? Svaka dva do tri mjeseca se spustim kako bih posjetio obitelj i prijatelje. No, ako govorimo o poslu, Sombor bi za mene bio premalen u poslovnom smislu. Imaš li još neki san koji si nisi ispunio? Naravno. Volio bih pobijediti na lutriji Euromillionen. Bezahlte Anzeige ©: Shutterstock/Vectomart, Complot Wien. Die Stadt fürs Leben. Sommer in Wien. Ein lauer Sommerabend, ein kühles Getränk und Kultur unter freiem Himmel: Mit dem Schönwetter halten auch alljährlich die Sommerkinos Einzug in die Stadt. Wien fördert die Sommerkinos und damit auch ein Stück urbanes Lebensgefühl. Ob Hollywood-Blockbuster, Musikfilme, Science Fiction oder Cineasten-Kleinode, ob auf dem Dach, vor dem Schloss oder in der Wiese – die Filme und Locations sind so vielseitig wie die Stadt selbst. Ein Tipp: Profis haben Decke und Gelsenschutz mit dabei. So steht dem Vergnügen nichts mehr im Wege: Film ab! www.sommerkinos.wien.at S TARS BRITNEY SPEARS (33) E, Britney, moja Britney, puno je to droge, alkohola, a sve se, dušo moja, to i vidi. Počele su i dlake da rastu na bradi, podbradak... Kao veoma mlada si počela i onda šta?! Slava udarila u glavu, jedi, pij, drogiraj se i ode lepota. Imaš i brčiće... U Crnoj Gori bi ’ladno prošla, ovde ne. STAsaR O T O H P DEMI MOORE (52) 70 KOSMO Fotos: zVg Strašna glumica. Sećate se filma „Striptiz“? Igra k’o moje komšike sa Gürtela. Otkud znam? Pa video sam, ima sto klubova. Pa se udala za mladog Ashtona Kutchera. Ovaj, kad se otreznio, video da se zeznuo. Pobeg’o glavom bez obzira. Iako za svoje godine izgleda OK, ipak vrat i lice otkrivaju godine... RiSbez Kolumna Zoran Radojković PILE: Kroz ključaonicu Narodni heroj Conchita Wurst P KIM KARDASCHIAN (34) Čuvena Kim, majstorica skandala: ona u stvari nije ništa po zanimanju, a ima milione dolara. „Starleta“ je novo ime za slobodne žene željne slave. Ali nije ona to što se predstavlja. Vidi, brate, noge. Ma puno je to „pomorandžine kore“, struk joj je tri broja veći, a guza kipi. Ali sve su to čike sredile na kompjuteru. Nama se prodaje slika, mi pazarimo laž. A laž je istina. Uf, al’ sam pametan.. A P O H OS MADONNA (56) Moja omiljena pevačica od pre 20 godina, visoka 1,58, a puna sebe k’o da je košarkaš. Počela, kako mediji pišu, preko kreveta u CLUBU 54. Danas, posle mislim dva braka, ima sina i ćerku, i još uvek nastupa. Mi na bini sa dvadeset metara ne vidimo pege i podočnjake, a magazini to sve „ispeglaju“. Iako puno vežba, ipak se godine vide. Sin joj je car, nedavno je slikao u autu sa protezom i ono skroz bez veze i objavio na Fejsu. Ona poludela... osle 48 godina Austrija ima pobednika Evrovizije. Doček na aerodromu je bio više nego veličanstven. Presrećan je i ministar kulture Josef Ostermayer, jer će sledeće godine „cirkus“ doći ovde. Ne zna se gde tačno, jer je gradska hala stara, a nove nema, pa se čak predlaže i Graz. ORF mora uložiti najmanje 25 do 30 miliona evra za organizaciju, no to sve nije važno za zemlju u kojoj je do sada skijanje bilo najpopularnije. Pare ko pare nisu problem – para nema. Ali naći će se. Conchita je pobedila, svi se slažu, pošteno i ubedljivo. Iako je bradati drag queen pripadnik LGBT populacije, presudili su glasovi nacionalnih žirija i strejt glasača. Naravno, mora se priznati da je Pesma Evrovizije već godinama nešto poput gay Nove godine i da su pripadnici ove populacije opsesivni pratioci programa. Ipak, presudila je kvalitetna pesma i dobra izvedba. Thomas, kako je pravo ime umetnika, viđen je svojevremeno i u Beogradu. Provodio se po splavovima i uživao u narodnjacima. Tada je viđan i sa jednim poznatim pevačem koji se nedavno oženio. Ne bih da otkrivamo ime, ali priča da su bili i u šemi. Imenica Wurst znači kobasica i upravo je jedan austrijski proizvođač proizveo kobaju sa likom Conchite. Kilo košta 15 evra. Bilo kako bilo, sledeće godine smo svi domaćini Pesme Evrovizije, što je meni već drugi put, jer sam to bio i u Beogradu. I pratio pevanje iz publike, okružen veselim dečacima iz čitavog sveta. To je prilika da se i naši ljudi pokažu kao tolerantni i ljubazni domaćini. Baš me interesuje koliko će Jugovića biti na događaju. Vaše mišljenje pošaljite na: zoran.pile@kosmo.at 71 KOSMO 00 S TARS HERO meseca ed“ Danis Tanović dobio nagradu „unapr pev o i pušta brad Kontroverzna oblači u žensk se je da li vo ja ko iji. Ta pobeda Thomas, išnjoj Evroviz od aog im ov a ije n n a je godin pobedila ustriju koja 48 A e za lik i a ve n la aj va ač je izaz veoma zn ifestaciji. Iako an T m B oj G L ov a n ku la uspeha Rusiji, podrš etu, kritike u dobra, polemike u sv da je pesma i at n iz pr o eoram ima velika. Č populacije, m razlika u glasov i ti a os a, it ič an zl ev ra p poštuje dobro ot ntan list koji ra le to o ka i stitamo . ERO meseca. dodeljujemo H Oliver Dragojević na turneji u Americi ZERO meseca MARKO JARIĆu, Limu prevavarao Anud,rkaiažunnajlepšu na svetu, kakoDpaišliu jemtoedijitačno mi arko Jarić. Ovakvu že t ski košarkaš M iše da mu to nije prvi pu p sr i at n oz p p i rio je al , o ila st opro . o da nagađam Adrijana već a p le ru možemo sam va re je dece, a nu ovakvu p ca i majka dvo ti o p le a i da mu je jed sn ra ožda više veče, ovakva bude veran. M ac ar šk Pa pobogu, čo u m a meseci od potrebno d i po nekoliko tn su d o ti varaš! Šta je su je iti ZERO vota jer obo inu znači dob et b ri u zajedničkog ži kv va o obzira varati kuće. Ali bez listu. meseca u našem 72 KOSMO Već mesec dana slavni hrvatski pevač je na američkoj turneji. Počeo je u Vancouveru u Kanadi a planira nastupati i u Los Angelesu, Detroitu, Chicagu, New Yorku. Na ovoj turneji prate ga i Nina Badrić i Tedi Spalato. Na koncertima će otpevati i zajedničku pesmu sa Ninom a najdraža mu je „Čarobno jutro“, a takođe i sa Tonijem sa kojim je već i ranijih godina putovao. Ove godine je veliki pevač proslavio i 40 godina braka sa suprugom Vesnom, kojoj se zahvaljuje što ga podržava i neguje pune četiri decenije. Nina mu može otpevati:„Oprosti mi pape“, jer je Oliver taman toliko stariji da joj može biti otac. Marija Šerifo stadionu FK Vvić pevala na 7.000 ljudi oždovac pred Pobednica Eurosonga, nastupala nedavno u Beogradu pred 7.000 fanova. U publici su joj bili otac Rajko i Majka Verica, a od poznatih pola estrade. Počela je poesmom „Bol do ludila“, a otpevala je i stare hitove. Publici se obratila rečima: „Dobro došli na čudnu promociju novog albuma. Je..mi se, može mi se“. To je oduševilo fanove među kojima je bilo i puno predstavnika LBGT populacije. Marija je posle intervjua u kome je priznala svoju seksualnu opredeljenost postala nezvanična ikona ove društvene grupe. Na koncertu je kao gost nastupio Danijel Kajmakovski i čuvena grupa Gipsy Kings. Falila je samo Conchita Wurst. Fotos: Getty Images, zVg ST, CONCHITA WUizRiju dovela Evrov u Austriju ačica, inače muškarac, po imenu,u Oskarom nagrađeni bh. režiser dobitnik je nagrade EU Prix Media za 2014. godinu za svoj naredni film: „Šta gledaš“. Nagrada se dodeljuje scenaristi i producentu filmskog projekta koji ima najbolji potencijal za dobar film. Radnja filma smeštena je u Sarajevo i bavi se porastom kriminala i korupcije posle rata u bivšoj Jugoslaviji. Film prati priču dvojice mladića koji se u Sarajevu sukobljavaju sa najvećim gradskim kriminalcem. Tanović je najveći uspeh ostvario filmom „Ničija zemlja“, kada je dobio Oscara za najbolji strani film. Rekla – kazala Alec Baldwin: ludi biciklista Holivudski glumac uhapšen je pošto je kako javljaju mediji vikao na policiju i kod sebe nije imao ni jedan dokument. Zvezda serije „Televiziska posla“, priveden je sa lisicama na rukama a objavljena je i fotografija događaja. Da li policajci nisu znali ko je, da li je prekršaj samo vožnja bicikla još se ne zna, ali verujem da je tip poludeo i vikao kako tvrde neki. I mi u Beču moramo paziti, zamislite da pogrešimo smer biciklom odma bi nas neka baba „Švabica“ prijavila. Pola New Yorka se bavi nekim kriminalom: mafija ubija, dileri haraju a policajci nemaju druga posla nego hapse bicikliste. Još je dobro i prošao, ovde bi mu tražili i vizu a možda ga i proterali, ha ha. SIĆ gne boleSEKisAproAzivLaEnKa da ne želitodasepofammoilije tiče ja Iako zbog a je: „Š nogi setili ku izjavil snom uja zim, sad su me se m ko“. mr ni ta nikoga ne no živim pa bi i o d o g a L . a novc Ženi nam se Clooney! Prvo je skuvao večeru a onda je kleknuo i zaprosio lepu Amal. Kako mediji javljaju i ovaj okoreli neženja staće na „ludi“ kamen. Tada joj je poklonio i prelepi prsten koji se sam pomogao da se dizajnira. Prelepa 36-godišnja Amal Alamuddin je pristala i postala verenica. Svadba je uskoro, kako je javljao cele noći prijateljima već u Julu. Gvožđe se kuje dok je vruće, a Clooney se brzo ženi jer ako i ovu mladu izgustira ostade neženja. Iako je mnoge prijatelje iznenadio čini se da je iskren u namerama jer i sam prsten koji je imao 7 karata, dokaz je ljubavi. Ovaj glumac slovio je za ciciju a sada kada se „otvorio“, izgleda da misli ozbiljno. TON i moj PARrIoSjuHtroILsvima, volimoosvvaans ujala je sli- „Dob rukom a je ovom po amu. On meda“, sa e Paris na Instagr la se pred a en du, a slik ka obnaž samo me la a im i na seb Cannes. odlazak u Hannah Montana u Beču Tinejdžerska zvezda Miley Cyrus, čuvena kao Hannah Montana iz istoimene serije, povodom svoje pevačke turneje nastupa i u Beču. Koncert je zakazan za 10. jun, karte su već prodate. Mesto događaja Stadthalle, te obave- štavamo fanove da dođu i uživaju u još jednom spektaklu. Ona će predstaviti album „Bangerz“, dok su napopularnije numere „We Can t Stop“ i „Wrecking Ball“. Poznata po tome što se plezi na sceni i oskudno je obučena, kao i po odlaganju turneje zbog uginuća psa. Pomalo razmažena a i bogata ipak je omiljena kod tinejdžera. Nadam se da će ipak pevati u Beču. ROVIpĆularne O D O T A C I L MI one po druge sez da a je Pobednic a odlučila zde Grand a ugostitelje v Z e ij is em ojač onorare p e plapevačke h ljica pesm ori ra K . m o is skim bizn rijoj budućnosti otv , sko Milicu nira da u d sretnete a K . d n a – kebab št svim prilozima!