MOSTOVI NOVINE SRPSKE GLASILO SAVEZA SRPSKIH DRU[TAVA SLOVENIE BROJ 17 GODINA 4 Intervju Pute{estvija Aktivnosti dru{tava Seminar za koreografe OKTOBAR 2007. 02 Sa seminara MOSTOVI MOSTOVI 03 Sadr`aj Izdava~: Savez srpskih dru{tava Slovenije Za izdava~a: predsednik Ilija Jankovi} Du{an Jovanovi}: Posjeta ministarstvima Strana 5 Glavni i odgovorni urednik: Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol. Sekretar redakcije: mag. Drago Vojvodi} Lektor za srpski jezik: Mi}a @ivkovi} Grafi~ka obrada i prelom: Zlatko Mulec: Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol. Prijateqsko dru`ewe Strana 7 Ilustracija korica: Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol. Vesna Baji}: Seminar za vo|e folklora Napomena: Autorski tekstovi i ilustracije su autorski za{ti}eni i kao takvi zabraweni za objavqivawe. Za koncepte napisanog teksta odgovorni su sami autori. Dostavqeni tekstovi i fotografije autorima se ne vra}aju. Strana 8 Molimo, da svi dopisnici {aqu svoje tekstove i fotografije potpisane (CD) na adresu: SSDS, Ul. 9. korpus 54, 5250 Solkan -za redakciju, Mostovi ili po elektronskoj po{ti: mostovi@zsds.si sekretar@zsds.si ilija_jankovic@yahoo.com Milan Glamo~anin: Nastup u Bugarskoj Strana 13 [tampa: AD Grafi~ar Doboj Tira`: 5.000 primeraka Dragi{a Lazovi}: Izlazi 4 do 6 brojeva godi{we. Pute{estvija Strana 18 [tampawe ~asopisa omogu}ili: Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije i Republike Srbije. Branko Matijevi}: O internetu Strana 24 ^asopis upisan u registar javnih glasila u Ministarstvu za kulturu R. Slovenije pod brojem 785. MOSTOVI 04 In memoriam Milan Jeli} Radio je u organima dr`avne uprave op{tine Modri~a, bio je direktor preduze}a "28. jun", a u novembru 1993, kao ~lan Srpske demokratske stranke (SDS), imenovan je za generalnog direktora Rafinerije uqa u Modri~i. Taj posao je obavqao oko 13 godina. Bio je ~lan SDS do 1998, kada je pre{ao u SNSD Milorada Dodika. Preminuo predsednik RS Milan Jeli} Predsjednik Republike Srpske Milan Jeli} (51) iznenada je 30 septembra 2007. preminuo u dobojskoj bolnici. Smrt predsjednika Republike Srpske Milana Jeli}a zvani~no je potvrdio premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Za ministra privrede, energetike i razvoja u Vladi RS, na ~elu sa Miloradom Dodikom, izabran je u februaru 2006. Za menaxera godine u RS progla{en je 2002. godine, a za menaxera decenije u BiH u 2003. godini. U mladosti je bio istaknuti sportista, igrao je fudbal. Vi{e godina se nalazio na mjestu predsjednika Fudbalskog saveza BiH. Vjerski obred slu`ili su mitropolit dabrobosanski Nikolaj i episkopi zvorni~ko- tuzlanski Vasilije, zahumsko-hercegova~ki Grigorije i biha}ko- petrova~ki Hrizostom uz saslu`ewe sve{tenika svojih eparhija. Sahrani predsjednika RS prisustvovali su wegova supruga Milica Jeli} i sin Petar, rodbina, prijateqi i oko 50.000 gra|ana iz cijele RS. Od predsjednika RS oprostili su se i premijer Milorad Dodik i ministri RS, predsjednik parlamenta RS Igor Radoji~i}, srpski ~lan Predsjedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} i predsjedavaju}i Savjeta ministara BiH Nikola [piri}. Sahrani su prisustvovali i predsjednik i premijer Srbije, Boris Tadi} i Vojislav Ko{tunica, delegacija Vlade Srbije, visoki predstavnik u BiH On je novinarima rekao da je Jeli} u dobojsku bolnicu dovezen bez znakova `ivota oko 18 sati i da su lekari bezuspje{no poku{avali da ga reanimiraju. Jeli}ev brat Slavko prethodno je novinarima potvrdio da je Jeli} oko 18 sati na stadionu u Modri~i do`iveo sr~ani udar. On je jo{ kazao da je Jeli} 2003. godine imao operaciju srca i da mu je tada ugra|en bajpas. Jeli} je 1. oktobra 2006. godine, kao kandidat Stranke nezavisnih socijaldemokrata, na izborima za predsjednika RS, pobijedio dotada{weg predsjednika RS i lidera SDS Dragana ^avi}a. Ro|en je 26. marta 1956. godine u op{tini Modri~a. Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom gradu, sredwu u Doboju, a Ekonomski fakultet u Subotici. Bio je o`ewen Milicom Jeli} i imaju sina Petra. Na Ekonomskom fakultetu u Bawaluci je magistrirao i odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom "Problemi i modaliteti organizaciono-upravqa~ke transformacije preduze}a u tranziciji". Telegram sau~e{}a Vladi RS i porodici uputio je i Savez srpskih dru{tava Slovenije isti~u}i da je predsjednik Jeli} bio na{ prijateq koji je sa zanimawem pratio na{ `ivot i rad, {to se potvrdilo i prilikom posjete delegacije SSDS koja je u~iwena u martu 2007. Miroslav Laj~ak, predstavnici diplomatskog kora i me|unarodnih organizacija u BiH, predjsednik Federacije BiH Borjana Kri{to, zvani~nici BiH, predstavnici politi~kih stranaka iz RS i Federacije, kao i predstavnici nevladinog sektora i sportskih organizacija iz RS i BiH. Predsjednik Republike Srpske Milan Jeli} sahrawen je 3. oktobra 2007. uz najvi{e dr`avne po~asti na gradskom grobqu u Modri~i. Sahrani su u ime Saveza srpskih dru{tava Slovenije prisustvovali Ilija Jankovi}, predsjednik i Drago Vojvodi}, sekretar. MOSTOVI 05 Posete U posjeti ministarstvima Delegacija Saveza srpskih dru{tava posjetila Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo kulture Predstavqen Savez srpskih dru{tava i srpska dru{tva Rje{avawe statusa nacionalne mawine Delegacija Saveza srpskih dru{tava Slovenije u sastavu Ilija Jankovi}, predsjednik, Drago Vojvodi}, sekretar, Branko Matijevi}, urednik internet stranica SSDS i Du{an Jovanovi}, glavni i odgovorni urednik Novina srpskih Mostovi, posjetila je 16. oktobra 2007. godine Ministarstvo za dijasporu i Ministarstvo kulture Republike Srbije. U razgovorima koji su vo|eni tokom posjete sa strane Mini-starstva za dijasporu u~estvovali su mag. Neda Maleti}, dr`avni sekretar, Jasna @ivulovi}, sa Odsjeka za odnose sa javno{}u i Simon \ureti}, savjetnik a sa strane Ministarstva kulture \ur|ijana Jovanovi}, savjetnik i Vio-leta ]ori}, vo|a grupe za medije. U otvorenom razgovoru prvo je Ilija Jankovi}, predsjednik SSDS predstavio rad Saveza i dru{tava, wihovu organizacionu strukturu, podru~ja djelovawa, na~in finansirawa, probleme sa kojima se sua~avaju Savez i dru{tva. Predstavnike ministarstava zanimalo je mnogo toga o djelovawu Saveza i dru{tava kao i cjelokupnom `ivotu srpske zajednice u Sloveniji. Izme|u ostalih tu su bila pitawa o saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, na~inom finansirawa, na~in organizacije i regulacije odnosa izme|u Saveza i dru{tava, kao i pitawa u vezi informisawa i obavje{tavawa, saradwi i djelovawu intelektualaca u Savezu i dru{tvima. Neizbje`na tema u razgovorima sa predstavnicima matice je i rje{avawe statusa srpske zajednice u Sloveniji, odnosno aktivnosti na tome da se srp- Problemi sa kojima se suo~avaju SSDS i dru{tva Predsjednik Saveza upoznao je prisutne o kulturnoj djelatnosti dru{tava i Saveza kao i o projektima koji su realizovani a tako|e i o onim projektima koji su u planu. Sa strane doma}ina sugerisano je da se dani srpske kulture odr`avaju povodom nekog kulturnog, vjerskog ili nacionalnog doga|aja. Posebno zanimawe je bilo za mogu}nosti organizovawa dopunske {kole na srpskom jeziku i oba ministarstva su izrazila spremnost da pomognu u tome. [to se ti~e problema istaknuti su problemi sa finansirawem kao i prostorski problemi, s obzirom na ~iwenicu da se dru{tva i Savez finansiraju preko kulturnih projekata ne ostaje mogu}nosti za finansirawe redovnog djelovawa dru{tava i tu je potrebno prona}i odgovaraju}a rje{ewa. skoj zajednici prizna status nacionalne mawine. Sa strane delegacije Saveza istaknuto je i zatra`eno da se u ovu problematiku ukqu~e nadle`na ministarstva Srbije kao i sama Vlada jer bez wihove pomo}i te{ko }e biti ostvariti zacrtane ciqeve i planove. I vezi ovog pitawa kao i svih koja su bila na dnevnom redu nastavi}e se aktivnosti i saradwa. Kulturna saradwa Predstavnici Ministarstva kulture istakli su da u buxetu Srbije postoji i stavka u vezi sufinansirawa srpskih dru{tava u regionu. Iako su ta sredstva mala ipak se i na taj na~in `eli pomo}i djelovawu dru{tava. U vezi toga i ~asopis Mostovi finansiran je iz te stavke. [to se ti~e budu}e saradwe i finansirawa na predlog Ministartva za kulturu dogovoreno je da svi projekti budu finansirani preko Saveza srpskih dru{tava i da }e ubudu}e Savez biti jedini partner iz Slovenije sa Ministarstvom kulture Srbije. Dogovoreno je da }e Ministarstvo kulture finansirati tri do ~etiri projek- ta godi{we, {to zavisi od realizacije i kvaliteta dosada{wih projekata kao i od kvaliteta prijavqenih projekata. Saradwa izme|u Ministarstva kulture i Saveza ne bi bila vezana samo na finansirawe projekata ve} i na sve druge mogu}e oblike saradwe. Savez srpskih dru{tava jedini partner U dosada{wim kontaktima sa oba ministarstva u~estvovala su pojedina dru{tva kao i pojedinci koji su se nelegalno predstavqali kao predstavnici srpske zajednice Slovenije. Da bi se to sprije~ilo i da se obezbijedi komunikacija i saradwa sa krovnom organizacijom dogovoreno je da }e Savez srpskih dru{tava biti jedini partner sa Ministarstvom za dijasporu i Ministarstvom kulture. Dru{tva pojedina~no, kao {to je bio poku{aj prije ove posjete, ne}e mo}i imati partnerskog niti kakvog drugog odnosa sa spomenutim ministarstvima. Isto tako pojedinci ne}e imati mogu}nosti da se predstavqaju kao predstavnici dru{tava, Saveza i srpske zajednice u cjelini. Du{an Jovanovi} MOSTOVI 06 Srbi u svetu Popularnost dr Slobodana ]uka, koji {irom sveta dr`i i veoma zapa`ena visokostru~na predavawa, izuzetno je velika kako u nau~nim krugovima Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Evrope, tako i Japana, na dalekom istoku Azije. U `i`i interesovawa mnogih nau~nika i industrijalaca su wegovi izumi u oblasti pretvarawa elektri~ne energije, odnosno energetske elektronike, poznatiji kao "]uk konvertori" i "Tesla konvertori", ali i vi{e od sto objavqenih zna~ajnih nau~nih radova, kao i tri kapitalne kwige. Senzacija u Tokiju Za izum pulsnog pretvara~a, poznatijeg kao "]uk konvertor", dobio je odavno presti`nu ameri~ku nagradu "IR-100", dok je za svoja nau~na dostignu}a postao laureat medaqe Frenklinovog instituta, koja je prvi put u svojoj stogodi{wici postojawa dodeqena za istra`ivawa u energetskoj elektronici. Ni otaxbina nije zaboravila ovog na{eg velikana iz rasejawa, koji svojim ugledom i kapitalnim pronalascima nesu- Za{tita patenta Van otaxbine 32 godine -Jedan od proizvoda, za mene kao nau-U Ameriku sam oti{ao 1972. godine, na ~nika i ~oveka veoma bitan, namewen je postdiplomske studije, po zavr{etku spasavawu qudskog `ivota. Radi se o Elektrotehni~kog fakulteta u rodnom defribilatoru, ure|aju za aktivirawBeogradu. I ostao sam, mada se tih goderada srca u trenutku kad ono stane ina u onda{woj Jugoslaviji `ivelo isti~e profesor ]uk. I raketa "Aridobro, a u standardu se nije primeana", prva koja je proizvedena u Evropi, }ivala razlika u odnosu na SAD, da bi u Engleskoj kompaniji Gec Markoni, se, kako su godine odmicale, razlika imala je wegov "]uk konvertor". Ovaj pove}avala u korist Amerike - pri~a pretvara~ struje koristi se tako|e u prof. dr ]uk. "For-dovoj" automobilskoj industriji Impozantno zdawe za halogena svetla, a me|u 28 firmi u razli~itim ]ukova kompanija "Tesla Co"", delovima sveta koje su ~ija je delatnost za{tita licencirale wegove pateintelektualne svojine i nte su "Boing", "Motorola", proizvodwa prototipova, pro"Hjulet-Pakard"... Mada, stire se na 16.000 kvadratnih kako ka`e na{ sagovornik, stopa. Ovo impozantno zdawe "nije lako licencu prodati dobilo je, za arhitekturu, vode}im ameri~kim komdr`avnu nagradu Kalifopanijama, s obzirom da one i rnije, a prof. dr Slobodan same imaju svoje nau~no]uk se izborio da ulica u istra`iva~ke timove". Irvinu, u kojoj se nalazi wego- Osim toga, po ameri~kim va kompanija, ponese ime zakonima iz 19. veka, koji su i danas na snazi, nau~nik Dr Slobodan ]uk Nikole Tesle. Nikola Tesla dana{wice Ono {to je za svoje vreme u istra`iva~koj sferi elektri~ne energije i elektrotehnike Americi i celom svetu zna~io Nikola Tesla, to je danas dr Slobodan ]uk, istra`iva~ i nau~nik, profesor na Elektrotehni~kom fakultetu u Kaliforniji i vlasnik kompanije "Tesla Co"" u Irvinu, kalifornijskoj Silikonskoj dolini mwivo pronosi slavu srpskog roda {irom sveta, te mu je pre dve godine dodelila specijalno priznawe Saveza pronalaza~a Jugoslavije, medaqu "Tesla-Pupin", a ukazom Svetozara Marovi}a, biv{eg predsednika Dr`avne zajednice Srbija i Crna Gora, prof. dr Slobodan ]uk odlikovan medaqom "Nikola Tesla". Sa ovim srpskim nau~nikom svetskog glasa razgovaramo o wegovim istra`ivawima i nau~nim stremqe-wima, o kompaniji "Tesla Co"" ~iji je vlasnik, kao i o za{titi intelektualne svojine u Americi. - "Tesla konvertor", prvi put je svetu predstavqen pre dve godine, na svetskoj nau~noj konferenciji u Tokiju, gde je izazvao senzaciju, jer se odlikuje mnogo ve}om efikasno{}u u odnosu na postoje}a re{ewa, ukqu~uju}i i prethodni "]uk konvertor" iz 1978. godine. Gubici kod novog izuma su znatno smaweni u odnosu na klasi~ne konvertore (pretvara~e struje), a efikasnost pove}ana na vi{e od 96 procenata, u odnosu na 90 odsto efikasnosti "]uk konvertora" - stru~no obja{wava na{ sagovornik. Konvertori Slobodana ]uka, kao i wegovi drugi patentirani izumi, ~ije prototipove proizvodi "Tesla Co"" u Irvinu, koriste se u vasionskim brodovima i svemirskim stanicama, automobilskoj, avio i vojnoj industriji, medicinskoj elektronici... ili pronalaza~ mo`e svoj patent da za{titi svega 17 godina, i za to vreme ima pravo da napla}uje tantijeme za kori{}ewe svog izuma u proizvodnoj delatnosti drugih kompanija. Posle tog roka izum postaje op{te dobro. Kompanije to koriste, pa sa tvorcem patenta sklapaju ugovore par godina pre isteka roka patentne za{tite da bi {to mawe platile, te nimalo nije lako samostalnim istra`iva~ima. Vero-vatno je to na izvestan na~in iz nekog ameri~kog ugla i dobro, jer mo`e da bude jedan od stimulansa za nova nau~na pregnu}a - pri~a profesor ]uk. Me|utim, napomiwe on, za nau~nika-istra`iva~a, koji stvara u Americi, postoji re{ewe da za{titi svoj patent ne samo u SAD, ve} i na me|unarodnom nivou, kao {to je i sam u~inio sa svojim "Tesla konvertorom", patentiraju}i ga prethodno u Evropi i Japanu, u kojem jedna poznata kompanija ve} koristi "Tesla konvertore" u ~itavoj seriji ure|aja za izvor struje koje prodaje {irom sveta. Neprevazi|eni genije Slobodan ]uk je fasciniran delom Nikole Tesle, kako ka`e, svog Srbina Li~anina, ~ija nau~na dostignu}a decenijama pomno prou~ava: - Teslini patenti su fundamentalni u svojoj osnovi. To su neprevazi|eni pronalasci u ~itavom svetu i izumi za sva vremena - ka`e on. Nagrada za vizuelne efekte Prof. dr. Slobodan ]uk bio je, veli, pre dve godine prvi donator novoustanovqene "Tesline nagrade" za vizuelne efekte u filmskoj industriji, koja je dodeqena Xorxu Lukasu. Nismo "ru`ni, prqavi i zli" Ministarstvo dijaspore Vlade Srbije nedavno je, u Beogradu, odalo svojevrsno priznawe prof. dr. Slobodanu ]uku, pokloniv{i mu impozantni portret Nikole Tesle, umetni~ko delo akademskog slikara Pe|e Gavrovi}a. Uru~uju}i mu dar zahvalnosti, Aleksandar ^otri}, zamenik ministra, izrazio je uverewe da }e ]ukova nau~na dostignu}a i pronalasci "uspeti da promene sliku sveta o Srbima i Srbiji, da mi nismo 'ru`ni, prqavi i zli', ve} da i te kako imamo {ta da ponudimo svetu, kao i da tekovine srpskih velikana, me|u kojima je svakako i prof. dr. Slobodan ]uk, ostaju ba{tina za budu}nost ~ove~anstva". (Uzeto sa sajta Srpske dijaspore) Pripremio: Dragi{a Lazovi} MOSTOVI 07 Me|unarodna saradwa Prijateljsko druženje v Negovi Nekajkrat smo že pisali, da je Negova obnovila prijateljske stike z Veliko Krsno iz Srbije. Od leta 1977 pa do 1988 so bili stiki zelo pogosti in raznoliki. Pobratenje sta takrat podpisali obe krajevni skupnosti, šoli in lovski družini. Po dvajsetletnem zatišju pa sta stike navezali Turistièno društvo Negova-Sp. Ivanjci in Kulturno umetniško društvo Izvor iz Velike Krsne. Negovèani smo bili v mesecu aprilu na obisku v Veliki Krsni. Popoldanskim žarkom smo se predajali v Konjišèu ter obèudovali lepo urejeno okolico. Zveèer se nam je predstavila folklorna skupina KUD -Izvor in navzoèe sta pozdravila župan Anton Kampuš in Rade Bakraèeviæ. Po veèerji je sledila zabava, kjer ni manjkala polka in tudi ne kolo. V èetrtek, 4.oktobra so nam vrnili obisk in vsi so bili namešèeni pri domaèinih - pri èlanih Turistiènega društva. Zlatko Mulec, ki je predsednik TD je napravil zanimiv program za 4 dni. Ob prihodu so bili sprejeti s krajšim kulturnim programom v telovadnici šole. Sledil je ogled Negove. Ob veèerji, ki je bila v gasilskem domu, so se seznanili z dejavnostjo TD, pozdravila jih je predsednica odbora za mednarodno sodelovanje obèine G .Radgona Norma Bale, kateri je bil tudi gla-vni sponzor njihovih sprejemov in ogledov. slatinskih izvirih in mofetah vse do Radenc. V Negovi ob lovskem domu smo si ogledali gobarsko razstavo in poskusili gobovo juho, skuhano iz najmanj 60 vrst gob. V petek dopoldne so bili sprejeti v družinskem podjetju Rojko Transport, ogledali smo si steklarsko dejavnost Reflex. Zelo zanimiv pa je bil ogled kleti pod slapom. V starem špitalu je skupino zelo prijazno nagovoril župan Anton Kampuš in jim s kozarcem vina izrekel dobrodošlico. Zanimiv je bil tudi pogled v sosednjo Avstrijo, saj zgradba mejnega prehoda na slovenski strani sameva. Sobotni dan je bil preživet v naravi in spoznavanju le-te. Pot nas je vodila po dolini Šèavnici s postanki ob zanimivih Dneva še ni konec, je šele popoldan. Podali smo se na trgatev. Vinogradnik Zvonko Fleisinger je v ta namen pustil del vinograda, da ga skupaj poberemo. Pesem, prešanje, dobra veèerja zabava in ples, vse to se za trgatev spodobi. V nedeljo nas je pot vodila še do Slavka Lonèarièa znanega negovskega podjetnika. Po kosilu je sledilo slovo. Objemi, solze in tudi povabila za drugo leto. Prijateljstvo, ki je bilo nekoè stkano med obema narodoma ni prenehalo, le poglabljalo se bo še. Zlatko Mulec MOSTOVI 08 Iz aktivnosti SSDS Seminar za rukovodioce folklornih grupa Savez srpskih dru{tava organizovao prvi seminar za rukovodioce folklornih grupa U periodu od 28. do 30. septembra 2007. godine odr`an je u Postojni trodnevni seminar za rukovodioce ili vo|e igra~kih ansambala srpskih kulturno-umetni~kih dru{tava. Ovo je do sada prvi seminar organizovan u Sloveniji, koji je bio posve}en iskqu~ivo tradicionalnoj igri i muzici Srbije. Organizaciju seminara sproveo je Savez srpskih dru{tava Slovenije uz finansijsku podr{ku Javnog sklada za kulturne dejavnosti (JSKD). Program seminara bio je podeqen na teorijski prepodnevni i prakti~ni popodnevni deo. Teorijska predavawa obuhvatila su {aroliki sadr`aj, po~ev{i od etnokoreolo{kih zona koje se prostiru od Srbije do Slovenije, preko opisa svih pet celina Srbije uz video primere, sa posebnim naglaskom na wen centralni deo, ~esto u narodu nazivan [umadijom. Istra`ivawa posledwih decenija pokazala su da se centralna Srbija ne mo`e izjedna~iti sa [umadijom, koja je naziv za odre|eno, mawe geografsko podru~je. Pod centralnom Srbijom ubraja se desetak oblasti, od kojih svaka sadr`i karakteristi~an, po mnogo ~emu originalan igra~ki repertoar i stil igrawa. Druga grupa stru~nih predavawa bila je usmerena na ulogu u~iteqa igre, wegovo obrazovawe, na~ine podu~avawa tradicionalne igre danas i na temeqne ciqeve za razvoj svakog pojedinca u igra~kom izme|u u~iteqa, jer to predstavqa va`an ~inilac u wihovom radu i razvoju ansambla, imaju}i u vidu nedostatak ansamblu. Ukazala se posebna pa`wa na saradwu pedago{kog obrazovawa kod rukovodilaca folklornih grupa. Za polaznike seminara je tako|e bilo vrlo informativno upoznavawe sa osnovnim pojmovima koji se u svakodnevnom govoru olako koriste, poput folklor, tradicija i tradicionalno, stilizacija, rekonstrukcija, koreograf i koreografija, {to je predstavqalo posebno poglavqe me|u teorijskim predavawima. Upoznavawe sa labanotacijom, svetski prihva}enim na~inom za zapisivawe igara, wegovim razvojem u Srbiji i primenom takve analize u prakti~nom radu, pru`ilo je polaznicima {iri uvid u pojam i bavqewe tradicionalnom igrom kao kompleksnom qudskom tvorevinom. Od zna~aja je bio i pregled formalne i neformalne edukacije u Srbiji iz oblasti tradicionalne muzike i igre. Ovde se govorilo o razvoju amaterizma u Srbiji od kraja XIX veka do danas, wegovoj ulozi u dru- Vesna Baji}, predava~ na seminaru {tvu, kao i o po~ecima razvoja dr`avnih institucija od osnovnih, preko sredwih {kola do fakulteta koji imaju izdvojene odseke za tradiiconalno srpsko pevawe, svirawe ili igrawe. Prakti~na predavawa bila su usmerena na upoznavawe raznolikosti igra~kog repertoara centralne Srbije. Nau~eno je dvadesetpet igara iz deset wenih oblasti. Posebna pa`wa posvetila se strukturi igre i brojawu koraka, jer se iskqu~ivo na takav na~in mo`e dosti}i razumevawe igre i weno pravilno preno{ewe putem podu~avawa. Sva prakti~na predavawa pra}ena su korepetitorom na harmonici. Na seminar se odazvalo po nekoliko ~lanova iz deset dru{tava sa prostora Slovenije: SPD Nikola Tesla" iz Postojne, SKPD Sveti Sava i KD Brdo iz Krawa, KP[D Vuk Karaxi} iz Radovqice, SKD Sava iz Hrastnika, SKD "Novo Mesto iz Novog Mesta, SKHD MOSTOVI Iz aktivnosti SSDS 09 Desanka Maksimovi} iz Ceqa, SD Dr Mladen Stojanovi} iz Velewa, PKUD Sveti Nikola i SKD Maribor iz Maribora. Tri dru{tva se nisu odazvala, a to su SKD Sloga iz Nove Gorice, KUD Mladost i SKUD Vidovdan iz Qubqane. Pose}enost ovog seminara najvi{e od strane mladih rukovodilaca folklornih grupa pokazala je da su mladi vrlo zainteresovani za o~uvawe srpske tradicionalne igre i muzike u Sloveniji. Bez obzira na wihovu razli~itu stru~nu usmerenost i druga interesovawa koja pru`a savremeni `ivot, oni `ele da tradiciju svojih predaka upoznaju i rekonstrui{u putem podu~avawa mla|ih nara{taja i rada u folklornom ansamblu. Diskusija izme|u u~esnika pokazala je da postoje brojni problemi u radu i rukovo|ewu srpskih kulturno-umetni~kih dru{tava u Sloveniji. Jasno se izdvojio problem, a to je vrlo slaba saradwa izme|u dru{tava. Svi polaznici seminara su se slo`ili da }e u budu}e raditi na povezivawu i me|usobnoj razmeni iskustava, a posebno je od va`nosti wihovo razmi{qawe da {to vi{e mladih treba da u~estvuje u rukovo|ewu dru{tava. Ovaj seminar je, pored stru~nih sadr`aja, doprineo i razvoju komunikacije izme|u vo|a ili rukovodilaca srpskih KUD-ova u Sloveniji, koji se do ovog trenutka, sticajem okolnosti, nisu poznavali. Predava~i na seminaru bili su Vesna Baji}, za teorijska i prakti~na predavawa, i Sa{a Stojiqkovi}, korepetitor na harmonici. Teorija i praksa Vesna Baji} (1979) `ivi u Kopru (Slovenija) od svog ro|ewa. Diplomirala je etnomuzikologiju na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu 2006. godine. Jo{ kao student u~estvovala je na brojnim doma}im i svetskim simpozijumima, predstavqaju}i tradicionalnu muziku i igru Srbije. ~lan je me|unarodne organizacije za tradicionalnu muziku (ICTM) i wihove subgrupe za etnokoreologiju. Od ranih godina svira harmoniku, posebno tradicionalnu muziku balkanskih naroda, a bavi se i srpskom tradicionalnom igrom, spajaju}i tako saznawa iz obe nauke, etnomuzikologije i etnokoreologije. Saradnik je Centra za prou~avawe narodnih igara Srbije i `eli da srpsku tradicionalnu muziku i igru promovi{e u svetu na pedago{ki na~in, posebno me|u na{om dijasporom. E-mail: vecili@seznam.cz Sa{a Stojiqkovi} (1974) `ivi u Beogradu i svirawem U~esnici seminara Plan rada na seminaru u Postojni, 28-30. septembar 2007 PETAK, 28. 9. 15.00-16.30 Etnokoreolo{ke zone od Srbije do Slovenije, celine Srbije, opis i glavne karakteristike centralne Srbije i wenih oblasti. 17.30-21.00 Prakti~an rad: igre iz centralne Srbije - [umadija i Pomoravqe, Gru`a i Leva~. SUBOTA, 29. 9. 10.00-11.30 Tipi~ne karakteristike etnokoreolo{kih celina Srbije uz video primere. 12.00-13.30 (1) U~iteq igre: priprema rukovodilaca folklornih grupa, wegova uloga i odnos prema ~lanovima. (2) Osnovni pojmovi u prikazivawu tradicionalne igre na sceni. 