Council of Europe Conseil de l´Europe Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi ROMI | Istorija Ruska imperija Ruska imperija 3.2 Elena Marushiakova, Veselin Popov Romi u Ukrajini | Strateški ciljevi državne politike prema ‚ciganima’ | Praktična realizacija državne politike | Romi na novim teritorijama | Krim i južna Rusija | Besarabija | Faraonovka i Kair | ‚Cigani’ kmetovi | ‚Cigani’ nakon reforme iz 1861 Ruska imperija je vršila uticaj nad mnogim ljudima. Za razliku od ostalih zemalja u Evropi, državna politika Ruske Imperije prema Romima isprva a i na duže vreme tretirala ih je kao jednake građane sa punim ljudskim pravima. Administrativni napori države imale su za cilj da Rome nagnu da ispunjavaju svoje obaveze kao građani. Ova politika je iznad svega bila ‚glavna’ politika; ‚Cigani’ su smatrani neodvojivim delom društva, i na taj način su bili subjekt glavnog zakonodavstva. U slučaju ‚posebne’ politike koja se odnosila na njih, cilj je bio da se prevaziđe separacija od društva, bez vršenja pritiska ka njihovoj asimilaciji. Rusko Carstvo Rusko carstvo izraslo je iz takozvane Muskovitske Rusije, koja se od početka 15-og veka (i delimično posle krunisanja cara Ivana IV Groznog 1547) počela razvijati brzo i da se širi dodajući teritorije i njihove populacije Carstvu. Iako je Rusija formalno carstvo od 1721 (vladavina Petra I Velikog) pa nadalje, ovo opšte ime može se koristiti i za ranije periode. Romi, koji su vekovima živeli u ruskom carstvu, imali su jak uticaj glavnih socijalnih i političkih uslova, i to se odrazilo na njihove moderne etničke i kulturne karakteristike. Il. 2 Uvod Povelja iz 1501 godine može se smatrati prvim dokazom dolaska Roma u rusko carstvo. U ovom dokumentu Aleksandar Kazimirovič, princ Velikog vojvodstva Litvanije i kralj Poljske dao je „Višem predvodniku (voyt) Vasilu i njegovim Ciganima“ punu slobodu da putuju zemljama vojvodstva i njihovom vođi dao pravo da „sudi Cigani- kazan Pokrajina Moskve Sibirski Kozaci MOSkwa Rusko Carstvo Ill. 1 Carstvo svih Rusija Slobozhanshchina (Slobodska Ukrajina) Kiev Dniestar Uralski Kozaci Voronež Kraljevina Prusija Volga Karkov Mala Rusija Lviv Dniepar Austro-Ugarsko Carstvo Prut Bug Zaporožijanski Kozaci Besarabija Pokrajina Moldavije Taurida Gubernija (Mala Tatarija) Kozaci Dona astrakhan Don Kozaci Kubana Kuban Krim Danube Pokrajina Vlaške ma i rešava sporove među njima“. Da li ove teritorije, koje su kasnije dodane ruskom carstvu, mogu da se nazovu delom ruskog carstva je sporno. Sa sigurnošću, „Cigani“ u ruskom carstvu su pomenuti prvi put 1733 godine u dekretu izdatom od strane Ane Joanovne, a koji se tiče prihoda tri regimenta kroz poreze, prikupljene od strane stanovništva iz određenih teritorija, uključujući „Cigane“. Ne mnogo kasnije, usvojio se novi dekret od strane Senata Santk Peterburga kao odgovor na peticiju „Cigana, rođenih u ovim zemljama“, s kojim im se dopustilo da u njima stanuju i trguju konjima u oblasti oko prestonice Sankt Peterburga , uz obavezu da se registruju „bilo gde oni žele“. Pasus „rođeni u ovim zemljama“ označava ranije naselje Roma u ruskom carstvu. [Ils. 1-4] Romi u Ukrajini Strateški ciljevi državne politike prema ‚ciganima’ Praktična realizacija državne politike Pokreti migracije Sv. Petrograd ll. 3 Današnje državne granice 1733 Danska 1399 Litvanija 1501 Poljska Rusija 1509 1416 Bohemija 1378 ? rim Ukrajina mađarska bosna Moldavija Transilvanija Srbija 1422 Bugarska 1348 Romi u ukrajini Prvi pisani izvori koji pominju ‚Cigane’ na današnjoj teritoriji Ukrajine datiraju iz XV veka, na primer nekoliko marginalnih zapisa o ‚Ciganima’ u registrima gradova Sanok i Lavov za period od 1427/28-1445. Tokom XVI do XVIII veka prisustvo Roma je ostavilo trag u dokumentima iz ukrajinskog “Slobozhanshchina“ (teritorije na levoj obali Dnjepra) i autonomna“Zaporozhskaya Sech” (tzv. Zaporožijanskih Kozaka). U registrima cele zaporožijanske vojske nalazimo imena kao što su Vasko Tsigan, Stepan Tsiganchuk, Dmitro Tsiganchuk (od Tsigan , ruski za “Cigan”). Romi su uglavnom služili kao kovači i oružari u vojnim pukovima. strateški ciljevi državne politike prema ‚ciganima’ Relativno brzo nakon naseljavanja ‚Cigana’ u Ruskoj Imperiji posebne mere su preduzete prema njima. 1759. carica jelisaveta je izdala proglas u kome zabranjuje prisustvo ‚Cigana0 lutalica u prestonici Svetom Petrogradu 1768-74 Vlaška Vizantija Prvi period imigracije u Rusko carstvo primetio je da se ‚Cigani’ kreću sa juga u Ukrajinu i sa istoka u Belorusiju i Baltičke zemlje u XV i XVI veku. Danas, ovi rani imigranti su poznati kao“Ksaladitka” ili “Ruski Romi”, usko vezani “Poljski Romi” (takođe zvani “Ksaladitka Roma”) u Litvaniji i današnjoj Poljskoj, i“Litvanijski Romi” u Litvaniji i Belorusiji. “Lotfici” (Letonijski Romi na baltičkom području su takođe u srodstvu sa njima. “Servi/ Servuria”, na primer, nastanili su se u istočnoj Ukrajini i južnoj Rusiji sredinom XVI veka nakon migracije iz Moldavije i Vlaške. Il. 4 Nakon 1654. Ukrajina se svojevoljno priključila Ruskoj Imperiji, ali zadržala neku vrsti autonomije. ‚Cigani’ su uključeni u odvojene poreske knjige, podeljene na grupe’ koje su vodili njihovi “atamani” (poglavice), koji su postavljani na ova mesta od samih ‚Cigana’ pre njihovog postavljanja. Ovo ne treba da se shvati u bukvalnom smislu; Romi u Ukrajini nisu bili ktivno u službi vojske. Zapravo sudeći po dokumentaciji Romi su uključeni u postojeće administrativne i vojne službe dana. Glavna obaveza ‚Cigana’ ‚atamana’ bila je da prikupljaju godišnji porez (“obrok”) zajedno sa predviđenim sakupljačima poreza (koji su otkupili pravo da sakupljaju poreze na nekoj aukciji) i predavali ga generalnoj vojnoj kancelariji za održavanje vojske. Postavljanje ‚Cigana’ ‚atamana’ je bilo određeno od države plaćanjem određene sume novca. ‚Ciganski’ godišnji porez je rastao s godinama, što je i dokaz rasta njihovog bogatstva – na početku XVIII veka iznosio je 120 ‚karbovanci’ (ukrajinska moneta) godišnje a 1755 dostigao je 1,424 “karbovanci”. Specijalni ‚ciganski’ pukovi bili su ukinuti 1765. i Romi su se tada registrovali u postojeće “sotni” (kozački eskadoni ) i pukove, i data su m građanska prava kao i ostatku populacije. Svi odnosi sa ‚Ciganima’ bili su pod nadzorom građansko-vojne Komisije Kijeva, što je direktno povezivalo njihov mandatorni popis sa zahtevima za stalni boravak. Ove mere, ipak, nisu onemogućile ‚Ciganima’ da vode polu-nomadski’ život (sa stalnim zimskim prebivalištem) ili nomadski način života. Njihova glavna zanimanja bili su razni tipovi rada sa gvožđem, trgovina konjima i sviranje muzike. i okolini. Ovo nije značilo, ipak, da im je bilo zabranjeno da se nastane u prestonici. 