Ž E N A List Bosanskohercegovačkog saveza žena u Švedskoj | Tidskrift utgiven av Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige juni-oktobar 2009. | 43 KVINNA O M D U T R O R AT T D U Ä R F U L , H E LT VÄ R D E LÖ S OC H AT T BL ÅMÄRKEN ÄR EN DE L AV VA R DAG E N . . . ...Så misstänker vi på Polisen istället att du kan vara utsatt för ett allvarligt brott av den du lever med. Kanske har du som läser detta fått höra hur ful och värdelös du är så ofta att det har blivit en sanning? Kanske får du ta emot både örfilar och knytnävsslag? Du är i så fall inte ensam. Den här typen av brott förekommer i alla former av relationer, i alla samhällsgrupper, i alla delar av landet. Exakt hur många som drabbas varje år vet ingen, men det rör sig om 10 000-tals, kanske uppemot 100 000. Då har vi inte räknat in alla de barn som tvingas uppleva våld i hemmet, och som kanske själva också utsätts för våld. Polisen kraftsamlar mot den här typen av brott och vill göra fler medvetna om att detta är brott som ska polisanmälas. Men vi vet också hur svårt det kan kännas att göra en anmälan. Därför finns nu en webbplats, www.polisen.se/komtilloss, där du kan läsa mer om hur en anmälan går till, vad som händer efter anmälan, eller hur du ska göra om du ser att någon i din omgivning far illa. Polisen verkar för ett samhälle där ingen ska behöva leva i en relation där man utsätts för kränkningar, hot och våld. Om det är en vardag som du känner igen . . . S K A D U A B S O L U T KO M M A T I L L O S S . För mer information om våld i nära relationer, se www.polisen.se/komtilloss För anmälan, ring 114 14, eller besök närmaste polisstation. Vid akuta ärenden, ring 112. S dubokim poštovanjem prema bosanskohercegovačkoj ženi Riječ urednice Senada Bešić List BH Saveza žena u Švedskoj Tidskrift utgiven av Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige Prvi bosanskohercegovački ženski list izvan Bosne i Hercegovine. Prvi broj: april 1999. Den första bosniska kvinnotidskriften utanför Bosnien och Hercegovina. Första numret: april 1999 i djecu, u Oskarshamnu, kako sa ponosom izvode folklor, recituju, pričaju, kratko rečeno čuvaju i nastavljaju našu tradiciju. Onda znam. Živjeće bih sve dok bude takve omladine. Bole i krvare rane zbog Biljane Plavšić, ali prkos živi. Plan joj nije uspio. A mi svi znamo ko posljednji dijeli pravdu i to nek nam bude utjeha. Vaša Senada Bešić c Komšić ställde in sitt Sverigebesök B Foto: NATO osnien och Hercegovinas president Željko Komšić har ställt in sitt planerade Sverigebesök (från den 4 till den 8 november 2009) i protest mot att Željko Komšić kvinna · žena | 43 Azra Đuliman ISSN: 1650-5204 Broj/Nummer 43 Godina/Årgång 11 Juni-Oktobar/Lipanj-Listopad 2009. N e znam kako vama, ali meni nešto brzo ljeto prođe i nikako mi nije jasno da je već novembar mjesec. Puno se toga desilo u periodu od našega prošloga broja do danas što možete saznati čitajući nove stranice. Sjećanje na žrtve Srebrenice, koje je na izuzetan način obilježeno u Švedskoj, budi svu gorčinu i očaj zbog puštanja Biljane Plavšić. Gledam nju pa mi se čini kao da je bila na godišnjem a ne u zatvoru, odmorna i svježa; pa se onda zagledam u presahle oči majki što još uvijek tragaju za svojim najmilijim. One su na slobodi a zatvorene u tugu i bol, osuđene na doživotni zatvor od Biljane Plavšić i njenih saradnika. Ima li pravde pitamo se svi prateći sve što se dešava u našoj domovini. U svemu tome, apokalipsi i nekom beznađu, progovori bosanskohercegovačka žena. Napiše neku priču, naslika neki motiv, odgoji dijete i usmjeri na pravi put. Organizuje Dane kulture, skuha, ohekla, dočeka i ugosti i to sve onako usput, uz svakodnevnicu a da nijedna strana, što bi se reklo, ne trpi. Posebno nas raduje naša omladina. Gledam sve te mladiće i djevojke, naravno Žena-Kvinna den svenska regeringen valde att släppa krigsförbrytaren Biljana Plavšić. Anledningen att ställa in besöket, enligt det officiella uttalandet, är ”förtida frigivningen av krigsförbrytaren Biljana Plavšić… Särskilt om det tas i åtanke att den svenska regeringen har velat göra detta utan att vara tvungen, med hänsyn till att, enligt lagen, frigivningen efter 2/3 av straffverkställighetstiden inte underförstås, utan finns som en möjlighet.” Komšić uttryckte även ”sitt beklagande och sin ursäkt pga. inställda planerade träffar med Sveriges konung Carl xvi Gustaf, samt med representanter av bosnisk diaspora från de skandinaviska länderna”. (Haris T.) c List BH Saveza žena u Švedskoj Izdavački savjet/Utgivningsråd: Emina Ćejvan (predsjednica) Vahida Mehinović (potpredsjednica) Fikret Babović Selma Borovac Sajma Dizdarević Belma Hafizović Ramiza Karamehmedović Fatima Kovačić Asima Pašalić Jasminka Jasna Perić Halisa Šaškin Haris Tucaković Mirsada Zahirović Dr Dženana Zorlak Glavna i odgovorna urednica/Chefredaktör: Senada Bešić senada.besic@edu.varnamo.se Grafički urednik/Grafisk redaktör: Haris Tucaković haris@bihsavezzena.com Lektor za švedski/Korrekturläsare: Lennart Karlsson Adresa/Adress: Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige Box 353, 541 28 Skövde, Sweden Tfn: +46 500 48 14 86 Fax: +46 500 41 42 01 Mobil: +46 73 556 36 74 E-post: info@bihsavezzena.com Internet: www.bihsavezzena.com Org. nr: 866601-5824 Postgiro: 1269573-0 Tiraž/Upplaga: 1 000 Štampa/Tryck: Vadsbo-Tryck AB, Mariestad +46 501 101 97 Printed in Sweden Naslovna strana/Framsida: Goran Mulahusić: Što te nema?!/Varför är du inte här?! Stockholm, 2009-07-11 (Europeisk minnesdag för offren för folkmordet i Srebrenica) Varför är du inte här?! Što te nema?! Text: Haris Tucaković Foto: Goran Mulahusić Europaparlamentet uppmanar rådet och kommissionen att på tillbörligt vis uppmärksamma årsdagen av folkmordet i Srebrenica och Potočari genom att stödja parlamentets utropande av den 11 juli till den dag då vi i EU minns offren för folkmordet i Srebrenica och att uppmana alla länderna på västra Balkan att göra likadant. (Europaparlamentets resolution av den 15 januari 2009 om Srebrenica) D et har gått fjorton år sedan den civiliserade världen vände ryggen till srebrenicaborna. Då under juli 1995 i den ”fn-beskyddade” enklaven Srebrenica genomfördes de största grymheterna i Europa sedan slutet på andra världskriget. Den 15 januari Stockholm, Norrmalmstorg, den 11 juli 2009 4 i år utropade Europaparlamentet den 11 juli till en dag då vi skall minnas offren för folkmordet i Srebrenica den 11 juli 1995. Den 11 juli 2009 på Norrmalmstorg i Stockholm hedrades offren för folkmordet i Srebrenica och Potočari. Den minnesstunden anordnades gemensamt av alla bosniska organisationer och förbund i Sverige. Installationen ”Što te nema?!” (”Varför är du inte här?!”) var den centrala punkten i programmet. Den arrangerades av konstnärinnan Aida Šehović, f.d. banjalukabon, numera boende i New York. – Det finns betydligt mer än kaffe – i en kopp kaffe. Särskilt i den bosniska kulturen, konstaterar Aida Šehović förberedande kaffekopparna för installationen. Uppsättningen består av kaffekopparna vilka symboliserar de identifierade och begravda offren för folkmordet i Srebrenica. Kaffekopparna placeras cirkelrunt och en efter en fylls de med nykokt kaffe. Att hälla upp kaffe åt alla de som aldrig kan komma att dricka den är en gripande och kraftfull upplevelse. I detta medverkar konstnärinnan och även besökarna själv. Aida Šehović hade börjat utforska kaffe som ett medium under sitt magisterexamensarbete vid School of Visual Arts i New York. – För oss utvandrare är det bosniska kaffet en ritual och från den ritualen föddes idén för projektet ”Varför är du inte här?!”. Jag såg kaffe som ett konstnärligt material, ett konstnärligt medium. Idén föddes, växte upp och omformades vid varje ny uppsättning. Jag vill hjärtligt tacka alla stockholmare, bosnierna och alla de andra som har kommit hit att hedra srebrenicaoffren. Installationen sattes upp för första gången 2004 i Sarajevo (Baščaršija), därefter 2005 i New York (fn-huset), 2006 i Tuzla (Srebrenicaoffrens torg), 2008 i Den Haag (Het Plein) och 2009 i Stockholm (Norrmalmstorg). c List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna varning! Kohandlande politikerna vill se folkmördare på fri fot! Till minne av offren för folkmordet i Bosnien-Hercegovina 1992–1995 till minne av offren för "#%63")."/07*ĖÀ&',0 )"+36%*/"#%63")."/07*Ė'&)*. *%3*;"#%63")."/07*Ė/&;*3 *4.&5"#%63")."/07*Ė /&;*3 .&).&%"#%63")."/07*Ė+640 .&).&%"-*+""#%63")."/07*Ė*4.&5 /*4"%"#%63")."/07*Ė*%3*; 4",*# "#*%07*Ė'&3*% '*,3&5"#*%07*Ė3"À*% *#3")*."#*%07*ĖÀ"#"/ 3"(*#"#*%07*ĖÀ"#"/ 3"4*."%&.07*Ė4"-*) "#%63")."/"%&.07*ĖÀ&Ė"/ "#*%"%&.07*Ė3".0 "#*%"%&.07*Ė04.0 "%&."%&.07*Ė#&,50 "%&. "%&.07*Ė"7%0 "%/"/"%&.07*Ė4"3*+" ").&5"%&.07*Ė)"-*- "-*+""%&.07*Ė5"*# "4*."%&.07*ĖÀ&3*' "7%*+" "%&.07*Ė/63*+" "7%0"%&.07*ĖÀ&7,0 "7%0"%&.07*Ė#&Ė*3 ";&."%&.07*Ė";&. ";.*3"%&.07*Ė #&)"*+" #")36%*/"%&.07*Ė)".*% #"+30"%&.07*Ė04.0 #"+30"%&.07*Ė*#3")*. #&(0"%&.07*Ė)640 #&)"*+""%&.07*Ė0.&3 #&,50"%&.07*Ė#&Ė*3 #&À*3"%&.07*Ė.6+"/ %Ç&."*-"%&.07*Ė%Ç&."- %Ç&.0 "%&.07*ĖÀ"#"/ &%*/"%&.07*Ė)".*%,*3". &-7*3"%&.07*Ė"%&. &/7&3"%&.07*Ė.645"'" &4&% "%&.07*Ė)640 '"%*-"%&.07*Ė'"+,0 '"%*-"%&.07*Ė)"+36%*/ '")36%*/"%&.07*Ė'"%*- '"+,0"%&.07*Ė %Ç&."- '"5.*3"%&.07*Ė.&).&%"-*+" '";-*+""%&.07*Ė46-+0 )"+36%*/"%&.07*Ė#&(0 )".&%"%&.07*Ė "%&. )".&%"%&.07*Ė"%&. )".*%"%&.07*Ė"%&. )"3*4"%&.07*Ė"5*' )"4"/"%&.07*Ė#&Ė*3 )";*. "%&.07*Ė"%&. )64&*/"%&.07*Ė"%&. )640"%&.07*Ė04."/ *#3")*."%&.07*Ė#&,50 *#30"%&.07*Ė #&(0 *#30"%&.07*Ė4&-."/ *4.&5"%&.07*Ė4"-*) +6/6;"%&.07*Ė.&).&%"-*+" ,"%3*+""%&.07*Ė/&;*3 -6570"%&.07*Ė6;&*3 .&%0"%&.07*Ė46-+0 .&46%"%&.07*Ė*4.&5 .&7-6%*/"%&.07*Ė)",*+" .6".&3 "%&.07*ĖĖ".*- .6)".&%"%&.07*Ė.6+0 .6+,""%&.07*Ė)640 .6/*#"%&.07*Ė3".0 .645"'""%&.07*Ė .6+0 .645"'""%&.07*Ė%").0 /&%Ç*#"%&.07*Ė"-*+" /&;*3"%&.07*Ė)",*+" /&;*3"%&.07*Ė.&).&%"-*+" 04."/ "%&.07*Ė*%3*; 3"(*#"%&.07*Ė)640 3".*;"%&.07*Ė"7%*+" 3".0"%&.07*Ė.645"'" 4"%*,"%&.07*Ė"7%0 4"%*,"%&.07*Ė"7%0 4"%0"%&.07*ĖÀ&7,0 4"*#"%&.07*Ė3&%Ç0 4"-*)"%&.07*ĖÇ6-0 4"-*)"%&.07*Ė3".0 4&"% "%&.07*Ė46-+0 4&/"%"%&.07*Ė4"3*+" 4&/")*%"%&.07*Ė#"+30 4*/"/"%&.07*Ė46-+0 46-&+."/ "%&.07*ĖÀ"#"/ 46-+0"%&.07*ĖÀ&Ė"/ À"#"/"%&.07*Ė4"3*+" À&'*,"%&.07*Ė#"+30 À&7"-"%&.07*Ė"%&. ;6-'0 "%*-07*Ė#&À*3 ").&5"%*-07*Ė'&3*% '*,3&5"("/07*Ė"5*' 4"#*5"(*Ė)"4"/ ";*;"(*ĖĖ".*- Ė";*. "(*ĖÀ"Ė*3 &3.*/"(*Ė.&).&% )".%*+""(*Ė)*.;0 3"4*."(*Ė";*; À"Ė*3").&5"(*Ė)".%*+" &-7*3 ").&5"(*Ė.6À"/ )".%*+"").