16.00-20.00 Prakti~an rad: igre iz centralne Srbije - Jasenica, Lepenica, Belica, Resava, Takovo, Kru{eva~ka `upa i okolina Trstenika. NEDEQA, 30.9 10.00-11.00 Labanotacija - osnovne smernice za zapisivawe igara i primena analize u prakti~nom radu 11.00-12.00 Formalna i neformalna edukacija tradicionalne muzike i igre u Srbiji 12.00-12.30 Prezentacija novih DVD izdawa: Centralna Srbija I i II 13.00-14.30 Upoznavawe polaznika i diskusija 16.30-19.00 Prakti~an rad: igre iz centralne Srbije - repetitorijum Vesna Baji} Sa{a Stojiqkovi} na harmonici bavi se od svoje rane mladosti. Svira razli~itu vrstu muzike, od balkanske do zapadne. ~lan je Udru`ewa kompozitora Srbije u Beogradu. Saradnik je Centra za prou~avawe narodnih igara Srbije i glavni je wihov nosilac za tehni~ku izradu DVD izdawa Centralna Srbija I i II. Kao audio-video tehni~ar trenutno radi sa ekipom produkcije na televizijskom {ou Big Brother u Beogradu. E-mail: staccato2@seznam.cz MOSTOVI 10 Iz aktivnosti SSDS KOMENTARI UÈESNIKA SEMINARA Danijela Mitroviæ i Zoran Jauz iz SD Dr Mladen Stojanoviæ, Velenje Sam seminar prošao je dobro, jako nam se svidelo. Organizacija je bila zanimljiva jer smo teoretski deo kasnije dopunili sa praktiènim radom. Šta bi promenili: 2. organizcija boravka - jer dolazimo iz razlièitih gradova i trebalo bi da smo na samom seminaru svi zajedno i da se ne vozamo 3. veæa sala Šta nam se svidjelo: 2. moguænost snimanja 3. Vesnina ljubaznost Snežana Maksimoviæ iz SKPD Sveti Sava, Kranj Kao prvo veoma mi je bilo drago, da se seminar po prvi put održao i u Sloveniji, jer su tako i ostala deca koja se bave tradicionalnom igrom, pesmom i muzikom ovde mogla da saznaju nešto novo, da upoznaju Vesnu i njen naèin rada, da se susretnu sa neèim što do sada nisu imali priliku. Sa godine. Èlanovi kulturnog društva Brdo, koji smo prisustvovali na seminaru došli smo pomalo skeptièni a otišli jako zadovoljni i sretni što smo uèestvovali. Zahvaljujuèi odliènoj pripremi i struènosti gospoðice Vesne Bajiæ mogli smo se u jako kratkom vremenu upoznati sa osnovnim pojmovima "folklora". Teoretska predavanja o celinama i oblastima Srbije, predavanja o radu u grupi, praktièna predavanja i sva ostala verujem da su otvorila oèi mnogim poèetnicima o tome kako je raznovrsna srpska kulturna baština a nama koji smo u proteklim godinama veæ odslušali mnogo seminara obnovili i još utvrdili znanje o narodnom stvaralaštvu. Bili smo jako zadovoljni nad pozitivnim pristupom tako koleginice Vesne Bajiæ kao i njenog saradnika, korepetitora Saše Stojiljkoviæa. Iz razloga što je programski deo seminara bio uraðen na zavidnom nivoju, svi seminarci mogli smo da prðemo preko grešaka i promašaja kod same tehnièke organizacije seminara, jer glavni razlog našeg dolazka je bilo sakupljanje znanja o srpskoj tradiciji i imali smo u vidu da se sve to organizovalo po prvi put, meðutim apeliramo na SSDS, kao glavnog organizatora, da se u buduæe ozbiljnije posveti i pripremi na seminar u koliko bi se oni i dalje izvodili. Sama ideja izvoðenja seminara u Sloveniji je pozitivna i nadamo se, da æe se sprovoditi i dalje. U našem društvu došli smo do ideje da bi sledeæi seminar mogao da se programski posveti srpskoj tradiciji u Bosni na isti naèin kao što smo sad imali prilike da upoznamo Srbiju od severa do juga. Tek onda mogli bi krenuti u detaljnije celine i oblasti. Pozdrav od kulturnog društva Brdo iz Kranja Jovica Danèuloviæ iz SKD Novo mesto, Novo Mesto Kao predstavnik SKD Novo mesto, želim u najkraæim crtama izneti naše i moje utiske sa proteklog seminara. U prvom redu pozdravljamo inicijatora ideje seminara, realizatore, organizatore i uèesnike. Veæ iz poznatih razloga ne bi trošio puno reèi u vezi organizacije prostora, ali nadamo se da u buduænosti neæemo biti ošteæeni zbog nekih trzavica koje samo štete razvoju svih društava. moje liène strane pre svega zaslužuje Vesna velike pohvale, kao i Saša naravno, svidelo mi se, jer je održano dosta predavanja, a možda malo manje praktiènoga rada. Po prvi put na seminaru našla se osoba, koja nam je pristupila i sa pedagoške strane, i omoguæila, da se upoznamo meðu sobom, da kažemo nešto više o sebi i da razmenimo mišljenja. Što se tièe same organizacije, bilo je kako je bilo, pa neka im to bude iskustvo da sledeæi put bude bolje i da se uloži više truda u samu organizaciju. Isto tako se nadam, da æe sledeæi put biti više polaznika iz društava. Ali bez obzira na uslove, ko je bio zaista zainteresovan nije mu toliko smetao ni mali prostor, ni nedostatak posebne sobe za presvlaèenje. Možda bi bilo samo dobro da sledeæi put primenimo i ono o èemu smo razgovarali, tj. da se pripremi možda neki audio zapis obraðivanih igara, kao i neka manja knjižica sa napisanim igrama, pesmama, notama. Znam da za to treba mnogo vremena, pregled knjiga, pisanje... ali deca koja se nisu potrudila da nešto snime ili zabeleže, teško æe se snaæi sa tim što su radili, neæe im ostati u seæanju, pogotovo ne onima kojima ide malo teže i ne shvataju korak brzo. Bar je meni bilo takvo iskustvo na dvodnevnom ili trodnevnom seminaru koje sam pohaðala. Ali sve u svemu, to je samo moje mišljenje. Meni je zaista bilo lepo, mogu reæi da Vesna ima divan odnos, i da se od nje mnogo toga može nauèiti. Radujem se ponovnom susretu i svakom radu sa Vesnom i Sašom. Milan Glamoèanin iz KD Brdo, Kranj Seminar za rukovodioce grupa koje se bave tradicionalnom igrom i muzikom, tako bi po reèima predavaèice Vesne Bajiæ morali da nazovemo seminar koji se održao u Postojni za vreme od 28. do 30. septembra 2007 Pošto smo mi relativno mlado društvo, osnovano marta ove godine, a folklorna sekcija krenula sa radom tek od septembra, seminar se održao u najpovoljnijem moguæem momentu i zbog toga se zahvaljujemo Savezu na pozivu. Predavanja su se odvijala na visokom nivou sa bogatim i sažetim pedagoškim sadržajem i pristupom etnomuzikologa Vesne Bajiæ, kojim nam se želelo prikazati i približiti samo jedan od predmeta obrazovanja, a to je bila u ovom sluèaju "Centralna Srbija". Svakodnevno nakon teoretskog dela predavanja, nastavilo sa sa praktiènim delom obrazovanja uèeæi i vežbajuæi korake uz muzièku pratnju instrumentaliste na harmonici Saše Stojiljkoviæa, koji je u potpunosti realizovao muzièki deo. Posebno cenimo njegov stil sviranja kojim osvežava našu tradicionalnu muziku bez primesa tuðih uticaja, koji nam se u zadnjem periodu nameæu i lansiraju medijski. Nakon predavaèkog dela nastavljeno je sa otvorenom tribinom meðusobnog upoznavanja èlanova kao i prezentovanja razlièitih problema koji se pojavljuju u pojedinim društvima. Nakon tog sastanka ustanovili smo da naše društvo ima sve predispozicije koje vode ka uspehu i razvoju folklorne sekcije, koje æemo uz pomoæ struènjaka uspeti realizovati na najbolji moguæi naèin. Smatramo da je ovaj seminar bio vrlo uspešan i na neki naèin vodiè ka zbližavanju iskonskih nacionalnih vrednosti društvima u dijaspori. Hvala svim uèesnicima na ovom projektu. SKD Novo mesto, Sandra Jevtiæ, Slaðana Bjeloniæ i Željko Milanoviæ iz KPŠD Vuk Karadžiæ, Radovljica Seminar koji se ove godine održao u Postojni jako je dobra ideja. Upoznali smo se sa kulturom i obièajima srpskog folklora, a naravno i zbog samog druženja i novog poznanstva sa drugim folklornim grupama iz Slovenije. Predavanja su bila dobro izvedena i organizovana. Oko samog organizovanja moramo dodati, da bi bilo dobro, da bi se za taj seminar ranije saznalo, zbog prenoæišta i ostalih priprema. Mislim, da smo se na tom semi MOSTOVI Iz aktivnosti SSDS naru nauèili puno toga što bi trebalo veæ odavno da znamo o našim precima i kulturi. A takoðe smo mišljenja, da bi se taj seminar mogao održati u Sloveniji 2 ili 3 puta u godini i da se još detaljnije upoznamo sa kulturom. Posebno nam se svidjelo to, da smo se družili, nauèili nešto novo što nas je i prije zanimalo, a nismo imali takvih prilika kao što je bio ovaj seminar. Zato je to bila odlièna ideja, da se mladi pouèimo o tome što volimo i èime se bavimo. Na seminaru nam je bilo super, sve se nam se svidjelo i ništa nebi mijenjali. Mirko Joviæ iz KUD Sveti Nikola, Maribor Seminar je bio stvarno super i trebalo bi ih više puta organizovati. Biilo bi bolje kad bi trajalo više dana, da ne bi bilo sve tako prenatrpano i da bi bilo više vremena za druženje, jer samo u takvim prilikama imamo moguænost da se upoznamo meðu sobom. To je mišljenje sa moje strane. LP Malinoviæ Dragana iz PKUD Sveti Nikola, Maribor Moje mišljenje o seminaru je skroz pozitivno, jedna od retkih stvari koje je Savez mogao da angažuje, gde smo sklopili mladost, zabavu, edukaciju, te poznanstva. Mi, KUD-ovi iz Slovenije se sreæemo na smotrama koje se održavaju godišnje pred zimu, ali tamo nikad nismo mogli toliko da se zbližimo kao što smo uspeli na seminaru. Možda su tri dana bila malo, ali svakako dovoljno da se seminar izvede kao što je bio predviðen, možda je i prevazišao svoju svrhu. Predavanja su bila svedena na neke oslonjene taèke, koje su seminarcima predstavile neke bitne osnove za buduæi rad. Takoðe, i praktièan rad bio je više nego zadovoljiv. Kad bi svi tako poduèavali mislim da bi se smanjio procenat pogrešnog igranja i igraèi bi mnogo lakše shvatali korake, što bi vodilo do uspešnih te pravilnih spletova igara. Organizacija bi mogla biti mnogo mnogo bolja, da poènemo od vode za igraèe, pa do nekog predpripravljenog gradiva. Takoðe ne bi štetilo imati veæi prostor gde bi se održavao seminar. Delimièno poznajem pozadinu i razlog nastajanja tih rupa u organizaciji. Nadam se da se ovo neæe ponoviti na sledeæem seminaru, za kog se takoðe jako nadam da æe se održati uskoro, naravno u Sloveniji. Za sledeæi seminar bi zadržala tebe Vesna, jer svoj posao obavljaš više nego odlièno i naravno tvoje veštine (naèin poduèavanja, muziku,..). Ja se iskreno nadam nekoj buduæoj saradnji, bilo na seminaru ili na nekom drugom organizovanom dogaðaju. To je samo pola od onoga što sam doživela na seminaru. Lep pozdrav. U KOLO Sale i Vesna, ma kombinacija prava, još sad me od vežbi boli glava. Levaè, Gruža, oblasti centralne Srbije, jao još malo, pa æe želja da me mine. Korak levo, korak desno, na mestu malo - preplet, varka, nismo završili sve do mraka. Još poskok i pesma, - tek sada sam svesna, šta nam radi naša Vesna. Danijela Peæanac iz KUD "Maribor - Branko Radièeviæ", Maribor: Baci dobro niz vodu, voda æe opet tebi da donese, kaže stara srpska poslovica koja se još jednom pokazala za istinitu. Kad je predsednik SSDS Ilija Jankoviæ video naš rad, trud, meðusobno druženje i razumjevanje, obeæao nam je, da se nešto tako, kao što je bio taj seminar mora ponoviti i to u mesecu martu 2008. u Ljubljani. Stvarno nemam reèi, koje bi mogle opisati moje zadovoljstvo samim radom na seminaru. Predavanja su bila jasna, razumljiva, pouèna. Mnogo sam stvari saznala, kojih nisam pre toga znala, i na koja nisam ni obraæala pažnju. Naša Vesna se jako trudila, da nam objasni korake, da ih razumemo i oni, koji smo noviji u tome. Pored svega bila je stvorena jako pozitivna atmosfera, zbog koje smo se još lepše proveli. Dokazali smo, da rad i zabava mogu zajedno. I šta je najbitnije, stekla su se nova prijateljstva, poznanstva, saraðivanje. Sama ideja organizovanja seminara na takav naèin, meðu nama jako je dobro primljena, što se odrazilo i na odazivu srpskih društava i sa tim folklornih sekcija u Sloveniji. I pošto dobar glas daleko stiže verujem, da æe se na iduæi seminar odazvati baš sva srpska društva u Sloveniji. Za iduæi rad je moja želja, da bude sve isto kao dosad - znaèi rad u pozitivnom duhu, sa pozitivnim ljudima, jer samo tako æemo moèi zakljuèiti naše druženje pozitivno, kao što smo sad jer gvožðe se kuje dok je vruæe ... zato jedva èekam mart.:) Da ne bi nje, ne bih nikad znala, šta Trojanac sve može da stvara. Odluèim se, nije to za mene, a utešim se, jer znam da još ima vreme. Ali biæe bolje, nauèiæu ja, jer mi je ona velika inspiracija. Biæu prava, znam ja to, nadam se, da se uskoro vidimo. Danijela Peæanac KUD Maribor - Branko Radièeviæ 11 12 Iz aktivnosti dru{tava Brdo u Vrbasu Folklorna grupa kulturnog društva Brdo iz Kranja 26. i 27. maja 2007. uèestvovala je na 12. evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore. È lanovi folklorne grupe KD Brdo iz Kranja su u veoma jakoj i izjednaèenoj konkurenciji od 32 društva iz cele Evrope (Nemaèke, Avstrije, Francuske, Švajcarske, Švedske, Rumunije, Maðarske, Hrvatske, Slovenije) sa