R E P U B L I K A S R P S K A 7 K M , B I H F E D E R AC I J A 7 K M , C R N A G O R A 4 E U R , H R VATS K A 3 0 H R K , E V R O P S K A U N I J A 4 E U R IZDANJE proleće‘12. 04 Cena 300 rsd Impresum IZDAVAČ “PLANTEC MEDIA” d.о.о. Borska 41j, 11090 Beograd, Srbija tel.: 011/ 3056 516 faks: 011/ 3056 134 E-mail: office@plantec.co.rs www.gradjevinar.info Direktor, glavni i odgovorni urednik Ivan Sretenović Direktor marketinga Sanja Jašović sanja.j@plantec.co.rs Asistenti marketinga Marijana Adamov Nove HALE za novi vek Poštovani čitaoci i oglašivači, Pred vama je četvrto izdanje časopisa HALE. Odluka da ovo izdanje izlazi spojeno sa časopisom Građevinar, doneto je u korist čitalaca i oglašivača. Povećanjem tiraža, potrudićemo se da pokrijemo sve grupe zainteresovanih pravnih i fizičkih lica koje dobijaju izdanja besplatno. I ovom prilikom se zahvaljujemo oglašivačima koji su nam ukazali poverenje i učinili pravi izbor. Naša redakcija će se truditi da njihova reč dospe pred svakoga kome je izgradnja i opremanje hale sledeći korak u poslovanju. Ostale pozivamo da nam se pridruže u narednom izdanju, koje će se deliti na Sajmu građevinarstva u Beogradu. marijana.a@plantec.co.rs Biljana Grbin biljanagrbin@yahoo.com Likovno-grafički urednik Časopis ostaje i dalje dosledan ideji promo-centra znanja, sposobnosti i preduzimljivosti naših poslovnih ljudi i stručnih kadrova koji su prepoznali interes privrede i društva u celini za objektima ove vrste. Zoran Stanković - Hogar Lektor Ivana Stanković Da bi svi bili na dobitku čitajte „Hale“, a mi vam želimo puno sreće i uspeha u budućem radu. Tehničko uređenje i kompjuterski prelom GRAFOPLANT grafika@plantec.rs gradjevinar@gmail.com Štampa ,,Jovšić printing centar d.o.o.” CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 624 HALE: Specijalizovani časopis o izgradnji i opremanju hala ISSN 2217-2750 = Hale (Beograd) COBISS.SR-ID 176103948 Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova Publisher is not responsible for the veracity and credibility published ads and promotional texts. Redakcija časopisa HALE SADRŽAJ Prof.dr Srđan Kisin JEDAN KONSTRUKTERSKI ODGOVOR NA SIŠUĆE DEJSTVO VETRA 04HALE - proleþe 2011. 06 Hale u čeličnoj izvedbi su objek ti namenjeni za različite proizvodne i skladišne prostore velikih zapremina. Noseća konstrukcija hala formirana je od serije stubova na koje se oslanja krovna konstrukcija. Za materijal noseće konstrukcije hala može se koristiti čelik ili armirani beton... Arpad Balog PRINCIP CENTRALIZOVANE REGULISANE STAMBENE VENTILACIJE 16 Suština HomeVent® ventilacionog uređaja je jedinica za povrat toplote putem koje se toplota od otpadnog vazduha, koji se svakako izbacuje u okolinu, prenosi na svež spoljašnji vazduh koji se uduvava u objekat (u zimskom režimu)... Vesti IZGRADNJA SAOBRAĆAJNICE KOD PANČEVAČKOG MOSTA 18 Brže do centra i preko Dunava - Novom petljom izbegava se direktno ukrštanje vozila koja skreću iz Bulevara despota Stefana ka Pančevačkom mostu i vozila koja iz Višnjičke ulice idu ka centru grada... Upoznajte Srbiju BELA CRKVA - VOJVOĐANSKA VENECIJA Bela Crkva leži u lepoj i prostranoj kotlini reke Nere, na krajnjem jugoistoku Vojvodine. Oivičena je ograncima Karpatskih planina, a otvorena prema zapadu ka Panonskoj niziji. Udaljena je od Beograda nešto manje od 100 kilometara... 29 OGLAŠIVAČI Strana „Konstruktor Konsalting d.o.o.“ 2; 6 „Hormann Serbia“ 3 “Amiga d.o.o.” 10 “Enigma Idea d.o.o.” 11 “Plantec Media d.o.o.” 12 “s.z.r. Metal Corp” 14; 25 “Instruktor 021 d.o.o.” 15; 26 „TopTherm d.o.o.“ 16 „Dakar Auto d.o.o.