“ „Sa recite joj: KOSMO 73 SCEN A NO VE FA C E „Otkrio sam!"da obožavam da pevam Music for the Balkans Koncert za žrtve poplava održaće se 18.6. u pozorištu Akzent, Wien, 19:30 Dugogodišnji bečki DJ Ge org Smiljić (33), poznat ši rom Austrije i Balkana kao DJ Georg, snimio je svoj prvi singl „Nije kraj“ i tako zapo čeo svoju pevačku karijeru. brzo uđe u uvo – da je pevaju i slušaju privatno. Da li ćeš i dalje nastupati i u ulozi DJ-a? Ne. Posvećujem se 100% pevačkoj karijeri i uskoro ću izneOd 1995. si u ulozi DJ-a. Ot naditi publiku sa još nekoliko kud ideja da se otisneš u pe pesama! vačke vode? Igrom slučaja sam u našoj dis- Šta je drugačije u ulozi DJ-a i koteci Nachtwerk u kojoj sam pevača? radio, zapevao duet sa Lepom U svakom poslu ima mane i Brenom na njenom koncertu. prednosti. Naravno, DJ treba Na moju veliku radost! To je da ima dosta talenta, ali tu najzvučalo toliko dobro da su se veću igraju ulogu tuđe pesme, svi oduševili, pa i ja sâm! pa je s tim na neki način lakše raditi. A kod pevača je dosta „Nije kraj“ je naziv tvog pr zahtevnije – ljudi ocenjuju kvavenca. U pitanju je ozbiljna litet pevanja, pesme, nastup, ljubavna balada? stajling, itd. Pevačke vode jesu Jeste, ljubavna je pesma i ozbilj- mnogo teži put, ali ja uživam na stvar, jer želim da me narod i u pevanju i publika me je već prihvati kao ozbiljnog muziča- prihvatila, jer me poznaje kroz ra. Da ne budem shvaćen po- moj rad na mikrofonu, tako da grešno, nije da sam dosad bio - prihvatam izazov! (smeh) neozbiljan. (smeh) Samo sam sad otkrio da obožavam da pe- Planiraš li neke nove pesme i vam, jer me zaista čini srećnim kad? kad vidim da se publika veseli i Počinjem sa prvom pesmom uživa dok pevam! „Nije kraj“ koja je emotivna i ozbiljna. Druga pesma će biti Zvanična promocija pesme letnja – brža varijanta. Sprezajedno sa spotom počinje mam i mnogo drugih iznenaoko 15. januara. đenja koje ne bih sad otkrivao. Najvažnije mi je da pesma pro- Mogu samo da kažem da ću đe kod ljudi i da, što bi se reklo, raditi sa velikim imenima... 74 KOSMO Tri grada, tri koncerta, jedan cilj: vrhunski muzičari su se okupili da pruže podršku ljudima u poplavljenim područjima BiH, Hrvatske i Srbije. Pored Beča, koncerti će se održati i u Grazu i Linzu. Svoj U čast raznolikosti 17. maja u Beču je održan sedmi Diversity Ball, po svećen raznolikosti. Više od 900 zvanica uživalo je na velikoj zabavi čiji je moto bio „Poreklo“ i koji se odslikavao i na odeći gostiju: igralo se u tradicionalnim austrijskim haljinama (Dirndl) i kožnim pantalonama, u indijskim sarijima, pa čak i sombrerima. Publika nije mogla biti šarenija i boljeg raspoloženja! Bal je otvorio poznati Trio Piller iz Srbije, zatim je nastupio Okan Seese iz Berlina koji rappuje na jeziku gluvonemih, kultni bend Russkaja doveo je atmosferu do usijanja, a za muzički program staralo se i nekoliko poznatih DJ-eva. Fotos: zVg Georg Smiljić, dosad poznat kao DJ, sada je otišao u pevačke vode, a snimio je i spot za pesmu „Nije kraj“. odziv za učešće u humanitarnoj akciji potvrdili su brojni poznati muzičari. 18. juna u pozorištu Akzent nastupiće Roland Neuwirth und Extremschrammeln, Wiener Tschuschenkapelle, Duo Vasilić-Živadinovic, Nataša Mirković & Nenad Vasilić, Christiana Uikiza & Band. Cena karata – od 15 do 24 evra. Vrela balkanska noć 10. maja na lokaciji Pyra mide Vösendorf održan je veliki koncert zvezda srp ske muzike Cece Ražnato vić i Ace Lukasa. Koncert koji je privukao više hiljada fanova dve verovatno najveće zvezde zabavnog pop-folka sa područja bivše Jugoslavije organizovala je bečka producentska kuća Estrada Events. Kraljica i kralj srpske muzike priredili su nezaboravan događaj, muzički doživljaj za pamćenje koji je trajao do duboko u noć. Njihove poznate numere gosti su jednoglasno pevali sa svojim zvezdama. Više hiljada ljudi pevalo je uglas Acine hitove „Lična karta“, „Bele ruže“ i „Kafana na Balkanu“, a vriska oboža- vateljki najavljivala je svaku sledeću pesmu šarmantnog Ace Lukasa. Ceca i Aca pevali su nekoliko sati bez prestanka, a Cecine pesme posvećene ljubavnim patnjama izazivale su suze među devojkama u publici. Ovo je inače bio prvi živi nastup ove dve velike zvezde, a publici je premijerno predstavljen i novi duet Ace i Cece. Dok je nova pesma kralja i kraljice srpskog turbofolka nesumnjivo pobudila veliki interes publike, njihov stari zajednički hit „Crni sneg“ doveo je definitivno do potpune kulminacije sjajne atmosfere koja je vladala na još jednom lepom događaju u popularnoj Pyramidi u Vösendorfu. www.estradaevents.eu KOSMO 75 KULTU RA Usnija BULIGOVIĆ (37), THARA e Romengo than, koordinatorka „Treba raditi na svim nivoima...“ S kojim problemima se najvi še susreću Romi u Austriji? Romi su heterogena grupa, pa se problemi pojedinaca veoma razlikuju. U Austriji je situacija Roma mnogo bolja, nego u većini susednih zemalja. Savetodavne usluge projekta THARA koriste osobe kojima je potrebna individualna pomoć i podrška. Zbog toga nije moguće generalizovati probleme. Pa ipak, Romi su bez sumnje više pogođeni nezaposlenošću, u proseku su niže kvalifikovani i često imaju manje plate. Mnogi od njih ne rade puno radno vreme. Budući da su najveći broj Roma u Beču imigranti, problemi s boravištem i znanjem nemačkog su čest problem. Koja vrsta pomoći je ovoj zajed nici najpotrebnija? Da bi se nešto zaista promenilo, treba raditi na svim nivoima. Pozdravljamo uspostavljanje romske platforme za dijalog u okviru premijerovog kabineta. Ipak, potrebno je još akcija, kao što je npr. razvoj akcionih planova. Osim toga, potrebna su dodatna finansijska sredstva za specifične mere (podrška u školovanju, stipendije, savetodavna mesta). Kako vidite budućnost rom ske zajednice u Austriji? Nacionalna „Romska strategija 2020.“ promenila je mnogo toga. Na primer, raste stepen prihvatanja Roma. Više nije bitno objašnjavati zašto su ovoj zajednici potrebne posebne mere podrške. Nadam se i priželjkujem budućnost u kojoj neće biti potrebni projekti ciljano namenjeni za ovu zajednicu. Vaše mišljenje pošaljite na: usnija.buligovic@volkshilfe.at 76 KOSMO THARA e Romengo Than – prava na život i rad THARA je inicijativa organi zacije Volkshilfe Österreich koja se zalaže za prava pri padnica i pripradnika Roma i Sinti nacije na tržištu rada. THARA se pre svega zalaže za uvažavanje nesumnjive i samorazumljive činjenice o priznavanju i prihvatanju pripadnika romske zajednice kao integralnog dela društva. U okviru programa THARA od 2005. godine sprovedeno je više konsekutivnih projekata usmerenih na različite mere na tržištu rada. Ove akcije obuhvatale su savetovanja, radionice za senzitivizaciju i informativne skupove. THARA programi pri tom stoje na raspolaganju svim pripadnicama i pripadnicima Roma i Sinti nacije, nezavisno od toga da li pripadaju nekoj od romskih zajednica. „THARA preuzima ulogu spojnice, mosta između romske zajednice i takozvanog većinskog društva. Mi želimo da Romkinjama i Romima otvorimo prolaz do raspoloživih radno-tržišnih i političkih ponuda do kojih inače Romi, iz različitih razloga, teže dolaze“, objašnjava voditeljka programa THARA Verena Fabris, i dodaje: „Radi se o koegzistenciji na tržištu rada Romkinja, Roma i ljudi koji ne pripadaju ovoj grupi (tzv. Gadje)“. Tekući THARA projekt nosi KOSMO SERIJAL 14 senzitivizaciju za tzv. multiplikatore. THARA je jedini tržišno-radni i politički projekt u Beču namenjen Romima. Projekt u organizaciji Volkshilfe Österreich „THARA e Romengo“ spro- Projekt THARA predstavlja most između romske zajednice i većinskog društva i radi na integraciji ove grupe. naziv „THARA – e Romengo Than“ (THARA – romsko mesto) i fokusira se posebno na radionice za žene i učenike u privredi. U okviru programa održavaju se informativna i zabavna okupljanja, pojedinačna savetovanja, kao i radionice za vodi se uz pomoć sredstava Ministarstva za socijalna pitanja. Program kafića za učenike u privredi finansira se od sredstava inicijative Vielfalter. www.volkshilfe.at/thara www.facebook.com/roma. thara Fotos: zVg Tri pitanja Put do savetovanja... Pojedinačna savetovanja u okviru inicijative THARA: savetovanja u oblasti posla, karijere i obrazovanja. Inicijativa THARA ima za cilj uključivanje romske i sinti populacije u društvo, pomoć pri pronalaženju obrazovanja i karijere. Program nudi najrazličitije usluge koje obuhvataju: – Intenzivnu obuku, – Pisanje biografije, sastavljanje prijava, – Potraga za poslom i nalaže- nje adekvatnog obrazovanja , – Analiza postojećih potencijala. Savetovanja se održavaju svakog četvrtka, od 10:00 do 17:00 časova. Zainteresovani moraju prethodno zakazati termin telefonom na: +0676 / 83 402 230 i na 0676 / 83 402 902. Savetovanja se vrše na nemačkom i engleskom jeziku. Po potrebi i na bosanskom/hrvatskom/srpskom, ali uz prethodnu prijavu. Savetovanja su besplatna za sve zainteresovane. Integracija u poslovni život i pronalaženje obrazovanja su cilj projekta THARA. Angebote gültig bis www.zielpunkt.at Mi., 02.07.2014 (wenn nicht anders gekennzeichnet) www.facebook.com/Zielpunkt.at Mehr Angebote unter www.zielpunkt.at Izvrsna bečka prevoditeljka Mascha Dabić potpisuje nemački prevod nedavno objavljene Basarine „Fame...“ Velika biciklistička zavera Izdavačka kuća Dittrich Verlag iz Berlina u martu je objavi la prevod kultnog romana iz 1986. godine „Fama o bici klistima“ (u nemačkom pre vodu „Die Verschwörung der Fahrradfahrer“) srpskog pisca Svetislava Basare. Roman je prevela Bečlijka Mascha Da bić, a potrebna sredstva po nudio je evropski program za prevođenje književnosti Tra duki. Sa Mašom smo napravili kratak razgovor o ovoj knjizi. Kao retko koja knjiga, Basa rin roman je „širim narodnim masama“ postao poznat po nadimku – „Fama“. Čemu on duguje svoj kultni status? Više je mogućih odgovora na to pitanje. Evo nekoliko mojih pretpostavki: u pitanju je satira koja je išla ispred svog vremena. Autor je na satiričan način kritikovao jedan sistem koji se davio u birokratiji, dok je realnost dobrano prevazišla tu satiru. Basara je u svom jedinstvenom delu povezao duhovitost i inteligenciju sa odličnim poznavanjem istorije, preciznom političkom analizom i beskompromisnim humorom. Inače, imenica „Fama“ u nemačkom prevodu nije najbolje funkcionisala u naslovu, pa sam se ja orijentisala na englesku verziju („The Cyclist Conspiracy“, prevod: Randall A. Major)... Koliko dugo si prevodila roman i šta su za tebe bili najveći izazovi? Na prevodu sam radila oko tri godine, ali s pauzama. Veliki izazov predstavljala je široka lepeza stilova s kojim je autor žonglirao. Na brojnim mestima bilo je potrebno dobro se obavestiti kako bi se našao pravi izraz. Pored toga, veoma suptilni Basarin humor bio je takođe – lep – izazov. Posmoderna književnost iz čije tradicije je nikla i „Fama“ davno je prošla vrhunac svoje popularnosti. Šta je ono što današnjem čitaocu može biti interesantno? Mislim da je interesantno porazmisliti o tome kako jedan stilski pravac, koji je u ranijem periodu bio skoro futuristički, danas deluje skoro antikvitetno, a ipak ostaje aktuelan. Aktuelan u smilsu da se bavio velikim društveno-političkim i filozofskim pitanjima koja su i danas relevantna, ali o kojima se ne diskutuje tako često, jer je u današnje vreme pre svega ličan, pojedinačan doživljaj pomeren u prvi plan. Kakav prijem očekuješ na ne mačkom govornom području? Mislim da roman može zainteresovati svakog potencijalnog čitaoca, jer priča vrlo vešto putuje kroz vreme i prostor i nije vezana ni za jednu određenu epohu. „Fama“ može uvek i svuda dobiti na aktualnosti, zato što obuhvata veliki broj oblasti ljudskog iskustva i društveno-političih tema. Radi se o dragocenoj lektiri u koju se vredi upustiti. Natura Ajvar hausgemacht mild oder scharf 580 g (100 g = 0,52) Marbo Kartoffelchips mit Balkankäse oder Kajmak 175 g (100 g = 0,91) statt 3,49 2,99 statt 1,99 1,59 statt 1,49 Kikindski Fida Fadennudeln 400 g (100 g = 0,25) 1,- statt 3,99 Jami Burek mit Käse oder Spinat 600 g (100 g = 0,50) 2,99 Angebote inkl. aller Steuern und Abgaben exkl. Flaschenpfand. Abgabe nur in Haushaltsmengen solange der Vorrat reicht. Irrtum, Satz- und Druckfehler vorbehalten. Medieninhaber, Hersteller und Verlag: Zielpunkt GmbH, 1239 Wien Solange der Vorrat reicht! KULTU RA Uređuje: Uroš MILORADOVIĆ Prošetaj, pogledaj... Miley Cyrus 10.6.5., Stadthalle, 19:30 The Rolling Stones 16.6., Ernst H. Stadion, 19:30 Bryan Adams 19.6., Klam, Burgarena Clam, 19:00 Metallica 9.7., Wien, Krieau, 16:30 Tačka: razno Natalie Cole 7.7., Staatsoper, 19:30 Ćerka legendarnog jazz muzičara nasledila je brojne očeve talente. Pevačica svetskog glasa nastupa u okviru Jazz Fest Wien. Experiment Metropole do 28.9., Wien Museum Velika izložba posvećena Beču u procesima modernizacije, s podnaslovom : „1873. – Beč i Svetska izložba.