&507*Ė*#3")*. "#%6-")").&507*Ė"7%0 "#%6-")").&507*Ė*#3")*. "%*- ").&507*Ė)"À*. ").0").&507*Ė"3*' ").0").&507*Ė4."*- "-*+"").&507*Ė04.0 "4*.").&507*Ė À"#"/ "7%0").&507*ĖÀ&Ė0 ";&.").&507*Ė4&+'0 #")3*+"").&507*Ė&%)&. #&Ė*3").&507*Ė.&).&% %"-*+" ").&507*Ė0.&3 %Ç&."*-").&507*Ė.&)0 %Ç&."-").&507*Ė"7%0 %Ç&7"%").&507*Ė.63"5 %Ç&7"%").&507*Ė )"+36%*/ &%*/").&507*Ė)*.;0 &%*/").&507*Ė"7%0 &%*/").&507*Ė0.&3 &-.&%*/").&507*Ė4&+'0 &.*3 ").&507*Ė4"-,0 &/&4").&507*Ė46-+0 )"+30").&507*Ė#"+30 )"+30").&507*Ė*#3")*. )"+36%*/ ").&507*Ė"7%0 )"+36-")").&507*Ė)"40 )",*+"").&507*Ė)"4"/ )",*+"").&507*Ė04.0 )"4"/").&507*Ė À")*/ )*.;0").&507*Ė,"30 )640").&507*Ė*#30 *#3")*.").&507*Ė"%&. *#3")*.").&507*Ė)640 *#3")*.").&507*Ė .&)0 *#3")*.").&507*Ė*#3")*. *%3*;").&507*Ė46-+0 *%3*;").&507*Ė)64&*/ *4-".").&507*Ė0.&3 *4.&5").&507*Ė.&)0 *4.&5").&507*Ė*#3"/ *;&5").&507*Ė/&10;/"50 *;&5").&507*Ė.&)0 *;&5").&507*Ė"#%6 -") ,"%3*+"").&507*Ė"#%6-") ,"4*.").&507*ĖÀ")*/ .&).&%").&507*Ė.&).&% .&)0").&507*Ė .&).&% .&7-*%").&507*Ė*;&5 .*34"%").&507*Ė.6+0 .*34"%").&507*Ė/6)"/ .6)".&%").&507*Ė 46-&+."/ .6)"3&.").&507*Ė.6À"/ .6+0").&507*Ė3".0 .6+0").&507*Ė"-+0 .6+0").&507*Ė"7%0 .6+0").&507*Ė"#%6-") .6+0").&507*Ė-6570 .6+0").&507*Ė)"4"/ .6/*#").&507*Ė";&. .6/*# ").&507*Ė04."/ .6/*#").&507*Ė.645"'" .64"").&507*ĖÀ")*/ .645"'"").&507*Ė.6+0 .645"'" ").&507*Ė.&)0 /";*'").&507*Ė0)3"/ /&;*3").&507*Ė+646' /*+";").&507*Ė/63*+" /63%*/").&507*Ė 3".0 04."/").&507*ĖÀ&Ė0 3"."%"/").&507*Ė04."/ 3".*;").&507*Ė.6)"3&. 3".*;").&507*Ė.&)0 3".*; ").&507*Ė3&%Ç0 3".0").&507*Ė)64&*/ 3".0").&507*Ė&/&; 4",*#").&507*Ė4"-*) 4"-,0").&507*Ė&/&4 4".*3 ").&507*ĖÀ&Ė"/ 4".*3").&507*Ė04."/ 4&"%").&507*Ė4&-*. 4&-."/").&507*Ė)",*+" 4&.*%").&507*Ė /&;*3 4&.*3").&507*Ė.&).&% 46-+0").&507*Ė.645"'" À"#"/").&507*Ė.&)0 À")#";").&507*Ė46-+0 À")*/").&507*Ė").&5 7")%&5").&507*Ė"#%6-") ;*+"%").&507*Ė#&(0 ;6-,*%").*Ė+646' ").0").*Ė 4"'&5 ".*3").*Ė/";*' "7%0").*Ė4"-,0 ";*;").*Ė46-&+."/ &%)&.").*Ė3*'&5 )"4*#").*Ė*#3")*. *%3*;").*Ė0.&3 *4.&5").*Ė46-&+."/ .&).&%").*Ė)"4*# .*34"%").*Ė"7%0 /";*'").*Ė*4.&5 0.&3 ").*Ė4&-*. 4"#")6%*/").*Ė+646' 4"#*5").*Ė)".*% 4"'&5").*Ė").&5 4&/"%"+"/07*Ė4&-*. *4.&5 "+"/07*Ė3".0 46-&+."/"+,"/07*Ė*#3")*. /*+";*+""+4*Ė*4.&5 *;&5"+À*Ė3".0 "%&."+À*Ė4*/"/ #&À*3 "+À*Ė"%&. '")*%"+À*Ė*#3")*. )".%*+""+À*ĖĖ".*- *4.&5"+À*ĖĖ".*- .6+0"+À*ĖÀ&Ė"/ 3".0 "+À*Ė3".0 3*'&5","(*Ė"-*+" 4"#")6%*/"-&.*Ė*#30 "#*%"-&.*Ė4"-,"/ )"+36%*/"-&.*Ė)".&% )";*."-&.*Ė 46-+0 *#3")*."-&.*Ė"-*+" .&).&%"-*+""-&.*Ė"-"(" .&/463"-&.*Ė;"+,0 4&-*."-&.*Ė)"+36%*/ ;"*. "-&.*Ė#&(0 ;&,*3"-*#"À*Ė"7%*+" "-*+""-*#"À*ĖĖ".*- Ė";*."-*#"À*ĖĖ";*. '")36%*/"-*#&(07*Ė-6570 .&)0"-*Ė "-"(" "#";"-*Ė)64&*/ "#%6-")"-*Ė*#3")*. "%*-"-*Ė").&5 "%.*3"-*Ė04."/ ").&5"-*Ė 04."/ "-"(""-*Ė"-*+" "-"(""-*Ė)"4"/ "-"(""-*Ė"-*+" "-*+""-*Ė%"65 ".*3"-*Ė%Ç&."- ".*3 "-*Ė"#%6-") "7%0"-*Ė;"+,0 "7%6-")"-*Ė"#%63")."/ "7%6-")"-*ĖÀ"#"/ ";&."-*Ė)*3,*+" ";&."-*Ė"-"(" #"+30"-*Ė.&).&% #&)"%*-"-*Ė/63*' #&)"*+""-*Ė"7%*+" #&)3&."-*Ė3".0 #&,*3"-*ĖÀ&.40 #&4*. "-*Ė4"'&5 Ė".*-"-*Ė%6-"/ %").0"-*Ė0.&3 %Ç&."*-"-*Ė*#3")*. %Ç&."-"-*Ė3"4*. %Ç&7"% "-*Ė%Ç&."- %Ç&7"%"-*Ė#&,*3 &-%*/"-*Ė)"4"/ &-7*4"-*Ė)"+36-") &-;"%"-*Ė#&À-*+" &.*/ "-*Ė*#30 &4"%"-*Ė.&).&% &4&%"-*Ė."À0 '"%*-"-*Ė.&).&% '"%*-"-*Ė)"4"/ '"%*-"-*Ė "-*+" '")36%*/"-*Ė.*34"% '&)*."-*ĖÀ"#"/ '&)*."-*Ė'&3*% '&+;0"-*Ė*#3")*. )"+30"-*Ė *#3")*. )"+30"-*Ė.&)0 )",*+""-*Ė"-*+" )",*+""-*Ė'&+;0 )"-*-"-*Ė.645"'" )".%*+""-*Ė "#%63")."/ )".%*+""-*Ė3".0 )".&%"-*Ė)".&% )".*%"-*Ė"#*% )"4"/"-*Ė.6+0 )"4"/"-*Ė )*3,*+" )"4"/"-*ĖÀ"#"/ )"4"/"-*Ė0)3"/ )"4*#"-*ĖÀ"#"/ )"40"-*Ė"-*+" )&%*#"-*ĖÀ")*/ )*%"+&5"-*Ė.6)"3&. )*%"+&5"-*Ė"5*' )*.;0"-*Ė)*.;0 )*.;6%*/"-*Ė3".0 )*3,*+""-*Ė04."/ )64&*/"-*Ė/&;*3 )64&*/"-*ĖÀ"#"/ )640"-*Ė*#30 *#3")*."-*Ė04."/ *#3")*."-*Ė"-*+" *#3")*. "-*Ė").0 *#3")*."-*Ė)".&% *#3")*."-*Ė)"4"/ *#3")*."-*Ė.63"5 *#30"-*Ė0.&3 *#30 "-*Ė"5*' *4.&5"-*Ė3"(*# *;&5"-*Ė*4.&5 *;&5"-*Ė)"+36-") +"4.*/"-*Ė"-*+" +6/6;"-*Ė.6+0 +6/6;"-*Ė+646' +64.*/"-*Ė4"'&5 +640"-*Ė+640 +646'"-*Ė.6)"3&. +646'"-*Ė.&).&% ,"%*3 "-*Ė*#3")*. ,"%.*3"-*Ė3&%Ç&1 ,"%3*+""-*Ė"-*+" .").65"-*Ė").&5 .").65"-*Ė.645"'" .&%0 "-*Ė3".0 .&).&%"-*Ė"7%*+" .&).&%"-*Ė"#*% .&)0"-*Ė04."/ .&)0"-*ĖÀ"Ė*3 .&)36%*/ "-*Ė/63*' .&46%"-*Ė"-*+" .&7-6%*/"-*Ė").0 .&7-6%*/"-*Ė.645"'" .&7-6%*/"-*Ė.645"'" .6)*%*/ "-*Ė)"+36%*/ .6+"(""-*Ė3".0 .6+0"-*ĖÀ"Ė*3 .6+0"-*Ė3")."/ .6+0"-*Ė/";*' .6+0"-*Ė)",*+" .6+0"-*Ė)"4*# .6+0"-*Ė.6)"3&. .6+0"-*Ė.&).&% .6+0"-*Ė%6-"/ .6+0"-*Ė.6+0 .6/*# "-*Ė.6+0 .6/*#"-*Ė.6+0 .63*;"-*Ė46-+0 .645"'""-*Ė.&)0 .645"'""-*Ė)63&. .645"'" "-*Ė.6+0 /";*'"-*Ė3"4*. /&%Ç"%"-*Ė0.&3 /&%Ç*#"-*Ė"7%0 /&%Ç*#"-*ĖÀ&7,0 /&)36%*/"-*Ė .6)"3&. /&4*#""-*Ė)64&*/ /&;*3"-*Ė*#3")*. /&;*3"-*Ė0.&3 /&;*3"-*Ė)"40 /*+";"-*Ė3".*; /*+";*+" "-*Ė#&,50 /*+";*+""-*Ė4"-ė*/ /*34"/"-*Ė.&7-6%*/ /*47"%"-*Ė.&).&% /63*+""-*Ė46.#6- 0)3"/"-*Ė 3".0 0)3"/"-*Ė.6À"/ 0.&3"-*Ė)"+%"3 0.&3"-*Ė04."/ 0.&3"-*Ė"7%0 04."/"-*Ė0.&3 04."/"-*Ė"-*+" folkmordet i Bosnien och Hercegovina 4+&Ė"/+& /"Ç357& (&/0$*%" #04/"*)&3$&(07*/" 3%04%-"!2 +5,452(53%4 *«.+«0).' Text & foto: Haris Tucaković Dino Ahmetović och Emina Avdić, yngsta deltagare 6 BHUF:s affisch M ed fotoutställningen av Amel Emrić (Foča, 1968), en av de bästa bosniska fotorapportörerna under det senaste decenniet, invigdes den 19 september 2009 i Kulturhuset i Jönköping programmet Till minne av offren för folkmordet i Bosnien och Hercegovina 1992–1995. Arrangören var BosnienHercegovinska Ungdomsförbundet (bhuf) i samarbete med andra bosniska organisationer och förbund i Sverige. Operasångerskan Lana Žužić, en extraordinär talang med gudomlig röst, sjöng flera arior med pianoackompanjemang av sin bror Dino. Deras framträdande togs vid flera tillfällen emot med stormande applåder av drygt 150 besökare från hela Sverige. Kören Bosnien och Hercegovina från Norrköping och lovsångskören Tesmim från Borås har också medverkat i den sceniska delen av programmet. En särskild prägel åt det hela gav Zlatko Pregl med sina texter. En ren poesi som upplästes av två gamla barder – Sabahudin Bahtijaragić Cober och författaren själv. De yngsta deltagarna Emina Avdić och Dino Ahmetović från Gislaved lockade också varma reaktioner från publiken. Programmet kröntes med två dokumentärer från förra årets Bosnien-Hercegovinas Film Festival (bhff). Esma, regisserad av Alen Drljević, är berättelsen om en kvinna, mor och hustru som letar efter kvarlevorna av sin make, översten Avdo Palić, vilken försvann 1995 som förhandlare av Bosnien-Hercegovinas försvarsmakt under de formella förhandlingarna i ett fn läger (unprofor) i den ”fn-beskyddade” enklaven Žepa. Filmen Informativa samtal, av Namik Kabil, genom intervjuerna med människor av olika ursprung och erfarenhet, försöker belysa individuella uppfattningar om kriget, krigets klyftor och trauman. c List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Sabahudin Bahtijaragić Cober, Dino Žužić, kören ”Bosnien och Hercegovina” (Norrköping), Zlatko Pregl och lovsångskören ”Tesmim” (Borås) I zložbom fotografija Amela Emrića (Foča, 1968.), autora iz plejade najboljih bh. fotoreportera zadnjeg desetljeća, u Domu kulture u Jönköpingu otvoren je 19. septembra 2009. program Sjećanje na žrtve genocida u bih 1992.–1995. Organizator je Savez bh. omladine u saradnji sa ostalim bh. organizacijama i savezima u Švedskoj. Operska pjevačica Lana Žužić, božanskog glasa i izuzetnih glasovnih mogućnosti, otpjevala je nekoliko arija uz klavirsku pratnju brata Dine. Preko 150 posjetilaca iz cijele Švedske u više navrata je burnim pljeskom popratilo njihov nastup. U scenskom dijelu učestvovao je i mješoviti hor Bosna i Hercegovina iz Norrköpinga i hor ilahija i kasida Tesmim iz Boråsa. Poseban pečat cijeloj manifestaciji dali su tekstovi Zlatka Pregla. Čista poezija. Govorila su je dva stara barda – Sabahudin Bahtijaragić Cober i autor lično. Najmlađi učesnici, Emina Avdić i Dino Ahmetović iz Gislaveda, takođe su izmamili tople reakcije prisutnih. Program je okrunjen projekcijom dva dokumentarna filma s prošlogodišnjeg 5. bh filmskog festivala (bhff). Esma, režisera Alena Drljevića, je priča o traganju žene, majke i supruge za posmrtnim ostacima muža, pukovnika Avde Palića, koji je kao pregovarač Armije rbih nestao 1995. tokom zvaničnih pregovora unutar kampa un (unprofor) u ”zaštićenoj” zoni Žepa. Film Informativni razgovori, režisera Namika Kabila, kroz razgovore s osobama različitih nacionalnosti i životnog puta, pokušava osvijetliti individualne percepcije rata, ratne jazove i traume. Programu je prisustvovao ambasador Darko Zelenika i drugi uvaženi gosti. Omladinci su izborom kvalitetnih učesnika i zrelom koncepcijom dostojno i profesionalno organizovali ovu manifestaciju. (www.bosanskaposta.no) c kvinna · žena | 43 List BH Saveza žena u Švedskoj Lana Žužić, operasångerska 7 Neki su bili a drugi ko zna gdje… Piše: Elvedin Durović Elvedin Durović I ovo izuzetno toplo ljeto ostaje iza nas a sada u miru možemo sumirati utiske i zapažanja sa još jednog uobičajeno nazvanog ”godišnjeg odmora”. U mojim mislima nalazilo se pregršt informacija i izvještaja o čemu bih trebao skrenuti vašu pozornost. Tridesetak likovnih umjetnika, od Goražda preko Graca do francuskog Liona, stvaraju na Festivalu prijateljstva i ostavljaju Goraždu svoja djela, i na taj način obogaćuju veoma reprezentativnu galeriju ovoga grada. Međutim, ja kao i do sada u stilu ”iskusnog novinara amatera” ne odustajem od svoga, nadam se interesantnog, načina da slikom i riječju dočaram neke od svojih viđenja moga ovogodišnjeg putovanja. Priča prva – Prođoh Bosnom kroz gradove U toku svog boravka u bih imao sam priliku obići mnoge manje i više poznate gradove i destinacije i na licu mjesta se uvjerim šta se to promijenilo od moga Foto: Ermin Herak Slavko Klisura, Nizama Granov Čaušević & Muhamed Ramović 8 posljednjeg boravka u tim sredinama. Sarajevo je u stalnoj ekspanziji gradnje i investiranja, Mostar u velikoj stagnaciji, nemaju gradsku upravu i osjeća se to na svakom koraku, Banja Luka se doima kao izuzetno uredan grad, Jajce privodi kraju uređenje velelijepih vodopada, Kozarac sa svoja dva olimpijska bazena, mnoštvom malih firmi i velikim brojem povratnika mnogo obećava, Foča u ekspanziji, svi hvale inovativnost opštinskog načelnika Zdravka mr Krsmanovića i tako redom, od grada do grada. Ono što je evidentno u svemu ovome je da se ljetni periodi karakterišu ne samo po velikoj vrućini i želji za osvježenjem, na domaćem pragu ili pak na Jadranu i šire, već i po velikom broju festivala koji svojim