“ 19 “Piramida d.o.o.” 22 „szr Granora Novak Marković” 24 “Rolomatik d.o.o.” 27 JEDAN KONSTRUKTERSKI ODGOVOR NA SIŠUýE DEJSTVO VETRA Hale u čeličnoj izvedbi su objekti namenjeni za različite proizvodne i skladišne prostore velikih zapremina. Noseća konstrukcija hala formirana je od serije stubova na koje se oslanja krovna konstrukcija. Za materijal noseće konstrukcije hala može se koristiti čelik ili armirani beton. Čelik kao materijal za konstrukciju industrijskih hala ima nesumnjivu prednost, posebno za hale sa rasponima većim od 18m. Ova prednost proizilazi zbog velikog odnosa nosivost/težina, a i zbog brže i lakše montaže čeličnih konstrukcija. Dodatno, obično su u pitanju objekti sa dinamičkim opterećenjima. Noseća konstrukcija industrijske hale košta uobičajeno oko 35%, dok sistem za pokrivanje i oblaganje hale nosi oko 40% građevinske cene objekta. STANDARDNO REŠENJE KROVNE KONSTRUKCIJE HALE Čelična konstrukcija hale je složen prostorni sistem, formiran od niza nosećih elemenata i sklopova. Glavne konstruktivne celine nosećeg sistema hale su: • krovna konstrukcija (glavni vezači, rožnjače, eventualno podvlake i zatege) • glavni stubovi hale sa sistemom za ankerovanje • konstrukcija obimnih i eventualno pregradnih zidova (fasadne rigle i stubovi) • spregovi (krovni, vertikalni, za bočne udare, za kočenje) • dopunski elementi (platforme, stepeništa, svetlarnici, ventilacije …) 06 HALE Klasično rešenje krovne konstrukcije hale gde su rasponi od 15 do 25m i rasteri od 4 do 7m se sastoji iz glavnog ravnog rešetkastog nosača i punozidnih rožnjača preko njih. (Slika. 1) Rožnjače imaju funkciju da prime i prenesu sva opterećenja sa krovne površine na glavne nosače, a osim toga imaju i funkciju da fiksiraju tačke gornjeg pojasa glavnog nosača koji pritisnut i smanje mu dužinu izvijanja. Za rastere koji su oko 6m, obično se usvajaju rožnjače kao proste grede od punozidnih nosača. Glavni nosači su deo noseće konstrukcije koji primaju uticaje sa krovne površine, iz unutrašnjeg prostora, od dejstva vetra na zidove, temperaturne i seizmičke uticaje i prenose ih na temelje. Najčešće primenjivani krovni vezači su rešetkasti nosači i koriste se uglavnom za raspone veće od 15m. Rožnjače se postavljaju u čvorove rešetkastog nosača da ne bi stvarali lokalne momente u gornjem pojasu. Za većinu opterećenja u krovnoj ravni (sopstvena težina, pokrivač, sneg) uvek je pritisnut gornji pojas rešetke, dok je donji pojas zategnut. Za takvu situaciju rožnjače smanjuju dužinu izvijanja gornjeg pritisnutog pojasa. Međutim, po važećim propisima za vetar, gde vetar na krovnu ravan deluje i kao potpritisak, a uz kombinaciju male sopstvene težine i lakog krovnog pokrivača, javlja se problem gubitka stabilnosti donjeg pojasa koji nigde nije pridržan unutar raspona jer je u ovoj kombinaciji donji pojas pritisnut. U klasičnom rešenju krovnih konstrukcija to je rešavano uvođenjem vertikalnih krovnih spregova u 1/2 raspona, a nekada i u 1/3, 1/4 ili čak 1/8 raspona. Ova vrlo nepovoljna okolnost usledela je iz važećih propisa JUS U.C7.110, JUS U.C7.111, JUS U.C7.112 i JUS U.C7.113. 04 - PROLE]E 2012. Opterećenje vetrom svih građevinskih konstrukcija sračunava se po sledećem izrazu w= 1 B U (Vm,50,10 k t k T )2 10 3 S2z K 2z Gz C A 2 (1) gde je: w - opterećenje vertom u kN U - gustina vazduha u kg/m3 dišnih objekata napravila specifična rešenja u kojima su punozidne rožnjače zamenjene rešetkastim čija je visina ista kao glavnih nosača u odgovarajućim čvorovima. Na taj način dobijena je krovna konstrukcija koja praktično predstavlja ortotropni sistem koji se sastoji od glavnih i sekundarnih rešetkastih nosača (Slika. 