“ Panorama epohe. Billy Idol 2.7., Arena Wien, 20:00 Gospodin Hot In The City i ovog leta će Bečlijama otpevati repertoar svojih hitova: White Wedding, Sweet Sixteen, Cradle Of Love, Rebel Yell i druge. Strassen-Kunst-Fest 14.6., Brunnenmarkt, 10–24h Ulični festival u organizaciji Brunnenpassagea. Učestvuju: DJ Set, Kid Pex, EsRap, Kaveri Sageder Group, Fii, Puzzle People... 80 78 KOSMO TROTZDEM KUNST! do 15.9., Leopold Museum Izložba u muzeju Leopold te matizuje odnos prema prvom svetskom ratu. Izložba podnaslova „Austrija 1914.–1918.“ je koncipirana iz dva dela. Prvi prikazuje radove poznatih austrijskih umetnika, aktivnih za vreme Velikog rata (Egon Schiele, Oskar Kokoschka, Albin Egger-Lienz itd.), dok će u drugom svoje viđenje ovog traumatičnog događaja dati umetnici koji potiču iz nekadašnjih zaraćenih zemalja, Austrije, Italije, Rumunije, Rusije, Srbije i Austrije. Kao predstavnik Srbije svoje radove izlaže poznati beogradski umetnik Dragoljub Raša Todosijević. Izložba je najavljena velikom intervencijom austrijskog umetnika Marka Lulića, postavljenom na fasadu muzeja pre samog otvaranja. Na visini od 14 m Lulić je postavio tablu sa logom Zimskih olimpijskih igara održanim u Sarajevu 1984. godine. Na velikoj bečkoj izložbi svoj rad izlaže i srpski umetnik Raša Todosijević. Velika letnja žurka: Nova Rock Festival 13.–15.6., Pannonia Fields, Nickelsdorf I ove godine jedan od naj jačih festivala tvrdog zvuka u Austriji sprema odličan program. U tri dana festivala binom će prošetati velika svetska imena, kao što su: Black Sabbath, Soundgarden, Limp Bizkit, Rob Zombie, The Offspring, Slayer, Se- pultura, Bad Religion, Megadeth, Iron Maiden, Prodigy i mnogi drugi... Cena propusnice za sva tri festivalska dana košta od 144,50 evra (obična) do 304,50 evra (VIP). Sve informacije o programu nastupa, mogućnostima dolaska i odlaska, kao i smeštaja, možete pronaći na sledećoj web stranici: www.novarock.at Ljubitelje tvrdog zvuka očekuje svetski line up na festivalu Nova Rock. Veče jazz zvuka: Dusko Goykovich Quartett 26.6., Jazzland, Wien, 21:00 Svetski poznati jazzer Duško Gojković na međunarodnu jazz scenu uveo je melodije sa rodnog Balkana. Kompozitor i jazz trubač Duško Gojković rođen je 1932. u Jajcu, Bosna i Hercegovina, a već decenijama se ubraja u sam vrh evropske jazz muzike. O njegovoj ve- štini veoma su se laskavo izrazile i veličine kao što su Miles Davis i Dizzy Gillespie. Ovaj muzičar svetskog renomea karijeru je započeo nastupima u velikim jazz orkestrima, dok je kasnije stekao ime uključivanjem balkanskog melosa i u jazz. Od 1967. godine Gojković je stalno nastanjen u Münchenu, gde i dan danas ima svoj Big Band. Gojković nastupa u okviru manifestacije Jazz Fest Wien. Balkanski jazzer sa najzapaženijom internacionalnom karijerom u Beču. A N AGRADN A R IG Bioskop – najnoviji blockbusteri Tinkerbell und die Piratenfee Animacija, crtani Kaiser Chiefs Education, Mädelsabend Glumci: Patricia Arquette, Ethan Hawke, Ellar ColtraLorelei Linklater Režija: Richard Linklater Na repertoaru od: 5.6. Glumci: Elizabeth Banks, James Marsden, Gillian Jacobs Režija: Steven Brill Na repertoaru od: 27.6. Ambiciozna novinarka Meghan Miles nalazi se se pred ostvarenjem sna – poslom voditeljice na televiziji. Kada ipak saznaje da je šansa za posao propuštena i da je dečko ostavlja, Meghan odlučuje da svoje brige prebrodi divljom žurkom s Izuzetna drama o odrastanju dečaka Masona, sni- prijateljima. Nagradna igra: poklanjamo 2 x 2 mana sa istim glumcima u periodu od 12 godina. karte za film. Pišite na gewinnspiel@kosmo.at, Dosad neviđeni filmski eksperiment. šifra „Mädelsabend“, do 27.6. ne, Ono što ti nisam rekao Hari Mata Hari Da ti k'o čovjek oprostim Spectre Iz bajkovitog sveta Petra Pana stiže nam još jedna, potpuno nova avantura čiji je glavni protagonista Zvončica. Ona i njeni prijatelji u potrazi su za Zakomedija rinom, vilom koja je ukrala čarobni prah. Drama Oliver Mandić Laibach Glumci: Mae Whitman, Tom Hiddleston, Ron Yuan Režija: Peggy Holmes Na repertoaru od: 12.6. Boyhood CD polica Education & War Lepa Brena Izvorne i novokomponovane pesme DVD polica Sherlock - Staffel Drei Genijalni detektiv Sherlock (Benedict Cumerbatch) protiv kriminala se bori u modernom Londonu. Robocop Remake naučnofantastičnog filma iz 1987. Mračan, vizuelno provokantan i s puno akcije. Knjige AGRAMER – Rječnik njemačkih posuđenica u zagrebačkom govoru Kao urednice ove izuzetno zanimljive naučno-popularne publikacije potpisuju se Zrinjka Glovacki-Bernardi, Lara Hölbling Matković i Sanja Petrušić-Goldstein. U rečniku je sabrano više od 3.000 reči na 280 stranica. Novi Liber, Zabreb, 2013. Anchorman – Die Legende kehrt zurück Drugi deo urnebesne komedije o TV voditelju Ronu Burgundiju (Will Ferrell). preporučuje “ I M „ a r a již Kn Fotos: zVg Argentinski roman Psihijatri, psiholozi i drugi Drago Pilsel bolesnici Pred čitaocima se nalazi Rodrigo Munjos Avia izuzetna biografija hrvatskog borca za ljudska prava koji je odrastao u Južnoj Americi, u ustaškom okruženju. Njegov preobražaj počinje u 16-oj godini, kada ga je katolički sveštenik iz Buenos Airesa upitao: „Drago, do kada ćeš radnim danom biti aktivist za ljudska prava, a vikendom se ponašati kao hrvatski fašist?“ Profil, Zagreb, 2014. Samizdat B92, Beograd, 2013. Inteligentna, zabavna i duhovita knjiga koja, iza priče o neobičnom junaku koji se bori sa tragikomičnim problemima, prvenstveno na polju svog psihičkog zdravlja, predstavlja zanimljivu kontemplaciju na temu čoveka u savremenom svetu. Knjižara „Mi“, Burggasse 84, 1070 Wien, T: 01/52 46 399, knjizara_mi@hotmail.com Igrice Watch Dogs Akciono-avanturistička igrica iz kuće Ubisoft. Radnja je smeštena u fikcionalnom, hiper-povezanom Čikagu kojim upravlj veliki centralizovani kompjuterski sistem. Glavni lik je Aiden Pearce, haker koji je u stanju da prodre u gradski kompjuterski sistem i tako rešava brojne zadatke koji stoje pred njim. Svoje hakerske akcije Aiden obavlja preko smartphonea. KOSMO 79 KULTU RA Info-ćoše Rod Stewart 1.7., Stadthalle, 19:30 Britanski superstar hrapavog glasa i višedecenijske karijere dolazi u Austriju u okviru svoje „Live The Life“ turneje. Dva sata svetskih hitova sve za obožavaoce. Madness 3.7., Arena Wien, 20:00 Vidovdanska akademija 28.6., Akzent Theatar Tradicionalna Vidovdanska akademija u Beču se održa va već više decenija. Ova manifestacija je pandan tradicionalnoj Svetosavskoj akademiji, a zajedno čine ključne događaje, važne za očuvanje kulturnog identiteta Srba u Austriji. Budući da je srpski jezik drugi po broju govornika u Austriji nakon nemačkog, Vidovdanska akademija je jedan od najboljih načina da se očuvaju tradicije Srba i naglase ove činjenice. Akademiju organizuju crkvena opština Sv. Save u Beču, kao i SKPD Prosvjeta Austrija. Program će otvoriti deca iz Malog hora Prosvjete, a očekuje se i učešće više mladih bečkih muzičkih i dramskih umetnika i intelektualaca. Tom prilikom biće odigran i deo predstave „Četrnaesta“ mlade autorke i rediteljke Ane Đorđević, u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske, a na temu I. svetskog rata. Najveći britanski Ska bend, Madness je na vrhuncu popularnosti bio 80-ih prošlog veka. Njihova pesma „Our House“ bila je svetski hit. Bob Dylan & Band Die Gründung der Albertina Bob Dylan je gigant i več na enigma rock muzike i pop kulture. do 29.6., Albertina Izložba podnaslova „Zwischen Dürer und Napoleon“ po prvi put prikazuje oko 150 majstorskih dela iz zbirke muzeja. Paul Anka 16.7., Stadthalle, 20:00 Jedan od najvećih pesmopisaca i zabavljača na svetu proslavio je 2011. 40 godina svog prisustva na bini. Njegove pesme uživaju svetsku popularnost. Trio Balkan Strings 5.7., Reigen Wien, 20.30 Fuzija balkanskih melodija koju u sopstvenom aranžmanu i interpretaciji izvode tri vrsna muzičara, p ovremeno istovremeno i na jednoj gitari. 80 KOSMO 28.6., Stadthalle, 19:30 U pitanju je umetnik koji ne pristaje da uživa na lovorikama svog dosadašnjeg uspeha i neupitnog statusa, već nastavlja već godinama da iz večeri u veče nastupa pred publikom. Pri tome on uspeva da novim interpretacijama legendarnih pesama uvek nanovo oduševi i zainteresuje publiku, a da zatim iz svog ogromnog repertoara izvuče manje poznate pesme. U svakom slučaju, Bob Dylan uspeva da se uvek nanovo osmisli, da se promeni, izmeni pravac, izroni i zapali nebo kao kometa. Nikada ne možete reći da Dylana poznajete do kraja. On sam određuje tempo, ritam i sadržaj svoje muzike. Njegove pesme uspevaju da definišu ideale, strahove i raspoloženja čitavih generacija. Poezija njegovih tekstova i lirika pesama daje im literarni kvalitet. Vidovdanska akademija je jedan od ključnih događaja Srba u Beču. Bob Dylan računa se u klasike i jedne od najvećih živih legendi rock muzike. Manu Chao Live 29.6., Ottakringer Arena Wiesen, 18:30 Legendarni muzičar nastupi će pred bečkom publikom. Jedan dan ovde, drugi tamo. Od Barselone do Buenos Airesa. Od Budimpešte do Bretanje, Galicije, Napulja. Od Australije, preko Čilea, Brazila, Venecuele, Kolumbije do Italije: Manu Chao nikad ne stoji u mestu. On putuje svetom i nastupa pred 500 ljudi u malim prostorima jednako kao i pred 70.000 obožavaoca na velikim stadionima. Manu sada nastupa u kolektivu po imenu LA VENTURA – ukupno četiri člana. Manu je fit, pun energije i uvek u pokretu. „Nastupanje u ovako malom bendu, posle toliko vremena, pokazalo nam je da li smo uopšte dobri muzičari ili nismo“, objasnio je Manu kroz smeh, i dodao: „U punoj skromnosti mogu da kažem da tek sad smatram sebe pravim muzičarem.