1766. proglas senata regulisao je plaćanje poreza od nomadskih ‚Cigana’ u Ruskoj Imepriji’ koji su pretežno živeli u tzv. Slobodska Ukrajina i oblastima oko Moskve i ostalim velikim gradovima Carstva. Romi su konačno bili uključeni u socijalnu strukturu Ruske Imperije i imali pojedina ljudska prava proglasom koji je izdat od Ekatarine II Velike 1783. Po ovom proglasu, svi ‚Cigani’ koji još nisu uvedeni u Državne Popise Stanovništva, zajedno sa onima koji se navode u registrima kao vlasništvo zemljoposednika (tj. Kmetovi) spadaju u kategoriju tzv. Državnih kmetova i bili su obavezni da plaćaju pojedine takse za ovu kategoriju. Savet Evrope Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi ROMI | Istorija Ruska imperija 3.2 Il. 5 Žena Johana Dimitrija Taikona, poznatog pripovedača, kao novovenčana mlada u rusiji oko 1900. Porodica Taiko preselila se u Rusiju iz Švedske u to vreme. (Lundgren / Taikon 2003, str. 45) Il. 6 Rus ‚Ciganin vodja’ XIX veka. (Clébert, Jean Paul (1964) Das Volk der Zigeuner. Wien: Paul Neff, str. 64b) Katarina II zapravo predstavlja novi pristup prema ‚Ciganima’ – kraj ‚posebne’ državne politike prema njima i njihovo uključenje u glavne zakonske norme. Ipak, ovo ne znači da je to bio pokušaj da se Romi navedu da postanu nastanjeni. Proglas se bavi statusom državnih seljaka kao celinom i reflektuje cilj države da od njih prikuplja porez. Proglas govori o nastanjenim ‚Ciganima’ u ‚odgovarajućim mestima’, sa pojašnjenjem ‚da se ne podaju protuvanju’ tj. Da imaju regularan popis i da se pridržavaju regulacijama za- praktična realizacija državne politike Za razliku od drugih zemalja, ’Cigani’ u Ruskoj Imperiji nikada nisu označavani kao ’problem’ stoga je i rezultat ove politike, koja je ohrabrivala (ali ne i ojačavala) njihovo naseljavanje bila nevažna. Zapravo, ova politika rezultirala je u obavezu za Rome da se registruju u administrativne knjige i da redovno plaćaju svoje poreze, što je bar nominalno) zahtevalo stalno prebivalište. Zatim je bilo poželjno (ali ne i obavezno) da se obustavi ili bar umanji) njihov nomadski način života. Ovo je linija svih državnih mera koje su pratile proglas iz 1783. 1800, kona. Državnim seljacima i kmetovima je dozvoljeno da slobodno putuju, plaćajući određenu godišnju taksu (“obrok”). Kategorija ‚državnih seljaka’ uključivala je iznad svega Slovensku Pravoslavnu populaciju na novoosvojenim teritorijama – Sibiru, Ukrajinu levog bloka, Novorusiju,itd. uz različite tipove Kozaka (Kozaci sa Dona, Kubana, Urala, itd.). U kompleksnoj, birokratskoj socijalnoj i imovinskoj strukturi Ruske Imperije, državni seljaci su imali bolji status od kmetova. Kmetstvo je sa druge strane pružalo mogućnost da se plaća godišnji “obrok” nižem plemstvu, uz sticanje prava na slobodu kretanja. Romi su, pre nego budu uključeni u kategoriju ‚državnih seljaka’ koristili se ovom mogućnošću i nastavili njihov nomadski način života, samo po imenu seleći se od jednog zemljoposednika do drugog (plaćajući ih za svoju slobodu). Sa svojim proglasom Ekatarina Velika je zapravo ciljala na okončanje ove prakse. proglas senata objavio je da registracija ‚Cigana’ u poreske knjige treba da se postigne što pre. Proglas navodi da su se u nekim “guberniyas” (pokrajine) ‚cigani’ nastanili u selima i navikli se na zemljoradnju, i da su se drugde nastanili u gradovima, registrovali se kao trgovci i kao “meshchane” (mali preduzetnici i zanatlije). Proglas dalje navodi da se ovo ne smatra prekršajem zakona, s obzirom da redovno plaćaju porez. Proces mandatorne civilne i (iznad svega) poreske registracije Roma je očiglegdno nastavljeno polako što je ilustrovano brojem Vladinih dokumenata iz ranog XIX veka, na primer proglasi Aleksandra I iz 1803. i 1809. 