3 i 4). Da bi ovakav sistem bi do kraja racionalan nužno je povećati rastere glavnih stubova na 10 do 15m, pri čemu se fasadna potkonstrukcija na podužnim stranama rešava ubacivanjem sekundarnih fasadnih stubova, na primer na razmacima 5 do 7m. Na ovaj način je realizovano 20-ak objekata gde će dalje biti prikazan jedan od njih. B - osnovna brzina vetra u m/s Vm,50,10 k t - faktor vremenskog osrednjavanja osnovne brzine vetra k T - faktor povratnog perioda osnovne brzine vetra Sz - faktor topografije terena K z - faktor ekspozicije Gz - dinamički koeficijent C - koeficijent sile ili pritiska A - efektivna površina u m2 Većina industrijskih hala spada u kategoriju malih krutih zgrada te je za njih u JUS U.C7.112 dat pojednostavlljen postupak. Postupka za ostale slučajeve je takođe dat u tom propisu. Iz tih postupaka se vidi da kombinovani koeficijent za dejstvo vetra na krov, za nagibe do 20° uvek ima negativnu vrednost (slika 2). To znači da je dejstvo vetra na krovnu konstrukciju za većinu hala sičuće. Neki projektanti u nastojanju da izbegnu uvođenje sišučeg uticaja i probleme sa izvijanjem donjeg pojasa glavnog nosača, li ignorišu standard ili pokušavaju dokazati da je njihov objekat u tolikoj meri zatvoren da nije moguće sišuće dejstvo vetra. Sigurno je da se o pomenutim standardima može polemisati što se čini bezuspešno već 25 godina. Grupa autora je pri realizaciji niza projekata proizvodnih i skla- 04 - PROLE]E 2012. OBJEKAT MEGAMARKET “RODA”, BAČKA TOPOLA Krovna konstrukcija objekta megamarket “Roda” u Bačkoj Topoli je formirana kao ortotropni sistem glavnih i sekundarnih nosača (Slika. 7 i 8). Raster glavnih nosača je 12m, pri čemu je i raspon glavnih nosača 12m (Slika. 5 i 6). Rešetke su urađene od hladno oblikovanih profila. Veze pojasnih štapova i štapova ispune glavnog rešetkastog nosača ostvarene su u zavarenoj izradi bez čvornog lima. Gornji i HALE 07 donji pojas glavnog nosača je HOP150x150x4, dijagonalna ispuna od HOP80x80x3 i vertikale HOP80x80x3 na mestu oslanjanja rožnjača. U podužnom pravcu pružaju se rožnjače koje povezuju glavne nosače u funkcionalnu i prostornu celinu i stvaraju zajedno sa njima prostornu rešetku. Usvojeni poprečni presek za gornji pojas štapove sekundarnog nosača je HOP80x80x3, donji pojas je HOP70x70x3 sa dijagonalnom ispunom od HOP50x50x3 i svakom drugom vertikalom od HOP40x40x3. Po važećim propisima za vetar brzina vetra za Bačku Topolu POREĐENJE EKONOMSKIH PARAMETARA je 23m/s. Čak i sa faktorom ekspozicije za klasu hrapavosti terena C (industrijske zone, gradovi, urbani kompleksi) koji smanjuje dejstvo vetra za 50% dobija se sišuće dejstrvo vetra na krovnu konstrukciju od 0.32kN/m2. Još na to se dodaje unutrašnje dejstvo vetra od 0.11kN/m2. Sa lakim krovnim pokrivačem i u kombinacijama bez opterećenja od snega javlja se sila pritiska u donjem pojasu i sila zatezanja u gornjem pojasu. Roznjače koje imaju dvojaku funkciju: prihvatanje opterećenja sa krova i pridržavanje donjeg pojasa glavnog nosača, smanjuju dužinu izvijanja donjeg pojasa sa 12m na 3m. Ovakva krovna konstrukcija sa podužnim krovnim spregom, koja pri tom ima iskorišćenje pojaseva glavnog nosača od oko 65%, ima težinu od svega 17kg/m2, dok celokupna konstrukcija ima težinu od svega 20kg/m2. 08 HALE Na osnovu sumiranja prosečnih težina konstrukcije na nizu objekata raspona 20m i visine 8m mogu se dati sledeći okvirni podaci: • standardno projektovana konstrukcija sa zanemarenim sišućim dejstvom vetra …28kg/m2 • standardna konstrukcija u kojoj je tretirano sišuće dejstvo vetra sa uvedenim vertikalnim ukrućenjima … 34kg/m2 Konstrukcija sa povećanim rasterima i ortotropnim sistemom rešetkastih primarnih i sekundarnih nosača….25kg/m2 Dodatno treba imati u vidu kompikovanu montažu vertikalnih spregova. 