“ Borac za ljudska prava, levičar, nomad, muzičar, Manu Chao u Beču. Pogledali smo za vas – novo na repertoaru Brick Mansions Fotos: zVg Žanr: akcioni film Glumci: Paul Walker, David Belle, RZA, Robert Maillet, Catalina Denis Režija: Camille Delamarre Na repertoaru: od 5.6. Ocena: Ova francusko-kanadska produkcija najverovatnije će ostati upamćena kao jedno od poslednjih ostvarenja tragično preminulog Paula Walkera, jednog od dvojice protagonista. Radnja filma se događa u Detroitu, 2018., i to u delu grada po imenu Brick Mansions, getu kojim vladaju bande i koji je gradska vlast ogradila visokim zidom. Korumpirani gradski oci žele da sravne ovaj komšiluk sa zemljom i da na njegovom mestu podignu elitni stambeno-poslovni projekt. U tom cilju ne prezaju ni od najdrastičnijih poteza – u zaveri u koju je umešan veliki broj moćnika, u geto je ubačena bomba koja treba da ga zbriše sa lica zemlje. Policajac Demian Collier (Paul Walker) i ulični borac za pravdu Lino (David Belle) kreću u obračun sa lokalnim narko-mafijašima, a zatim i sa korumpiranim političarima kako bi od ovog susedstva napravili pristojno mesto za život. Radnja filma je beskrajno naivna, klišeizirana i šljampava, dok se u njenoj političkoj korektnosti i privrženosti multi-kulti i antikapitalističkim vrednosti- Sat i po demonstracije parkour veština u akcionoj francuskokanadskoj produkciji kojoj priča nije bila na prvom mestu. ma prepoznaje nešto nepogrešivo neameričko. Autor scenarija je Luc Besson, filmski profesionalac specijalizovan za besmislene adrenalinske akci- KOSMO vas vodi u bioskop! Brille verlegt? Telefonnummer vergessen? Wieder mal krank? Wer alltäglichen Alterserscheinungen gegensteuern möchte, kann die Kombination von Ginkgo und Vitamin D3 für sich nutzen. Der Ginkgo im Dienste der Gesundheit Der Ginkgo Baum ist ein Überlebenskünstler. Er kann ein biblisches Alter von über tausend Jahren erreichen. Daher versuchen die Menschen seit langem, die Kraft dieses Baumes für sich zu nutzen. Die Blätter des Ginkgo biloba Baumes erinnern durch ihre zweigeteilte Form an die beiden Hälften des Gehirns - und tatsächlich können sich ihre Inhaltsstoffe positiv auf die Funktionen dieses Organs auswirken. Sie verbessern die Energieversorgung der Gehirnzellen und reichern das Gehirn mit Sauerstoff an. Dadurch wird die geistige Leistungsfähigkeit gesteigert, die Merkfähigkeit verbessert und die Konzentrationsfähigkeit gefördert. N AGRADN IGRA A Magazin KOSMO poklanja srećnim dobitnicima dva puta po dve karte za film „Brick Mansion“. Pošaljite nam e-mail sa šifrom „Brick“ na e-mail adresu gewinnspiel@kosmo.at ili na Magazin KOSMO, Donau Business Center, Handelskai 388/741, 1020 Wien, najkasnije do 12.6. Natürlich stark für Geist und Körper So hektisch wie heute war unser Alltag noch nie. Zahllose Informationen und Reize fluten täglich auf uns ein. Selbst ein Hochleistungsorgan wie unser Gehirn kann diese Belastung nicht auf Dauer bewältigen. Es wird müde und es kommt zu ersten Fehlern: Das Gedächtnis lässt nach und die Konzentrationsfähigkeit leidet. ono-zabavne vrteške. U drugoj glavnoj ulozi pojavljuje se David Belle, jedna od svetskih parkour zvezda. (Uroš Miloradović ) JETZT NEU: Das Plus für Geist und Körper Dank der Zugabe einer ganzen Tagesdosis Vitamin D3 können Lucovit Ginkgo biloba Tabletten + D3 sowohl die geistigen als auch die körperlichen Schwachpunkte des älter werdenden Menschen stärken. In Zeiten des Bedarfs kann Vitamin D3 das Immunsystem aktivieren, die Muskelfunktion stärken und die Knochen kräftigen. Warum Vitamin D3? Vitamin D3 kann unter Mithilfe von Sonnenlicht im Körper gebildet werden. Doch die Fähigkeit dazu nimmt im Alter ab. Auch halten sich ältere Menschen oft zu wenig im Freien auf, um genug Vitamin D3 zu bilden. Daher sollte im Alter an eine ausreichende Zufuhr dieses Vitamins gedacht werden. Denn bei einem Mangel kann es zu Muskelschwäche kommen, die zu einem erhöhten Sturz-Risiko führt. Auch die Stärke der Knochen und die Leistungsfähigkeit des Immunsystems nehmen mit dem Alter ab und können durch Vitamin D3 unterstützt werden. Erhältlich in Ihrer Apotheke. www.madaus.at KOSMO 81 Z N AN JE Piše: Milan Ilić u 5. veku pre Nove ISTORIJA. Politički atentati mogu se različito atentatima: Ere u Grčkoj, u oko prvih 400 shvatati, od neizbežnog likvidiranja tiranina godine antičke Rimske republiu feudalnoj Evropi između do terorističkog zločina. Međutim, pitanje je ke, 11. i 14. stoleća, kao i od sredida li se atentati „isplate“, da li dugoročno ne 17. do potkraj 18. veka. usmeravaju politiku u pravcu u kakvom su Usud braće Grakho želeli atentatori? U staro vreme, u antici, nastaju O dgovor na pitanje iz uvoda je: u pravilu ne. Istorija pokazuje da atentati, čak i oni uspešno izvedeni, na najviše državnike, osim samog čina njihovog ubistva, skoro bez izuzetka nisu bili dovoljan zamajac da preusmere politiku prema željama atentatora. Od pamtiveka, od početaka političkog udruživanja, jedna od trajnih karakteristika su upravo atentati i druge vrste političkog 82 74 KOSMO ubistva – da bi se osvojila, zadržala ili potkopala vlast u državi. U istoriji imamo više nego dovoljno primera namernog političkog ubistva. Međutim, njihova učestalost nije uvek bila konstantna. Bili su periodi istorije kada su ubistva državnika bila relativno česta i perioda kada su bila mnogo manje učestala. U Evropi i drugim delovima Zapada, istoričari su uočili četiri perioda sa malobrojnim obrasci političkog ponašanja i delovanja – i kristališu se razlozi za politička ubistva. Kod Jevreja, naroda koji od davnina veruje u jednog boga, antički vladari bili likvidirani zbog izdaje gospoda boga Jehove. U antičkoj Grčkoj su državnici ubijani u pravilu ili zbog uzurpacije vlasti ili zbog despotskog ponašanja tokom vlasti na koju su bili izabrani. U tadašnjoj Grčkoj nastaje filozofska teorija, zasnovana na etičkim principima, da se vladara-tiranina treba smaknuti. U Rimu, posle četiri stoleća relativnog mira, erupcija političkih ubistava na visokom nivou nastaje posle ubistava braće Tiberija (133. godine pre Nove Ere) i Gaja Grakha (121. g. pre N. E.). Braća Grakho su bila zagovornici agrarne i drugih ekonomsko-političkih reformi Rimske republike, ali su postali žrtve protivnika. Obojica su linčovani. To su prva dva dobro dokumentovana atentata u jednoj razvijenijoj i sređenoj državi u modernom smislu. Posle ovih ubistava su usledila mnoga druga, od kojih su poznatiji atentati na Gaja Julija Cezara (44. g. pre.N.E.), Cicerona (43. g. pre N.E.). Kada je, stotinjak godina kasnije (27. pre N.E.) nastalo Rimsko carstvo, nastavljeno je krvoproliće državnika. Fotos: zVg, iStockphoto Atentati se (ne) isplate! AMERIKA. U SAD-u, četvorica predsednika smaknuta su atentatom. Periodi mira i nasilja Pet vekova kasnije, nakon što je propalo Zapadno Rimsko carstvo (476.), u Evropi nastaju nove strukture moći i nove „vrste“ političkih ubistava. U 12. i 13. veku, kad su bili jaki crkva, feudalni sistem i počeli da jačaju nezavisni gradovi, relativno je malo političkih ubistava, kao i u sjajno vreme stare Grčke i Rimske republike. Međutim, ovo je bio kratak period. Fragmentacija zapadnog hrišćanstva, egoistička politika malih kneževina, nastanak renesanse i reformacije, rezultiraju izbijanjem političkog nasilja i religioznim ratovima, sve do sredine 17. veka. Mnogi istoričari su zbunjeni činjenicom da je od sredine 17. do skoro kraja 18. veka bilo opet relativno malo političkih ubistava – iako je taj period ostao u sećanju kao vreme vladarskog apsolutizma i represije. Kako se 18. stoleće približavalo kraju, tako su jačali različiti svetovni pokreti: nacionalizam, egalitarizam, anarhizam, nihilizam..., a pritom nisu nestali „stari“ motivi za politička ubistva, oni religiozni. U poslednjih nešto više od sto godina, politička ubistva su postala učestao problem globalnih razmera. Osim konstantnog udela ludaka, psihički poremećenih atentatora, 20. vek je iznedrio i teroriste, koji deluju globalno i „depersonalizuju“ svoje atentate. Svaki slučajni prolaznik/ putnik je potencijalna meta terorista, koji neprijateljima više ne smatraju samo određena lica-vladare, nego i čitave religije, klase i društva u celini. U nekim državama su atentati na državnike i poznate ličnosti retki, a u drugima je lista prilično duga. U prve svakako spada Kanada, gde je do sada jedina ličnost od federalnog značaja koji je bio žrtva atentata bio Thomas D’Arcy Mcgee. „Otac kanadske konfederacije“ je poginuo od metka atentatora u Ottawi 1868. Zanimljivo, Australija, koja je bila od početka 19. veka bila naveliko naseljavana britanskim zatvorenicima, nema značajnije atentate, kao ni Novi Zeland. U SAD, četvorica predsednika su ubijena u atentatima, svi mecima: Abraham Lincoln u pozorištu u Washingtonu 1865, James A. Garfield na železničkoj stanici takođe u Washingtonu 1881, William McKinley na izložbi u Buffalu 1901. i John F. Kennedy 1963. u Dallasu. Osim atentata na amerilčke predsednike, još nekoliko atentata u SAD su ostali jače upamćeni, kao što je onaj na Roberta Kennedyja, Johnovog brata, koji je ubijen 1968. u Los Angelesu. Iste godine je ubijen i Martin Luther King, aktivist za ljudska prava. U Latinskoj Americi je lista uspešnih atentata mnogo duža, kao i u Africi, gde u 20. stoleću u retko kojoj državi nije bilo političkih ubistava na visokom nivou. Neki su se dogodili pred tv-kamerama. Tako je egipatski predsednik Anvar Sadat poginuo u spektakularnom atentatu 1981. Grupa njegovih, egipatskih vojnika je tokom vojne parade prišla njegovoj pačasnoj Mnogi su pokušavali da ga ubiju, ali je na kraju Adolf Hitler ipak sam sebi presudio. loži, bacila nekoliko bombi i ispucala mnogo metaka u Sadata i druge u loži. Od metaka svojih vojnika, gardista, poginula je i indijska premijerka Indira Gandhi. I mnogi drugi političari su bili žrtve atentata na ovom kontinentu. Japanci imaju dugu, „autohtonu“ tradiciju političkih atentata, izraelski premijer Jicak Rabin ubijen je 1995. u Tel Avivu, mecima izraelskog ekstremiste. Predsednik Južne Koreje Park Čung Hi ubijen je u atentatu 1979. Atentati na Hitlera Mnogi su mrzeli Hitlera i više ljudi je pokušalo da ga ubije u atentatu. Dva puta je to skoro i uspelo. U jesen 1939. nemački antifašista Johann Georg Elser je postavio bombu u jednu veliku minhensku pivnicu. U ovu pivnicu je Hitler dolazio svake godine na proslavu (neuspelog) nacionalsocijalističkog puča iz 1923. Elser, stolar po zanimanju, postavio je moćnu bombu sa satnim mehanizmom u jedan od stubova pivnice. Sve je bilo dobro pripremljeno, ali je Hitler napustio pivnicu 13 minuta pre detonacije. Bomba je ubila osmoricu i ranila više od 60 ljudi, ali ne i Hitlera. Drugi atentat je izvršen takođe bombom. Ovaj put je Hitler bio u prostoriji u kojoj je detonirala. Pukovnik Claus Schenk Grof od Stauffenberga je postavio ručnu tašnu sa paklenim mehanizmom pod generalštabni sto u Hitlerovom komandnom mestu zvanom „Vučja jazbina“ kod Rastenburga u Istočnoj Prusiji. Bomba je ekspolodirala, ubila četvoricu visokih oficira i devetoricu teško ranila. Međutim, Hitler je bio samo lakše ranjen. Bio je to poslednji dokumentovani pokušaj atentata na Hitlera koji je sam sebe ubio 9 meseci kasnije. PROČITAJTE