osvojenih 82,3 boda od 100 moguæih, osvojili SREBRNU PLAKETU. Folklorna grupa Brdo iz Kranja ove godine bila je jedini predstavnik Slovenije na evropskoj smotri srpskog folklora i po reèima najboljih i najeminentnijh koreografa i etnomuzikologa iz Srbije naša mlada grupa ostavila je veoma dobar utisak ne samo pred struènim žirijem, nego i pred mnogobrojnom publikom. Naše društvo bilo je nagraðeno za naporan rad kroz celu sezonu i želja nam je naravno da svaki sledeæi put napredujemo još za korak dalje. Nijednom kulturno-umetnièkom društvu ne bi smeo da bude imperativ takmièenje i želja za pobedom po svaku cenu, nego kroz kvalitetan rad održati srpsku tradiciju na dostojnom nivou i preneti što više izvornog stvaralaštva na mlaðe naslednike. Ako se za taj rad dobije i zaslužena pohvala i nagrada onda to može samo da bude dodatni stimulans ka daljem radu i trudu. Za taj izvanredan i nenadan uspeh svim folkloristima uèesnicima smotre i èlanovima ansambla, te rukovodstvu èestitamo i želimo im i dalje uspešan rad, sa mnogo pozitivnih rezultata. Neka vama i svim ostalim èlanovima društva bude dodatna motivacija i inspiracija u daljnem radu. KD BRDO MOSTOVI MOSTOVI 13 Iz aktivnosti dru{tava Nastup u Bugarskoj Èlanovi folklornih grupa KD Brdo iz Kranja i SKD Sloga iz Nove Gorice vratili se sa meðunarodnog folklornog festivala u Bugarskoj È lanovi folklornih grupa KD Brdo iz Kranja i SKD Sloga iz Nove Gorice vratili se sa meðunarodnog folklornog festivala u Bugarskoj Nezaboravan provod, toplo i èisto bugarsko more, plaža iz snova, druženje sa više od 200 drugih uèesnika festivala iz Srbije, Poljske, Bugarske, odlièni nastupi na tri razlièite pozornice, sve to zaokružuje jako pozitivne i nezaboravne uspomene koje æe mladi folkloristi nositi u svojim srcima još dugo vremena. Od 7. do 16. jula 2007. godine folkloristi KD Brdo i SKD Sloga uèestvovali su na meðunarodnom folklornom festivalu "BALKAN FOLK FEST" u gradu Kiten na obali Crnog mora u neposrednoj blizini grada Primorsko 50 km niže od Burgasa. Mladi momci i devojke iz Kranja i Nove Gorice preputovali su 1400 kilometara u 25 sati vožnje kako bi stigli na prelepu obalu Kitena, gde su ih doèekali organizatori festivala i smestili ih u hotel "Paradise" zajedno sa svim ostalim uèesnicima festivala. Posle dana odmora odmah je sledio koncert u Kitenu, pa posle toga koncert u gradu Novo Panièarevo i najzad glavni nastup u gradu Primorsko. Gde god su se pojavili, naši folkloristi pustili se nezaboravan utisak na posetioce kao grupa puna pozitivne energije, osmeha, želje po igranju i druženju sa svojim vršnjacima. Dani su protekli aktivno tako sa održavanjem koncerata, kao i sa dodatnim probama, izletima i šetnjama gradom i naravno kupanjem i opuštanjem u toplom Crnom moru, dok su naravno veèeri bile rezervisane za druženje sa ostalim uèesnicima festivala. srpsko veèe gde smo "Slovenci" pokazali kako se svira i igra polka i kako se zaigra èaèak i bugarka. Kad su umetnièki rukovodioci grupa Milan Glamoèanin iz Kranja i Dalibor Antiæ iz Nove Gorice, koji su glavni "krivci" za odlazak na zajednièku turneju, svojim folkloristima rekli da se meðusobno druže i upoznavaju, nije im ni na kraj pameti palo, da se može stvoriti jedno tako veliko prijateljstvo i ljubav izmeðu dva društva ali naši omladinci su pokazali da prijateljstvo nema granica i da ne zna za daljinu i stvorile su se veze koje æe potrajati još mnogo vremena i to je jedan od glavnih ciljeva zašto naša društva i postoje i rade, da se vršnjaci sa sliènim korijenima udruže i upoznaju. Èak su omladinci to prikazali i na bini sa zajednièkim pevaèkim nastupom grupa. Kad smo se umorni vratili od dalekog putovanja, folkloristi su bili sreæni i veseli zbog toliko lepih utisaka i nesreæni jer nisu hteli da se rastaju i u jedan glas èulo se, kako ne žele više nigde da idu jedni bez drugih i èak je nastao zajednièki slogan živelo "SLOŽNO BRDO". Srpsko kulturno društvo Sloga i Kulturno društvo Brdo sa ovom zajednièkom turnejom napravili su još jedan veliki korak ka dobrim i konstruktivnim odnosima izmeðu dva društva, koji su i do sada bili na zavidnom nivou. Nadamo se da æe ovakvih "akcija" biti sve više i više i da æe i ostala društva, ako veæ nisu, poèeti sliènim putem. Do skorašnjeg viðenja na probama i nastupima, Tu su bile tri grupe iz Srbije (Srpski Krstur, Kovilje, Sanad), dve grupe iz Poljske, grupa iz Bugarske. Priredili smo i Slovenaèko- Milan Glamoèanin MOSTOVI 14 Iz aktivnosti dru{tava Tristaosamdeset pesama u jednoj knjizi Srpsko kulturno društvo Maribor priredilo promociju knjige "Mostovi prijateljstva" K ažu da je nekada teško da se realizuju kulturni projekti bez pomoæi državnih institucija. Teškoæu za štampanje knjige bez finansijske pomoæi države prebrodili su zajednièki Milka Kneževiæ, poznata književnica i slikarka iz Varaždina uz pomoæ velikog broja saradnika iz dvadesetdevet država i uz pomoæ èlanova društava Kinesko - Hrvatskog prijateljstva iz Varaždina i "Internacionalnog kulturnog društva Štajerska zajednica" iz Maribora. Uradila je nešto što je na prvi pogled izgledalo nemoguæe. U kratkom roku od godinu dana pripremila je sa svojim saradnicima 380 pesama pesnika iz 29 država i dala u štampu knjigu pod imenom "Mostovi prijateljstva". Veliku pomoæ za štampanje knjige pružilo je novo osnovano društvo "Štajerska zajednica" iz Maribora, koje okuplja èlanove iz svih nacija koje žive na teritorijumu austrijske i slovenaèke Štajerske a pozitivno gledaju na saradnju meðu narodima. Knjiga je ugledala, ovih dana, svetlost dana. U knjizi su meðu književnicima iz celog sveta objavljene pesme i srpskih pesnika Ivana Rajoviæa iz Kraljeva i Radeta Bakraèeviæa iz Raške. Knjiga je štampana na hrvatskom i srpskom jeziku. Uskoro se oèekuje štampanje knjige na slovenaèkom, nemaèkom i kineskom jeziku. Pošto je "Internacionalno kulturno društvo Štajerska zajednica" iz Maribora èlan Saveza kulturnih društava Evropske unije to je društvo preuzelo obavezu da traži finansijska sredstva od Evropske unije za štampanje knjige na tri jezika. Milka Kneževiæ je sa kombijem punih knjiga stigla prošle subote u slovenaèki Maribor. Razlog je bila promocija knjige. Promociju knjige u Mariboru je organizovalo Srpsko kulturno društvo Maribor. Na Promociji knjige je stiglo oko dvesta èlanova srpskog kulturnog društva Maribor. Stigli su i predstavnici kulturnih društava iz Celja, Graca i Varaždina. Promociju su svojim aktivnim prisustvom poèastili i Marjan Pungartnik, književnik, sekretar Saveza kulturnih društava Slovenije, Mario Keziæ, ataše za kulturu Ambasade Republike Hrvatske u Sloveniji, Šime Ivanko, poèasni konzul Hrvatske u Mariboru i Rade Lukiæ, predstavnik stranaca u austrijskom Štajerskom Parlamentu. Èlanovi Srpskog kulturnog društva i predstavnici drugih nacija koji su prisustvovali promociji knjige u Mariboru dogovorili su se da i dalje zajednièki rade na povezivanju državljana svojih nacija na kulturnom i sportskom polju. Sledeæa promocija knjige biæe 2. oktobra u "Gradskoj biblioteci" u Zagrebu. Na kraju su predstavnici "Štajerske zajednice" pozvali prisutne da doðu decembra ove godine u Grac, gde æe se izvršiti promocija knjige za ljubitelje književnosti iz ovog austrijskog grada. Rade Bakraèeviæ SRE]A ta je sre}a? Sre}a stawe duhovnog i telesnog zadovoqstva a {to u {irem smislu zna~i: povoqne `ivotne okolnosti, radost zbog ostvarenih ciqeva, dragi doga|aji i prijatni do`ivqaji. Sre}a se priziva u pozdravima, ~estitkama i zdravicama kao {to su: Sre}an rad!, Sre}an put!, Sre}an praznik!, Doma}ine sre}no ti veseqe!, itd... Dve su vrste sre}e. [ Osiroma{enom narodu se preko televizije, {tampe i rasko{nih reklama obilato nudi i prodaje la`na nada. To su mnoge lutrije i tombole, neki "Bingo", "Loto" , sre}ke na grebawe, sportske prognoze.... Sre}ke su postale mamac za kupovinu svakakve robe. Sve je to svojevrsno "{ibicarewe" kome bi trebalo stati na put. Lakovrene opomiwne narodna poslovica: "U sre}u se uzda lud a pametan u svoj trud". Jedna je motivisana i predvidqiva koja se ostvaruje radom i zalagawem. To je prava sre}a jer sigurno vodi `eqenom ciqu. Ona odra`ava svest, u ~ovekovim je rukama, u wegovoj pameti, znawu, radu i pona{awu. Predmeti ove sre}e unapred su planirani ciqevi i uspesi za koje se ~ovek svesno i prora~unato zala`e. Ona je univerzalna, svakome je dostupna po meri wegovih sposobnosti, truda i zalagawna, pa je zato i iskazana obliku generalizacije: "Svak je kova~ svoje sre}e". U hazardnoj zarazi samo lakoverni varaju lakome. Trezveni qudi se uzdaju u pravu (motivisanu) sre}u i stvaraju je za sebe i za druge. Samo`ivi qudi ne mogu da budu sre}ni, jer nema prave sre}e dok se sa drugim ne podeli, prvenstveno sa svojim najbli`im i najdra`im. Po{to je sre}a u radu, zdravqu i qudskim vrlinama ali i u skromnim `eqama, Du{an Radovi} poru~uje: "Pre nego po|ete da tra`ite sre}u, proverite, mo`da ste ve} sre}ni". Druga sre}a je nemotivisana, slu~ajna i nepredvidqiva, poznata kao "luda sre}a". Velika je dru{tvena nevoqa {to se puno sveta nadawem u ludu sre}u otu|uje od prave i pametne sre}e. Luda sre}a je hazardna, privla~na je za lakomislene i sve one koji bi da lepo `ive a malo rade. Za wih je stvorena ~itava industrija samoobmane u vidu masovnih igara na sre}u. Dragi ~itaoci pro~itajte ovo jer vam mo`e korisno u `ivotu poslu`iti. Ja vam `elim mnogo, mnogo prave sre}e. Pi{u}i ovo o Sre}i poslu`io sam se zapisanim u kwizi "Danica" koju je izdala Vukova zadu`bina Beograd. Dimitrije-Di{a Markovi} MOSTOVI Predstavqamo vam 15 Ja~i preko Saveza Srpsko kulturno dru{tvo Novo Mesto je najmla|e srpsko dru{tvo u Sloveniji. Tako smo do~ekali da se i u ovom dijelu osnuje dru{tvo koje }e wegovati srpsku kulturu, tradicije, obi~aje, jezik, vjeru i raditi na o~uvawu identiteta pripadnika srpskog naroda. U vezi stim razgovarali smo sa Ostojom Ku|eqi}em, predsjednikom dru{tva. SKD Novo Mesto je najmla|e srpsko dru{tvo u Sloveniji. Kako je do{lo do ideje da se i u ovom kraju Slovenije osnuje srpsko dru{tvo? Ideja, da se ovom kraju Slovenije osnuje srpsko dru{tvo je stara najmawe oko deset godina. Vi{e puta sam u tom periodu razgovarao sa svojim prijateqima i poznanicima, da bi bilo potrebno ne{to uraditi na tom podru~ju. Op{ta situacija nama Srbima ba{ nije bila naklowena u tom vremenu. Pro{le godine smo se moj kum Ostoja i ja dobili sa gospo|om Brankom Bukovac, koja u op{tini Novo Mesto vodi brigu i poma`e razli~itim dru{tvima. Jednog dana smo dogovorili sastanak u Qubqani sa predsjednikom i sekretarom bqavawe za koreografa u Srbiju ili u Bawa Luku. U dru{tvu imamo i likovnih umjetnika, tako da je u planu jedna likovna izlo`ba. U toku je i osnivawe sportske sekcije za koju postoji veliko zanimawe. Radimo i na evidentirawu ~lanstva za u~ewe srpskog jezika. Za rad svakog dru{tva potrebna je i podr{ka okoline u kojoj `ivite. Kakva je ta podr{ka od ~lanova dru{tva a kakva od lokalne zajednice? Da li ste ve} uspostavili saradwu sa drugim srpskim dru{tvima i {ta o~ekujete ubudu}e od te saradwe? Da li ste zadovoqni sa brojem i aktivno{}u ~lanova i da li se {ta u tom smislu promijenilo od osnivawa do danas? Mi smo uspostavili saradwu sa drugim srpskim dru{tvima u Sloveniji. O~ekujemo, da izmjewujemo iskustva, da ne{to nau~imo jedni od drugih i zajedno nastupamo tamo gdje imamo zajedni~ke interese. Mi imamo trenutno u dru{tvu evidentira-nih preko 200 ~lanova. Ve}ina stvari je trenutno odvisna od Izvr{nog odbora dru{tva. Mi `elimo, da se aktivnosti i `ivot prenese {to {ire na ~la-nove na{eg dru{tva. Jo{ uvijek mislim, da neke stvari u dru{vu idu spo-ro. Mislim, da je u na{oj regiji jo{ ogromno kapa-citeta i da moramo raditi na tome, da se u rad ukqu~i {to vi{e qudi a po-sebno mladih. Ostoja Ku|eqi}, predsjednik SKD Novo Mesto Recite nam ne{to o prvim koracima va{eg dru{tva, ~ime se bavi i koja je osnovna djelatnost? Na{e dru{tvo je osnovano u martu ove godine. Na samom po~etku smo osnovali razne sekcije kao {to su folklorna, muzi~ka, likovna, sportska, javne tribine i u~ewe srpskoga jezika . Imamo redovno i susrete ili igranke. Za u~ewe folklora koreograf Bojan dolazi jednom sedmi~no iz