04 - PROLE]E 2012. ZAKLJUČAK Grupa autora u firmi „Konstruktor konsalting“je pronašla rešenje problema izvijanja donjeg pojasa glavnih rešetkastih nosača usled sišućeg dejstva vetra a da se pri tome obezbedi i racionalnost same konstrukcije. Ovo rešenje sastoji se u formiranju krovne konstrukcije od ortotropnog sistema glavnih i sekundarnih rešetkastih nosača čija je visina ista kao i glavnih nosača, a koji zamenjuju klasične punozidne rešetke. Sistem podrazumeva povećanje rastera glavnih stubova sa standardnih 6m na 10 do 15m. Ovakav sistem je uspešno realizovan na preko 20 objeakta čijim forografijama je ilustrovan tekst. 04 - PROLE]E 2012. Prof.dr Srāan Kisin red.profesor FTN Novi Sad i savetnik u firmi KONSTRUKTOR KONSALTING doo HALE HALE 09 09 10 HALE 04 - PROLE]E 2012. 04 - PROLE]E 2012. HALE 11 12 HALE 04 - PROLE]E 2012. 04 - PROLE]E 2012. HALE 13 14 HALE 04 - PROLE]E 2012. 04 - PROLE]E 2012. HALE 15 TopTherm Princip Centralizovane Regulisane Stambene Ventilacije Hoval HomeVent® Arpad Balog TopTherm doo Suština HomeVent® ventilacionog uređaja je jedinica za povrat toplote putem koje se toplota od otpadnog vazduha, koji se svakako izbacuje u okolinu, prenosi na svež spoljašnji vazduh koji se uduvava u objekat (u zimskom režimu) P orastom cene energenata u proteklim godinama, energetski efikasne zgrade su postale standard pri izgradnji. One su dobro termički izolovane i hermetički zaptivene. To daje ogromnu prednost – niže troškove grejanja. Ali i ljudima i zgradi je potrebna izmena vazduha koja je onemogućena njenim hermetičkim omotačem. Vazduh je najvažnija hrana ljudi (vidi sliku). Postoje dve varijante kako bi obezbedili neophodnu količinu svežeg vazduha u objektu: 1. otvaranjem prozora. Ovo rešenje nameće sledeće pitanje: Zašto ulagati u dobru termoizolaciju zgrade kada posle otvaramo prozore? Ovo je kontraproduktivno rešenje! 2. ventilacioni sistem sa povratom toplote – komforno rešenje za one koji žele da štede energiju. Osnovni princip je da se ustajao i vlažan (otpadni) vazduh odsisava preko uređaja iz vlažnih prostorija (kuhinja, kupatilo, toalet, ...). Suština HomeVent® ventilacionog uređaja je jedinica za povrat toplote putem koje se toplota od otpadnog vazduha, koji se svakako izbacuje u okolinu, prenosi na svež spoljašnji vazduh koji se uduvava u objekat (u zimskom režimu). Važno je i sprečiti mešanje dveju vazdušnih struja, što je u HomeVent® uređaju rešeno pravilnim rasporedom pritiska s obe strane izmenjivača toplote. Ventilacioni sistem uduvava zagrejani i prečišćeni svež vazduh u boravišne prostorije kroz sistem za distribuciju vazduha, i to u dnevne, radne i spavaće sobe. Tako u objektu postoje oblasti za uduvavanje i odsisavanje vazduha. Između njih je potrebna izvesna povezanost, kao npr. procep na vratima od 5 mm. 16 HALE 04 - PROLE]E 2012. SISTEMI STAMBENE VENTILACIJE Hoval HomeVent® toplote (0 ÷ 85%) već i povrat neophodne vlažnosti vazduha (0 ÷ 86%). Važno je napomenuti da u uređaju ne dolazi do kondenzacije vlage iz vazduha. Uređajem potpuno automatski upravlja regulator koji podešava brzinu obrtaja ventilatora na osnovu vlažnosti sobnog vazduha. Takođe on reguliše brzinu obrtanja rotacionog izmenjivača toplote na osnovu temperature spoljnjeg vazduha. Moguće je takođe podesiti konstantan protok vazduha kao i produženi režim rada uređaja. Veliki problem ranijih uređaja za kućnu ventilaciju je bio to što su trajno uklanjali vlagu iz zgrade pa je bila neophodna ugradnja dodatnog ovlaživača vazduha kako bi se vlažnost vazduha dovela na prihvatljiv nivo. HomeVent® uređaj koristi novu tehnologiju sa povratom toplote i vlažnosti i to primenom regenerativnog – rotacionog izmenjivača toplote sa sorpcionim premazom. Na taj način nije samo obezbeđena visoka efikasnost povrata 04 - PROLE]E 2012. Međutim, ventilacioni sistem nije klimatizaciono postrojenje. Zadatak ventilacionog sistema stambenih objekata je dobavljanje svežeg vazduha uz maksimalnu uštedu energije i što niži nivo buke. Što je potrebna veća količina svežeg vazduha – to je uređaj bučniji. Zbog toga su količine svežeg vazduha snižene na najmanju moguću meru, samo onoliko koliko je potrebno. Optimalno hlađenje objekta tokom leta je moguće primenom fan-coil uređaja ili rashladnih split sistema. Rashladni uređaj (split sistem) obezbeđuje hlađenje prostorije dok ventilacioni sistem obezbeđuje svež vazduh - savršena kombinacija! Sve osobine HomeVent® uređaja svrstavaju ga u sam vrh komercijalno dostupne opreme za savremenu ventilaciju stambenih i poslovnih objekata što ga čini idealnim rešenjem za takve primene. TopTherm doo Zanatska 3. 