JOŠ... Atentati koji su ušli u opštu istoriju Žrtva Datum atentata Abraham Lincoln, predsednik SAD Franz Ferdinand, prestolonaslednik John F. Kennedy, predsednik SAD John Lennon, muzičar Pim Fortuyn, političar Atentator (i) 1865. John Wilkes Booth 1914. Gavrilo Princip 1963. Lee Harvey Oswald 1980. Mark David Chapman 2002. Volkert van Graaf KOSMO 83 R A ZONO D A Uroš MILORADOVIĆ M itropolit Amfilohije Risto Radović je za nedavne poplave optužio Conchitu Wurst. Možda mu se nije dopalo kako peva ili je u drugom muškarcu u haljini video konkurenciju, đavo će ga znati otkud toliki animozitet. Osim toga, Risto je takođe izjavio da je ova nevolja znak da Bog voli Srbe, jer ih usmerava na put popravka. U udaljenim galaksijama u kojima se rađaju Amfilohijevi stavovi o prirodi i društvu, po svemu sudeći važe neki jedinstveni stavovi o pokazivanju naklonosti: ko se voli, taj se mlati – i to najbolje do smrti. Osim toga, nije jasno zašto Bog ako već voli Srbe nije demonstraciju svojih osećanja ograničio na ovu sasvim dovoljno veliku zemlju, već je i u Bosni napravio onoliko belaja (i to ne samo po Srpskoj, nego i u neverničkoj Federaciji)? To je pod jedan. Pod dva, kako to Risto zna da je voda u Srbiji štetovala samo Srbe, samo na njih udarala, a pred imanjem i ličnošću osoba drugih etničkih pripadnosti povlačila svoje smrtonosne pipke? Ima u tom Amfijevom rezonovanju od početka mnogo selektivnosti i diskriminacije. Ne samo rasno-etničke (s jedne strane Srbi, s druge ovaj niži genetski materijal), već i klasne. Jer u toj podeli batina i ljubavi neki prolaze bolje od drugih. Onaj koji je izgubio jednosoban stan, po tom tumačenju, manje je u Božijoj milosti nego onaj koji je ostao bez dvosobnog stana – manja kvadratura ovde neizbežno znači i manje ljubavi. U ovoj podeli bogati prolaze bolje nego siromašni – imovinska lista siromaška jednostavno ne dobacuje. I na kraju: koliko to Bog voli Amfilohija kad su mu papučice i brada ostali suvi? Vaše mišljenje pošaljite na: uros.miloradovic@kosmo.at 84 KOSMO Misterija postanka Kako je nastala žica? Piroćanci se vukli za dinar Ima rešenja „Mali, gdje ti je tata?“ „Pao u bunar prije sedmicu dana!“ „Ajoj, pa kako mu je?“ „Sad mu je već mnogo bolje. Juče se prestao derati.“ Vodi pandur jednog čoveka u zatvor. Čuje se galama i pita on policajca: „Kakva je to galama?“ „Ma ništa, kolege izvršavaju smrtnu kaznu na električnoj stolici.“ „A zašto osuđenik toliko viče?“ „Nestalo struje, pa ga dovršavaju na sveću!“ Razna zanimanja Odličan vic Tata uživa Pita učiteljica đake čime im se roditelji bave i kako žive. Marica: „Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, imamo veliku kuću i dva automobila.“ Jovica: „Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.“ Diže ruku Perica i ustaje: „Moj tata je kamiondžija i da nije Maričinog tate i Jovicine mame, i mi bi lepo živeli.“ Haso kaže Muji: „Joj, jarane, kakav mi je vic ispričala tvoja Fata juče.“ „Čekaj, ba, otkud moja žena sa tobom, nije mi rekla.“ „Ma, u autobusu, bolan, slučajno se sreli, ali kad mi je ispričala vic, umal’ nisam pao sa kreveta od smijeha!“ Sponzorušino prokletstvo Zašto sponzoruše imaju ružnu decu? Zato što deca liče na oca, a ne na BMW-a. Mir u kući Budućnost Prevoz cveća Samo bez naglih pokreta Da bi jedna porodica bila srećna, mora da postoji ljubav, razumevanje i najmanje dva kompjutera! Ulazi Piroćanac u autobus i pita vozača: „Da li se plaća za Ruže?“ „Ne!“ Piroćanac se onda okrene i kaže: „Ružo, ulazi!“ Godina 2084. Izašao iPhone 74! Ti ne diraš ekran, ekran dira tebe! Ništa ne smrdi više kao tuđi roštilj! Sede dva prijatelja na obali, pecaju i pijuckaju pivo. „Mislim da ću morati da se razvedem“, kaže jedan. „Žena sa mnom već dva meseca ne progovara ni reč.“ Ovaj drugi otpije gutljaj pa reče: „Razmisli, nije lako opet naći takvu ženu.“ Prost račun Rekord Bolna istina Učiteljica kaže Perici: „Ako ja imam četiri lopte i tebi dam pola, koliko ćeš ti onda imati lopti?“ „Tri.“ „Kako tri? Zar nije dve?“ „Ja već imam jednu kod kuće!“ Koliki je rekord Crnogoraca u trci na 100m? 68 m. Neće da osetiš Pred opraciju pitali pacijenta: „Kakvu anesteziju želite?“ „A kakvu imate?“ „Imamo domaću i stranu.“ „Ma, daj ti meni, prijatelju, našu!“ „Dobro… Ni-na-na-na, moje zlato spaaavaaa…“ Principi Životni moto Crnogorca: Kad se jede – jedem. Kad se pije – pijem. Kad se radi – ne smetam! Šteta godina Došao Mujo kod doktora i pita: „Doktore, ima li načina da ja živim 150 godina?“ „Ima načina, ali da ti ja prvo postavim nekoliko pitanja“, kaže doktor. „Piješ li?“ „Ne.“ „Pušiš li?“ „Ne.“ „Ganjaš li žene?“ „Ma nikako, doktore.“ „Pa što onda hoćeš da živiš 150 godina?“ Životinjsko carstvo Došla dva prijatelja u kafanu. Konobar: „Izvolite?“ „Meni dajte pivo Lav, jer sam ja lavčina, a njemu može konjak.” Gramatika Pita Perica tatu: „Tata, kakva je ovo rečenica: U kući nema piva?“ „To nije rečenica, sine, to je KATASTROFA!“ Fotos: Aleksandar Zabunović; Illustration: Alekandar Kostić Slabovidi kutak Amfilohije’s World 20 godina Pozorišnog festivala Donje Austrije ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG Ove godine Pozorišni festi‐ val (18.6. do 14.9.) proslav‐ lja svoj 20 jubilej. S godinama sve popularniji, poznatiji i omiljeniji, festival je do danas imao ukupno 3,9 miliona posetilaca, a organizatori se nadaju da će ove godine premašiti brojku od četiri miliona. Osmišljavanje, planiranje i promotivne aktivnosti usmerene na popularizaciju Festivala samo su jedan od rezultata uspešne kulturne politike pokrajine koja je kulturu prepoznala kao važan razvojni potencijal. Poslednjih godina vidljivi su napori na rebrendiranju Donje Austrije kao mesta dinamične, žive i primamljive kulturne ponude, a završni račun pokazuje i ekonomsku logiku ove strategije – Donja Austrija, naime, godišnje kasira oko 200 miliona evra od 1,5 miliona turista koji pokrajinu posete samo zbog kulture. Bogato kulturno leto Od 18. juna do 14. septembra raznolika ponuda Festivala prikazivaće se na 23 bine, a publika će moći da uživa u svim žanrovima: komičnim i tragičnim, ozbiljnim i lakim, savremenim i klasičnim. Posebna programska linija predviđena je za najmlađe posetioce. Impozantna utvrđenja i za- mkovi, romantična pozorišta, razigrane bine na otvorenom i originalni tetarski prostori otvoriće svoja vrata za sve poklonike teatarske umetnosti. Otvaranje Pozorišnog festival odigraće se u Melku 18. juna, uz prvo izvođenje komada „Metropolis“ Franzobela, inspirisanog istoimenim kultnim nemim filmom Fritza Langa iz 1927. godine. Festspiele Stockerau od 1. jula prikazivaće predstavu „Let iznad kukavičijeg gnezda“, još jednu adaptaciju romana Kena Kesseya koji je svoju najpoznatiju obradu doživeo u istoime- nom filmu (režija Miloš Forman) sa legendarnim Jackom Nicholsonom. Na programu će se takođe naći i Molijerov „Umišljeni bolesnik“, „Seljak milioner“ Ferdinanda Raimuda, kao i majstorsko delo „Priče iz Bečke šume“ Ödöna von Horvátha, kao i još mnogo drugih interesantnih produkcija. Karte možete nabaviti telefonski na 01 96096‐111, a sve detalje oko termina i programa potražite na stranici www.theaterfest‐noe.at R A ZONO D A Odlazak M i koji se bavimo astrologijom i svi oni koji mogu da vide kakva nas budućnost očekuje možemo da vidimo opasne periode za svakog od nas. Jedan od takvih perioda jeste i onaj kada se javlja opasnost od udaljavanja od dragih osoba, i to usled nesporazuma, svađa ili razočarenja. Trenutno se nalazimo baš u jednom takvom periodu. Ovaj trenutak je, naime, test za sve one koji nemaju baš najbolju ljubavnu situaciju. Sada bi mogla da im se desi neka sitnica i da ih udalji od njihovih partnera ili partnerki. Sličan period odigrao se i u maju, kada je bilo vreme za vaganje i merenje koliko je neki ljubavni odnos jak i ko koliko koga voli. U životu se sve odvija u ciklusima i u nastavcima, te je i sada još jedan takav ciklus pred nama. To znači da ne bi trebalo misliti i govoriti ishitreno i nepromišljeno, jer bi takvo ponašanje moglo da nas košta. Kada se nalazite u velikoj raspravi, i ubeđeni da ste Vi, a ne druga osoba u pravu, najbolje bi bilo da se iz toga izvučete i da ne reagujete. U suprotnom bi Vam se moglo desiti u ovom izazovnom periodu koji će trajati čitav mesec da samo ispadnete krivi. Posle svega, dok se utvrdi koje zaista kriv, a ko ne, može da prođe puno vremena, a posledice mogu biti odlazak dragih osoba i ostajanje bez njih. Naravno, to ne mora da znači da se draga osoba neće vratiti i da posle nekog vremena Vaš odnos ne može da se dovede u red kakav je nekada i bio. Samo, to može da bude dosta problematično, može se javiti niz izazovnih tema na kojima ćete morati raditi kako bi stvari bile kao u početku. Samo hrabro i opušteno i izbegavajte sukobe. Vaše mišljenje pošaljite na: markostevanovic33@gmail.com 86 KOSMO Junski horoskop Horoskop poznatih Velimir Bata Živojinović, jedna od najvećih glumačkih legendi sa prostora bivše Jugoslavije, rođena je baš u ovom mesecu, u znaku Blizanaca. Bata je vrlo harizmatičan, talentovan i izdržljiv kao ličnost. Period koji je pred njim je period koji bi mogao da mu donese interesantne momenate na ličnom planu, u privatnom životu. Ipak bi trebao povesti računa da ne preteruje u izlaganjima prevelikom naporu, da kontroliše ishranu, kao i kretanje, tj. putovanja – ovo su saveti planeta. Period koji je pred Batom pokazaće da on nije zaboravljen kao glumac i da će nastaviti da dobija ponude za snimanje filmova. Pa ipak, to mu ne bismo preporučili. Položaj zvezda i planeta pokazuje da bi u narednih šest meseci mogao da se javi lažan osećaj prevelike snage i pogrešna procena da on može da postigne više nego što drugi misle i očekuju od njega. Bata je izdržljiv i period koji sledi je mogući test te izdržljivosti, pa se stoga savetuje oprez na svim poljima. Srećno... O budućnosti Mnogi smatraju da je budućnost stvorena i da se u nju jednostavno ulazi, kao kada legnemo da spavamo, pa se posle prospavane noći normalno i jednostavno probudimo i imamo budućnost. Međutim, to baš i nije tako. Kakva će nam biti budućnost, pa i najobičniji sutrašnji dan, zavisi pre svega od toga kakav nam je bio današnji i jučerašnji dan. Bata Živ ojin r ođena 30 5. ju.9n.1916943. 3. ovic Slabe ličnosti teže onakvoj budućnosti kakvoj su ih naučili njihovi vaspitači, otac i majka. One su naučene da postignu tuđe ciljeve, nešto naučeno i mimo svojih želja, a da to što zaista žele, da to zaborave, jer je tako najkorisnije. Nasuprot tome, jaki ljudi dolaze sa pitanjem kako da radim da mi budućnost bude lepša i bolja. Odgovor je jednostavan, ali opet najteži od svih. On glasi: „Budi zadovoljan onim što imaš danas, jer ćeš sutra imati dva, tri puta toliko tih istih stvari, pa ćeš više uživati. Budi zadovoljan i dobro se osećaj, na taj način će ti doći neko poseban, pa će ti dati ili te povezati sa drugim ljudima boljim od onih sa kojima si danas.