programom privlače veliki broj posjetilaca. Tako sam ovog ljeta imao priliku da posjetim neke od njih: Bihaćko ljeto, Maglajsko ljeto, Tuzlansko ljeto, Baščaršijske noći, Sarajevo film festival, Internacionalni Festival prijateljstva Goražde 2009. I pored medijskog spektakla i nezaobilaznog glamura sarajevskih i bihaćkih manifestacija, ipak sam odlučio da ovaj put napišem nekoliko rečenica o festivalu koji se već dvanaestu godinu održava u Goraždu i ima epitet internacionalni zbog velikog broja učesnika iz niza evropskih zemalja. Razlog mome pisanju je između ostalog i činjenica da sam na njemu susreo i aktivne sudionike festivala, inače istaknute članove naših saveza, gospođu Nizamu Granov Čaušević, gospodina Izeta dr Muratspahića, kao i poznatog književnika i scenaristu Abdulaha Avdu Sidrana, koji se posljednjih godina preselio iz Sarajeva u grad na Drini. U sklopu festivalskog programa u Domu mladih Centra za kulturu Nizama Granov Čaušević je pored dva prethodna romana, Hotel tri krune i Umihana, objavila prezentaciju svoga trećeg pisanog romana Miraz uz učešće Slavka Klisure u ulozi uvodničara i promotora književne večeri. Nakon prethodne prezentacije u rodnoj Janji i u Goraždu naišla je na izvanredan i topao prijem goraždanske publike. Uz veliki broj pitanja upućenih autorici tri pisana romana i dirljivih i duhovitih odgovora zahvalni smo Nizami za jedno ugodno i prijatno književno veče. Kao znak zahvalnosti i sjećanja na svoju uspješnu prezentaciju od predsjednika općine Muhameda Ramovića dobila je i prigodan poklon. Takođe uspješnu prezentaciju u sklopu festivala imao je i dr Enes Karić svojim posljednjim romanom Pjesme divljih ptica uz izvanrednu pratnju promotora Hadžema Hajdarevića. List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Svakako je ilustrativno navesti da organizacioni odbor festivala već 12-tu godinu zaredom uspijeva obogatiti programske sadržaje tako da su u periodu od 1. do 9. avgusta brojnoj publici prezentirani sadržaji iz likovne, filmske, sportske i muzičke umjetnosti sa izvođačima iz svih krajeva Evrope. Spomenimo da je festivalski program otvoren Državnim prvenstvom u kajaku na divljim vodama a zatvoren jubilarnim nastupom kud Azot Vitkovići u povodu 55 godina postojanja i rada ovog uzornog kolektiva i nastupom poznate interpretatorke bosanskog sevdaha Hanke Paldum. Tokom devet dana svojim nastupom su uveličali značaj festivala mnoge poznate ličnosti i pojedinci od kojih svakako, osim gore istaknutih, treba istaći: duhački orkestar Travnik, sajam knjiga izdavačke kuće Šahinpašić, likovne kolonije učesnika iz bih, Srbije, Francuske, Španije, Crne Gore i Austrije, pop grupe Dubioza kolektiv iz bih, Elemental Hrvatska, Arno Tichler Austrija, Annabela Funky G Srbija, King Size Co. Feat iz usa, vis Francuska, sedmicu evropskog filma, muzički orkestar rtv Turske (trt). Osim gostiju, zapažene nastupe su imali i muški vokalni instrumentalni sastav iz Goražda, hor Goraždanke, ansambl Dah ljubavi, dječiji vrtići sos, Sunce, sa domaćim vokalnim izvođačima: Salko Dervišević, Rijad Karić, Aziz Gluščević – Zisko, Zafir Kajević, Kasim Lemezan, Almir Mirvić, Lejla Hrelja… Svakog avgusta u Goražde za vrijeme trajanja Festivala prijateljstva dođu i stvaraju likovni umjetnici iz svih krajeva bih i šire. Tihi, nenametljivi, bez velikih medijskih najava i slične pompe, pomalo u sjeni velikih muzičkih događaja, oni kreiraju vlastitu pozornicu na kojoj je mnogo dobrih vibracija i osmijeha. Njihove slike i skulpture ostaju kao poklon gradu u trenutku spuštanja zavjesa na festivalskoj pozornici. Umjetnici iz svih krajeva, njih tridesetak od Goražda preko Graca do francuskog Liona, ostavljaju gradu svoja djela i na taj način obogaćuju veoma reprezentativnu galeriju ovoga grada. A o veličini njihovih imena poput Irfana Hoze, Gorana Kneževića, Lale Srkalovića, Alexandre Javelaud, Slavka Klisure, Envera Krajišnika i drugih, ne treba trošiti puno riječi za prezentacije imena i djela ovih slikarskih umjetnika. Zato umjesto završnog komentara i mišljenja najbolje je zabilježiti riječi učesnika svih 11 prethodnih manifestacija Aziza Gluščevića – Ziska koji kaže: ”Goražde i Drina ljubav mi jedina, zato ponosno govorim svima da Bosna Goražde ima. Zovu me širom svijeta, nude mi puno sreće, ali srce iz Goražda otići nikad neće…” Zato i vi, ako vas put nanese početkom avgusta naredne godine, dođite bar na dan na Festival prijateljstva u Goražde i sigurno se nećete pokajati. Aziz Gluščević – Zisko mjestu Okrugla samo je jedna kuća Zagorica, a ostale obitelji su većinom Durmiševići, Hodžići… Razgovarajući sa domaćinima saznajem mnogo interesantnih pojedinosti o ovoj skromnoj ali veoma ljubaznoj i gostoprimljivoj porodici. Dok Rasema nudi obaveznu kahvu sa kadaifom i punom zdjelom domaćeg ”neprskanog voća”, Avdija nam počinje svoju životnu ispovijest. Rođen prije 70-tak godina, put mu je bio u početku vrlo težak i trnovit (dugogodišnji boravci po internatima), ali je ipak uspio da uz svoje školovanje dospije do više značajnih poslovnih angažmana. Od knjigovođe u tadašnjem sdk bih, nizom godina uspješnog rada i angažovanja, dospio je do pomoćnika direktora sdk a penzionisan je kao rukovodilac ekspoziture Ljubljanske banke u Goraždu. U svom životopisu ističe da je na poslovnom planu izuzetno zahvalan Hakiji Pozdercu i magistru Ibrahimu Ibri Masali koji su ga naučili mnogim poslovnim finesama iz finansijskog poslovanja tadašnje službe koja je važila za jednu od najrespektabilnijih službi bivše nam države. Odmah po završetku školovanja u Rogatici, odnosno Sarajevu, upoznaje lijepu plavokosu Rasemu i sa njom provodi pedeset punih godina zajedničkog života i druženja. U zajedničkom braku stasale su i dvije ćerke, Azra i Minka, a uz njih i njihove porodice i četiri Avdija Zagorica (drugi slijeva) s prijateljima Priča druga – Avdo se vratio V jerujem da bi mnogi naši čitaoci pogriješili kada bi bili u prilici da na geografskoj karti potraže malo mjesto Okrugla, udaljeno desetak kilometara od Rogatice na putu prema Borikama. Ipak, ja sam se zaputio sa grupom svojih poznanika da pronađem i obavim razgovor sa jednim od povratnika u ove krajeve, Avdijom Zagoricom, poznatijim kao Avdo. Nije mi trebalo puno pitanja mještanima da me upute na pravu adresu pred vrlo lijepo uređenu, manju porodičnu kuću Avdije i njegove supruge Raseme. U kvinna · žena | 43 List BH Saveza žena u Švedskoj 9 Stockholm Sarajevo polazak: subotom Adriatic Buss ! H i B o d m e t u p m i ć Najkra povratak: četvrtkom i subotom Naše iskustvo je Vaša sigurnost! Asim Tanković & NedŽad Ljeskovica 10 adriaticbuss.com Kontors Tfn: Buss Tfn: Mobitel: + ponosna unuka: Haris, Ismar, Adnan i Dino. Azra sa svojom porodicom danas živi u Švedskoj (Örebro) a Minka u Austriji (Grac). Od svog poslovnog početka proveo je Avdija u Goraždu čitav radni vijek i čitavo vrijeme posljednjeg ratnog razaranja. U vrijeme rata vršio je dužnost rukovodioca logistike u mz Goražde ii. Kažu da je bio pravedan i objektivan i da se nikada nikome nije zamjerio. I pored teških vremena ostao je dostojan sebi i roditeljskom vaspitanju koje je, kako sam sa ponosom ističe, prenio i na svoju cjelokupnu obitelj. Po završetku rata odlučio je Avdija da se sa svojom suprugom vrati u svoj i njen zavičaj i svoje posljednje penzionerske dane provede u mjestu Okrugla. Tu na svome imanju njih dvoje sami provode dane uzgajajući voće i povrće i vodeći brigu o bezbroj vrsta cvijeća koje su Rasemin prevashodni hobi. A njegov hobi je košenje trave starom dotrajalom mašinom koja još, kako Avdo kaže, ”dobro kosi”. Avdija dane provodi u borbi sa ”visokim šećerom i krvnim pritiskom” pa mu ova nadmorska visina od 860 metara izuzetno godi. Kaže da je najsretniji kada dođe ljeto i u goste mu dođu njegovi unuci sa kojima tada provodi najveći dio svoga slobodnog vremena. Često ga tokom vikenda obiđu i njegovi stari dobri prijatelji: Ibro Masala, Osman Marić, Hazir Mirvić, Safet Efendić, Hamed Topuz, Inas Fejzić, Hoso i drugi sa kojima u prijatnoj besjedi i sjećanju na prijeratne i ratne dane naviru stalna sjećanja i uzdasi za proteklim vremenima. Vrlo često se sjete i svoga dobrog starog prijatelja, rahmetli Šemsa Muratspahića, koji se prije tri godine preselio na ahiret a koji im itekako nedostaje sa svojim duhovitim dosjetkama. ”Sve je danas drugačije nego ranije. Ljudi, običaji, porodica, sve je prešlo sa ljudskog na neki drugi komercijalni način življenja. Jedni u neimaštini, drugi u izobilju, pa čovjek nekada misli da je najsretniji kada sjedi sa svojim najbližima, jer ljudi su postali ’muhanati’. Sve im smeta…”, kratko komentariše Avdija današnje vrijeme i ispriča nam jednu životnu anegdotu koja mu se dogodila prilikom posljednje posjete njegovih starih dobrih prijatelja. ”Uz piće, kahvu i priču nikako da se otmem dojmu da smo se nekada zvali drugovi, danas vjerovatno gospoda, a moji dojučerašnji prijatelji i drugovi se dijele na ’kolega i oni drugi’. Ovi koji sebe zovu kolege su kao ’neko i nešto’ a svi ostali su samo nijemi posmatrači društva u kojem se nalaze. Upravo tako i ja danas osjećam da su moje nekadašnje kolege osjetile da je moje vrijeme prošlo i da su oni još uvijek ti koji treba da diriguju ljudima i situacijom. Mislim da su se prevarili…” Ostavljamo Avdiju i njegovu Rasemu da uživaju u blagodeti svoga zajedničkog doma a ja, sretan i ponosan što sam upoznao jednu sretnu i poštenu povratničku porodicu, spuštam se prema Rogatici i razmišljam o poukama koje sam tog dana saznao i koje će mi vjerovatno biti od koristi u narednom periodu. Zato, hvala Avdo i Rasema na lijepom dočeku i pouci za budućnost! c List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Prijedor koji ne umire V Ove godine je prvi put dodijeljena književna nagrada Doktor Eso Sadiković za ”kratku književnu formu sa dozom ironije i humora koja bi na jedan ironičan način oslikavala našu društvenu i političku svakodnevnicu”. Na anonimni konkurs su pristigla 34 rada i žiri u sastavu Marko Vešović, Enver Kazaz i Željko Đurđević je odlučio da nagradu podijele dva rada – prvonagrađeni dobitnik je Fuad Hrustić iz Gradačca za priču Krov, a drugonagrađena Prijedorčanka Senada Bešić za priču Nekoliko slobodnih dana (vidi s. 26-27). eče sjećanja na dr Esu Sadikovića, organizovano po treći put od udruženja Prijedorčanki Izvor i Esinih prijatelja, izraslo je ove godine u centralni