Mladosti-Qubqana. Dru{tvo }e izabrati nekoga iz folklorne sekcije i poslati ga na usposo- Da, mi smatramo, da je dobro da smo povezani u SSDS. Preko Saveza bi morali biti ja~i i, da zajedni~ki nastupamo do dr`ave Slovenije. Mislim li~no, da bi srpska dru{tva u SSD-a morala biti slo`nija jer svi imamo iste probleme i na kraju isti ciq. Podr{ka od ~lanstva i od lokalne zajednice postoji.. Sa dobrim radom i aktivnostima dru{tva ta podr{ka }e i od ~lanstva i lokalne zajednce biti svakog dana ve}a. U dru{tvima su ugla-vnom aktivni stariji ~lanovi, naravno osim folklornih sekcija, da li ste zadovoqni sa ukqu~eno{}u mladih u aktivnosti dru{tva i {ta planirate u vezi toga? SSD Jankovi}em i Vojvodi}em. I tako smo po~eli....! Vi ste odmah nakon osnivawa uputili molbu za prijem u ~lanstvo Saveza srpskih dru{tava Slovenije. {ta o~ekujete od tog ~lanstva i {ta bi to trebalo poboq{ati u radu SSDS? U na{em dru{tvu imamo dosta aktivnih kako starijih tako i mla|ih ~lanova. Morate znati, da smo dru{tvo osnovali posebno zbog mladih, da ne zaborave svoju kulturu, svoje obi~aje i svoj jezik. Zbog toga i radimo na tome, da u dru-{tvo ukqu~imo {to vi{e mladih qudi. [ta za Vas li~no zna~i rad u dru{tvu i kakva su Va{a o~ekivawa u vezi toga? S obzirom na to da su srpska dru{tva u Sloveniji registrovana kao kulturna dru{tva, da li mislite da bi trebalo pro{iriti djelatnosti i na druga podru~ja i koja? Program na{eg dru{tva je {ire zasnovan npr. humanitarni rad i to sve {to je prije navedeno. Kakava su Va{a o~ekivawa u budu}em radu dru{tva i kakva je Va{a poruka? O~ekujem, da dru{tvo bude {to aktivnije i da se u rad ukqu~i {to vi{e ~lanova na raznim podru~jima na{ega `ivota i rada. Samo tako }e dru{tvo biti i uspje{no. Recite nam ne{to o ~asopisu Mostovi, da li imate predlog {ta bi se to moralo promijeniti da bi ~asopis bio jo{ boqi i sadr`ajniji? ^asopis Mostovi je dobar i kvalitetan ~asopis. Mislim, da bi svako na{e dru{tvo moralo imati svog dopisnika i sa tim bi se pisalo vi{e o `ivotu i radu dru{tava i sa tim i sam ~asopis bi postao sadr`ajniji. Imate li neku poruku za Va{e ~lanove i za na{e ~itaoce? Daj bo`e, da se srbi slo`e" Za mene je rad u dru{tvu velika ~ast i velika obaveza. O~ekujem, da na{e dru{tvo postane jednog dana najuspje{nije srpsko dru{tvo u Republici Sloveniji. Hvala na razgovoru. Hvala i vama ! Razgovor vodio: Du{an Jovanovi} MOSTOVI 16 Predstavqamo vam Vi{e poverewa u mlade Srpsko kulturno prosvetno dru{tvo Sveti Sava iz Krawa jedno je od najstarijih srpskih dru{tava u Slove-niji i jedan od suosniva~a Saveza srpskih dru{tava Slovenije. Dru{tvo se u proteklom periodu istaklo nizom aktivnosti a o sada{wem i budu}em djelovawu SKPD Sveti Sava, razgovarali smo sa Qubicom Gazibarom, predsjednikom dru-{tva. Kao prvo, recite nam kako je do{lo do prvog kontakta sa dru{tvom i kada ste po~eli sa radom u SKPD Sveti Sava, odnosno {ta je bilo presudno da ste se anga`ovala u dru{tvu? Za dru{tvo Sveti Sava prvi put sam saznala od kom{ija 2001. Tada smo se dogovorili da skupa odemo na tradicionalnu Svetosavsku proslavu 27.januara. Ve} prvi kontakt ukazivao mi je da i sama pripadam takvim qudima, ose}ala sam se vrlo ponosnom {to su na{i koreni nazaboravqeni, obi~aji o~uvani , a igre i pesme u tradicionalnim no{wama sa~uvani. Sve mi je to izgledalo kao da sam se podmladila i na trenutak vratila u stari zavi~aj. To ve~e je bilo na proslavi oko 500 qudi, i ako ih li~no nisam poznavala ~inili su mi se jako dragi i bliski. @eqa da sam u wihovom dru{tvu bivala je sve ja~a i ja~a , sve sam se vi{e i nesvesno pribli`avala, a potom sam i zamoqena od tada{wih ~lanova dru{tva da se ukqu~im i pomognem radu dru{tva. Na skup{tini dru{tva 2003. godine potvrdili su me u Izvr{ni odbor i izabrali za blagajnika. To su bili moji po~etni koraci u SKPD "Sveti Sava" iz Krawa. SKPD Sveti Sava je jedno od najstarijih srpskih dru{tava u Sloveniji. Kako je uspjelo da se odr`i i da nastavi i pro{iri svoje aktivnosti? SKPD Sveti Sava u Krawu je uvek bilo i bi}e otvoreno dru{tvo za sve qude dobre voqe, za svu omladinu i svu decu. Svako ima svoj kutak i svoje mesto. Ve} kod najmla|ih se ose}a sa kakvimponosom pevaju himnu Svetitequ Savi, zatim folkloristi, peva~ke grupe, sportske sekcije, roditeqi, ~lanovi i simpatizeri, ukqu~ene su cele porodice, a zatim se to pretvara u jednu veliku porodicu. Dru{tvo Sveti Sava je u doslovnom prevodu dru{tvo velikog i otvorenog srca, mesto gde se uva`avaju sve `eqe, posti`e se kompromis ve}inom, dru{tvo koje ne podnosi afirmacije pojedinica. Folklorna sekcija je jedna od najaktivnijih i najboqih me|u srpskim dru{tvima. Recite nam ne{to o radu i sada{wim aktivnostima te sekcije. U folklornoj sekciji se uvek radi na kvaliteti i ne na kvantiteti. Hvala bogu {to je taj duh usa|en da ono {to radimo radimo kvalitetno, nije nam `ao ni vremena ni sredstava, anga`ujemo stru~wake i pitamo za savet. Imamo qude koji su to profesionalno radili pa znaju to svoje znawe i prijateqstvo priznatih stru~waka preneti na igra~e. U dru{tvu se uvek radi na podmlatku pa se prvi koraci u~e jo{ u mla|oj dobi, a onda se ta `eqa da budu dobri kao wihovi predhodnici prenosi. Imamo dobar recept kako udru`iti mladost i iskustvo a da je zadovoqstvo obostrano. Trenutno teku pripreme za nastupe pod okriqem Javnog fonda (susreti de~ijih i odraslih grupa Gorewske), pripreme oko postavqawa nove koreografije Mileta Vuji~ina poznatog stru~waka (Brusnik) iz Srbije, za stariju folklornu grupu i nove igre za mla|u grupu, te nova koreografija za na{e veterane. Te tri sekcije rade punom parom za nastup na celove~erwem koncertu 8. decembra u Pre{ernovom gledali{~u u Krawu, gde }e se predstaviti {irem auditorijumu a naravno i svim na{im dragim gostima. Koje su jo{ aktivnosti koje su vezane za va{e dru{tvo, ~emu jo{ poklawate pa`wu? U na{em dru{tvu kao {to sam pre napomenula ima mesta za sve qude dobre voqe, pa tako imamo i peva~ku sekciju. Planinarska sekcija je vrlo aktivna, svaki vikend odlazi se u planine, leti se organizuju izleti na more, upravo je u pripremi 06.10.2007 i izlet u Bawa Luku i okolinu, `elimo {to vi{e dru`ewa i upoznavawa samih sebe. Sportske aktivnosti po~iwu u vreme hladnijih dana, pa tako ima i sporta i razonode. Svesni smo toga da u ovom brzom tempu `ivota qudima treba malo opu{tawa i dru`ewa, tako da smo sve to udru`ili i `elimo na{im ~lanovima {to je mogu}e vi{e igre, plesa, pesme, razonode, opu{tawa i dobrog zdravqa. Recite nam kakav je odnos lokalne zajednice u vezi djelovawa SKPD Sveti Sava, da li postoji podr{ka i u ~emu se ogleda? Kraw je malo mesto i u wemu postoje tri srpska dru{tva. Lokalne vlasti se ovek odazivaju na{im pozivima, gajimo ve} niz godina dobru saradwu. Projekte koje prijavqujemo na MK MOK su uvek dobro oceweni, ali na `alost na raspolagawu je uvek malo sredstava. Na{a potreba je sve ve}a da imamo svoje prostore, pa tako o~ekujemo ve}e razumevawe i boqu saradwu na tom podru~ju. Dobru saradwu imamo i sa O[ France Pre{ern iz Krawa, termini za na{e folklorne i sportske aktivnosti su uvek na prednosnoj listi, upotreba u~ionice za sastanke su nam dopu{tene, pa ~ak i prostor za ~uvawe no{wi nam je trenutno na raspolagawu. SKPD Sveti Sava je jedno od rijetkih dru{tava koji u vo|stvu ima i pripad MOSTOVI nice qep{eg pola a Vi ste sada i predsjednik dru{tva. Kako se osje}ate u toj ulozi? U na{em dru{tvu je mnogo pripadnica ne`nijeg pola, sve su vrlo aktivne pa tako ne vidim nikakvu posebnost da je i predsednik dru{tva pripradnica tog pola. U ovoj ulozi ose}am se vrlo prijatno, nasledila sam zdravo jedro, kao u porodici ose}am za{titu mu{kog dela ~lanstva, dodala sam malo ne`nosti, malo vi{e razumevawa, i klima je vrlo prijatna {to i sami prime}ujete. Iako je jedan od osniva~a Saveza srpskih dru{tava Slovenije, SKPD Sveti Sava nekoliko godina bio je izvan Saveza. [ta je uticalo da ste ponovo postali ~lanovi krovne organizacije i {ta o~ekujete od SSDS ubudu}e a {ta Savez mo`e o~ekivati od vas? @ivimo u vremenu integracija, ja~i smo, svi imamo iste probleme i iste ciqeve, pa na taj na~in mo`emo vi{e posti}i. Re{avajmo probleme koji su re{qivi, pustimo se politikanstva i sastanaka bez konketnih dogovora. Vreme i tempo 17 Predstavqamo vam cije su te koje }e ~uvati tradiciju na{eg naroda, imamo bogatsvo koje nije zanemarqivo, svesni smo svi toga, prenosimo to na mla|a pokoqewa, ali o~ekujemo od na{e Matice da }e nam u svemu tome pomo}i da to znawe prenesemo na stru~niji i kvalitetniji rad. Kakvo je Va{e mi{qewe o Novinama srpskim Mostovi i {ta je to {to bi trebalo popraviti da bi bile jo{ boqe? Sre}ni smo {to imamo i svoje srpske novine Mostovi. Dobar je to ~asopis, dobro je ~uti , pro~itati i napisati ne{to u materwem jeziku. Vi{e reporta`a sa terena o doga|awima u Matici i u dijaspori. Vi{e priloga o uspehu pojedinaca na{ih sunarodwaka koji `ive na ovim prostorima, priloga o `ivotu i skom narodu nikada u istoriji nije bilo te{ko. Za dru{tveni rad potrebna je i podr{ka porodice. Kako ste zadovoqni sa tom podr{kom? U svakom poslu bitna je podr{ka porodice, hvala bogu tu nemam problema. I ja i moj suprug ula`emo maksimalni trud da u~inimo korisno delo za ovo na{e dru{tvo, koristimo i privatna poznanstva i prijateqstva za dobro na{eg dru{tva. Mo`da postoji jo{ ne{to {to Vas nisam pitao a {to bi bilo zanimqivo? u kojem `ivimo nala`e nam da se brzo dogovaramo, u danim situacijama iskoristimo to {to maskimalno mo`emo, udru`imo snage i ~inimo to {to je dobro za sve nas. Kakva je saradwa sa ostalim srpskim dru{tvima, a i sa dru{tvima izvan Slovenije? Saradwa sa srpskim dru{tvima u Sloveniji je dobra, ali ne zna~i da ne bi mogla biti i boqa. Premalo se poznajemo, premalo iznemewujemo izuskustva. Sa ostalim srpskim du{tvima u Matici i izvan we dobro sara|ujemo, bili smo u gostima kod i wih i oni kod nas, dru`imo se na raznim takmi~ewima, prijateqstva traju, uspomene ne blede. U ~emu vidite budu}nost va{eg kao i drugih srpskih dru{tava i ~ime bi se dru{tva morala baviti pored onog {to ve} rade? Budu}nost vidim u podmlatku, genera- snala`ewu porodica u Republici Sloveniji. Mi smo humanitaran narod pa tako ne bi bilo na odmet pisati o qudima koji tek pristi`u u novu sredinu, sredinu koju mi dobro poznajemo a oni se te{ko snalaze. Pru`iti ruku pomo}i nama srp @elim poru~iti svim srpskim dru{tvima i SSDS, da imaju vi{e poverewa u na{u omladinu, da im daju vi{e prostora i mogu}nosti da ostvaruju svoje `eqe, wihova ideja i wihova brzina u kombinaciji sa starijim i iskusnijim vrlo brzo posti`e dobre rezultate. Mudrost i brzina je ponos srpskog naroda. Hvala na razgovoru. Hvala i vama. Razgovor vodio: Du{an Jovanovi} MOSTOVI 18 Sa pute{estvija Manastir Manasija Manastirski konak Manastir Manasija L epa Resavska dolina, reka Resava, Resavske pe}ine, pitomina... Pod planinskim obroncima smestili su an|eli, kao rukom polo`enu, Manastir Manasiju. Brankovi}i ga dugo brani{e pred Turcima. Obzida{e ga debelim zidinama, bedemima i dobro organizovanom odbranom. Takvih zidina nema ni jedan drugi srpski manastir. Pred nasilnim zlikovcima, azijatskim agarjanima, vrata se ipak od{krinu{e, kolena klecnu{e a uzdah bola zatreperi. Psine ga rastrga{e pa krvca kapnu niz stewe i odsuzi se do vode Resavske a od we po celoj ocrwenoj Srbiji. U|o{e, opqa~ka{e, popali{e, poru{i{e. Proklete im du{e! Vredne verni~ke ruke popravi{e, dozida{e, prekri{e. Blago nama i Gospodu! Meseca juna 2007. kada sam bio u poseti, i tokom ~itave godine vr{i se restauracija kako unutra{wosti tako i spoqa{weg dela u krugu manastirskome. Zidine manastira U jednoj pesmi o Manasiji koja govori o lepoti kraja i lepom Manastiru na kraju ka`e: "To {to je ostalo, to se srpsko zove, sa~uvaj nam Bo`e Ti ostatke ove." Na samo ostatke, Manasija se ponovo ra|a u svoj svojoj lepoti. Prerasta u jednog od najlep{ih na{ih zadu`bina. Blista}e nam ona jo{ mnogo vekova ako nas bude i ako Bog da snage i novaca. To smo, beli, zaslu`ili ispa{taju}i, trpe}i, ginu}i mu~eni~kom smr}u... Kao narod Izraiqev, {ta je sve prolazio pa je opstao kroz hiqade godina, istu nadu uzdignu}a i mi o~ekujemo. Na{a renesansa tek dolazi. Nadajte se qudi! Na{ Mesija tek dolazi. Sa verom u Boga! Dragi{a Lazovi} Dragi{a