1811. Aleksandar I je izdao proglas kako ni upotpunio aplikaciji ‚Cigana’ u različite posede, i kako bi potvrdio njihovo pravo da se registruju na posedu po svojoj želji , uključujući gradove, da bi izveli pojedine građanske obaveze do 1812. 1839. novi proglas je izdat obavezujući sve ‚Cigane’ nomade bez stalnog prebivališta da se registruju kao državni seljaci do 1. januara 1841. Ovim korakom Romi su pali pod jurisdikciju Ministarstva Unutrašnih Poslova, koje je ustanovljeno sa reformom situacije državnih seljaka. Novi pristup ‚Ciganima’, koji je imao za cilj totalno ukidanje razlika u njihovom socijalnom statusu u poređenju sa ostatkom populacije, takođe je nađen u proglasu iz 1856. (pe Romi na novim teritorijama Krim i južna Rusija Besarabija Faraonovka i Kair Zanimanja i trgovina Trgovina i način života ‚Cigana’ kmetova bio je raznolik. Mnogi koji su bili samo po imenu “dvorovie” (tj. Domaći kmetovi) bili su dejstveno nomadske zanatlije. Plaćali su godišnji “obrok” i slobodno putovali ne samo u Besarabiji, ali i van granica regije, prodajući svoje proizvode i pružajući svoje usluge. Ovaj način bi mogao da objasni činjenicu da je relativno veliki broj njih, 100 kovača, 185 čobotara (pravili su vrstu ratarske obuće), 46 kotlara, 7 srebrnara, 1 krojač, 1 bereberin i 185 muzičara i njihove porodice živelo na imanju Princa Kantakuzina blizu sela Markuci, u blizini grada Kotin. Koloniziranje stepa: Slučaj Faraonovke i Kaira Često se povlači analogija između stvaranja dvaju romskih sela Faraonovke i Kaira i državne politike AustroUgarskog Carstva i Španije prema Romima u XVII i XIX veku. Ipak postoje velike razlike, koje čine ovu analogiju besmislenom. Glavna razlika u Faraonovki i Kairu je bila činjenica da ‚Cigani’ nisu bili pitanje nijedne specijalne politike, već su radije viđeni u kontekstu politike Ruskog Carstva u toj regiji. Stvaranje romskih sela nije bila riod Krimejskog rata), kada su ‚Cigani’ bili obavezni da služe vojsku ‚zajedno Romi na novim teritorijama Celokupna rezolucija građanskog statusa Roma u Ruskoj Imperiji tokom druge polovine XVIII veka bila je komplikovana imajući u vidu činjenicu da je ovo takođe bio period aktivne ekspanzije imperije zbog osvajanja novih teritori- krim i južna rusija Romi u relativno slabo naseljenom Krimskom Poluostrvu su se veoma brzo uključili u nove društvene i civilne strukture Ruskog Carstva. 1812. godišnji porez od dve rublje po glavi je određen za ‚Cigane’ pokrajine Tauride (Krima) kao državne seljake. Sem toga, bilo im je dozvoljeno da se registruju u kozački puk Kozačke Vojske Crnog Mora. 1852. svi ‚Cigani’ pokrajine Tauride, koji još uvek nisu bili registrova Il. 7 Il. 8 prisilna radnja, već direktna posledica glavnog principa državne politike koloniziranja stepa, sa mnogim novostvorenim naseljima u skladu sa etičkim principom. Tranzicija prema statičnom načinu života je bila volonterska. Nije bilo restriktivnih mera protiv Roma, kao što je to bio slučaj u Austro-Ugarskoj i Španiji. U savremenoj terminologiji, u Faraonovki i Kairu nije bilo prisilnog naseljavanja ili segregacije, već pozitivna diskriminacija. sa ostalim članovima poseda kojima su pripadali’. Zapravo ovo je značilo da su do tada ‚Cigani’ bili privilegovani pošto su bili oslobođeni vojne službe. ja. Neke od ovih, na primer stepe južne Rusije i južne Ukrajine bile su slabo nastanjene, ali druge (Krim i Besarabija) imale su svoje lokalne Rome, čiji je status takođe trebalo da bude zakonski regulisan u skladu sa zakonodavstvom Ruske Imperije. U nizu ratova protiv Otomaskog Carstva, od 1774 do 