kulturni događaj tog raseljenog grada. Veče se tradicionalno održava u prijedorskom pozorištu na dan kada je doktor odveden iz logora Omarska u smrt 5. avgusta 1992. Poseban obol i pečat sjećanju na uglednog prijedorskog liječnika i humanistu dr Esada Sadikovića dale su i članice našeg saveza, Prijedorčanke Senada Bešić i Enisa Esada Grozdanić. Nakon izvanredno posjećene izložbe tajnovitog naziva Makt och ägg, priređene od 24. aprila 2009. u Malmöu, Enisa Grozdanić je i u rodnom Prijedoru obilježila 13 godina svog umjetničkog rada, ovog puta izložbom Dubok korak ka istini. Enisa, kako kaže, slika slike svojih snova a ne doživljaja, slika srcem i od srca, dušom i iz duše, istinom i za istinu. Iz njenih radova isijava univerzalna religija, besmrtna religija ljubavi. Enisa i dr Eso su bili dobri prijatelji i komšije, šutnjom i razgovorom dijelili su beskonačnost neizvjesnosti do Esinog odvođenja u logor. A jednom kad me probude, iz ovog sna i zablude, u sjećanju nek ostane Prijedor koji ne umire (iz narodne pjesme) Te večeri, u prepunom prijedorskom pozorištu, predstavljena je i nova knjiga Vehida Gunića Doktor Eso, koja sadrži anegdote i kazivanja o Esi, a sva eventualna zarada od prodaje ide za liječenje teško oboljele kćerke Vehidovog prijatelja, glumca Mladena Jeličića Troke. Marko Vešović je pročitao jedno od kazivanja koje je zapisao u svojoj knjizi Bosanska priča: ”Šta ti je ovaj svijet? Streseš ga sa sebe za čas, kao pas kišu. Zar da život provedemo oborene glave k’o junad koju oborene glave voze na klanicu? Bolje je biti Eso i sve na svijetu smatrati dostojnim da plane na lomači naše sprdnje. Šege. Lakrdije.” Priređen je i zabavni program u kom je sarajevski glumac Milan Pavlović svojim gegovima nasmijao i podigao Prijedorčane na noge. (h.t.) c Čudesni svijet Enise Grozdanić kvinna · žena | 43 Enisa Grozdanićs underbara värld List BH Saveza žena u Švedskoj 11 Manje dolazaka iz dijaspore Piše: Fikret Tufek S vake godine vezanost za domovinu bih, bar kad su u pitanju godišnji odmori, izgleda da je sve manja. To je posebno bilo uočljivo ovog ljeta, kada su bh. mediji procijenili da je tokom jula 2009. u bih iz skandinavskih zemalja došlo manje ”dijasporaca” za trećinu. Realno gledajući, samo starije i donekle srednje generacije još uvijek dolaze da dio odmora provedu u bih, a dio na moru ili drugim odmaralištima, dok mladi sve više biraju atraktivnije destinacije izvan bih. Ekonomska kriza i u skandinavskim zemljama mnoge je odvratila od putovanja na odmor, zakonske obaveze su pooštrene i za one na a-kasi ili bolovanju. Prijatno iznenađenje na ljetnoj pozornici, pozorišna predstava ”Hasanaginica” u izvođenju Amaterskog pozorišta Sanskog Mosta i uz prepuno gledalište, vraća nadu u prave kulturne vrijednosti. K riza potresa bih jače nego su to lokalni ”stručnjaci” najavljivali i to je vidljivo na svakom koraku. Standard onih koji žive u bih očito je iz godine u godinu sve niži, nezaposleno je gotovo pola stanovništva, oni koji imaju posao strepe od otkaza, prosječna je plaća oko 700 km, potrošačka korpa duplo skuplja, mladi nemaju nikakvu perspektivu i samo gledaju na koji način napustiti bih. Veze s lokalnim stanovništvom u bih godinama slabe po onoj narodnoj ”daleko od očiju, daleko od srca”. Mnogi od onih koje sam sreo tokom odmora u domovini kazaće da društvo traže najviše među zemljacima iz Švedske, Danske, Norveške… Ništa od prave privrede i dalje ne radi, otvaraju se samo trgovački centri, banke, prodavnice i kafići, a mnogi trgovci se žale da im je promet ispod očekivanog. Ko je pravio kuću ili mislio kupovati stan to je uglavnom okončao, tako da se sve manje investira. Sanski Most je nakon rata bio najprivlačniji mnogim bh. građanima koji su svoju budućnost, zbog povlačenja za mnoge neprihvatljivih entitetskih granica, vidjeli upravo u ovom gradu. Nezvanično je planirano da ovaj grad ima i do sto hiljada stanovnika. Grad je bukvalno 12 Ivana Čavlović preko noći mijenjao svoj izgled, nikla su potpuno nova naselja, trgovinski centri i privatne vile kojih nema ni na zapadu. Danas grad ima 20-ak hiljada stanovnika, ali ljeti cifra nije daleko od zamišljene, koju je u glavi imao rahmetli Mehmed Alagić, poslijeratni gradonačelnik. Nekadašnji broj od desetak hiljada zaposlenih sada je upola manji. Sanska čaršija je tokom jula u večernjim satima prepuna, saobraćaj je za vozila glavnom džadom zatvoren od 20.00 do 01.00. Jaje da baciš ne bi na zemlju palo. Na čuvenom korzou, koji je nakon rata samo na lijevoj obali Sane (!), možeš sresti sve one koji su gradu došli u pohode. Svako večer neka od kulturnih manifestacija u sklopu Ljeta na Sani na maloj ljetnoj pozornici kraj ušća rijeke Zdene u Sanu. Od kiča i nastupa estradnih zvijezda pa do veoma ozbiljnih programa. Prijatno iznenađenje na ljetnoj pozornici je pozorišna predstava Hasanaginica u izvođenju Amaterskog pozorišta Sanskog Mosta, u režiji profesorice Ajše Hadžiahmetović. U glavnoj ulozi je Ivana Čavlović koja kaže da je iz prigradskog naselja Poljak te da uživa igrajući u predstavi, po skromnoj ocjeni ovog reportera veoma kreativno. Prepuno gledalište vraća nadu i u prave kulturne vrijednosti. Ista slika i na predstavi poznatog glumca Zijaha Sokolovića, kojeg publika aplauzima neprestano nagrađuje. I tako, ovog ljeta, u ”gradu na devet rijeka”, Sani iliti Sanskom Mostu, teče život tokom ljeta izmiješan brojnim ”dijasporcima” i malobrojnim domicilnim stanovništvom, među kojim, rođeni Sanjani će opet reći, najmanje ima Sanjana! Poslije rata očito ništa nije kao što je nekad bilo! c List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Nya spännande Vegeta allkryddor Finns i sorterna mediteran, pikant, original och natural förpackat i förslutningsbar zip-påse. www.plivit-trade.com kvinna · žena | 43 List BH Saveza žena u Švedskoj 13 Sreća je voljeti ono što jest, sebe i druge! P reviše nas je kojima je teško živjeti u sadašnjosti. Zato živimo u jučerašnjici ili planiramo da, odnosno ”živimo” u budućnosti. ”Nakon što, ako i kad promijenim posao, dobijem odmor, smršam ili preselim, biće mnogo bolje i biću sretna.” Isto važi za ”Nije cilj život, već putovanje tamo.” materijalne stvari. ”Samo da kupim nova kola, novu odjeću ili renoviram kupatilo, biću sretna.” Ali taj novi posao ili renovirano kupatilo ne znači da ćete biti sretniji. Zadovoljstvo se može osjetiti na trenutak, ali uskoro prelazi u svakodnevnicu. Alltför många av oss människor har svårt att leva i nuet. Istället lever vi i gårdagen eller planerar för och ”lever” i framtiden. ”Sedan, om och när jag bytt arbete, fått semester, bantat eller flyttat då blir allt mycket bättre och jag blir lycklig.” Samma gäller för materiella saker. ”Bara jag köpt den nya bilen, de nya kläderna eller renoverat badrummet blir jag lycklig.” Men det nya arbetet eller det renoverade badrummet betyder inte att man blir lyckligare. Man kan känna glädje för stunden, men man vänjer sig och snart tillhör det också vardagen. Vad är då lycka? Den bild vi har av lycka förmedlas ofta via media, inte minst via reklamen som visar oss en perfekt värld och hur vi kommer dit. Det blir ofta den bilden vi strävar efter och vi kanske missar de upplevelser och ögonblick som finns i nuet som kan ge oss glädje och lycka. För att känna oss lyckligare borde vi mer ”gilla läget” och se det positiva i nuet. Försök att hitta dina egna guldkorn i tillvaron och njut av dem. Det är också viktigt hur vi tänker. Våra tankar påverkar våra upplevelser och det vi känner. Som jag tänker så blir det, säger Kay Pollak i sin bok ”Att välja glädje”. Šta je sreća? Slika koju imamo o sreći se često posreduje medijima, posebno reklamom koja nam pokazuje neki perfektan svijet i kako dolazimo tamo. Često to postaje slika kojoj težimo i možda gubimo doživljaje i trenutke koji postoje u sadašnjosti i mogu nas podariti zadovoljstvom i srećom. Da bi se osjećali sretnijima trebamo više ”voljeti ono što jest” i vidjeti ono pozitivno u sadašnjosti. Pokušajte naći vaše vlastito zrnce zlata u životu i uživati u njemu. Takođe je važno kako razmišljamo. Naše misli djeluju na naše doživljaje i osjećaje. Kako razmišljam tako će to i biti, kaže Kay Pollak u svojoj knjizi Izabrati radost (Att välja glädje). Mi smo takođe stvoreni da bi bili aktivni. Osjećamo se dobro kada nešto činimo. Osjećamo se dobro ako prihvatamo izazove i imamo cilj koji je blizu granice naših mogućnosti. To trenutno ne opažamo, ali ako pogledamo unazad na takve aktivnosti sjetimo se da smo tada bili sretni. Kakav izazov te danas može učiniti sretnom? Izaberite radost življenja Ono što uzrokuje postojanu sreću jesu ljubav i blisko prijateljstvo, biti voljena i omiljena, dati i dobiti ljubav. Nisu svima darovane te relacije, ali svi imaju relacije prema drugima – naročito – prema sebi lično. Jedan od izbora koje činimo u životu se odnosi na to kako postupamo prema sebi samima i prema drugima. Vidite li okruženje kao su-bića ili protu-bića? Možda vas često iritira neko u vašem okruženju ko govori ili čini stvari koje vam se ne sviđaju. Šta to može kazati o vama lično? Jeste li vidjeli osobu koja stoji iza riječi ili postupka? Mi smo lično odgovorni za ono što osjećamo i doživljavamo u relaciji s drugima. Izbor je vaš – da li želite osjetiti radost ili ne, a samo vi možete promijeniti sebe lično. Njegujte vaše relacije – one su kao cvjetovi kojima je potrebna voda i staranje da bi cvjetali, ali ne zaboravite sami sebe. (Oscar, nr 3, 2009, s. 8) c 14 List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Vozdra… Razgovarala: Yvonne Strömberg Kakav je Vaš stav prema životu? J a imam veoma pozitivan pogled na život. Pokušavam živjeti u sadašnjosti i koristiti ono što život pruža. Ako se pojave problemi, vidim ih kao mogućnost sticanja novih znanja. Možda ću biti u prilici da ih dalje širim. Zato se ne plašim i ne uzrujavam zbog problema. Ponekad običavam reći ”dobrodošla krizo”, jer nam može mnogo dati ako je mudro riješimo. Pri susretu s drugim osobama uvijek pokušavam vidjeti čovjeka iza prvog utiska. Važno je prihvatiti čovjeka i to što on posreduje. To može donijeti nova mišljenja i čak revalorizirati predrasude. Šta Vas raduje? Radost može postojati i imati više značenja na različitim nivoima. U značenju ”biti zadovoljan”, ili kako bih to ja kazao, ”sretnog života” sam onda kada Foto: Ulrica Holm Ulf Eriksson, nytillträdd förbundsrektor