Lazovi} u Manasiji MOSTOVI 19 Sa pute{estvija Beli An|eo Manastir Mile{eva Sveti Sava Manastir Mile{eva J edan od najlep{ih i najure|eniji manastir Srpske Pravoslavne Crkve, zadwe boravi{te mo{tiju Svetoga Save pred odno{ewem i loma~ewem na Vra~aru. Ponosi se svetski poznatim Belim An|elom, koji je svojim krilima obgrlio pola crkvi{ta. Tu je i najlep{i lik, kojim se kite svi koji nose wegovo ime, lik Svetoga Save, prvoga arhiepiskopa srpskog, ustanoviteqa Srpske Pravoslavne Crkve. Upravo me je najvi{e to privuklo da posetim Mile{evu. Toliko puta sam grafi~ki obra|ivao lik Svetog Save za potrebe dru{tva Sveti Sava Kraw, da sam jednostavno morao da ga u`ivo vidim i li~no uslikam. Fascinirala me je sre|enost i mir u manastiru. Bistri potok i krici paunova, rajskih ptica, ostvarivali su deo nebeskog raja na o~igled posetioca. Manastirski konaci i sva okolina skoro su renovirani. Zidaju se jo{ objekti izvan zidi{ta za razne potrebe, crkvene i civilne. Unutra{wost blista ~isto}om koju bi mnoge crkve trebalo da uzmu za primer. Manastirski konak Kandila sa lelujaju}im plami~cima daju `ivot i spomiwu na jo{ prisutan duh Svetoga Save. Crveno mermerni sarkofag, iz kog su Turci uzeli mo{ti, stoji u hladu ispod lika najve}eg srpskog svetiteqa, obavijen maglicama miomirisnog tamwana. Duha nisu mogli odneti, zato je On jo{ uvek tu. Bio sam Mu tako blizu, bio je uz mene, u meni. Bio sam pun ushi}ewa da su mi se prsa nadimala uzimaju}i ga dahom. Stoje}i smireno ispred Wega pro|e mi stih himne Wegove kroz glavu: Svadba! pomislih. Svatovi ve} ulaze predvo|eni mladencima i kumovima. Pesma se zaori iza zidina, pa kolo. Nude svima znanima i neznanima bocune rakije. Uh, ala je dobra! Sve{tenik izi|e iz crkve wihaju}i kandilom i sve~ano ih uvede u crkvu. Narod se krsti, ulazi i odjednom umiri. Potpuna ti{ina. Normalno, znaju oni pred kim su stali, po{tuju to qudi ovog kraja. Sveti Sava ih je o~uvao. Gledaju ga ponosno i kao da Mu govore: Hvala ti o~e Savo! "Da se srpska sva srca, s Tobom ujedine, Sunce mira qubavi, da nam svima sine. Da `ivimo svi u slozi, Sveti Savo Ti pomozi Po~uj glas svog roda, Srpskoga naroda" Uz molitvu ven~awa i sve~anim ~inom sajediwewa u bra~nu zajednicu, krunisani triput okru`i{e sa sve-{tenikom oko ikone sa produhovqenim: "Jelici vo Hrista krestistesja, vo Hrista Oblekostesja, Aliiiluuujaaa!" Dok mi stihovi himne odzvawaju u u{ima pome{a se sa wime zvuk harmonike koji se ~u ispred crkve. Celivaju}i dveri pri izlasku obavi me prapor srpske zastave koju je barjaktar naslonio na crkvena vrata. Sada ponovo pomislih. @eni se narode! Mno`i se narode Srpski. Da Bog da petoro, {estoro... Da bude prvo mu{ko! Dragi{a Lazovi} Sarkofag Svetoga Save MOSTOVI 20 Na{a pri~a ZELENI TEPIH S tupiv{i iz no}nog voza na peron stanice Q., Jakov Mitrovi} je do kraja zakop~ao svoju ko`nu jaknu. Bila je to jakna od prave ko`e, crna, lepo skrojena, i Jakov je pre desetak godina dao prili~nu svotu novaca za wu. Nije mu bilo `ao; bio je mlad i ponosio se tom jaknom. Ni sada Jakov nije star; tek je napunio trideset i pet godina, a to su, kako mnogi tvrde, najboqe godine. Ali na Jakovu je bilo videti - priznavao je to i on, dodu{e nevoqno - veliki trag tih desetak godina. Isto se je o~itavalo na nekad prelepoj jakni. Bio je septembar, kalendarski jo{ leto, a ustvari od wega ni traga ni glasa, posebno no}u. Trebalo bi da bude jesen pred vratima, a ona je sa jednom nogom ve} ukora~ila u Mitrovi}ev kraj. Osetio je to ~im je si{ao sa voza: hladan vazduh ga je naglo vra}ao iz opu{tene pospanosti, koja mu je tako prijala u zagrejanom kupeju. Jo{ o~itnije je osetio jesen, kada je napustio pokriveni deo perona: romiwala je ki{ica, uporna i dosadna. Jakov nije imao ki{obran. Po`urio je do stani~ne zgrade. Pogledao je na sat: jedan posle pono}i. Tada je shvatio, da je voz prili~no kasnio. Trebalo mu je oko deset minuta do autobusa. Koliko se se}ao, u jedan sat je bio autobus za wegov deo grada; a jedan sat je pro{ao. Jakov se je uputio stanici gradskih autobusa, sa nadom, da ne}e morati ~ekati do prvog jutraweg. Mo`da }e ipak uloviti zadwi autobus, ili }e nai}i neko poznat sa automobilom i povesti ga. Na autostopirawe nije ni pomi{qao. Nikada nije putovao na takav na~in i nije mogao razumeti, da neki qudi tako olako predaju svoju sudbinu u ruke nepoznatih voza~a. Vrata stani~ne zgrade su bila zakqu~ana. Pisalo je: 23.00 - 5.00 ZATVORENO. To ga je iznenadilo. Poznato mu je bilo, da je stanica grada Q. temeqito prenovqena, i da joj je vra}en sjaj stare arhitekture, ali do sada nije znao, da se vrata po no}i zakqu~avaju. To je smatrao potpuno nepotrebnim i ose}ao se je nekako razo~aranim: do sada je smatrao da `ivi u velikom gradu. Morao je napraviti veliki polukrug oko stani~ne zgrade, da bi se uputio prema stanici gradskih autobusa. Idu}i po mokrom asfaltu, Jakov je osetio, da mu je leva noga vla`na. Nije se iznenadio - bila je to stara boqka wegove leve cipele. Na po~etku …eve ulice se je ustavio pred izlogom kwiga. Gledao je lepo poredane kwige; bile su razne: velike i male, tanke i debele. Divio se svakoj i uz to razmi{qao, kako bi bilo lepo da su sve wegove. Kada bi imao novaca, sigurno bi mnoge kupio. Krenuv{i daqe stao je u lokvu i odmah osetio, da mu i desna cipela pu{ta vodu. To ga je stra{no pogodilo. To, da leva cipela nije u potpunosti izvr{avala zadatka koji joj je odre|en, Jakov nije smatrao posebnom tragedijom. Dugo je ve} trajalo i bio je u potpunosti navikao na to, da mu je leva noga malo mokra. ^esto je pomi{qao, kako je dobro da je desna cipela sigurna. Mogao se na wu osloniti, a to mu je bilo sasvim dovoqno, jer je on, Jakov Mitrovi}, uvek smatrao, da je sve {to je levo, mawe vredno. Ne bi dao svoju desnu nogu za tri leve. A tek ruka! Kako ga je qutilo kad je video, da mu slu`benici potpi{u wegove papire levom rukom. Svaki dokument potpisan levom rukom, smatrao je neva`e}im, i svaki posao koji se je odobravao tim dokumentom, unapred osu|enim na propast. Kada je u po{ti, ili kojoj drugoj ustanovi, istovremeno radilo vi{e {altera, Jakov bi napu{tao svoju kolonu i odlazio na za~eqe druge, ako bi primetio, da }e u prvoj koloni biti uslu`en levom rukom. "Ne ka`e li se", mislio je on "za svakoga, kome ne ide dan od ruke, da je ustao na levu nogu." Strogo se je dr`ao pravila: prvo stati na desnu nogu. Treba priznati, da je Jakov pomi{qao ponekada, da bi bilo dobro imati obe cipele ispravne, ali ga ta misao nije dugo dr`ala; ~ak je bio qut na sebe zbog we. Kritikovao je sâm sebe i potse}ao, kako je svet prepun muka i problema. Zar nije ~itao u novinama: saobra}ajne nesre}e, po`ar, poplava, potres, ratovi… Sve crwe od crweg. A on da se quti zbog cipele; i to leve. Sramota! Tako je Jakov razmi{qao do sada. Ali {ta sada da ~ini? Desna cipela - to je ne{to sasvim drugo. Mora}e ozbiqno da se prera~una, i ako bude ikako u mogu}nosti - kupiti nove cipele. Do ovoga momenta nikada nije ozbiqnije pomi{qao na to. Ako bi slu~ajno ta misao zalutala u wegovu glavu, izbacivao bi je vrlo argumentovano - matematikom. A Jakov je bio dobar matemati~ar. Rado se je se}ao ~estih re~i stare u~iteqice: "Deco, ugledajte se na Mitrovi}a." A Mitrovi}eva matematika u vezi sa cipelama je bila slede}a. Prvo: u godini je puno vi{e dana bez ki{e, nego onih sa ki{om. Drugo: ki{a ponekada padne no}u, uradi svoj posao jo{ dok mi spavamo i ujutro prestane. Tre}e: koliko puta u subotu i nedequ pada ki{a, nakisne do mile voqe, a u ponedeqak osvane lep, sun~an dan. ^etvrto: u dana{we vreme su skoro sve ulice asfaltirane i malo je rupa u kojima se naprave lokve, tako da, ako ~ovek pazi, mo`e dugo ostati suvih nogu. Peto: wemu je {upqa samo leva cipela. … Sa takvim matemati~kim argumentima - a mogao bi ih jo{ nabrojati - Mitrovi} je ve} nekoliko godina odbijao pomisao na nove cipele. Sada ga je ne{to steglo oko srca. Kako i ne bi, u pitawu je desna cipela. Tvrdo je obe}ao, da }e to imati u vidu, i da }e u prvoj kupovini cipele imati prioritet. Jakov je produ`io daqe. Nedaleko od izloga kwiga bio je veliki salon automobila - sve sami lepotani. Kod wih se nije ustavio; nije ~ak ni okrenuo glavu, da bi ih u prolazu osmotrio. Stigao je na odredi{te. Taj deo grada se je u `argonu nazivao ...arski dvor. To su svi prihvatali i Jakov se je stalno ~udio tome. Znaju}i da je ...arska sastavni deo velike dr`ave, koja kroz istoriju nije bila ba{ previ{e naklowena wegovoj otaxbini, Mitrovi} je smatrao, da je wegovo negodovawe {to su sugra|ani tako krstili deo svoga grada, sasvim opravdano. Sada je, dakle, stajao na ...arskom dvoru, na mestu gde prolazi ve}ina gradskih autobusa. Osvrnuo se na sve strane: nigde nikoga. Ki{a je padala znatno ja~e nego kada je napustio `elezni~ku stanicu. Kao da je osokoqena time, {to Jakovu pu{ta i desna cipela. Voda je le`ala po ravnim betonskim plo~ama, u kojima su se oslikavale reklame sa okolnih zgrada. Jakov je ose}ao, da mu se voda sliva niz lice i vrat; nije pomagala ni dignuta kragna jakne. Napravio je nekoliko koraka i stao pod natkrivenim delom neke zgrade. Glavu je savio napred i rukama dobro otresao ki{u sa kose. Nakon toga je ruke istrqao jednu od drugu i stavio ih u xepove; prvo desnu, onda levu. Neko vreme je stajao tako, tapkao mokrim nogama i gledao na ulicu, kojom su prolazili retki automobili, uglavnom taksisti. Odlu~io je da ostane tu gde ki{a ne pada, i da ne ide bli`e cesti; ionako su - ra~unao je male {anse da nai|e neki poznanik. MOSTOVI Okrenuo se, sa rukama u xepovima, za sto osamdeset stepeni. Tada je video, da stoji pred nekim ugostiteqskim objektom. Dva-tri metra od wega je bio veliki prozor, ustvari zid, sav od stakla, izlepqen reklamnim ponudama. Jakov je napravio tri koraka i pro{ao kroz otvor na ogradi, koja i nije bila prava ograda; bila je sastavqena od saksija cve}a, koje su bile poredane jedna do druge i tako tvorile oivi~en prostor ispred lokala. Ustavio se pred vratima i pro~itao: RADNO VREME: 8.00 - 21.00, subota 8.oo - ( ne zna se do kada - otpali brojevi), nedeqa 9.00 22.00, praznik zatvoreno. Podigao je pogled i video da iznad vrata pi{e, velikim slovima ROJAL BAR, a ispod toga dosta mawim ....enska cesta 58. ~udno - pomislio je gledaju}i jo{ jednom u radno vreme - zar ne pi{e u ukr{tenim re~ima, da je bar no}ni lokal. Po~eo ja da {eta po ogra|enom prostoru ispred lokala. Na kraju prostora je zastao, lagano se obrnuo i bacio pogled na svoje cipele, istovremeno i na levu i na desnu koja ga je malopre izdala. Wegov pogled nije video cipela, iako su bile na nogama, nego je ostao na zelenom tepihu pod wima. Vidi bogati, pa ja sam na tepihu - pomislio je. Nije se mrdao sa mesta dok nije dobro razgledao tepih. Zatim je laganim ali dugim koracima do{ao do izlaza, to jest do mesta gde nisu bile saksije sa cve}em, iza{ao napoqe, pomakao se pola koraka u desno i nekoliko puta nogama dobro udario u beton. Nakon toga je opet, ovaj put pa`qivo, u{ao u prostor ogra|en cve}em. Do{ao je do sredine i tu se ustavio. Lagano se okretao i bacao pogled po tepihu. "Pa bogati, to je pravi tepih", divio se Jakov. "Kako je samo velik! Da ga izmerim". Izmerio ga je: dva koraka {irine i devet koraka du`ine. Bio je zadivqen veli~inom. Korake je brojao kao metre, jer je znao, koliko pribli`no treba pru`iti desnu nogu pred levu, da bi bile razmakwene jedan metar. "Dva metra {irine i devet metara du`ine!", ponavqao je u sebi. "Mora biti da je i debqina solidna; najmawe pet milimetara. Vidim ja, ne{to mi toplije nogama." Tako je razmi{qao Jakov, i nije vi{e ni pomi{qao na svoje {upqe cipele. Lagano je {etao tepihom i bio je veoma sre}an. A kako i ne bi bio: stajao je na tako velikom tepihu; sâm. Do sada, koliko se se}ao, nije nigde video ve}i tepih. Video je, dodu{e, na televiziji vi{e puta, dug crveni tapih, ali to je bilo samo za predsednike. Ovo je ne{to drugo - svako mo`e da gazi po wemu; ~ak i on. Na{a pri~a Tepih je zauzimao celu du`inu lokala, celi ogra|eni prostor. Jakov se je pitao, kako to da nije okrenut po du`ini, odakle dolaze gosti? ^emu uop{te slu`i, kad ga pre|u sa dva koraka? Poznavao je neke krakate qude, koji bi ga prekora~ili sa jednim korakom. A onda je skoro glasno rekao: "A to li je!" Ugledao