“ I tako se bez problema, zamaranja i strahova menja sopstveni život. Bez trzavica šta će biti sutra i da li ćeš uspeti u životu. Najvažnije od svega jeste da sve što radite, radite iskreno, jer sve druge možete da prevarite, ali sebe ne. Ukoliko sebe lažete da ste zadovoljni, onda od bolje budućnosti nema baš ništa, a budućnost će Vam biti onakva kakva je bila i Vašim roditeljima i kakva je danas, jer Vas oni uče svojim životima, a ne Vašim. Fotos: zVg Vaš astrolog: Marko STEVANOVIĆ gleda u zvezde za KOSMO JARAC (22.12.–20.1.) RAK (22.6.–22.7.) POSAO: Hrabro i smelo idete ka svom cilju, bez osvrtanja, i sa željom da time napravite bolju i lepšu budućnost kako bi poništili i zaboravili na ranije neuspehe. Uspećete! LJUBAV: Vi ste neko ko ima takta, ali ne bi trebalo stalno da se suzdržavate i da imate u svesti ranije, prethodne trenutke, već se opustite. ZDRAVLJE: Stabilno, ali ga ipak kontrolišite redovno. POSAO: Još uvek ste puni optimizma i nade za sve što uhvatite da organizujte, samo polako i ne osvrćite se na period koji Vas je malo kočio i stvarao osećaj neuspeha. LJUBAV: Imate je, iako su se desile neke promene, ne bi trebalo da počnete da sumnjate u sebe i suprotnu stranu u vernost i ljubav. ZDRAVLJE: Nervoza i napetost, opuštajte se više. VODOLIJA (21.1.–19.2.) LAV (23.7.–23.8.) RIBE (20.2.–20.3.) DEVICA (24.8.–23.9.) POSAO: Sednite malo i isplanirajte svoje poteze pre nego što se na nešto odlučite. Iako mislite da vam je teren poznat i da ćete zadatke obaviti brže, bolje i modernije od drugih, ipak razmislite. LJUBAV: Na ovom planu bi trebalo da bude novina. Takođe postoji mogućnost da bi osoba koju već znate mogla da Vam se vrati ili da čujete nešto o nekoj osobi iz prošlosti. ZDRAVLJE: Kontrolišite krvne sudove. POSAO: Vi ste neko kome je do pre nekoliko dana išlo dobro, ali u narednim danima kao da ste paralisani i kao da mislite da ne možete dalje. Naravno da možete, ali sa novom taktikom. LJUBAV: Nemojte se praviti da drugi ne vide da kod Vas ne cvetaju ruže i da mislite da ćete druge ubediti u suprotno ako ih pokušavate da ih obmanjujete svojim pričama. ZDRAVLJE: Više se odmarajte i ne paničite. POSAO: Gradite i planirajte i ne brinite šta drugi misle za Vas i Vaše planove. Oni još nisu vidljivi u vremenu i prostoru, ali samo hrabro. Izdržite u svojim namerama. LJUBAV: Kontakti na javnim mestima, skupovima, proslavama na otvorenom, jesu prilika za Vas da nekog upoznate i da se zajedno zabavite. ZDRAVLJE: Pripazite na želudac. POSAO: Uspećete samo ukoliko budete manje razmatrali tuđe taktike i ako se fokusirate na svoju. Pokušajte da od sebe učinite osobu koja više veruje, a manje analizira. LJUBAV: Vaš zadatak je da verujete u lepo, a ne da se osvrćete na korist koju imate dok negde sa nekim boravite. Uživajte više. ZDRAVLJE: Kontrolišite ishranu i uvedite više slobodnog vremena u svakodnevnicu. OVAN (21.3.–20.4.) VAGA (24.9.–23.10.) BIK (21.4.–20.5.) ŠKORPIJA (24.10.–22.11.) POSAO: Period interesantan za sklapanje poslova sa starim saradnicima, veoma dobar period i za sklapanje ortakluka. Ipak je važno da u konkretne aranžmane uđete temeljito pripremljeni i organizovani. LJUBAV: Odličan period za vraćanje na stare ljubavne priče i zaključivanje nedovršenih poslova koji su napravili problem u prošlosti. ZDRAVLJE: Dobro se osećate. POSAO: Vi ste neko ko misli i očekuje da se u ovom periodu stvari odvijaju brzo i hitro. Iako niste na to navikli, nemojte misliti da ljudi oko Vas jesu i da će Vas podržati u svemu. LJUBAV: Sličan osećaj ćete imati u ljubavi, pa budite mudri i taktični na ovom polju i ne stvarajte u drugima nelagodu. ZDRAVLJE: Kontrolišite srčani pritisak. BLIZANCI (21.5.–21.6.) POSAO: Ovo je Vaš mesec i ovo je tema koja Vas hteli ili ne, najviše interesuje, jer je trenutno Vaša najveća potreba da uspete na ovom polju i tako učinite Vaš život organizovanijim. LJUBAV: Vi ćete pokušavati da na ovom planu samo proletite kroz zavođenja i osvajanja, ali savet zvezda je da se ipak malo zastanete i da se zadržite. ZDRAVLJE: Kontrolišite pluća, moguće alergije. POSAO: Uspećete da završite sve što ste započeli samo ukoliko naredni period provedete organizovano i sa manje nepotrebne diplomatičnosti. Trenutno Vam sve predstavlja teret, pa treba da promenite pristup. LJUBAV: Ima poteškoća, ali upotrebite diplomatiju i strpite se za bolje trenutke koji će doći. Vi znate bolje od bilo koga da su oni iza ugla. ZDRAVLJE: Kontrolišite šećer. POSAO: Vraćate se na staro, ali ste neko ko se na ovom polju dosta dobro snalazi. Potrudite se da samo malo brže završavate zadatke koji su pred vama i da ne pravite drugome potencijalne probleme u poslu. LJUBAV: Budite iskreni na ovom polju i nemojte se mnogo brinuti. Samo iskrenost prema sebi spasava dušu. ZDRAVLJE: Problemi sa mokraćnim kanalima, mogućna mala upala. STRELAC (23.11.–21.12.) POSAO: Optimistično, hrabro, smelo – Jupiter je i dalje u znaku svoje egzaltacije, tako da energije imate na pretek. Prenesite ovaj zamah i na druge, Vama nadređene i potčinjene, pa ćete videti reakciju. LJUBAV: Na ovom polju se podrazumeva isto, s tim što ovde ne bi trebalo da ima oscilacija, nego stalno nove energije za drugu stranu. ZDRAVLJE: Stabilno. KOSMO 87 KROATIEN WARTET AUF DICH Sa Eurolines Austria putujte komforno i povoljno na 600 destinacija u Evropi. Naši autobusi dovešce ´ te u centar Zagreba, Rima, Praga i mnogih drugih gradova. Otkrij Evropu sa Eurolines Austria. Mit Eurolines Austria komfortabel und günstig zu 600 Zielen in Europa. Unsere Busse bringen Dich mitten ins Zentrum von Zagreb, Rom, Prag uvm. Entdecke Europa mit Eurolines Austria. E-Mail: info@eurolines.at www.eurolines.at E-Mail: info@eurolines.at www.eurolines.at < HRVATSKA CEKA NA TEBE Karte rezervišite bez muke preko interneta! Split od € 41,- Tickets bequem online buchen! Zagreb od € 29,- Auto pod vodom: što sad? Poplave koje su pogodile Balkan sa sobom su donijele neprocjenjivu štetu: ista se ne odnosi na kuće i stanove, nego i na aute koji su najčešće među prvim žrtvama poplave. Vlasnici police kasko osiguranja pritom imaju najmanje razloga za zabrinutost: iako, dakako, može biti natezanja, njima će osiguranje isplatiti štetu na vozilu. Onima koji nemaju kasko osiguranje preostaje je pokušati osposobiti svoje vozilo, s time da je ishod takvog podhvata krajnje neizvjestan i od slučaja do sluačaja različit. Može li se auto ponovo osposobiti za vožnju, prvenstveno ovisi i o tome je li u cijelosti ili samo djelomično bio poplavljen, kao i koliko je dugo proveo pod vodom, koliko je star, o kojem je modelu riječ, itd. Prednost starijih vozila je u tom pogledu što nemaju gomilu elektronike, kao što je to slučaj s novim i modernim autima, pa je šansa za ponovo oživljavanje auta znatno veća. Bitno je, prije bilo kakvih poteza u pogledu osposobljavanja vozila, ostaviti vozilo dan-dva na suhom kako bi se voda sasvim ocijedila. Nikako nemojte uključivati ni motor u tom razdbolju jer time možete samo povećati štetu. Zato je posao najbolje prepustiti stručnjacima, prvenstveno automehaničarima i autoelektičarima koji imaju iskustva s poplavljenim autima. Na njima je da i zbog prodrle vode ispuste sva ulja iz motora, mjenjača, servo uređaja, kao što treba i izmjeniti sve stare filtre, svjećice i brizgaljke. Očistiti treba i spremnik goriva, sve dovode goriva, pumpe, kao i hladnjak motora. PROČITAJTE JOŠ... Što s autom nakon poplave? – Ostaviti vozilo na suhom dok se voda ne iscijedi – U tom razdoblju nemojte nikako uključivati motor – Pregled automehaničara i autoelektričara – Očistiti spremnik goriva, sve dovode, hladnjak motora – Ispustititi sva ulja iz motora, mjenjača, servo uređaja – Izmjeniti stare filter, svjećice i brizgaljke Polovnjaci u usponu Hyundai napada Fotos: zVg U Srbiji iz godine u godinu sve više opada prodaja novih automobila, a isti trend po tvrđuju i brojke iz 2013. Prema službenim podacima, u Srbiji je 2013. godine prodano 22.508 novih automobila, čime je nastavljen pad prodaje. S druge strane, prodaja polovnih vozila konstantno raste, a samo prošle godine je u Srbiju uvezeno više od 100.000 polovnjaka. Razočaranje je bio i automobilistički sajam BG Car Show gdje je, unatoč maksimalnim sniženjima, prodano samo 2.000 vozila. U Srbiju je 2013. uvezeno 100.000 polovnih vozila. Korejski proizvođač auto mobila novom limuzinom Genesis planira osvojiti srca ljubitelja luksuznih automo bila gornje klase. Kako je najavljeno, Hyundai će premijerno u Europi predstaviti automobil dug 5 metara na sajmu u Leipzigu početkom lipnja, a očekuje se da će ga ove godine plasirati na njemačko tržište kao izravnu konkurenciju modelima Audi A6, BMW 5 te Mercedes E-klasi. Hyundai Genesis ispod haube krasi 3,8-litreni-V6-motor koji krasi 315 konjskih snaga. Korejski div sad se probija i u luksuznoj klasi. KOSMO 89 SPOR T e d o r i r p j o Sp dić Piše: Petar Rosan ule Božinović Fotografije: Rad 00 KOSMO 90 a t r o i sp BICIKLIZAM. Iako nam dolazak ljeta nudi i šarolik izbor sportova kojima se možemo baviti u prirodi, jedan od najpopularnijih sportova je i dalje mountainbiking. KOSMO ekipa je, uz potporu fitness kraljice Slavice Seidel, istražila gdje se nalaze najbolje staze za brdski biciklizam u Beču i okolicI. godine osvojila treće mjesto na Svjetskom prvenstvu u fitnesu u Grazu. Dok Slavica, koja je osnovala i svoj vlastiti fitnes brend „Slavi- sezonu. Ne znaš koliko mi je nedostajalo sve ovo. Spoj prirode i sporta, to je meni nešto najljepše“, dobacila je Slavica našem novinaru kad smo se našli na vratima Lainzer Tora, gdje naša poznata sportašica obično započinje svoju mountainbike turu. Staza se nalazi oko bečkog parka prirode, Lainzer Tiergartena, a ista zahtijeva oko tri sata vožnje i duga je skoro tridsetak kilometara. Riječ je o stazi koja zahtijeva određeno iskustvo, pa je prema riječima Slavice „Kad jednom zavolite ovaj sport, onda je zaista teško stati“, kaže Slavica Seidel. tal“, u zimskim danima često mora pobjeći u teretanu kako bi odradila svoju dnevnu dozu sporta, u ljetnom razdoblju samo nerado silazi sa svog omiljenog terenskog bicikla. „Jedva sam dočekala da otvorim mountainbike- Seidel više preporučljiva za profesionalce. „Staza ima na nekoliko mjesta tehnički vrlo zahtjevne uspone. Ipak, za nešto iskusnije brdske bicikliste bit će upravo to pravi užitak“, objašnjava Seidel (vidi boks PROČITAJTE JOŠ... Gdje voziti u Beču? KOSMO vam prezentira najbolje staze za mountainbike Staze za početnike L jetno vrijeme je pred vratima, a ljubiteljima rekreacije konačno otvara i mogućnost bavljenja sportom u prirodi. Iako je mountainbiking relativno mlada grana bicklizma, ovaj sport je u protekla dva desetljeća u konstantnom usponu popularnosti. Doživjeti prirodu, osjetiti sebe i svoje vlastite granice izdržljivosti: upravo su to razlozi zbog kojih je ovaj sport osvojio cijeli svijet... No, gdje se u Beču i okolici najbolje baviti ovim sportom? Koje su staze pogodne za početnike, a koje za izdržljive i iskusne profesionalce? Na ta i slična pitanja potražili smo odgovor kod Slavice Seidel, naše proslavljene sportašice koja je ove - Zauberberg: Na Semmeringu, u okrilju divnih planina, postoje staze kako za početnike, tako i za profesionalce. Bikepark Zauberberg je idealan budući da brdskim biciklistima nudi odlučnu infrastrukturu, a i oni koji nemaju bicikl tamo ga mogu posuditi. Glavna staza je duga 12 km, a cjelokupni park se otvara se svake godine u svibnju (maju). - Vožnja uz Dunav: Svim ljubiteljima biciklizma, a naročito početnicima i obiteljima Slavica preporuča vožnju uz Dunav u blizini mađarske granice. „Staze su lagane. Može cijela obitelj s djecom otići na izlet“, kaže Slavica. Staze za iskusnije bicikliste - Wilhelminenberg: Staza počinje na B1 cesti kod Kreuzzeichenwiese, a zbog nekoliko zahtjevnijih uspona, ubraja se među one koji su zanimljive za iskusnije bicikliste. Staza vodi od Kreuzzeichenwiese putem Neuwaldegga do Exelberga, a na kraju završava na početnom mjestu. Staza je duga 10,8 km. - Lainzer Tiergarten: Staza je duga skoro 30 km, a vrlo je raznovrsna i na nekim dijelovima i zahtjevna. „veći dio staze je kroz šume, a poneki dio proteže se kroz livadu. Usponi su zahtjevni, ali zato ćete doživjeti i duže spuštanje“, kaže Slavica čiji je favorit upravo ova staza koja vodi oko bečkog parka prirode. „Spuštanje je strmo, jedan dio je kamen i obliven šljunkom. Na nekim dijelovima ima i blata. Najljepši dio su šumski putovi uz koje vas prati prelijepi pogled na bečku šumu (Wienerwald)“. SLAVICA: „Jedva sam dočekala ljeto da teretanu zamijenim prirodom.