21220 Bečej, Srbija Tel.: 021-6919-555 Faks: 021-6919-585 e.mail: office@hoval.rs www.hoval.rs HALE 17 IZGRADNJA SAOBRAýAJNICE KOD PANÿEVAÿKOG MOSTA Nova petlja smanjiþe gužve B rže do centra i preko Dunava - Novom petljom izbegava se direktno ukrštanje vozila koja skreću iz Bulevara despota Stefana ka Pančevačkom mostu i vozila koja iz Višnjičke ulice idu ka centru grada Velike gužve kod Pančevačkog mosta, naročito u vreme saobraćajnog špica, krajem godine postaće samo ružna uspomena. Izgradnjom petlje izbegava se direktno ukrštanje vozila koja skreću iz Bulevara despota Stefana ka Pančevačkom mostu i vozila koja iz Višnjičke ulice idu ka centru grada. Radovi na petlji „Pančevački most” počinju čim se završi proces izbora izvođača radova, koji je u toku. Bezbedniji saobraćaj Takođe, u planu su izrada nove rampe i obnova dela postojeće konstrukcije u pravcu ka Pančevu. Radovi na izgradnji petlje „Pančevački most” trebalo bi da budu gotovi do kraja godine, a investiciona vrednost je 247 miliona dinara. Nova denivelisana raskrsnica sprečiće dalje ukrštanje saobraćaja i time će biti povećana bezbednost svih učesnika u saobraćaju. - U prvoj fazi radova, u smeru ka Vi- 18 HALE šnjici iz centra grada uz desnu stranu Bulevara despota Stefana, biće dograđene dve saobraćajne trake u dužini od 375 metara, kojima će se saobraćaj izlivati iz Bulevara na novu rampu - objašnjava Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. U novom delu biće izgrađeno i stajalište javnog gradskog prevoza, a u nastavku Bulevara biće dograđena izlivna traka za vozila koja skreću desno u Ulicu Mije Kovačevića. - Planirana je izgradnja izdignute rampe kojom će vozila sa dograđenog dela Bulevara ići na Pančevački most - kaže Bajić, i dodaje da će rampa biti široka sedam metara, a imaće po jednu saobraćajnu i zaustavnu traku. - Rampa će svojim najvećim delom biti izgrađena na nasipu, dok će sa mostom biti povezana konstrukcijom, a njena dužina će biti 200 metara. Zbog nove saobraćajnice neophodno je na jednom delu porušiti i zameniti mostovsku konstrukciju u dužini od 88 metara - objašnjava Bajić. Osim radova na izgradnji petlje, biće izgrađena nova vodovodna i kanalizaciona mreža, a postojeća će biti rekonstru- isana. - Dva cevovoda biće zamenjena novim, većeg prečnika, a postojeći će biti izmešten u novi trotoar na dograđenom delu Bulevara. Kišna kanalizacija koja će prihvatati vode svih slivnika iz okolnih ulica biće izgrađena u dužini od 600 metara, a duž nove saobraćajnice biće postavljene nova elektroenergetska instalacija i javna rasveta - ističe Nenad Bajić. Prema njegovim rečima, unutar nove kružne rampe predviđeno je ozelenjavanje prostora na površini od pola hektara. KAKO JE SADA: Vozila koja iz centra grada idu ka Pančevačkom mostu skreću ulevo i imaju prvenstvo u odnosu na vozila iz suprotnog smera, iz Višnjice, koja se kreću pravo. Zato se stvaraju velike gužve KAKO ĆE BITI: Vozila koja će iz centra grada ići ka Pančevačkom mostu imaće u svojoj traci izlaz na novu petlju, dok će vozila iz pravca Višnjice bez zaustavljanja ići ka centru grada 04 - PROLE]E 2012. 04 - PROLE]E 2012. HALE 19 20 HALE 04 - PROLE]E 2012. 