på NBV, tidigare bland annat förbundsordförande på Riksförbundet Hem och Skola. – De flesta människor tror att de kan en eller ett par saker bra. Jag tror att alla kan mer än de tror. Det är härligt att locka fram dolda talanger hos medarbetare, att låta människor komma till sin rätt och växa – få blomma ut. Den inställningen, bland många andra, kommer att ha betydelse i min roll som rektor. Ulf Eriksson, novopostavljeni rektor NBV-a, ranije između ostalog predsjednik saveza Dom i Škola. prihvatam nove izazove i tjeram stvari naprijed. To u meni izaziva divan osjećaj. A taj osjećaj je ”zarazan”. Ako je čovjek afirmativan i gori za onim što radi tada je to zarazno. Kako Vaš pogled na život utiče na NBV? Većina ljudi vjeruje da dobro zna jednu ili par stvari. Ja vjerujem da svi mogu više nego što vjeruju. Divno je podsticati skrivene talente kod saradnika, pobrinuti se da ljudi otkriju sebe i rastu – procvjetaju. Takav stav, među mnogim drugim, će biti važan u mojoj ulozi rektora. (Oscar, nr 3, 2009, s. 7) c Nikad nije kasno početi… S tvoreni smo za kretanje a ne da bi u životu sjedili. Fizička aktivnost poboljšava zdravlje i smanjuje rizik od srčanih oboljenja, gojaznosti, dijabetesa, kancera, koštanih i psihičkih oboljenja. Usto smo često veseliji, možemo više, bolje spavamo, bolje podnosimo stres i lakše održavamo težinu. Fizički aktivne osobe, takođe, po pravilu doživljavaju duboku starost ne morajući se oslanjati na pomoć drugih. Fizička aktivnost u starijim godinama poboljšava ravnotežu, snižava vrtoglavicu i sklonost padu i povrjedama. kvinna · žena | 43 Pod redovnom fizičkom aktivnošću se podrazumijeva svakodnevna polusatna aktivnost umjerenog intenziteta, npr. žustrije promenade. I najmanje tri puta sedmično, ako su intenzivnije. Onima koje žele smanjiti težinu obično pomaže kombinacija fizičke aktivnosti i promjena navika u ishrani. Ako npr. svakodnevno šetate 30 minuta i ne jedete više nego ranije, možete mjesečno izgubiti oko pola kilograma. Redovnim kretanjem je usto lakše održati smanjenje težine. (Yvonne Strömberg: ”Det är aldrig för sent att börja…”, Oscar, nr 2, 2009, s. 6) c List BH Saveza žena u Švedskoj 15 Foto: Anders Edlund Fadila Jašarević, Fatima Mahmutović, Hanna Rönnmark (prima priznanje za Bedriju Bekiri), Emina Ćejvan & Ruben Baggström Tri Bosanke tri nagrade Emina Ćejvan E T rezvenjački obrazovni savez nbv (Nykterhetsrörelsens Bildningsverksamhet) je početkom oktobra 2009., po osmi put zaredom, dodijelio svoja tradicionalna priznanja za uspješan rad na narodnom obrazovanju (folkbildningsarbete) i uključivanju useljenika u švedsko društvo. Ove godine su dodijeljena tri priznanja, stipendije u iznosu po 5 000 kr, a dobitnice su tri bosanskohercegovačke žene, Fatima Mahmutović (Örebro), Emina Ćejvan (Karlskrona) i Bedrija Bekiri (Göteborg), koje su se posebno istakle u suzbijanju alkoholizma, droga i drugih oblika ovisnosti, kao i uključivanju svojih zemljaka u društvo u kome žive. nbv u svom obrazloženju navodi: Fatima Mahmutović F atima je cijelo vrijeme otkako radi u nbv Örebro pokazivala izuzetno zalaganje u radu na narodnom obrazovanju – prije svega u radu s bosanskohercegovačkim udruženjima ove oblasti. Vrlo je čestita osoba i neumoran borac u razbijanju negativnih kulturoloških predrasuda i postizanju integracijskih ciljeva. Njen angažman je neizmjeran, svi – i odrasli, i djeca i omladina u udruženjima imaju svoj kutak u njenom srcu. Fatima je učestvovala u Integracijskom zboru nbv-a i Crvenog krsta cijelo proljeće 2009. U svakoj prilici tokom obuke bi se našla da pomogne, gledala da učesnici budu zadovoljni i uticala da se stalno vraćaju. 16 mina je prije pet godina osnovala udruženje žena Respekt u Karlskroni, uzorna je u tom udruženju i od prvog dana sarađuje s nbv-om. Predsjednica je BH Saveza žena u Švedskoj, organizacije koja ima ugovor o međusobnoj saradnji s nbv-om. Jedna je od autora knjige Naši korijeni u Bosni – naše stope u Švedskoj objavljenoj u saradnji sa nbv Sydost, knjige koja je stigla do brojnih studijskih kružoka i učesnika u cijeloj zemlji. Bedrija Bekiri B edrija Bekiri već preko deset godina, u nbv-u, brižljivo radi na povezivanju bosanskohercegovačke kulture s trezvenjačkim pokretom i trezvenosti u bh. udruženjima. Lično je veoma aktivna u kulturnom bh. udruženju Behar i Islamskoj zajednici Bošnjaka, usto je član uprave od Bosanaca i Hercegovaca organizovanog iogt-nto udruženja u Göteborgu, kao i član uprave iogt-nto distrikta. Tu koristi svaku priliku da među svojim zemljacima propagira borbu protiv droga. Bedrija je kontakt osoba nbv-a za Bosance i Hercegovce u Göteborgu i organizovala je brojne studijske kružoke i kulturne programe. Ona je jako važan resurs u integracijskom i radu na narodnom obrazovanju. c NBV:s årets stipendier för gott folkbildningsarbete har tilldelats tre bosniskor: Fatima Mahmutović (Örebro), Emina Ćejvan (Karlskrona) och Bedrija Bekiri (Göteborg). List BH Saveza žena u Švedskoj 54 Udruženja koja djeluju pri BH Savezu žena su dobila kod 54 za označavanje svojih cirkela kod NBV-a 43 | žena · kvinna Humanitarni fond Djeci u BiH B osanskohercegovačkisavez žena od 1998. godine ima svoj stalni fond za stipendiranje djece i omladine u Bosni i Hercegovini. Sredstva za fond se obezbjeđuju isključivo od dobrovoljnih priloga naših članova, a mjesečna stipendija iznosi 500 kr. Na Danima kulture, 10. oktobra 2009. u Oskarshamnu, je npr. od tombole i priloga članova prikupljeno 15 500 kr za ovaj fond. Do sada je stipendirao više učenika i studenata u bih, najviše sedam u isto vrijeme, i gotovo svi su već pozavršavali škole ili fakultete. bh Savez žena trenutno dodjeljuje tri stipendije, Berini Crnić koja je na završnoj 4. godini Pedagoškog fakulteta u Bihaću, i djevojčicama Zlati Čolić i Anđelki Stjepanović oboljelim od cerebralne paralize. Sebiha Crnić, blagajnica i knjigovođa našeg saveza, našla je vremena da tokom svog godišnjeg odmora u bih posjeti Zlatu u Tešnju i Anđelku u Sarajevu. Njihove porodice su uputile najtoplije izraze zahvalnosti bh Savezu žena u Švedskoj. c Anđelka Stjepanović s majkom Zijadom (lijevo) i Sebihom Crnić mediteran.nu 14. EB CLASS AB Stockholm godina vožnji za BiH Online rezervacije Polazak i dolazak danju u oba smjera. Samo jedna noć u putu! subotom ujutro iz Švedske, srijedom ujutro iz BiH Kontors Tfn: Mirsad: kvinna · žena | 43 Buss Tfn: + List BH Saveza žena u Švedskoj Preporučite , , … putnika i zaradite popust i Vi i preporučeni putnici od , , … kr info@mediteran.nu 17 Kultura u znaku mladih Lejla Sijerčić & Dženana Pajić, conférencier Stoje/står: Mirsada Zahirović, Alma Tica, Vahida Mehinović, Jasna Perić, Ulla Lingesjö (NBV) & Emina Ćejvan; čuče/sitter på huk: Fadila Jašarević (NBV) & Ismeta Šeremet Kultur med ungdom i fokus Fakta Den centrala kulturmanifestationen, Kulturdagar 2009, av Bosnien och Hercegovinas Kvinoriksförbund i Sverige anordnades den 10 oktober 2009 i Oskarshamn med ungdom och hälsosam mat i fokus. Arrangör: Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige i samarbete med sina föreningar och Nykterhetsrörelsens Bildningsverksamhet NBV Värd: ”Liljan” Oskarshamn Gruppframträdanden: ”Bosnien” Kalmar, ”Bosnien och Hercegovina” Kristianstad, ”Kvinna 99” Värnamo, ”Kvinna 2001” Mönsterås, ”Liljan” Oskarshamn, ”Respekt” Karlskrona och ”Tillsammans” Lidköping Soloframträdanden: Aida Burnić, Amel Hadžić, Amila Alidžanović, Ariana Čaušević, Dženana Pajić, Ena Bahtić och Mirnesa Omerović Koreografi: Alma Puškar, Dedo Cerić, Lejla Sijerčić, Mirsad Gazap, Mirsada Kahriman och Värnamo Kulturskola Konferencierer: Lejla Sijerčić och Dženana Pajić Föreläsning (arrangerad av NBV): ”Olikfientlighet” av Carl Wennerstrand Måleriutställningar: Amira Zubčević, Senad Tica och Sada Ožegović För programmet står: Mirsada Zahirović (ordförande för Kulturkommittén vid Bosnien-Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige, Lidköping), Alma Puškar (Karlskrona), Alma Tica (Oskarshamn), Ismeta Šeremet (Värnamo), Jasna Perić (Kalmar), Lejla Sijerčić (Kristianstad) och Mirsada Kahriman (Karlskrona). ”Respekt” Karlskrona 18 Underhållning: ”Zlatne strune/Guldsträngar”, Skövde List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Ariana Čaušević & Ena Bahtić, ”Žena/Kvinna 2001” Mönsterås Amila Alidžanović, ”Bosna” Kalmar U znaku mladih i za mlade, i to u punom smislu, održani su 10. oktobra 2009. u Oskarshamnu ovogodišnji Dani kulture bh Saveza žena u Švedskoj. Udruženje Ljiljan, u svojstvu domaćina, postaralo se da toplo ugosti preko 400 učesnika i gostiju iz 19 švedskih gradova i Kopenhagena u Danskoj. U, za tu priliku postavljenoj bosanskoj sobi, priređena je i kolektivna izložba slika Amire Zubčević, Senada Tice i Sade Ožegović. Dvije prelijepe djevojke, Lejla Sijerčić u bosanskoj gradskoj nošnji i Dženana Pajić u švedskoj narodnoj nošnji iz mjesta Rackeby kraj Lidköpinga, dvojezično su vodile program u kom je, ispreplićući tradicionalno, moderno i multikulturalno, učestvovala razigrana i raspjevana mladost iz udruženja Bosna Kalmar, Bosna i Hercegovina Kristianstad, Ljiljan Oskarshamn, Respekt Karlskrona, Zajedno Lidköping, Žena 99 Värnamo i Žena 2001 Mönsterås. Grupni nastupi su kombinovani s pojedinačnim u kojima su se predstavili Mirnesa Omerović stihovima Konstantina Simonova, Dženana Pajić stihovima Maka Dizdara, Ariana Čaušević i Ena Bahtić narodnom i modernom muzikom na violini, Aida Burnić pjesmom, Amel Hadžić mađioničarskim trikom, a najmlađa učesnica, desetogodišnja Amila Alidžanović, otplesala je jedan od svojih modernih plesova kojima već žanje nagrade po Švedskoj. Ovogodišnji Dani kulture su obratili pažnju i multikulturalizmu uključivši nastupe iz kulture Bosne i Hercegovine, regiona, švedske, engleske, ruske kulture itd. – Ja sam prezadovoljna. U programu su ove godine učestvovali samo mladi. Puni su ideja. Pružili smo im priliku da ih iznesu, planiraju program i pokažu šta umiju. Mi smo ih samo blago nadzirali. Očekujemo da će ovaj susret i program još više podstaći one koji vode računa o svojoj omladini i istovremeno animirati omladinske aktivnosti u onim udruženjima koja su zaboravila da imaju mlade, rekla nam je Mirsada Zahirović, predsjednica Odbora za kulturu bh Saveza žena. kvinna · žena | 43 Carl Wennerstrand U saradnji sa Trezvenjačkim obrazovnim savezom nbv održano je zatim predavanje Neprijateljstvo prema