“ o stazi Lainzer Tor). „Volim ovu stazu jer je i što je u pogledu tehnike vožnje, ali i prirode vrlo raznovrsna. Uživate u šumskim putovima, vozite se po livadama, šljunku, kamenju, kroz blato... Baš to volim. Stalno sam suočena s nekim izazovom“, objašnjava Slavica. Ljubav prema prirodi Koje staze pak Slavica preporučuje za početnike i profesionalce, možete pročitati pokraj ovog teksta. „Mountainbiking preporučujem zaista svakome. Kad jednom zavolite ovaj sport, onda je teško stati. Iako mi ova staza nije blizu kuće, sportski izazov i ljubav prema prirodi me stalno vraćaju u trinaesti becirk“, zaključuje Slavica. No, kao i kod svakog drugog sporta, i u brdskom biciklizmu treba obratiti pozornost na sigurnost tijekom vožnje. Stoga je bitno voziti se isključivo označenim i markiranim rutama, a pritom nikako ne zaboravite i na šljem. „Osim šljema, treba uvijek ponijeti i dovoljnu količinu vode. Svaku manju ili veću pauzu treba iskoristiti za gutljaj. Vjerujte, trebat će vam, a to ćete i sami osjetiti“, objašnjava Slavica. Kako bi se izbjegla neugodna iznenađenja poput padova i ozljeda, bitno je na vožnju krenuti u odmorenom stanju. „Dobro se naspavajte dan ranije, lijepo doručkujte pa se onda puni snage i koncentracije bacite na mountainbike. Bitno je biti koncentriran. Onda se, u pravilu, ništa strašno ne može dogoditi“, kaže Slavica. KOSMO 91 SPOR T 92 KOSMO U Austriji kao kod kuće Piše: Sanja Vlahović-Zajić Fotografije: Radule Božinović PRIPREME. Naša novinarka Sanja VlahovićZajić posjetila je hrvatsku nogometnu reprezentaciju u Bad Tatzmannsdorfu, gradišćanskim toplicama gdje se Vatreni već treći put zaredom pripremaju za jedno veliko natjecanje – ovaj put za SP u Brazilu. P o treći put hrvatska nogometna reprezentacija počastila je mali gradić Bad Tatzmannsdorf svojim dolaskom. U pitoreskno mjesto u srcu Gradišća prvi put su „vatreni“ reprezentativci došli 2008. godine, kada im je ovdje bila baza za vrijeme trajanja Europskog prvenstva u Austriji i Švicarskoj, da bi četiri godine kasnije na istom mjestu proveli pripreme za Europsko prvenstvo u Ukrajini i Poljskoj. Oba puta vodio ih je izbornik Slaven Bilić, a ove godine dolaze na čelu s Nikom Kovačem, bivšim hrvatskim reprezentativcem. Gradić udaljen 120 kilometara od Beča broji svega 1.300 stanovnika, poznat je po brojnim lječilištima, a vrhunska infrasktruktura pruža sve što jedan profesionalni sportaš može poželjeti. Ovdje se igrači osjećaju kao kod kuće, a s domaćinima su razvili i više nego prijateljski odnos. Domaćinska atmosfera osjeća se na svakom koraku – od hrvatskih zastava, grba, prepoznatljivih kockastih dresova, poruka dobrodošlice i podrške. Koliko se mještani vesele ponovnom dolasku dra- KOSMO 93 SPOR T gih prijatelja dokazuje i veličanstven doček koji su reprezentativcima pripremili povodom dolaska. Među prvima ih je pozdravio domaćin, direktor hotela „Avita Resorts“ Peter Prisching, ponavljajući još jednom kako mu je izuzetno zadovoljstvo još jednom ugostiti drage prijatelje iz Hrvatske. „Hvala Vam, dragi prijatelji, što ste se još jednom odlučili za Bad Tatzmannsdorf, naša sreća je neopisiva. Dugo smo se pripremali za ovaj dolazak zadnjih nekoliko dana prije dolaska, ali i za vrijeme priprema zaista ulagali nadljudske napore, kako bi hrvatska božanstva dočekalo samo savršenstvo. “Ostavit ćemo srce na terenu!“ I kapetan Darijo Srna, koji je se sa svojim Šahtarom okrunio još jednim naslovom prvaka Ukrajine, čest je gost Bad Tatzmannsdorfa. „Smještaj u Austriji je svaki put sve bolji i bolji, drže nas kao kap vode na Ivica Olić najavljuje: „Ovo prvenstvo bit će moje!” DARIJO SRNA, kapetan ekipe IVICA OLIĆ, napadač „Svi su svjesni da javnost od Brazila očekuje naslov prvaka, no mi ćemo tražiti svoju šansu.” „Iza mene je odlična godina i vjerujem da će, bez obzira na moj staž, ovo biti moje Svjetsko prvenstvo.” IVAN PERIŠIĆ, krilo MARIO MANDŽUKIĆ, zvijezda Vatrenih „Još nisam 100% opušten, kao da imam neki uteg, ali to će se promijeniti. Vjerujem u našu ekipu!” „Prvu ću utakmicu pratiti kao navijač i žao mi je što je moram propustiti, no bit ću spreman za ostale utakmice.” i sve je dovedeno do savršenstva.” Potvrđuje to i izbornik Niko Kovač:„ Osjećamo se kao kod kuće, sve je napravljeno na najvišoj razini, onako kako smo navikli i kako bismo samo mogli poželjeti“, rekao je Kovač, koji je ovdje bio 2008. tijekom Europskog prvenstava u Austriji i Švicarskoj. A domaćini su dlanu, imamo sve što možemo poželjeti, mir ponajprije.“ No, kapetan nikako ne može dočekati prvi sučev zvižduk na Areni Corinthias u Sao Paolu. „Svi smo spremni i jedva čekamo krenuti u Brazil. Nadam se da će atmosfera ostati odlična i da će nas zaobići ozljede. Svjesni smo da navijači puno oče- 94 KOSMO kuju od nas, no mi ćemo kao i uvijek dati srce za svoju zemlju.“ Do nastupa u Brazilu još je ostalo malo, stoga vrijeme na pripremama treba maksimalno iskoristiti. „Analizirali smo i Brazil i Kamerun i Meksiko. Znamo kako igraju i kako žele igrati, mislim da znamo i 90 posto njihovih sastava. Imamo svoja razmišljanja i svoje moguće postave. Prvo gledamo sebe, moramo imati svoj stil i sustav te sada radimo univerzalnu pripremu.” Da se Kovač ne šali, te da uvodi pravu disciplinu i zahtjeva maksimalnu posvećenost, bilo je jasno na prvom treningu kojeg su igrači odradili netom po dolasku iz Zagreba. Kako je trening ujedno bio i otvoren za javnost iz cijelog su Gradišća, poznate hrvatske utvrde, pohrlili brojni navijači, obožavatelji, ali i obični znatiželjnici. Natiskalo se na tribinama tako tisuće štovatelja koji su nogometne virtuoze poželjeli vidjeti na djelu. No, to je otprilike bilo sve od gledanja. Izbornik je svojim pulenima odlučio osigurati potpuni mir. Tako se igrači bude najkasnije u 9 sati, slijede doručak i trening, zatim konferencija za medije za njih nekoliko, ručak i obavezni odmor, te večera i spavanje. Doduše, spavanje se za vrijeme igranja Lige prvaka moralo malo odgoditi, budući da su svi igrači pred ekranima zdušno navijali za suigrača Luku Modrića, koji je u susretu protiv Atletico Madrida odigrao ključnu ulogu. Znatiželjnicima tako preostaje tek škicanje kroz rupe na ogradi za vrijeme treninga. Jasna pravila i zabrane Niko Kovač rođen je i odrastao u Berlinu i oduvijek je slovio za izuzetno discipliniranog igrača, kako i doliči igraču koji je kaljen u njemačkoj školi nogometa. Ništa manje ne očekuje od reprezentativaca. Vrlo su jasna pravila i sve mora ići „kao po špagi“ . Igračima je tako zabranjen izlazak iz hotela ako imaju dva treninga dnevno, a Naša novinarka Sanja Vlahović-Zajić u Bad Tatzmannsdorfu s hrvatskom trobojnicom. ako imaju samo jedan, poslijepodne smiju prošetati izvan hotela. Izlasci nakon večere ne postoje, baš kao ni isprika za nedolazak na doručak, ručak ili večeru – svi moraju biti prisutni i obavezno isključiti mobitele, a pritom i doći pristojno obuveni – japanke ili natikače ne dolaze u obzir. Na spavanje se odlazi u 23.30. Supruge i djevojke nisu za vrijeme priprema poželjne u kampu, dok za cigarete i alkohol nema mjesta u hrvatskoj reprezentaciji. Ista pravila vrijedit će i u Brazilu, gdje će Vatreni pokušati napraviti čudo i zadovoljiti onih 4,5 milijuna nogometnih znalaca u Hrvatskoj. NO SEX. Supruge i djevojke nisu poželjne u kampu Vatrenih. Schwitzen ist lebenswichtig. Peinliche Schweißausbrüche nicht. Doch was tun, wenn die Schweißdrüsen verrückt spielen? Schwitzen ist notwendig und gesund. Es reguliert die Körpertemperatur und sorgt für die Ausscheidung von Giftstoffen. Erst wenn mehr Schweiß produziert wird, als für die Kühlung notwendig ist, wird Schwitzen zum Problem. Jeder kann betroffen sein. Übermäßiges Schwitzen kann Männer und Frauen jeden Alters betreffen, besonders bei Übergewicht, Stress, Nervosität und Hormonschwankungen (Pubertät, Wechsel). Auch nachts kann starkes Schwitzen den Schlaf stören und das (Wieder-) Einschlafen erschweren. Salbei. Die schweißhemmende Wirkung von Salbei ist seit langem bekannt und wissenschaftlich bestätigt. Mit Salbeitee wird die notwendige Menge an Wirkstoffen allerdings nur schwer erreicht. Deshalb enthalten Nosweat® Madaus Kapseln 120 mg Salbei-Extrakt pro Kapsel und besitzen dadurch eine deutlich schweißhemmende Wirkung. Diese setzt erfahrungsgemäß innerhalb von 2 Stunden ein und hält bis zu 6 Stunden an. Nosweat®. Die Kapsel gegen Schwitzen - in Ihrer Apotheke. www.nosweat.at GUTSCHEIN ✃ 2,- billige r um € NOSWEAT DIE KAPSEL GEGEN SCHWITZEN Stempel der Apotheke Schwitzen - normal oder Qual? wirkt innerhalb von 2 Stunden Salbeiextrakt 120 mg pro Kapsel Datum Gutschein gültig nur bei Kauf des abgebildeten Produktes innerhalb des angegebenen Zeitraumes. Gültig solange der Vorrat reicht. Weitere Gutscheine erhältlich unter www.nosweat.at Ab sofort einlösbar in Ihrer Apotheke bis 16.8.2014 Hinweis für den Apotheker: Gutscheine bitte gesammelt bis spätestens 30.8.2014 an Madaus GmbH, Prinz-Eugen-Straße 8, 1040 Wien, schicken. KOSMO 95 SPOR T Piše: Srđan Brajković Fotografije: Dalibor Urukalović/PIXSELL Šef vatrene kuhinje INTERVJU. Drago Gorički, kuhar hotela Sheraton u Zagrebu, brinut će se za to da Vatreni u Brazilu budu siti i puni snage na utakmicama. Nama otkriva svoje kuharske tajne. D a bi sve prošlo u najboljem redu i da bi Vatreni bili puni snage brine