04 - PROLE]E 2012. HALE 21 Piramida Krstan Laketiþ Piramida d.o.o. Projektovanje montažnih objekata, konstrukcija i konstrukcija od lepljenog lameliranog dr veta Sistem lepljenog lameliranog drveta kao sistem montažne gradnje omogućava ubrzan rad na montaži kao i rad u pogoršanim vremenskim uslovima, jer se najveći deo rada na konstrukciji prenosi u proizvodni pogon za izradu lepljenih lameliranih drvenih konstrukcija O blikovanje konstrukcije, krojenje elemenata, završna obrada, okivanje i predmontaža su poduhvati koje svoje mesto umesto na gradilištu nalaze u proizvodnom pogonu. Smanjivanje obima rada na montaži je osnovni korak kojim se postiže skraćenje roka i pospešuje kvalitet izvođenja radova. Ovakav poduhvat je uslovljen primenom montažnog sistema gradnje. Prilikom projektovanja jednog montažnog objekta, projektant konstrukcije treba apriori da postavi uniformne rastere u konstrukciji, te da po mogućstvu nametne simetričnost objekta kako bi se omogućilo pravljenje što većeg broja istih elemenata konstrukcije. Uniformnost i simetričnost objekta pospešuju, to jest pojednostavljuju proizvodnju 22 HALE objekta - nabavka materijala, proizvodnja i krojenje ili oblikovanje elemenata, rešavanje veza u objektu, te proizvodnja veznih elemenata. Primenom uniformnih rastera se postiže jednaka iskorišćenost nosača. Pravilnim oblikovanjem konstrukcije nameće se da su nosači jednakih dužina i jednakih poprečnih preseka, zastupljeni na više mesta u konstrukciji. Na ovaj način se olakašava razvrstavanje elemenata na gradilištu i ubrzava montaža, te olakšava kontrola izabranih elemenata za ugradnju. Oblikovanje konstrukcije počinje definisanjem uslova oslanjanja kontrukcije na tlo, te izborom forme objekta i statičkog sistema glavnog nosača. Statički sistem se bira na osnovu arhitektonskog rešenja, te svojom formom omogućava manji ili veći stepen prefabrikovanosti. U lepljenom lameliranom dr vetu projektant raspolaže velikim brojem rešenja koja se mogu kompletno prefabrikovati i primenti za montažu u okviru proizvodnog pogona. Na primer, nosači statičkog sistema kolenaste proste grede se na gradilište dovoze potpuno oblikovani - iskrojeni na meru i obrađeni prema projektnoj geometriji, te okovani veznim elementima za prihvat sekundarnih nosača. Nosači statičkog sistema luka na tri zgloba sa V stubovima se u proizvodnom pogonu oblikuju i predmontiraju, te se rastavljeni dovoze na gradilište gde se ponovu brzo sklapaju po već utvrđenom šablonu. Nosači statičkog sistema luka na tri zgloba bačvaste i čunaste forme su nosači koji su kompletno pripremljeni i obrađeni u 04 - PROLE]E 2012. KONSTRUKCIJE OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA proizvodnom pogonu, a na gradilištu se samo podižu u projektovani položaj i vezuju u aktivni statički sistem. Izbor tipa konstrukcije kao i stepen prefabrikovanosti nije uslovljen samo željom ili potrebom Investitora za brzim i pouzdanim rešenjem već i uslovima transporta. Kao osnovni ograničavajući faktor za izbor stepena prefabrikovanosti objekta, to jest definisanje broja delova iz kojih će objekat biti sastavljen je uslov mogućnosti transporta elemenata od kojih ćemo sastaviti konstrukciju. Komadi konstrukcije po gabaritu veći od standaradnog, redovnog transportnog gabarita od 2,40 x 13,00m su komadi koji podpadaju pod vangabaritni ili specijalni transport. Transportavanje ovakvih elemenata podrazumeva angažovanje specijalizovane firme za obavljanje transporta pod pratnjom, sopstvenom ili pod pratnjom saobraćajne policije, te tranportovanje elemenata specijalnim kamionima - kako zbog gabarita tako i zbog nosivosti. Prilikom analize mogućnosti transporta projektant i izvođač objekta moraju razmatrati pravilnost pakovanja robe u smislu stabilnosti na prikolici te izloženosti parazitskim, nepredviđenim uticajima u elementima. Naime, pojedini nosači ne