je, naime, u unutra{wosti lokala stolove, naslagane jedne na druge; nekima su noge bile okrenute na gore. Oko wih su bile stolice, sve jedna na drugoj. Jakov je imao zakqu~ak: "Kada je lokal otvoren, stolovi se postave po tepihu, oko wih stolice i eto... Zato je tepih tako postavqen. Gosti lepo sede, piju pi}e, a noge im na zelenom tepihu; kao da su na livadi. Milina!" Celo vreme dok je tako mislio, gledao je u tepih. Po~eo ga je smatrati svojim vlasni{tvom. A tako i do|e, jer ko je na tepihu: ON; sam samcat! Gazi ga uzdu` i popreko do mile voqe. A zar se ne ka`e: ~ije stado, toga i livada! I Mitrovi}u je bilo drago da je tako. Odjednom je za~uo glasno smejawe. Stajao je na sredini tepiha, podigao pogled vi{e i sav se pretvorio u uho. Smeh je bio sve glasniji. "Ko bi mogao biti, u ovo doba no}i?", pitao se Jakov. Ubrzo je imao odgovor: preko ceste je i{ao jedan ki{obran. Ispod wega jedno debelo stvorewe sa ~etiri noge. Mitrovi} je napravio nekoliko koraka i stao na ulaz u svoj prostor. Stajao je ponosno, kao pravi gazda. Prilika pod ki{obranom se je pribli`avala. Malo pred wim se je ustavila, podigla ki{obran i rekla: pardon! Tada je Jakov jasno video dvoje mladih, koji su bili tako pripijeni jedno uz drugo, da su zaista izgledali kao jedno bi}e. Jo{ jednom su ponovili re~ "pardon", i zavili nekoliko koraka levo do kioska. Tu su bili sakriveni od ki{e. Jakov ih vi{e nije video, po{to su bili na drugoj strani. Sav sre}an, vratio se na svoj tepih. Ponosno je kora~ao po wemu, misle}i o slu~ajnom susretu: "A mislili su ovamo! E ne mo`e svako imati ovaj tepih! {ta oni misle, no} je, nema nikoga. E, ima, ima!" Dok je tako razmi{qao, igrao se sa `etonom za autobus. Pri okretawu, na kraju tepiha, `eton mu je ispao iz ruke. Jakov ga uhvati pogledom kako se ustavi na samoj ivici tepiha. Nije ga odmah podigao. Pomislio je: "Kakva sudbina! Nisam izmerio debqinu tepiha; bilo mi se te{ko sagnuti, a gle sad!" Bio je zadovoqan da se mora sagnuti; uradio je to s lako}om, opipao tepih, konstatovao da je zaista debeo oko pet milimetara, pa tek onda uzeo `eton. Nastavio je {etati po tepihu, gledati 21 ga i diviti mu se. Odjednom je zastao na jednom mestu i zagledao se u mrqu na tepihu. "Vidi bogati, pa to do sada nisam video! To je neko prosuo pi}e; o~igledno. Mo`da ~ak i namerno. Kakvog sve sveta ima! Zar ovakav tepih da se uprqa!? Sramota!" Stra{no ga je to pogodilo. Mitrovi} je odlu~io, da sutra, kad se naspava u svome podrumskom stanu, do|e na to mesto - sigurno }e stolovi biti postavqeni - naru~i kafu i polako pije, u`ivaju}i u svome tepihu. Ali ubrzo se trgao i smesta odbacio tu misao. Nije mu ~ak ni trebala wegova matematika; razlog je bio jasan i opravdan: na zelenom tepihu ne bi bio sam. Bilo bi mu~no gledati, kako razni qudi gaze wegov tepih. "Jer, kakvih sve qudi ima! A tek kakvih nogu!", razmi{qao je. "Zamisli, do|e ~ovek sa cipelama broj 45! Pa jo{ prqavim! Stra{no!" Iz toga razmi{qawa su ga trgli oni mladi kod kioska. Video ih je, kako su izlazili iz svoga skrovi{ta. Odmah zatim je video autobus koji je prilazio stanici. "Kad pre bogamu?", zapitao se gledaju}i na sat. Bilo je ta~no tri sata. Brzo je pritr~ao autobusu i, posle onih mladih, i sam u{ao u wega. Pa`qivo je ubacio `eton u kasu kod voza~a i seo u prvom delu autobusa; onih dvoje su oti{li u zadwi deo. Na stolici se stresao od hladno}e. Opet je ose}ao svoje mokre noge. Sedeo je - to sigurno znate - na desnoj strani autobusa. Jakov Mitrovi} je uvek sedao na desno; sada je imao i razlog vi{e za to: gledao je, sve dok se nije izgubio iz pogleda, svoj zeleni tepih. Marinko Jagodi} MOSTOVI 22 Pravoslavqe ZA[TO PALIMO KANDILO PRVO, zato, jer je vera na{a svetlost. Rekao je Hristos: "Ja sam svetlost svetu". Svetlost kandila opomiwe nas na svetlost kojom Hristos obasjava du{e na{e. DRUGO, da nas poseti na svetlost karaktera onog svetiteqa pred kojim palimo kandilo. Jer su sveci nazvani: sinovi svetlosti. TRE]E, da nam slu`i za ukor za tamna dela na{a, i zle pomisli i `eqe i da nas pozove na put jevan|elske svetlosti. Da b se potrudili tako sa revno{}u oko zapovesti Spasiteqa - "tako da se svijetli va{e vidjelo pred qudima, da vide va{a dobra djela". ^ETVRTO, da to bude mala `rtva na{a Bogu, koji se sav `rtvovao za nas. Jedan maju{ni znak velike blagodarnosti i svetle qubavi na{e prema Onome, koga u molitvi prosimo i `ivot, i zdravqe i spasewe, i sve ono {to samo bezgrani~na nebeska qubav mo`e dati. PETO, da to bude stra{ilo zlim silama koje nas napadaju ponekad i pri molitvi i odvode nam misli na drugu stranu od Tvorca na{ega. [ESTO, da nas postakne na samopregorewe. Kao {to jelej i fitiq gore u kandilu, pokorni voqi na{oj, tako neka gore i du{e na{e plamenom qubavi u svim stradawima, pokorni vazda voqi Bo`ijoj. Vladika Nikolaj VELIMIROVI] Bo`anstvena liturgija Bo`anstvena Liturgija (re~ dolazi iz gr~kog jezika i zna~i zajedni~ka slu`ba) ili evharistija (blagodarewe, zahvalnost) sredi{te je `ivota pravoslavne crkve. Sveti oci odredili su je kao Svetu tajnu nad tajnama, ili tajnu crkve. Iz we sve izvire i woj se sve vra}a. Ona je istovremeno i putovawe ka Carstvu Nebeskom i wegovo prisustvo na zemqi. Sve ostale svete tajne vezane su i proisti~u iz Svete liturgije. Vidqiva zajednica vernih sa glavom sabrawa, episkopom ili sve{tenikom kao episkopskim izaslanikom, u Liturgiji postaje Crkva, Telo Hristovo, Narod Bo`iji. Svetu liturgiju ustanovio je sam Gospod Isus Hristos na Tajnoj ve~eri sa svojim u~enicima, prelomiv{i hleb i daju}i im hleb i vino uz re~i : "^inite ovo u moj spomen". U naj{irem smislu, Liturgija se sastoji od molitava, pevawa, ~itawa i obreda. Na Liturgiji ~itava crkva u Hristovo ime prinosi Bogu `rtvu hvale, koja obnavqa spomen na smrt i vaskrsewe Gospodwe. Posle preobra`ewa na{ih darova, hleba i vina, u telo i krv Hristovu, mi se pri~e{}ujemo tim darovima i ulazimo u savr{enu zajednicu sa Hristom, ugra|ujemo se u Wega, ispuweni Wime. Osnovni delovi Svete liturgije su: Proskomidija (prino{ewe i priprema hleba i vina, uz pomiwawe svih ~lanova crkve, onih koji su me|u nama i upokojenih), Liturgija ogla{enih (obavezno su joj u ranija vremena prisustvovali ogla{eni, tj. oni koji se spremaju za kr{tewe; neki je nazivaju i Liturgija re~i zbog toga {to su u woj glavni delovi ~itawe Svetog pisma - apostolskih poslanica i jevan|eqa, wihovo tuma~ewe i propovedi), Liturgija vernih (po~iwe Velikim vhodom - preno{ewem evharistijskih darova u oltar, nastavqa se prino{ewem darova ali i nas samih Bogu, kroz Hristovu `rtvu podnesenu radi nas, prizivawem Duha Svetog i pretvarawem darova), Pri~e{}ivawe, i Otpust (molitva sve{tenika posle koje smo spremni da "po|emo u miru", nazad u svet). Liturgija se slu`i svake nedeqe kao dana vaskrsewa Hristovog, na sve velike praznike, Hristove, Bogorodi~ine i svetiteqske, a mo`e da se slu`i (i slu`i se naro~ito u manastirima) i svakog dana. Liturgiju koju slu`imo naj~e{}e u toku godine napisao je sveti Jovan Zlatousti, Liturgija svetog Vasilija Velikog slu`i se u odre|ene dane (deset puta godi{we), a Liturgija pre|eosve}enih darova slu`i se samo u toku Velikog vaskr{weg posta. MOSTOVI 23 @ivot na{... Vapaj proroka Moram ovo da vam kažem ljudi moji! Desilo se meni, a smatram da se to može desiti svakome od nas. Ako je to Božija volja, hvala mu do neba, a ako nije, opet sam sretan, jer mi je bilo lijepo. Smatram da se uzrok tome vuèe još iz mog najranijeg djetinjstva. Rodiše me u Bosanskoj krajini u predivnoj porodici. Ne znam koje je prema nama djeci bilo pažljivije, otac ili mati? Znam samo da su živjeli u velikoj slozi i ljubavi, koju su prenosili i na nas. Veoma smo bili siromašni. Šestoro nas roditelji podigoše, sa mršave poljoprivrede. Na našim malim njivicama je nekako bolje uspijevao kukuruz nego pšenica. Zato smo najviše jeli kukuruzni kruh, kako smo ga mi s negodovanjem nazivali ''kuruza''. Ne znam kako je bilo sa ostalima, meðutim, meni se taj kruh dojeo. Jedva sam èekao kada æe pazarni dan, da nam mati donese iz grada pšeniènog hljeba. Ona je, naime išla u grad samo pazarnim danom. Na žalost svaki put to nije mogla uèiniti, jer nije imala uvijek novaca. U djeèijoj neogranièenoj mašti, porodiše se misli. Kako sam došao do toga ni sam ne znam. Uvrtio sam sebi u djeèiju glavu, ako sanjam da æe mati iz grada donijeti bijeli, pšenièni hljeb, da æe se to zaista i desiti. Tako sam poèeo upražnjavati tehniku, kako da sanjam ono što zaželim. Nakon bezbroj pokušaja, to mi je konaèno uspjelo i tu sklonost sam zadržao i do danas. Kao dijete u školi, prièao sam drugarima, kako mogu da sanjam ono što poželim, ali mi nikada ne povjerovaše. Samo bi se nasmijali, govoreæi da izmišljam. Sada u zrelim godinama, prièajuæi to mojim dobrim prijateljima u Sloveniji, mnogi me zaèuðeno pitaše: ''Zaboga Strahinja! Kako ti to uspijeva?'' Objašnjavao bih im jednostavno: ''Na veèe, kada legnem udobno se namjestim i potpuno se olabavim. Trenutak zatim sasvim polagano, kroz nos poènem da udišem vazduh duboko u sami vrh pluæa. Izdahnem ga posve spontano, onako kako to organizam želi. Kroz par minuta osjetim kako mi se svaki mišiæ opušta. To tako prijatno djeluje na moj organizam, pa steknem utisak da stvarno lebdim. Tek tada mi se pojavi želja, šta bih sanjao. Spontano mi se spoje java i san i na kraju se naðem u svijetu snova. Zaželjeni san mi se poène odvijati, kao sa filmske trake.'' Ovaj put mi se to desilo samo po sebi. Znam samo da sam bio veoma umoran, jer sam toga dana mnogo radio u bašti. Kada sam legao u krevet, sjeæam se da sam se veoma lijepo osjeæao. Bilo mi je zaista prijatno, osjeæajuæi kako mi se tijelo odmara i opušta. Ne sjeæam se kada zaspah. Kako sam dugo spavao ne znam, ali se s radošæu sjeæam sljedeæeg: Bio sam navodno, sam u svom stanu. Udobno sam sjedio u fotelji, èitajuæi omiljenu knjigu, pored ukljuèena radia. Duboko sam bio udubljen u knjigu, kada me prenu pisak na radiu, najavljujuæi taèno vrijeme. Nakon zadnjeg signala javi se simpatièan glas radio spikerice. ''Ob zadnjem znaku je bila…ura. Poroèila! Drage poslušalke in ceneni poslušalci! Na prvem programu nacionalnega radia poslušate poroèila. Na svoji redni skupšèinski seji, slovenske poslanke in poslanci so po dolgi in izèrpni razpravi sprejeli veè zakonov. Na koncu so tudi enoglasno sprejeli predlog zakona, da se srbski etnièni skupnosti prizna status nacionalne manjšine. Cenjeni poslušalci, z nami je v studiu predsednik slovenske vlade g. Janez Janša. Prosila ga bom za kratek komentar v zvezi tega zadnjega vprašanja.'' Samo trenutak kasnije, u etru se zaista pojavi karakteristièan glas Janše. ''Hvala za besedo! Prisrèno pozdravljam vse naše poslušalke in poslušalce! Menim da nimam kaj bistvenega dodati. To vprašanje je že dalj èasa bilo aktualno. Èe želite podrobnejše pojasnilo, moram povedati naslednje: Kot sami veste je glede tega tudi javno mnenje Slovenije izreklo pozitiven pristop. Navsezadnje je to od nas zahtevala tudi evropska skupnost. Moram še to povedati. Naši državljani, srbske nacionalnosti, so res uspešno prestali proces integracije. Preprièali so nas v vladi namreè, da so resnièno lojalni državljani Slovenije in da Slovenijo doživljajo kot svojo novo, torej domicilno domovino. Zato ne vidim niè spornega da se jim prizna status nacionalne manjšine.'' Dežurna radio novinarka mu se slatkorjeèivo zahvali. ''Gospod predsednik, hvala vam, ker ste bil naš gost in za vaše izèrpno pojasnilo.'' On joj se kao što i dolikuje uljudno i iskusno obrati sa naglašavajuæom zahvalnošæu. ''Hvala tudi vama za povabilo.'' Zaèudilo me je kako to da spikerica uopšte ne reaguje na upornu zvonjavu telefona, jer sam mislio da to sigurno zove neko od slušaoca, želeæi da nešto prokomentariše. Telefon je i dalje uporno i uzalud zvonio. Zaista šteta, ali na kraju ta zvonjava ipak doprije do moje svijesti. Nevoljno se probudih, te svatih da me to ustvari, telefon budi na posao. Izgleda da sam bio pod snažnim uticajem svega toga, jer dok sam bio u kupatilu, uporno sam u mislima ponavljao; moraju to ponoviti, te novosti moraju potvrditi. Moram obavezno slušati sljedeæe radio vijesti. Na kraju sam ipak, pripremajuæi se za posao mrzovoljno sam u sebi mrmljao: ''E, moj Strahinja! Šta ti se to desi? Dali je to obièni, košmarni san, ili je bliska vizija koja æe se uskoro ostvariti. Ili je pak, samo vapaj proroka. Ostoja Šobot. MOSTOVI 24 Internet O internetu Nastanak i razvoj interneta je vezan za istraživanje tokom 60-tih godina kada je agencija ARPA (Advanced Projects Agency) pod upravom ministarstva odbrane u SAD napravila raèunarsku mrežu. Masovno korišæenje je poèelo tek pre desetak godina, taènije 1996. Poèetke Internet istorije su pisali Netscape, IBM i Microsoft. Poslednjih nekoliko godina važi pravilo u poslovnom svetu da ne postojiš ako nisi prisutan na Internetu. Veæ sa malo tehnièkog znanja i hrabrosti tek posle nekoliko sati truda a uz pomoæ literature možete poèeti sa postavljanjem neke Internet stranice. A koliko æe to trajati zavisi od vaših potreba ili želja. Poèetak je svakako upoznavanje jezika HTML (Hypertext Markup Language) koji služi kao osnova za prikazivanje. Ukoliko vam uspeju ti prvi koraci i postavite neku poèetnu Internet stranicu, vrlo brzo æe se pojaviti problem sa njenim ureðivanjem i održavanjem. Sa malim promenama se može desiti da vam se poremeti oblik. Verovatno æe proæi sati i sati dok budete ponovo sve namestili onako kako je pre promene izgledalo. Potrebno znanje za ureðivanje i utrošak vremena za dodavanje i promenu sadržaja su priveli do razmišljanja o drugaèijim pristupima. Tako se je pojavio CMS (skraæenica od Content Management Systems), ili upravljanje sadržajima. To je pristup koji omoguæava odvojeno upravljanje oblikom i sadržajem. Jednom uneseni sadržaji se ne menjaju i mogu da prikažu na naèin koji izaberemo. Oblik stranice može da se izabere izmeðu nekoliko hiljada besplatnih ili za male pare kupljenih a može i da se napravi po želji. CMS program treba u najveæoj meri da prenese naš svakodnevni život u virtualni svet. Treba da omoguæi: - Lako ureðivanje sadržaja i izmenu informacija - Korišæenje sadržaja iz drugih Internet stranica. - Upotrebu multimedijskih sadržaja: slike, filmove, zvuk - Rasprave u forumima - Glasanje na postavljena pitanja u anketama - Komentarisanje veæ napisanih sadržaja - Pisanje dnevnika - Oglasni prostor - davanje oglasa - Raspored dogaðaja u kalendaru dogaðaja - Prodaju preko Internet trgovine - Druženje Najraširenija tehnika koja se koristi je u glavnom PHP jezik, koji koristi MySQL bazu na Apache serveru. MOSTOVI 25 Internet Današnje postavljanje i ureðivanje Internet sadržaja je u glavnom vezano za pojam CMS. Još ako je program za to besplatan smo veæ na poèetku postigli pun pogodak. A sa kojim programom raditi? Da nabrojimo neke od njih, koji su besplatni. ---------------------------------------------------------------------------------- Joomla - izgovara se džumla i znaèi 'grupa' na nekom afrièkom jeziku. To je naprednija varijanta ranije veoma raširenog programa Mambo. Stranica se postavi veoma brzo a pošto je vreme novac, onda i vrlo jeftino. Ima puno dodatnih veæ pripremljenih modula i oblika. Neki su plativi a veæinom su besplatni. Dodatni moduli: trgovina, forum, galerija slika, ... Adresa programa: www.joomla.org Primeri: www.porsche.com.br, www.ds.org.yu, www.peterle.eu, ... ------------------------------------- --------------------------------------------- WordPress - u glavnom sistem dnevnika (blog) i komentara. Vrlo brzo se postavi i poène sa pisanjem, u osnovi je odmah omoguæeno komentarisanje sadržaja. Neke funkcije ima veæ u osnovnom modelu, ostale je potrebno instalirati. Takoðe ima puno besplatnih oblika i dodataka a ne toliko koliko ostali CMS. Najkraæe vreme usvajanja. Adresa programa: www.wordpress.org Primeri: www.novinar.de, http://blog.siol.net, ... -------------------------------------------------------------------------------- Typo3 - veoma opsežan tehnièki doraðen, svakako vrhunski CMS program. Zbog toga je vreme usvajanja duže nego kod ostalih programa. Na preporuku Centra vlade za informatiko RS ga upotrebljava slovenaèka javna uprava i u glavnom veæe organizacije. Adresa programa: (www.typo3.com). Primeri upotrebe: http://storitve.siol.net, www.dz-rs.si -------------------------------------------------------------------------------U sledeæem broju æemo pokazati kako u nekoliko koraka postaviti neku CMS Internet stranicu. Branko Matijeviæ MOSTOVI 26 Literarna strana Shvatio sam da neæu otiæi dalje, ma koliko se trudio, dok ne savladam ono niže u meni. Na tom putu ka izvoru nastojim da neka saznanja prevedem u naš ovozemaljski jezik (poezija) i približim ih kroz slike (fotografije i psihofotografike), tako da budu razumljiva meni, ali i svima vama koji oseæate potrebu da menjate na bolje svoj život, preuzimajuæi odgovornost za svoje misli, oseæanja i postupke. Branko Baæoviæ, www.transformation-art.com Savet tišine Buðenje duše Jedanaesti dan Uspori i naæi æeš. Pusti i razrešiæeš. Oseti i videæeš. Moli i krenuæeš. Ne okreæi se i živeæeš. Pred zoru žar iz tvoga oka ima neki èudan sjaj. (Zbirka pesama i psihofotografika: Trans-formation, 2002) Treperiš od pesme odsanjanih snova. Osmi dan Dok raspliæeš nebo i plavetnilom bojiš dan. Vodimo ljubav... na ivici misli... ispred provalije. Volim da to radimo... u svakom kutku... svakoj rupi. Da je ispunimo, da zatreperi sve što stoji u mestu. Da dignemo sve što je palo. Da izgrebemo i sastružemo... sve što je staro. Da se zavuèemo na najtamnija mesta... i izvuèemo na svetlo sve frustracije. Da uklonimo svu prljavštinu izmeðu... uživanja. Da bismo se dotakli lepote raznolikosti... mrvimo prašinu... oko naših seæanja. Isprepletanih nogu, glancamo staze... oko naših vratova, preko tabana... do uzdrhtalih vilica. Nalazimo jedno drugo u našim maštanjima. Dodirujemo se usnama. Lebdimo iznad osmeha. Iznad popadale svile i pamuka. Iznad briga i nemira. Ne mislimo ni na šta. Iznad vulkana i gejzira. Iznad zemljotresa. Iznad topota bikova u svitaj. A cvetna reka teèe u krugu tvojih usana. (Zbirka pesama i psihofotografika: Trans-formation, 2002) Gledamo se nasmejani i zadihani. Èisti smo i zadovoljni. (Zbirka pesama i fotografija: Erotic Transformation, 2006) Branko Baæoviæ (Zbirka pesama i fotografija: Erotic Transformation, 2006) MOLITVA JEDNOG SEPTEMBRA ... Umiri se èoveèe! Ježim se ... Ne mogu ti priznati, da ne volim te. Nikad te nisam volela, i kad sam ti govorila, da sam samo tvoja. ... zadnju si nadu u meni uspio ubiti, nisam verovala, da æu te stvarno izgubiti. Uzaludni su bili noæi i dani, kad sam želela, da me tvoj dodir hrani. Hranijo bi me svaki dan, kroz život naš, slobodan. Slobodan život, pun ljubavi bez boli, propali su sad svi moji snovi. U meni pada kiša, bura piri, kad æe moje srce ponovo da se smiri. Ne želim te više, došle su kiše. Želja je prošla, nada je otišla. Smiriæu se, doæi æe dani, nekad æe i mene neko dodirom da hrani. Metak, munja, misao, pogled, svetlo, zvuk ... Meðu nama bila je samo jaka volja ... Ni volje nema više, nema energije, koja bi dalje lagala u moje ime. Gluma nije više za mene, žao mi je ali došlo je vreme, da konaèno zaboraviš me. Prestanimo bez reèi, one nisu potrebne, nek te tuga izleèi, postanite sreæom rame uz rame. Znaš, da tebi pišem, da, tebi ... verovao nikad ne bi. Ali ipak, kada me pogledaš u oèi, ti se ubedi. Seti se, da je bila samo MOLITVA u meni ... Danijela Peæanac - SKD Maribor Danijela Peæanac - SKD Maribor Prolaze kroz mene dani, brzo, kao da ih veže samo zvuk budilnika. Stani! Stoj! Govorim sebi. Bolji si nego pre. Ali ipak. Oseti više. Oslobodi radost. Uživaj trenutke. Ne dozvoli da te anðeli patnjom potsete na njih. (Zbirka pesama i psihofotografika:: Trans-formation 03, 2003) MOSTOVI Zabavna strana 27 Dušan Radoviæ misli, izreke, poslovice, mudrosti: Iz knjige beogradski grafiti od nepoznatih autora: Ko prvi devojci njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena. Lake žene što su teže postaju lakše! Nije svaka žena izazovna kojoj vetar zadigne suknju. Nemoraš èekati da bi se u to uverio. Pametni se muškarci nikad ponovo ne žene istom ženom. Kad sam go najteže se skidam. Žene u ljubavi daju više ali muškarce to više košta! Kažu da je ženu lakše svuæi nego obuæi! Mene je teže svuæi! Od sada više ne moraš da hodaš. Nosiæu te u srcu! Dosta sam te nosio usrcu. Hodaj malo! Možemo li da preðemo sa vi na tebe! Zgodni muškarci su kao WC-ei: ili su usrani ili zauzeti! Muškarci su životinje koje se dresiraju brakom! Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuæu, a kukavice samo kad odlaze. Muškarci èitaju novine a žene romane. Muškarcima mnogo više odgovara mnogo kratkih uzbuðenja, a žene vole jedno, ali da traje dugo. Muškarci ne mrze žene onoliko koliko vièu na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slišaju i trpe. Niko ne veruje lepim ženama, suviše su lepe da bi bile verne. Takav je sluèaj i sa pametnim muškarcima. Vara se svaki muškarac kad veruje da je pouzdan u ženu samo zato što ga ona voli. Vodite raèuna. Da bi svi muškarci mogli varati svoje žene, u tome moraju uèestvovati i sve žene. VASPITAÈICA Žena kaže vaspitaèici: Rado bi kaznila muža za naše dnevne nesuglasice, tako što bih mu uskratila zadovoljstvo u postelji. Vaspitaèica: Ali tako bi uskratila i sebe. Žena: Postoji li drugi bezbolniji naèin? Vaspitaèica odgovara: Ne postoji. Nema zloèina bez kazne, bar u postelji. Ima više nevernih muževa nego nego nevernih žena. To znaèi da na jednu nevernu ženu pada nekoliko nevernih muževa. Žene su kao velike, a muževi kao male kazaljke na satu. Dok žene lako i živahno optrèe ceo krug, muževi se lako pomere do sledeæe numere. Žene vole da vole, a manje im je važno koga æe voleti. Muškarci vole da su voljeni, ali bi hteli da biraju ko æe ih voleti. Nemojte se ženiti zbog noæi. Noæu možete i spavati. Tražite ženu koja æe vam rešiti probleme danju. TEORIJSKA PRAKSA Ništa ne vredi što je ideja genijalna, ako ideolozi nemaju veze sa mozgom. TRKALIŠTE U tržnoj utakmici nema poštene raspodele, nego ko prvi stigne - taj najviše digne. Ko na to ne pristaje, ne može u trci da ostaje. Napisao Rastko Zakiæ Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neæe imati drugih problema sem vas. Èim oèevi poènu da prièaju kako je bilo, deca znaju kako æe biti. Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oèi. Roditelji se zaprepaste kada èuju da im se deca drogiraju. Ne mogu da veruju. Kad su ih poslednji put videli, nise se drogirala. Samo deca koja ne slušaju mogu biti bolja od svojih roditelja. Ima nepodmitivih ljudi, to su oni od kojih ništa ne zavisi. Ne trèite za ženama, da se ne sudarite sa onima koji od njih beže. Vera bez ljubavi èini nas fanatiènim! Dužnost bez ljubavi èini nas zlovoljnim! Red bez ljubavi èini nas sitnièavim! Moæbez ljubavi èini nas nasilnim! Pravednost bez ljubavi èini nas okrutnim! Život bez ljubavi èini nas bolesnim! MUDRE MISLI Ako su sve druge nagrade razgrabljene - uzmi prvu. Buduænost je divna, ali je današnjica sasvim ružna. Èuvaj me Bože, prijatelja, jer se od neprijatelja èuvam sam. Dobar èovjek se može postidjeti èak i pred psom. Dok se voli, dotle se i prašta. Gdje se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Herojstvo je oèajnicki postupak uplašenog èovjeka. I sreæa se umori kad nekoga dugo nosi na leðima. Ja!, je centar našeg koordinatnog sistema. Treba biti oznaèen nulom. Kad je neko vrijedan sluga, èista je šteta da postane gospodar. Kad ti se prijatelj vine visoko, ne prilazi mu dok te ne potraži. Lete ljudi i jezikom. Muškarac je najslabiji kad mu lijepa žena šapuæe da je snažan. Nauka nam obeæava istinu. Ona nikad ne obeæava ni mir ni sreæu. Ne mogu se sva vrata otvoriti kljuèem - neka moraju i glavom. Nije zanimljivo ono što vam žene kažu, zanimljio je ono što preæute. Nisu loša vremena, nego èovjek. Oni koji znaju govoriti, govore kratko. Ono što èovjek voli sa zanosom to ga najposlije ubije. Pametni ljudi sebe prilagoðavaju svijetu; Glupi svijet prilagoðavaju sebi. Posjeta uvijek èini zadovoljstvo - ako ne pri dolasku, onda pri odlasku. Prekomjeran ponos oznaka je sitne duše. Putokazi stoje u mjestu. Radost je osjetljiva kao kap rose: dok se smije veæ umire. Samo istinito je lijepo. Samo onaj ko ne zazire od malog, ima pravo na veæe.
© Copyright 2024 Paperzz