drugom i drugačijem. Predavač Carl Wennerstrand, bivši neonacista, ”od predškolskog doba odgajan da bude nacista” kako kaže, održao je izvanredno predavanje o pogubnostima predrasuda, diskriminaciji, rasizmu i ljudskoj ugroženosti. Ženska srca su i ovoga puta toplo zakucala, tako da je od dobrovoljnih priloga i tombole prikupljeno 15 500 kr za Fond Djeci u bih. Pritom su bogatim nagradama pomogli i naši tradicionalni sponzori: Plivit Trade (Västervik), Prishtina Livs (Oskarshamn), Adriatic Buss (Norrköping) i Mediteran (Stockholm). Uz ples i muziku Zlatnih struna, program je zatim nastavljen do kasno u noć. (h.t.) c List BH Saveza žena u Švedskoj 19 Kulturdagar ���� Dani kultur� OSKARSHAMN BHKRF Amel Hadžić (mađioničar/trollkarl), ”Ljiljan” Oskarshamn Amira Zubčević, druga slijeva/andra från vänster U bosanskoj sobi je priređena i kolektivna izložba slika Amire Zubčević, Senada Tice i Sade Ožegović | I det bosniska rummet arrangerades även en kollektivutställning med måleri av Amira Zubčević, Senad Tica och Sada Ožegović Izložba slika/måleriutställning av Senad Tica Sada Ožegović, prva zdesna/första från höger ”Mladost”, udruženje ”Zajedno” | ”Ungdom”, föreningen ”Tillsammans” Lidköping 20 List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Aida Burnić, ”Bosna” Kalmar ”Zajedno/Tillsammans” Lidköping ”Zajedno/Tillsammans” Lidköping Mirnesa Omerović, ”Bosna & Hercegovina” Kristianstad ”Respekt” Karlskrona ”Respekt” Karlskrona kvinna · žena | 43 ”Respekt” Karlskrona List BH Saveza žena u Švedskoj 21 ”Žena 99/Kvinna 99” Värnamo ”Miris Bosne”, udruženje ”Žena 99” | ”Doft från Bosnien”, föreningen ”Kvinna 99” Värnamo ”Bosna & Hercegovina” Kristianstad ”Žena 99/Kvinna 99” Värnamo Suada Keran, Karlskrona ”Bosna & Hercegovina” Kristianstad ”B-Crew”, ”Ljiljan/Liljan” Oskarshamn Foto: Haris Tucaković & Muharem Sitnica Sića 22 Tombola List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Iz udruženja Helsingborg, 2009-06-06 | Nacionalni dan Švedske proslavljen u Fredriksdalu uz učešće naših udruženja – ”Žena 2000” Helsingborg (izložba Enise Esade Grozdanić), ”Respekt” Karlskrona i ”BiH-S-04” Helsingborg, kao i gostima iz ”Sedefa” Malmö, ”Perle” Arlöv, ”Bisera” Kristianstad i ”Bosanskog kulturnog centra” Kopenhagen | Sveriges Nationaldag firades på Fredriksdal med medverkan av våra föreningar – ”Kvinna 2000” Helsingborg (utställning av Enisa Esada Grozdanić), ”Respekt” Karlskrona och ”BiH-S-04” Helsingborg, samt gästerna från ”Sedef” Malmö, ”Pärla” Arlöv, ”Biser” Kristianstad och ”Bosniskt Kulturcentrum” Köpenhamn. Kristianstad, 2009-08-22 | Članice udruženja žena ”Biser” Kristianstad sa Glavnim odborom BH Saveza žena u Švedskoj | Medlemmarna från kvinnoföreningen ”Biser” Kristianstad med Kvinnoriksförbundets styrelsemedlemmar kvinna · žena | 43 List BH Saveza žena u Švedskoj 23 Lidköping, 2009-10-04 | Omladinski susret | Ungdomsträff: ”Tillsammans” Lidköping”, ”Bosnien-Hercegovina” Kristianstad & ”Tidaholms liljor” Tidaholm Izlet u Kopenhagen, 2009-09-05 | Susret članova udruženja ”Biser” Kristianstad, ”Respekt” Karlskrona i ”BKC” Kopenhagen | Utflykt till Köpenhamn: medlemmarna från ”Biser” Kristianstad och ”Respekt” Karlskrona besökte ”BKC” Köpenhamn Malmö, 2009-10-31 | Generalna proba pozorišne predstave ”Papiraši” u izvedbi BH Društva žena ”Sedef” Malmö. Tekst i režija Emira Sundkvist. | Genrep av teaterföreställningen ”Papperslösa” som framförs av Kvinnosällskapet ”Sedef” Malmö. Regi och manus av Emira Sundkvist. Foto: Ramiza Karamehmedović, Elvedin Durović, Haris Tucaković & Azra Kadunić 24 List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Smaka på världen i Nybro Tekst & foto: Muharem Sitnica Sića N ybro, 30. maja 2009. godine, poseban dan za mnogobrojne posjetioce na trgu koji po prvi put u našem malom gradu imaju priliku prisustvovati jednoj neobičnoj manifestaciji pod nazivom Smaka på världen (Okusi svijet), prezentaciji tradicionalnih jela iz drugih krajeva svijeta, od Amerike i Azije do mnogih evropskih zemalja. Ideja za ovu manifestaciju započeta je u Stockholmu kada je Leif Olson, zaposlenik u Nybro Bostad (nbab), ručao u jednoj galeriji u kojoj se nalazilo i niz malih restorana sa ponudom tradicionalnih jela iz različitih zemalja. Leif Olson je tada pomislio da bi bilo interesantno organizovati sličnu prezentaciju jela u Nybru. U dogovoru sa nastavnicom Mariom Stömne (sfi, Nybro Vuxenutbildning) i Inge Ivarsson, predstavnikom prodajnog sektora (Nybro handel), i drugim saradnicima ideja je prihvaćena i tako je 30. maja mali grad Nybro dobio jednu neobičnu kulturnu manifestaciju i postao ”svjetski mirisni centar” sa okusom različitih jela iz preko 20 zemalja. Našu zemlju bih predstavilo je sedam članica bh Saveza žena u Švedskoj, koje djeluju u bh. udruženju Internationellt u Nybru, uz svesrdnu podršku Jasne Perić, koordinatorice regije Istok. Vrijedne članice Alma Abdurahmanović, Amela Sarhatlić, Devleta Alukić, Nirka Hadžić, Refika Fazlić, Hatemina Ikanović i Sabaheta Ćehajić, potrudile su se da na svom štandu i grilu bude dovoljno ćevapa u lepinji za sve koji su stali u dugački red odmah po otvaranju i probali to tradicionalno jelo iz bih. Ujedno su imali priliku vidjeti izloženu djevojačku narodnu nošnju i niz ručnih radova i predmeta iz kulturne baštine naše zemlje. Tako malo treba da trg u centru grada postane u jednom prekrasnom danu svjetski centar. Kroz mnoštvo posjetilaca, u paradnoj koloni, nastupile su mažoretkinje uz pratnju duhačkog orkestra iz Nybra (Drillflickorna, Nybro Musikkår). Na sceni je i popularni orkestar koji će tokom cijele manifestacije svirati raznovrsnu muziku. Najveća gužva je uz grilove i mirise raznih jela i poslastica, i jedinstvena prilika da na jednom mjestu od štanda do štanda, prošećete diljem svijeta. Osoblje i zaduženi za pripremu jela, obučeni su jednim dijelom u svoje tradicionalne nošnje, a cijeli prostor je uređen da predstavlja tu zemlju, a svi zajedno dobili su po bijelu majicu sa slikom crvene paprike i natpisom Smaka på världen, Nybro 30. maja 2009. i to će biti lijepa uspomena svima na ovaj veliki dan i predivno druženje. kvinna · žena | 43 Zemlja domaćin Švedska, grad Nybro, za štandom poznati kuhar Mattias Larsson koji je za ovu priliku pripremio grilani laks sa pireom od mladog kupusa i ledenom salatom. Nybro Bostads AB, Nybro Handel och Nybro vuxenutbildning arrangerade den 30 maj en rykande het upplevelse där Nybrobor lagade och serverade mat från världens alla hörn. Bosnisk mat presenterades av föreningen ”Internationellt”. Teško bi bilo opisati sve viđeno i ponuđeno iz Malezije, Rusije, Kine, Bjelorusije, Danske, Irske, Njemačke, Armenije, Poljske, Rumunije, Grčke, Čilea, Ukrajine, Indije, ali u jednom su svi složni, da je ova prva manifestacija u Nybru u potpunosti uspjela, da su se svi zajedno imali prilike vidjeti, sresti, razgovarati, stvoriti nova druženja i kontakte, svi su međusobno probali ponuđenu hranu, a najzadovoljniji su građani Nybra koji su imali besplatnu kuhinju i tradicionalne specijalitete iz preko 20 zemalja iz cijelog svijeta. Jedno je sigurno, bit će i dogodine, a za ovaj put sve čestitke i pohvale organizatorima i svim učesnicima koji su danas predstavili svoje zemlje, a svi zajedno, bogatstvo svijeta u kom živimo. Bosansko veče u Nybru N a inicijativu bh. udruženja Internationellt i svesrdno angažovanje sekcije žena, održano je jedno prelijepo druženje uz muziku i pjesmu, u prostorijama Izviđačkog doma u Nybru, 3. oktobra 2009. godine. U ozračju jesenjih boja ni obilna kiša nije ovog puta spriječila veći broj naših ljudi iz bih koji žive u ovom mjestu da se poslije dužeg vremena ponovo okupe na ovogodišnjem druženju. U lijepo uređenom ambijentu za prijatan muzički ugođaj pobrinuo se Ajdi Kurtović iz Karlskrone. c Alma Abdurahmanović & Amela Sarhatlić List BH Saveza žena u Švedskoj 25 Nekoliko slobodnih dana V ećina ljudi rodi se neznano. Proživi jedan miran, tih život i onda nestanu u trenu kao da nikada nisu ni postojali. Samo oni najbliži sjećaju se i prepričavaju uspomene. Vremenom izblijede i ta sjećanja, požute fotografije i nestane i onih koji su pamtili… Ali ima i takvih ljudi na koje kao da sjećanje vremenom raste, postaje veće. Istine, doživljaji, razgovori prepričavaju se i vremenom se gube nijanse između stvarnosti i mašte. Ljudi postaju legende. Den 5 augusti 2009 i staden Prijedor tilldelades för första gången litteraturpriset ”Doktor Eso Sadiković” till minne av den respektabla läkaren och humanisten som mördades 1992 i koncentrationslägret Omarska. Andra pris tilldelades berättelsen ”Några lediga dagar” av Senada Bešić, som är chefredaktör för vår tidskrift ”Žena-Kvinna”. Opojni miris procvjetalih lipa nadvio se kao paučina nad Stari grad i u svoju mrežu zavio bašče, avlije i sokake kojima je prolazio ko zna koliko puta. Teški miris se uvlačio kroz navučene store koje su više služile kao zaštita od komaraca nego kao pregrada između privatnog života i okoline. U Starom gradu nisu postojale tajne. Žene su znale šta koja sprema za ručak, ko se s kim počeo zabavljati, kada će ko doktoru i zbog čega, kada je čiji muž došao pijan i legao da spava ili napravio galamu i svađu. Znalo se sve i ničega se nije stidilo. Sve je to bilo sastavni dio života. Iz bašte Lovca dopirali su prigušeni glasovi i smijeh. Kao eho moglo se raspoznati zadirkivanje i šala nekoliko preostalih gostiju kojima se nije žurilo kućama. Neka čežnja se mogla naslutiti u počinjanju pjesama koje drugi nisu prihvatali niti nastavljali. Ni njemu se nije žurilo kući. Polako, korak po korak, ocrtavao je trag koji ga je vodio putem nostalgije. Na tren ga prenu lepet ptica koje su kao u nekom strahu preletjele sa lipa u parku na dudove pred Ademovu kafanu. Ispred kafane, oko goruće sijalice na banderi, skupio se roj noćnih leptira i komaraca i moglo se čuti kako su se oni, koji su se previše približili, spržili i nestali. Nekad sam i ja letio, leptir bio, pomisli na tren sjećajući se pjesme koju su toliko puta pjevali u starom društvu sjedeći na stepenicama kraj Sane, ogrnuti istim ovakvim mrakom, istim mirisom. Svjetla po kućama bila su ugašena. Noć je bila previše sparna da bi se moglo upaliti išta drugo osim televizora čiji je odsjaj treperio i davao neki tajanstven izgled. Ako bi se malo približilo prozorima mogle su se vidjeti siluete ljudi koji sjedeći na kaučima ili stolicama