smeju biti transportovani u položaju u kom se može izgubiti ravnoteža elementa, niti nosač ili deo konstrukcije sme biti položen na prikoli- 04 - PROLE]E 2012. cu na način kojim se može ugroziti neko od eksploatacionih svojstava elementa - nosivost ili estetski kvalitet. Neretko, mogućnost transporta konstrukcije onemogućava kompletnu prefabrikovanost elemenata konstrukcije, te nameće uvođenje montažnih nastavaka ili nepovoljnijih statičkih sistema u objektu. Kako se prilikom izgradnje hala sada koristi veliki broj standardizovanih ma- terijala, najveći prostor za uštedu prefabrikacijom se dobija na konstrukciji. Pravilnim projektovanjem se može postići značajna ušteda na izradi konstrukcije, na transportu i na trajanju i koštanju montaže objekta. Lepljeno lamelirano dr vo je kao materijal idealno za montažnu gradnju jer po svojoj prirodi, nosač život počinje u pogonu za izradu gde se malim dodatnim zahvatima po pravilu na specijalizovanim mašinama može drastično skratiti vreme neophodno za montažu elemenata na gradilištu. Nosači od lepljenog lameliranog dr veta su pored svog montažnog karaktera vrlo izgledni, te pospešuju arhitekturu objekta uprkos prefabrikaciji i montažnoj gradnji. Primena drveta u konstrukciji objekta omogućava arhitektonski izraz u isto vreme sa primenom montažne gradnje i smanjem rokova za izgradnju objekta, te omogućavanju izvođenja radova u nepovoljnim vremenskim uslovima - niske temperature. S’ obzirom na savremene mašine, radne platforme i autodizalice, te uz visok kvalitet zaštitne opreme koja može imati visoka termoizolaciona svojstva, omogućen je majstorski rad na montaži i u nepovoljnim vremenskim uslovima. Rad se ne može odvijati samo u toku padavina HALE 23 KONSTRUKCIJE OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA Povoljnosti primene montažnih sistema gradnje, kao što je gradnja lepljenim lameliranim dr vetom, je iz gore navedenih razloga, pravi put s’ tim da je na projektantu objekta da u toku projektovanja objekta uz stručne konsultacije sa potencijalnim izvođačima radova pred- jer su onda ljudi izloženi mogućnosti strujnog šoka ili povređivanju usled klizanja alata ili drugih predmeta na konstrukciji. Montažna gradnja omogućava iskorišćenje proizvodnog pogona u svrhu predmontažnog pogona. Rad koji bi trebalo da se odvija na gradilištu u nekontrolisanim uslovima se prenosi u kontrolisane uslove proizvodnog pogona uz povećanu dostupnost alatima, električnim instalacijama, te tehničke podrške. 24 HALE vidi svrsishodno i izvodljivo rešenje. Izvođači konstrukcija su spremni da pruže tehničku podršku u toku projektovanja, kako bi ostvarili prodor svog materijala na šire tržište. Rezime osnovnih problema prilikom projek tovanja montažnog objek ta jeste: utvrđivanje modularnog rastera, težnja ka uniformisanju elemenata pravilnim raspoređivanjem i korišćenjem materijala, oblikovanje montažnih - vijčanih veza između elemenata, vođenje računa o mogućnostima transpor ta i vangabaritnog transpor ta, vođenje računa o mogućnosti montaže i raspoloživosti građevniskih mašina. Piramida d.o.o. Sremska Mitrovica 04 - PROLE]E 2012. 04 - PROLE]E 2012. HALE 25 26 HALE 04 - PROLE]E 2012. 04 - PROLE]E 2012. HALE 27 28 HALE 04 - PROLE]E 2012. Bela Crkva “Vojvoāanska Venecija” Bela Crkva leži u lepoj i prostranoj kotlini reke Nere, na krajnjem jugoistoku Vojvodine. Oivičena je ograncima Karpatskih planina, a otvorena prema zapadu ka Panonskoj niziji. Udaljena je od Beograda nešto manje od 100 kilometara. U neposrednoj blizini grada nalaze se vodeni tokovi Dunava, Nere, Karaša, Kanala Dunav-Tisa-Dunav, kao i više kristalno čistih jezera pa Belu Crkvu nazivaju jos i: „Vojvođanska Venecija“. G rad je dobio ime po jednoj staroj crkvici na koju su naišli pr vi naseljenici. Na samo 15 