šef kuhinje zagrebačkog hotela Sheraton Drago Gorički, koji je uz reprezentaciju od Svjetskog prvenstva u Japanu 2002. godine. Drago već 12 godina putuje s Vatrenima i jedini je kuhar u hrvatskoj nogometnoj delegaciji. Na brojnim gostovanjima pomažu mu kolege iz hotela u kojoj reprezentacija odsjeda, a pošto je u Sheratonu primio brojne nacionalne momčadi i igrače europskih klubova, stekao je brojna prijateljstva i iskustvo koje mu pomaže da posao uvijek odradi najbolje što može. Iako za vrijeme natjecanja provede čak 15 do 16 sati u kuhinji, Gorički uvijek nađe vremena za odlazak na utakmice kako bi s igračima dijelio 96 KOSMO uspjehe i neuspjehe za koje je i on zaslužan. KOSMO: Kakav je meni za reprezentativce i na što sve trebate paziti? Drago Gorički: Ne bih otkrivao detalje, ali meni radim u suradnji s liječničkim timom tako da naši igrači nutritivno imaju sve što im je potrebno kako bi uspješno trenirali i imali snage za utakmice. Ja predložim jela koja bih pripremao, oni daju svoju viziju i na kraju se uvijek lako dogovorimo. Imaju li neki igrači posebne želje? Iznenadili biste se koliko su naši momci jednostavni. Oni svi igraju u Europi, po velikim klubovima od Real Madrida preko Bayerna pa do Intera i vrhunski su profesionalci. Oni točno znaju što njihovom tijelu treba za snagu i regeneraciju i zato nikad ni nemam posebnih narudžbi. Sve što im pripremimo vole jesti, ali ponavljam, to su profesionalci koji su u svojim klubovima već navikli na disciplinu i svoj posao ozbiljno shvaćaju pa jedu ono što je najzdravije i najbolje za njih. Tko od igrača može najviše pojesti? Haha, to još nisam primijetio. Mislim da su svi umjereni u svemu, baš kao što pravi sportaši trebaju i biti. A što je na jelovniku prije velikih utakmica, uvodi li se poseban režim prehrane? Naravno, ali ne mogu otkriti koji. To ostaje tajna kuhinje. Prije svake utakmice postoji mnogo strogih pravila koja su tu i kad je prehrana u pitanju. Svi se toga moramo pridržavati i nema nikakvih odstupanja. Kako izgleda jedan dan u kuhinji hrvatske nogometne reprezentacije? Sve mora biti jako dobro organizirano, a radni raspored ovisi o tome kada su treninzi, odnosno utakmica. Normalan dan započinje u 7 sati doručkom. Meni naravno nešto ranije, jer moram sve pripremiti. Ručak je u jedan sat, a večera u 19 sati. Kao što sam rekao satnica obroka ovisi o utakmicama, ali uvijek sve treba biti na vrijeme spremno, jer ako je ručak u jedan nitko od Vatrenih neće doći ni pet minuta ranije niti kasnije, već točno u dogovoreni sat, pojest će ono što je na jelovniku i otići za drugim obavezama. Moram još jednom naglasiti, stvarno su ogromni profesionalci. Koji vam je najdraži dio posla? Definitivno utakmice. U ovih 12 godina samo sam ih samo nekoliko propustio i mogu slobodno kazati da je to veliki bonus ovog posla, stvar koja se jednostavno ne može platiti. RADNO. Gorički na dan provede čak 15 do 16 sati u kuhinji. Piše: Adnan Učambarlić RAZGOVOR. Nermin Hodžić čuveni je bh. kuhar i predsjednik Udruženja kuhara u Bosni i Hercegovini. Uspješno vodi poznati sarajevski restoran Element Illy, a u Brazilu će kuhati za reprezentativce Bosne i Hercegovine. late (osim krastavaca) i laganiji kolači. Što se nekih konkretnijih specijaliteta tiče, teško ih je pripremati fudbalerima tokom priprema i ovako jakih utakmica, budući da se ishrana sportista tokom trenažnog procesa znatno razlikuje od „običnih gostiju“. Zmaj Fotos: zVg K u kuhinji OSMO: Prije svega, kako je došlo do toga da sa reprezentacijom putujete u Brazil i šta za vas, lično, to znači? Nermin Hodžić: S obzirom da sam živio u Brazilu i imao prilike da u svojoj dosadašnjoj karijeri radim sa mnogim poznatim sportistima i sportskim kolektivima, smatram da ću uveliko olakšati rukovodstvu NS BiH, koji su me kontaktirali i ponudili da pripremam hranu za našu reprezentaciju tokom boravka u Brazilu. Odlazak, odnosno povratak u Brazil za mene je izuzetna čast, jer biti dijelom naših Zmajeva, po prvi put plasiranih na Svjetsko prvenstvo, i davanje svog doprinosa cijeloj toj priči smatram ostvarenjem sna svake osobe koja se bavi kuharstvom. Brazil za mene nije nepoznanica, budući da sam živio i radio u Sao Paolu te govorim portugalski jezik, što je veoma bitno, budući da Brazilci rijetko govore strane jezike. Također poznajem i mentalitet tamošnjih ljudi, tako da mi boravak u Brazilu neće predstavljati veći problem. Naprotiv. S obzirom da živim sa Brazilcem, odnosno mojim starijim sinom koji se čak i rodio u Sao Paolu, navikao sam na njihov mentalitet, njihov ritam i na njihove životne navike. Kuhali ste za brojne slavne osobe. Šta je veći izazov, ku hati za Zmajeve ili za Angeli nu Jolie i Brada Pitta? Svakako je čast kuhati za Angelinu Jolie i Brada Pitta, ali smatram da je veća odgovornost kuhati za Zmajeve zbog same dužine i važnosti boravka u Brazilu. Da se nešto i zezne kod Angeline, brzo se može zaboraviti. U slucaju Zmajeva ne smije se ništa prepustiti slučaju, jer u pitanju je ponos nacije. Jelovnik za Zmajeve potpisuje dr. Reuf Karabeg, a šta je vaš zadatak? Kako bi trebao izgle dati jelovnik, šta sve mora da ispuni i da li neki igrači zahti jevaju posebna jela? Moj zadatak je konkretno ispoštovati kompletan jelovnik, pridržavati se istog i biti spreman na neke izmjene. Naravno, uz saglasnost dr. Karabega. Što se tice samog jelovnika i obroka naših Zmajeva, jako je bitno pridržavati se normi. To znači da dnevno trebaju unijeti pet hiljada kalorija. Svaki obrok mora sadržavati dosta ugljikohidrata, a koji se unose kroz tjesteninu (neizostavna je na jelovniku) i, naravno, dosta proteina. Hrana mora biti raznovrsna i zadovoljavati sve potrebe, a za svaki obrok moraju se pripremiti dvije vrste supe, četiri vrste tjestenine, piletina, teletina, riba, razne sa- Jeste li već ranije pripremali hranu za vrhunske sportiste i je li bilo nekih posebnih za htjeva? Imao sam čast pripremati hranu za Portugalce, Francuze, Talijane i druge sportske kolektive. Između njih bih izdvojio Cristiana Ronalda. Mogu reći da me impresionirao svojom jednostavnošću. Za njega sam i dobio upute da ne konzumira jagode tako da sam morao obratiti pažnju na to. Što se naših Zmajeva tiče, mogu reći da su pravi Zmajevi koji plijene jednostavnošću, a imam 23 favorita – sve njih. Hoćete li pratiti utakmice i kakve su vaše prognoze? O samim utakmicama i ne razmišljam puno, jer moja uloga je da se brinem o ishrani. Dok Zmajevi budu igrali, ja ću morati pripremati večeru. To vam je kao kad dođete do izvora, a ne napijete se vode. Ako Bog da, idemo najmanje do osmine finala. NERMIN: „Radije kuham za Zmajeve nego za Angelinu Jolie.“ KOSMO 97 SPOR T Austrijski prvak u futsalu, u kojem igraju većinom igrači Na prvom KOSMO Openu pobjedu je odnio tenisač Marko iz bivše Jugoslavije, ponovo je osvojio državni kup. Tomaš, ispred Aleksandra Jagodića te Luke Janičića. Stella Rossa opet na vrhu Tomaš osvojio KOSMO Open Stella Rossa, najpoznatija austrijska futsal momčad koju čine većim dijelom igrači iz bivše Jugoslavije, osvojila je po šesti put au strijski kup. Pod medijskim pokrovitelj stvom našeg časopisa proš li mjesec je održano prvo natjecanje nove KOSMO Tennis Business lige. Bečki crveno-bijeli su pod vodstvom svojeg dugogodišnjeg trenera Aleksandra Ristovskog tako ostvarili novi podvig pobjedivši u finalu austrijskog kupa Mureksin s rezultatom od 3:0. Time je Stella Rossa ponovo ostvarila pravo da i ove godine igra u međunarodnom Mitropa futsal kupu, gdje će moći odmjeriti snage s klubovima iz cijele Europe. Prije finala Stella rossa je trijumfirala nad Fc Internacionale (6:0), podijelila je bodove s Futsal Innsbruckom (0:0), dok je ekipu Calcio Vienna uvjerljivo nadigrala rezultatom 6:0. Coban najbolji strijelac U polufinalnom susretu Stella Rossa je prvi put igrala protiv Kaiserbersdorf Srbije 08, koja će od iduće sezone igrati u natjecanju druge austrijske futsal lige. Susret je bio izuzetno napet budući je Srbija 08 povela sa 3:0, ali je na kraju presudilo iskustvo i uigranost crveno-bijelih koji su uspjeli preokrenuti konačni rezultat u svoju korist (4:3). Gökhan Coban, napadač bečkih zvezdaša turskog podrijetla, sa šest pogodaka upisao se u listu najboljeg strijelca austrijskog kupa. Na prvom turniru pod nazivom „KOSMO Open“ sudjelovali su mnoga poznata lica iz naše zajednice koji su zastupali boje svojih tvrtka. Pobjedu je odnio Marko Tomaš koji je predstavljao firmu „Rado Sport“, dok je drugo mjesto zauzeo Aleksandar Jagodić igrajući za „NET TV Plus“. Treće mjesto zauzeo je Luka Janičić, predstavnika „Marica Beauty Center“. Na terenima u Laskegasse u dvanaestom becirku je, osim sportskog duha, prevladavalo i ozračje dobrog druženja i razmjene mišljenja i poslovnih iskustava. Cilj KOSMA i organizatora je spojiti bečke poduzetnike s podrijetlom iz bivše Jugoslavije te tako pridonijeti boljem umrežavanju naših poslovnih ljudi u Beču. Najboljim natjecateljima uručene su i novčane nagrade, a predsednik TSV AS i direktor lige Momčilo Jovanović izrazio je zadovoljstvo odzivom igrača i firmi kao i kvalitetom igre, istaknuvši da je suština postojanja lige druženje i sklapanje novih poznanstava i poslovnih kontakata, a ujedno i prezentacija i reklamiranje firmi kroz takmičenje. Zainteresirane osobe, koje žele sudjelovati na narednim turnirima, mogu se prijaviti putem sajta www.wtbl.at ili telefona 0650 525 60 77. IMPRESSUM Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Chefredaktion: Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Assistenz der Geschäftsführung: BSc (WU) Boris Sudar (boris.sudar@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Muhamed Beganović, Srđan Brajković, Mag. Milan Ilić (milan.ilic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), Uroš Miloradović E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at), Gordana Perić (gordana.peric@kosmo.at), Zoran Radojković (zoran.pile@kosmo.at), Sandra Radovanović BA (sandra.radovanovic@kosmo.at), Petar Rosandić BA(petar.rosandić@kosmo.at), Adnan Učambarlić, Mag. Sanja Vlahović-Zajić (sanja.vlahovic-zajic@kosmo.at) | Art Director und Grafik: Saša Radić | Kolumnisten: Darko Markov (zemo@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) | Lektorat: Redaktion | Fotografen: Radule Božinović, Drago Palavra, Peter Provaznik, Dalibor Urukalović/PIXSELL, Aleksandar Zabunović | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Coverfoto: Fotograf Peter Provaznik | Druck: NÖ Pressehaus. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2010. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen. 98 KOSMO ˆ KONACNO KREDIT UZ KOJI SE LAKŠE DIŠE. TE 6 MONPAAUSE RATEN Holen Sie sich jetzt die KreditBox Österreich! Die Verzinsung läuft ab der Kreditauszahlung. Doch Sie beginnen erst nach 6 Monaten Ratenpause, Zinsen und Kapital zurückzuzahlen. Gibt’s aber nur bis 30. Juni 2014! Mitten im Leben. www.bawagpsk.com
© Copyright 2024 Paperzz