pažljivo 26 prate kasni dnevnik. Sutradan će ove vijesti muškarci diskutovati u Džavidovoj kafani na jutarnjoj kafi na putu na posao, davati svoje komentare kako treba uraditi, psovati i osuđivati ili hvaliti ako treba. Žene će kod svojih komšinica pričati kako su zabrinute i čemu ovo vodi. Sve mu je to ispunjavalo dušu. Znao je napamet svaki kutak kojim je prolazio, svaku avliju, svako drvo na koje se penjao i krao voće zajedno sa svojim društvom. Znao je dokle idu granice bilo čega. Ovdje se rodio, rastao, igrao, svađao i mirio, smijao i plak’o kad drugi nisu vidjeli, ovdje se prvi put zaljubio. Upijao je dušom ovu noć u sebe, upijao je glasove, mirise; sve što se moglo osjetiti dušom i tijelom osjećao je. Odjednom ga prenu nešto. Začu kako neko pljusnu vodu po avliji i prepozna dragi glas. – Ulazi u kuću, vidiš kolko je sati. E nek znaš da ću te reći ćaći kad dođe. Velkog mi Boga ništa ti ne slušaš. Bićeš bjen, ulazi kad ti kažem. Ja te neću braniti. – Slušal unuk majka? nije mogao odoliti da ne zastane, ne upita, ne zadirne malo. – Sluša motka ko što ste i vi slušali. Jes to došo kući? Nastavi nana lica umotanog u šamiju. On priđe nekoliko koraka tarabama, priđe i ona. – Jesam, došo na nekolko dana, dobio malo slobodnog. Jes ti dobro? – Jesam, fala dragom Bogu, samo ne mogu spavati. Ne da omora i komarci, pas im mater. Asim mi radi drugu a ovog glavonju ne mogu utjerati u kuću. – Pusti djecu nek se igraju. Raspust je. – Njemu je stalno raspust. Da mu je vještićiti po svu noć a onda drinjati do podne. Ulazi u kuću grom te ne zgromio, vidiš koja su doba. Ne da mu to ćaća. A kad ga probudim ujutro onda bude nervozan ko pašče. On se osmjehnu. Sjeti se koliko ga je puta ova nana zaštitila od surovosti njegovog oca kad je bio dijete. Znala se postaviti između njega i oca i svojim tijelom štitila ga govoreći ne diraj maksuma, pusti ga proće ga to. Koliko mu je puta iznijela namazane šnite kruha dok bi on, zaigran i zanesen u djetinjstvo, zaboravljao na vrijeme i glad. Niko nije znao više galamiti od nje i niko nije volio svu djecu istom ljubavlju kao ona. Na putu kući ostavi iza sebe Ljetnu baštu obavijenu mrakom kao čipkom, utihnutu u noć kao u bešiku. S druge strane se pružio kej, samo žar upaljenih cigareta pokazivao je da tu ima parova, koji su sklonjeni u tišinu i mrak iz daljine izgledali kao jedno tijelo. Sve je Stari grad pružao. Mjesto za zaljubljene, za čežnju i ljubav, za akšamluk, za samoću i društvo. Kej. Srce mu je ostalo na keju jednoga ljeta. Kada bi se njeno tijelo približilo njegovom i kada bi ona naslonila svoju glavu na njegovo rame, nije osjećao ništa drugo nego miris njene kose. Kose koja je sobom nosila miris kupanja na Sani, boze i šampite kod Rame, njene nevinosti i snova. Osjeti kako ga presječe preko prsa. Prošle su godine, puno godina. A opet kao da je sve bilo juče. Naučio se živjeti da ne misli na nju, naučio se živjeti bez snova, naučio se živjeti bez nade da se nešto može promijeniti. Šta bi od života? A opet i kada bi mogao ništa ne bi promijenio. Sve bi opet isto. I pijane noći, i suze, i čežnju, i oproštaj, i jednu ženu koja mu je rodila djecu i koja osjeti svaki treptaj u njemu. Ona se ni na što žali, sretna je samo da je s njim. U susret mu naiđoše dvije figure. Lagano mu se približavaše, s noge na nogu, što bi se reklo. Nije mogao raspoznati o čemu pričaju ali prepozna likove. – Kako je? Jeste l to izišle uzeti čistog zraka? List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna – A vidi njega, kad s ti došo? Šta ima? Na pitanje se nadovezaše pitanja. Malo popriča sa svojim starim komšinicama. Upitaše za zdravlje, progovoriše o vremenu, vrućinama, skupoći. – Poselami svojima. Baš mi je žao tvoje matere. Još sebi ne mogu doći da je nema. Ode, ko bi reko. Ona bila najzdravija među nama a ode prva. Eh što ti je život… – Šta se može, tako je moralo biti, odgovori osjećajući kako ga počinje gušiti i nastavi svoj put. Ne može se sjetiti dana, sata, trena a da nije osjetio čežnju za materinim glasom i pogledom. Od usta svojih je odvajala da bi on mogao ići u škole. Ništa joj nije bilo teško uraditi za njega. – Samo ti sine uči, ja mogu sve ostalo. Ne brini se za mene, govorila mu je unoseći naramke drva i ložeći vatru da soba bude vruća i da on može sjediti sate nadvijen nad svojim knjigama. – Ja nisam mogla ići u škole, takva su vremena bila, nije babo dao. Ti sad imaš priliku. Uči, samo uči, sad je teško al poslije će biti lakše u životu. Materine riječi su se uklesale u njegovo srce i samo sjećanje na nju pomoglo mu je da izdrži onda kada ništa nije imalo smisla. Morao je ispuniti amanet koji mu je ostavila i prvi put je osjetio u duši olakšanje kada je dobio diplomu. Znao je da je ona to znala i bila s njim tada. Ugleda Čapajeva. Osmjeh mu ozari lice. Dragi Suljo, plane ko grom, izgalami se i ispsuje što nikom ne bi palo na pamet, a onda se stiša i umiri pa bi ga čovjek ko mehlem na ranu mogo priviti. – Gdje si čovječe? Jes to došo na odmor? Upita Čapajev i pruži mu ruku da se pozdravi sa njim. – Jesam, kako si ti? Nije pravi odmor, malo narađenih dana. Šta ima? – Bio malo s kumom mojim, Džavidom, zasjeli malo kod Zike. Devla ošla do Mine. A ti? – Ja pošo kući pa polako, ne žuri mi se. Navratiću ja do kafane sutra da vidim šta ima u čaršiji. Kako ti i zdravlje? Kako poslije infarkta? – Znaš kako. Prošetam do Kotlovacem, popijem vina, pa nek bude šta hoće. Ako ću živti nek živim, ako ću umarti umarću i tako i tako. Imaš vatre? Nije Suljo presto pušiti ni poslije infarkta. Tako je narod mislio u Starom gradu. Jel vrijeme za umirati ne može tu čovjek ništa promijeniti. – Šibica mi ostala za šankom il je Džavid uzeo sa sobom. Fakin. Napašću ga sutra, nastavi smijući se. Izvadi upaljač iz džepa. Suljo se nagnu sa cigarom u ustima. On kresnu i plamen obasja na trenutak usječene bore na licu; usta povukoše nekoliko dimova koje poslije nekoliko sekundi otpuhnuše u zrak. – Moram ti ovo ispričati, nastavi Suljo. Što mi je Džavid ispričo kako su zezali i naljutili Ibru nimca. Puna kafana bila a ti znaš kad se Nimac naljuti. Zaganjo Nimac Seada Krastavca i pljuno za njim. Kako je on pljuno tako mu ispade proteza na cestu. Naiđe kamion i pređe preko proteze. Veli Džavid ko da je neko pravio film. – Šta će Nimac bez proteze? – Sakupće oni u kafani pare pa da mu se napravi nova. E jesam se ismijo. Kolko ostaješ? – Nekolko dana. Valjda ćemo se vidjeti. – Dođi malo pa da razigramo bele. – Uh nisam igro bele od prošlog godišnjeg. Hoću ako neće Ale biti, ti znaš da on ne može podnijeti da izgubi. – Neće, šta te briga za njim. Ma goni ga. Ode ja stari polako. Vidćemo se. kvinna · žena | 43 Dr Esad Sadiković (1948.–1992.) U Prijedoru je 5. avgusta 2009. prvi put dodijeljena književna nagrada ”Doktor Eso Sadiković” u znak sjećanja na uglednog prijedorskog liječnika i humanistu ubijenog 1992. godine u koncentracionom logoru Omarska. Autorica drugonagrađene priče ”Nekoliko slobodnih dana” je Senada Bešić, glavna i odgovorna urednica našeg lista ”Žena”. Kakvi su se nadimci ovdje davali ljudima. Niko nije bio bez nadimka, ni staro ni mlado. Razdvojiše se. Svako na svoju stranu. Približi se visećem mostu. Još desetak metara pa je pred kućom. Nekada je bio bijesan na sebe što ne otputuje negdje drugo kada ima slobodnih dana, što se stalno vraća ovamo gdje se ništa ne mijenja. Probo je i to. Fine zemlje, fine kuće. Svega ima. A duša opet ostane prazna. Fali nešto što samo ovdje nađe, što ga ispuni i da snage da nastavi dalje. Približi se kapiji. Kao i u svim kućama i u njegovoj je svijetlio samo televizor. Kroz navučene store na prozore mogao je vidjeti oca kako u potkošulji i gaćama od pidžame leži na kauču i gleda dnevnik. Pokuca na prozor. Otac se prenu, ustade, razmaknu storu. Osmjeh mu obasja lice. Ko da mu suze zamagliše oči. Il mu se to učini samo na tren. – Jes to sine došo kući. Haj ulazi, ima leden bostan. Jes gladan? Jes jeo išta? Ulazi, šta čekaš? On otvori vrata i malo sagnu glavu da bi mogao preći preko praga. Uđe i osjeti kako ga ispuni mir u duši i da ništa što se dešava vani nije važno za njega. On je došo svojoj kući. c List BH Saveza žena u Švedskoj 27 Sočna i višestrana umjetnost Godišnja kulturna nagrada Staffanstorpa dodijeljena je istinskoj umjetničkoj duši, sjedinjenoj s tim gradim: Enesu Leviću Piše: Ann Mellblom Enes Lević u društvu s Darkom Zelenikom, ambasadorom BiH u Kraljevini Švedskoj V eć godinama nam Enes pruža priliku da učimo i uživamo u njegovim moćnim uljima, brzim i dokumentarističkim skicama, i opasno privlačnim portretima. – Motrim svijet oko sebe i osjećam da moram zabilježiti određena zbivanja, objašnjava Enes. U tom duhu nastaje većina portreta. Narudžbe stižu, ali je portret najčešće plod Enesova meraka i potrebe. – To može biti pri susretima, u kafani ili u ljetnoj bašti. Privuče me pogled ili držanje, možda izraz lica, i instinktivno osjetim da to moram slikati. Lično smatram da su mi to najbolje slike jer je to spontan osjećaj, nešto što se rodi u srcu i što ja zaista želim raditi, objašnjava Enes i dodaje da ne može slikati komercijalno ili pasti na neki novi trend, stvara samo ono što dolazi iz njegova srca. – Dugi niz godina je Enes Lević angažovano i znalački učestvovao u brojnim i različitim djelatnostima komune Staffanstorp u vezi s umjetnošću i umjetničkim izložbama. Enes je, u i izvan Skåne, i u brojnim izložbenim kontekstima u srednjoj i južnoj Evropi, izazvao veliku pažnju i poštovanje za svoje slikarstvo, kaže Bo Polsten, predsjednik opštinskog Odbora za kulturu i rekreaciju, koji je i nominovao Enesa za Godišnju kulturnu nagradu. Levićeva umjetnost je muskulozna i žestoka. Nešto u njegovom stvaralaštvu podsjeća na jesen kad je najljepša: jarke boje stabala, toplina žive vatre, obilan i dobro začinjen lonac, i čaša crnog, rubin-rumenog vina. Snaga, vrelina i lični touche s pečatom Enesa Levića. (Izvor/Källa: ”Ett mustigt och mångsidigt konstnärskap”, Spegeln Staffanstorp, nr 9, 2009, s. 12) c Enes Lević: Portret Maje Raleve, 2009. Årets Staffanstorps kulturpris går till en sann konstnärssjäl, som har blivit ett med Staffanstorp: Enes Lević. Hans konstnärskap är muskulöst och drastiskt. Något i hans skapande påminner om hösten när den är som bäst: Trädens mättade färger, värmen från en levande brasa, en fyllig köttgryta med spännande kryddor och ett glas vin med mörk, rubinröd färg. E nes je neustrašiv i višestran slikar: slike i crteži, ulja i akrili, pejsaži i apstraktno. Ko ga se ne sjeća kad je tokom Kulturne večeri, prije par godina, spontano slikao uz muziku? Krajnji rezultat mu je bio jednako nepoznat, kao i publici, ali je ipak bio siguran u svom domenu. – Enes ima zaista temeljito umjetničko obrazovanje. On je mnogo veći u inostranstvu nego u Švedskoj. U Bosni i Hercegovini je radio kao predavač na Umjetničkoj školi. Povrh njegovih čisto umjetničkih kompetencija, on je bitan kulturnjak u Staffanstorpu. Pomaže pri umjetničkim izložbama i član je uprave udruženja umjetnika. Enes zaista zaslužuje to priznanje, kaže stafanstorpski slikar i prijatelj Stig Bramer. 