kilometara od grada nalazi se Deliblatska peščara jedinstveni peščani teren u Evropi, poznato izletište i lovište za krupnu divljač. Opština Bela Crkva prostire se na 35,345 hektara i, osim grada, čine je sledeća naselja: Kaluđerovo, Kruščica, Kusić, Vračev Gaj, Cr vena Crkva, Banatska Palanka, Stara Palanka, Kajtasovo, Grebenac, Dupljaja, Jasenovo, Banatska Subotica, Dobričevo i Češko Selo. Ima oko 21,499 hektara oranica, 6,158 hektara pod livadama i pašnjacima, pod šumom oko 2,704 hektara, a pod vinogradima i voćem oko 160 hektara Prostire se na sledećim geomorfološkim celinama: Banatska peščara, lesna zaravan, abraziona terasa, lesna terasa, dno belocrkvanske kotline, kaluđerovačka kotlina i aluvijalna ravan Nere, Karaša i Dunava. Na teritoriji opštine matični supstrat čine les, pesak i aluvijalni nanosi. Preovladjuju kulturne biljke:žitarice, industrijsko bilje, povrće, voće i vinogradi. Ukupno ima 25.639 stanovnika a u samom gradu živi 12.304 stanovnika (po popisu iz 1991. godine) različitih nacionalnosti. Zastupljeno je 18 naroda i narodnosti. Većina stanovništva bavi se poljoprivrednom proizvodnjom i to na oko 20,000 hektara obradivog zemljišta. Bela Crkva poznata je kao turistički grad koji svojom živopisnom okolinom, predivnim jezerima, fasadama baroknog stila, parkovima, čuvenim „Karnevalom Cveća“, kvalitetnim vinima i voćem privlači mnogobrojne turiste. U samom gradu i okolini ne postoji „zagađivačka“ industrija te se može svrstati u ekološki čisto područje. Turizam Bela Crkva, gradić na krajnjem jugu Banata udaljen je 96 km od Beograda ka istoku. Predivna priroda, stare ulice i fasade baroknog stila, parkovi i jezera, čine je jedinstvenom oazom za turiste. Tihim i usporenim ritmom života čini posetioce opuštenim i osveženim. 04 - PROLE]E 2012. HALE 29 BELA CRKVA VOJVOĐ ĐANSKA VENECIJA Planinski vazduh koji dolazi sa obronka Kar pata, veliki broj sunčanih dana u godini, domaća kuhinja i ostale pogodnosti pružaju mogućnost istinske relaksacije i nezaboravnog odmora. Posetioce posebno oduševe predivna, kristalno čista jezera od kojih je sedam pogodno za kupanje. Posetilac moze odabrati jezero sa divljim plažama, totalno okruženo nedirnutom prirodom ili se odlučiti za jezero sa svim mogućnostima koje jedna urbana plaža pruža - tuševi, restorani, poslastičarnice, sportski tereni, vodeni spor tovi, jedrilice za rentiranje. Ako se odlučite da posetite Belu Crkvu obavezno posetite muzej osnovan 1877.god. Osim arheološke kolekcije sadrži dela belocrkvanskih slikara iz XIX veka. Okolina Bele Crkve je riznica sama za sebe te preporučujemo posetiocima da se odluče za bicikl kao prevozno sredstvo. Brežuljci prekriveni voćnjacima i vinogradima u sred „ravne“ 30 HALE Vojvodine, iznenađenje su za sve. U blizini su i sledeći vodotokovi: Dunav, Nera, Karaš, kanal Dunav-Tisa-Dunav koje sa spomenutim jezerima čine savršeno mesto za ribolovce. „Izlov soma – kapitalca“ je širom poznata manifestacija koja se odžava leti a u čast 200kg teškog primerka soma (kojeg je vise osoba videlo ali ga nikada niko nije mogao upecati) Preporučujemo da probate riblju čorbu u jednom od restorana u Staroj Palanci, selu na ušću kanala Dunav-Tisa-Dunav u Dunav, nekih 10 km od Bele Crkve udaljenom. Ako želite da posetite staro rimsko utvrdjenje „Ram“ možete se provozati skelom preko Dunava. Deliblatska Peščara, jedinstvena je peščara u Evropi, nalazi se na 15km od Bele Crkve. Tu se nalazi Nacionalni Park, izletište i poznato lovište na krupnu divljač. Ako ponesete pasoš sa sobom možete „skoknuti“ do susedne, prijateljske, države Rumunije. Granični prelaz „Kaluđerovo“ je na samo 11km od grada. Takođe preporučujemo jednodnevnu posetu prelepom gradu Vršcu koji se, takođe, nalazi u blizini. 04 - PROLE]E 2012.
© Copyright 2024 Paperzz