1812 Rusko carstvo je dodalo nekoliko teritorija, kao što su Krimejski Kaganat )pripojen kao ruska teritorija poznat kao Taurida Gubernija), teritorije između Buga i Dnjestra, i teritorije između Dnjestra i Pruta, poznate kao Besarabija (uključujući današnju oblast Besarabije u Ukrajini i Republiku Moldaviju). Nove teritorije postale su osnova novih pokrajina (Novorusija, Taurida, a kasnije Besarabija) i ubrzo je nova populacija počela da se nastanjuje u ovim područjima. ni u vojni registar, bili su obavezni da plaćaju vojnički porez ‚zajedno sa ostalim porezima’. Specifična za Krim bila je činjenica da je ogroman broj Roma imajući status državnih seljaka, bili zapravo stanovnici gradova. Ovo se dešavalo iz razloga što je severni-stepski- deo poluostrva bio slabo naseljen i samo su se postepeno naseljavali naseljenici različitog etničkog porekla. Deo Roma se nastanio u gradovima, ali čak i putujući Romi su provodili zime u gradovima, i provodili kraće ili duže periode putujući tokom toplog perioda. Još jedna osobenost krimskih Roma bila je činjenica da su većina njih bili Muslimani, i da su mnogi od njih izgubili svoj jezik i postali govornici tatarskog. Zapravo mogla su da im se pripišu dva građanska statusa- ‚Cigani’ i Tatari. Zbog toga su, 1855, na vrhuncu Krimskog rata, kada je postojalo snažno anti-rusko osećanje među tatarskom populacijom, krimski Romi koji su imali status državnih seljaka, ali bili i članovi tatarske zajednice (tj. Govorili tatarskim jezikom i bili Muslimani) bili oslobođeni tog statusa i bili primorani da izvršavaju iste obaveze kao Tatari. Savet Evrope ROMI | Istorija Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi Ruska imperija Naseljavanje i privilegije Mapa Besarabije d Tokom prve polovine XIX veka Romima je pružano pravo da se nastane u stepskim regijama oko reke Kuban i severnog Kavkaza. Ovo je propraćeno davanjem posebnih privilegija Romima. 1832. 54 Roma iz Piatogorska u severnom Kavkazu bili su oslobođeni vojne službe i plaćanja poreza na 5 godina. Porez koji su već bili platili bio je nadoknađen, jer su bili napadnuti od ‚brigada van Kubaan’ (misleći time na različite narode Kavkaza – Kirkazijane, Čečene, itd.), i bili opljačkani i pretrpeli štete u iznosu od 13659 rublja i 50 kopika, izvesna suma za to vreme; 6 ljudi je ubijeno i 22 kidnapovano. 1838. još 27 romskih porodica koje su živele u Stavropolskoj pokrajini bilo je oslobođeno vojne službe na još 5 godina (bili su već oslobođeni službe od 1832, kada su bili uključeni u lokalne kozačke pukove). 3.2 Il. 10 Besarabija: a,b,d Moldavija: A,C Današnja Rumunija Il. 9 a c Današnja Ukrajina Faraonovka (1829) Regija Budžaka b Crno More Besarabija Stanje Roma u Besarabiji (područja između Dnjestra i Pruta) bilo je dosta drugačije od onih u ostalim delovima Ruskog Carstva. Većina njih je pala pod Pokrajinu Moldaviju, gde su Romi imali status robova. Regija Budžak, naseljena od strane Nogajskih Tatara nalazi se između ušća Dunava i Dnjestra. Posle 1812. Nogajski Tatari iz Budžaka preseljeni su u Krim i počeli su da obrađuju stepe. Romi iz Besarabije su imali mogućnost da se integrišu u socijalnu strukturu Ruskog Carstva na različite načine i većinom su bili slobodni da izaberu kako će se integrisati. [Il. 10] 1818., usvojen je privremeni statut Besarabije, baveći se posebno situa- Faraonovka i Kair Cilj administracije u Besarabiji da bi osigurala bržu registraciju Roma u viši građanski status državnih seljaka je bio direktno povezan sa politikom