28 List BH Saveza žena u Švedskoj 43 | žena · kvinna Foto izvor/källa: Slovo Gorčina U potrazi za srećom Prikaz zbirke poezije ”Svilene plahte” mlade pjesnikinje Melide Travančić Piše: Anisa Trumić N Melida Travančić edavno je u tešanjskom Centru za kulturu i obrazovanje izašla druga zbirka poezije mlade autorice Melide Travančić pod nazivom Svilene plahte. Melida Travančić rođena je 22. 3. 1985. godine u Doboju. Završila je Gimnaziju i diplomirala u Tuzli na Odsjeku za bosanski jezik i književnost. Radi u Centru za kulturu i obrazovanje Tešanj. Trenutno studira postdiplomski studij za književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Dobitnica je nagrade Mak Dizdar za prvu neobjavljenu knjigu pjesama na manifestaciji Slovo Gorčina 2007. godine u Stocu. Njena prva knjiga pjesama Ritual objavljena je 2008. godine i dobila je nagradu Anka Topić kao najbolja knjiga bh. pjesnikinja za period 2002.–2008. godine. Izašlo je i drugo izdanje ove knjige 2009. godine. Melida je priredila knjigu Tešanj, grade – Usmena književnost u Tešnju, Tešanj u usmenoj književnosti koja je objavljena 2009. godine u izdanju Centra za kulturu i obrazovanje Tešanj. Sve ovo, gore navedeno, su suhoparne činjenice Melidinih uspješnih poduhvata, njen književni živopis, a istina je da je ona moja kolegica sa fakulteta i da sve ovo mnogo drugačije izgleda kada osobu lično poznajete (ovdje prestaje objektivnost, ali ne nužno). Tada njen i najmanji uspjeh budi u vama sreću i radost. Tako je i mene nova Melidina knjiga, koja se jednog jutra iznenada pojavila na mojim vratima u rukama poštara, pobudila interesovanje i želju za pisanjem. Svilene plahte su zavijorile pred mojim očima prekrasne, mehke, sjajne i jako privlačne… Bude želju… za čitanjem! Zbirka je već najavljena u knjizi pod nazivom U mom atelijeru koju je priredio Amir Brka, izdao Centar za kulturu i obrazovanje Tešanj, a u kojoj se nalazi poezija šesnaest tešanjskih pjesnika. U toj zbirci objavljene su Melidine sljedeće pjesme: Nevinost, Dan kada sam nesretna, U vožnji, Statua, Žuti leptir, U tišini, Isparavanje, Žudnja, Na dlanu i Marioneta koje su objavljene i u zbirci Svilene plahte. Almir Zalihić u predgovoru za zbirku poezije U mom atelijeru za pjesmu Marioneta rekao je da bi se ona mogla čitati kao Melidin pjesnički manifest. U kvinna · žena | 43 zbirci Svilene plahte objavljena je Marioneta kao druga pjesma prvog ciklusa, odmah nakon pjesme Sjenka. Svilene plahte (kako privlačno zvuči!) se sastoje od šest ciklusa pjesama i epiloga. Prvi ciklus, Ilustracija, sadrži sljedeće pjesme: Sjenka, Marioneta, Bijeli vez, Ilustracija, Luđakinja, to sam ja!, Žena, ideal, Prešuti, Prizor. Drugi ciklus, Jutarnja svjetlost, sastoji se od sedam pjesama: Prostranstvo, U tišini, Ruke, Konačna odluka, Misterij, Tjeskoba, Danas. Treći ciklus nosi naziv O sunčanom i sastoji se od devet pjesama koje su raspoređene narednim slijedom: Nevinost, Na dlanu, Moći, Mogućnosti, Žudnja, Glas, krik, Statua, San, Ničega. Centralno mjesto u zbirci zauzima četvrti ciklus koji u svom imenu nosi ime zbirke Ispod svilenih plahti, a čini ga šest pjesama i to: Okončavanje, Jaz, Promjena, Moraš postojati, Svoj otrov i Ispod svilenih plahti. U ”iluziji” se nalazi cijeli peti ciklus kao i pjesme: Na današnji dan, Kontrast, Dan kad sam nesretna, Daleko, Isparavanje, U iluziji, Zovem se strah, U vožnji. Posljednji ciklus zbirke pjesama ove mlade autorice nosi naslov Umiranje i sastoji se od sedam pjesama (broj koji u sebi nosi mnogo mističnosti). Prvih šest pjesama nose naslove ispisane rimskim brojevima od i do vi, dok se sedma pjesma zove Sjećanje na gospođu S.. Ovaj ciklus je potpuno drugačiji od svih prethodnih kako konceptualno tako i smisleno. Pjesme o smrti, umiranju, svojevrsni su epitafi. Lapidarne su, tako kratke, a jasne, istinite, dovoljne da jeza tijelom prostruji. Epilog zbirke čini pjesma pod nazivom Žuti leptir, dakle knjiga se, na sreću, ne završava smrću, već rukom upletenom u kosu. Pjesma Žuti leptir se nalazi i na koricama knjige. Jedna od karakteristika Melidine poezije jeste izostavljanje interpunkcijskih znakova i ispisivanje pjesama malim slovima od početka do kraja. To nam daje mogućnost da pjesmu prilagodimo svojim osjećanjima i doživljajima, da je čitamo onako kako to nama i našoj prirodi, našem duhu, najbolje odgovara. A opet, tačno znamo i bez upotrebe zareza gdje je Melida napravila kratak predah, a gdje je izostavila tačku. Tek poneka pjesma ispisana je u duhu standardnog jezika upotrebom List BH Saveza žena u Švedskoj 29 svih pravopisnih pravila. Njene pjesme nas pogađaju u najdublja osjećanja, u najsiroviju i najsuroviju realnost. Pjesme su isprepletene snovima i stvarnošću te neispunjenom željom lirskog subjekta da spava i ništa ne sanja. Iako i pored noćnih mora ima i vedrih snova (Ničega), lirski subjekt vapi za spuštanjem trepavica koje za sobom ne povlači i iluzivno treptanje stvarnosti u sivim ćelijama (Iluzija). Uvijek probuđen prije ostvarenja započetog, u najvažnijem trenutku ostvarivanja, lirski subjekt se miri sa neostvarenim, sa stvarnošću i ravnodušno nastavlja da živi, vozi (U vožnji). Ali se hvata i u koštac sa snovima i pruža ruku za knjigom, Tumačem snova, ne želeći da snove ostavi nerazjašnjene (San), pomoć i spas traži kod Frojda, velikog psihoanalitičara. U pjesmama se javljaju i antički motivi. Lirski subjekt se poistovjećuje sa junakinjom grčke tragedije, Antigonom (Glas, krik). Simpatična su ta aludiranja Klanjam ti se ženo jer u tebi, ja vidim sve, sve neprospavane noći, čekanje nekoga ko ti više nikada neće doći; ali, ti ga ipak čekaš i svoju nadu ne daš nikome jer sjećanje i nada ti je sve – što ti osta od njega. Osluškuješ korake ne bi li možda i njegov prepoznala među hiljadama drugih koraka; pričinjava ti se njegov glas, osmjeh i njegovo najdraže lice među hiljadama drugih lica. ”svjesna sam upropastit ću se I budna ga sanjaš bez dodira ga miluješ, šutnjom mu govoriš – da ga voliš, – više od sebe same, više od beskraja, više od vječnosti –. ali nije važno možda bih mogla biti sretna” c Sabahudin Bahtijaragić Cober Slađa Zubčević-Viđen Šta je žena?! Srebrenica Žena je misao, žena je nada, žena je ljubav. Žena je poeta, drug i borac: Žena je izvor svjetlosti, snaga i moć pokreta, ona je mudrost i filozofija, san i mir. Ona je pelud od kojeg se najslađi med stvara; žena je drhtaj u igri bagrema, kucaj bila koji znači život. Ona je simbol topline i dubine uma, zagrljaj pjesme i sunca, pokretač radosti i čežnje, purpur u srcu svakoga muškarca; smiraj za svakoga; žena je preljuba, i bol, ali slatka i ugodna bol. Žena je ideja i inspiracija, i rat i mir, budućnost i put, najljepša staza kojom kroče veliki. Ona je najsuptilnije kaligrafsko pismo, pismo nepročitano za svakog. Zato, potrudimo se da ga dešifrujemo i kao najljepše stranice svog života pohranimo za oba svijeta, za vlastiti pepeo vječnog mira iz kojeg će nići novi cvjetovi budućih ljubavi, čežnji i drhtaja koji se zovu Žena. Klanjam ti se srebrenice, klanjam ti se moja mučenice, klanjam ti se moja paćenice, klanjam ti se moj najveći bolu jer, mene sve rane tvoje bole, mene sve rane – moga naroda bole. 30 Klanjam ti se ženo jer u tebi ja vidim sve žene Srebrenice, Sve majke, Sve kćeri, Sve sestre moje – Sestre po bolu – (intertekstualnost) koja od čitaoca zahtijevaju određena znanja. U petoj pjesmi Umiranje lirski subjekt svoje psihičko stanje poredi sa još jednim književnim likom, Raskoljnikovom. Ipak, mnogo je više pjesama koje se bave sitnim stvarima u životu koje mnogima od nas prođu nezapaženo poput masline na dlanu (Prostranstvo). ”Izučavanje ustaljenih normi najsavršenije žive vrste” (Kontrast) rezultira tim neobičnim pjesmama o običnim stvarima. Plahte se neprimjetno provlače kroz cijelu zbirku od onih svilenih predviđenih za strast i život do onih bolničkih koje skrivaju smrt. I na kraju, stihovi koji odjekuju: Pitaš se po ko zna koji put Da li ga je bilo strah? Da li ga je boljelo? Šta mu je bila posljednja misao? A možda, možda je on ipak negdje živ, možda, jer on je tvoj… I sanjaš mu mezar – a još mu se živom nadaš i sanjaš mu džennazu – a još mu se svadbi nadaš i sanjaš ga u džennetu – a još uvijek se nadaš da ćeš ga sresti ovdje – prije dženneta. Kad njega ti ubiše, ubiše i tebe. Jer, ti više nisi ni dijete, ni djevojka, ni sestra, ni majka, ni žena. Živa si, a kao i da nisi. Foto: Goran Mulahusić: ”Što te nema?!”, 2009. List BH Saveza žena u Švedskoj Sadašnjosti nemaš, jer, zauvijek si ostala u prošlosti; a za tebe i za mene sestro po bolu budućnosti nema jer bez njih ž i v i h ili m r t v i h mi ne želimo u budućnost – to bi bila izdaja – Mene sve rane moga naroda bole i sve što pogledam oko sebe sve je radost, sve je pjesma a čega god se taknem sve je bol, samo bol… c 43 | žena · kvinna (6!,! /$ :$2!6/ /$ 6ALJDANISTEZABORAVILIPRISTOJBUZA463VIKOJIPOSJEDUJU46PRIJEMNIK MORAJUPOZAKONUPLA½ATIPRISTOJBUZA46 3ADAODVE½PLA½APRISTOJBUZA46.ARAVNODA½ETESEIVIUKLJU¿ITI eVEDSKATELEVIZIJAeVEDSKIOBRAZOVNIRADIOIeVEDSKIRADIONEMOGUOPSTATI BEZVAS/NISUNEZAVISNIINEDOBIVAJUNOVACNIODDRwAVENIODREKLAMA 6ISTETAJKOJIPLA½ApIPROGRAMISERADESAMOZAVAS $OBRODOsLISASVOJOMPRIJAVOM0OsALJITESVOJMATI¿NIBROJPUTEM3-3A NABROJILIPOSJEDOVANJETELEVIZORAPRIJAVITEDIREKTNONA WWWRADIOTJANSTSE q`chnsimrs-rd w w w.stop -trafficking.ch Människohandel, i Sverige ofta kallat trafficking (efter engelskans trafficking, som dock har en mycket bredare betydelse), är olagligt frihetsberövande av människor för att utnyttja dem till tvångsarbete, ofta till hushållsarbete eller fabriker, ofta genom erbjudanden av bättre förhållanden. Främst drabbas barn och yngre kvinnor.
© Copyright 2024 Paperzz