cijom ‚Cigana’ u regiji. Romi su podeljeni u dve velike kategorije, jedna pod direktnom vlašću države (bivši ‚robovi princa’ ili ‚robovi Krune’), dok su ostali pripadali manastirima i pojedincima (bivši ‚robovi manastira’ i ‚ robovi plemstva’). ZA Rome koji su ranije bili ‚robovi princa’, 1818. ustanovljena je nova institucija pri Besarabijskog Regionalnoj Vladi, tj. Kancelarija Cigana Krune, koja je trebalo da ih registruje kao državne seljake, neovisno od njihovog načina života (nomadi ili nastanjeni). Nova kancelarija je takođe bila odgovorna za ‚Cigane’ koji su pobegli od svojih gospodara (plemića ili manastira) u Besarabiji ili koji su migrirali iz pokrajina Vlaške i Moldavije. Kancelarija za Cigane Krune pokušala je da reguliše putujuće ‚Cigane’, svrstavajući ih u nekoliko kategorija Roma nomada (Laeši, Lingurari, Ursari). Neovisno od toga da li su bili nastanjeni ili vodili nomadski život, ‚Cigani Krune’ su morali da plaćaju porez po glavi, koji je plaćan od svake romske porodice, i koji je iznosio 10 rublja od rane 830 pa nadalje. U Besarabiji forme autonomije za romske zajednice su takođe očuvane pošto su bili u pokrajinama Vlaškoj i Moldaviji. Direktno ispod Kancelarije Cigana Krune bili su takozvani ‚bulukbaši’ i ‚judi’, postavljani od strane samih ‚Cigana’, odgovorni za prikupljanje poreza. Uživali su određene poreske privilegije i mogli su da deluju kao posrednici u sporovima među ‚Ciganima’, tj. Postojala je određena zakonska autonomija u zajednici. zauzimanja zemlje stepa u južnom delu područja Budžak. U cilju realizacije ove politike 1826, ‚Ciganima Krune’ je da dozvoljeno da izaberu koji način života žele da vode (nomadski ili statični) kao i mesto prebivališta (u gradovima, u naseljima državnih kolonista ili u novim ko- lonijama koje su Romi mogli sami da ustanove na jugu). Prve kolonije Roma u stepama Budžaka ustanovljene su 1829. i 1831. dva nova sela, naseljena od strane Lingurari Roma – Faraonovka (164 porodice) i Kair (170 porodica) ‚ ustanovljena su Akerman“uyesd” ‚Cigani’ kmetovi ‚Cigani’ nakon reforme iz 1861 Romski horovi i romska muzičarska aristokratija Početak procesa naseljavanja ‚Cigana’ u velikim gradovima Ruskog Carstva je bilo u bliskoj vezi sa slavnim ‚ciganskim horovima’. Prvi takav mešani (muškaraca i žena) hor je stvoren od strane grofa Alekseja Orlova 1775, na njegovom imanju Puškino, blizu Moskve. Dirigent je bio Ivan Sokolov (nasledio ga je njegov nećak Ilija Sokolov), i članovi hora su bili kmetovi. Na početku XIX veka članovi hora bili su oslobođeni kmetstva i preselili se da žive i rade u Moskvi. 1812, napravili su mnoge donacije za potrebe vojske u ratu protiv Napoleona, jedan deo njih su bili dobrovoljci i učestvovali u vojnoj akciji )npr. Bitka kod Borodina). Ciganski hor grofa Orlova je bio veoma popularan među ruskom aristokratijom. I ostali slični horovi su bili stvoreni, mnoge generacije poznatih ‚Cigana’ muzičara postali su ‚slavni -...Cigani’ muzičari počeli su da se sele u Moskvu i ostale veće gradove. U Moskvi od 1807. do sredine XIX veka, ‚Cigani’ muzičari uživali su vrstu samovlade- birali su svog “burmistra” (gradonačelnik), (administrativna jedinica). Imena sela su birana od vlasti, na osnovu prevladavajućeg mišljenja da su ‚Cigani’ poreklom iz Egipta. Romima koji su se nastanili dato je 9.902 “desetine” zemlje (1 desetina = 1.1 ha). Ipak, oko 800 romskih porodica u Besarabiji nastavilo je da živi nomadskim životom , uprkos tome što im je nuđeno 11000 desetina zemlje na jugu. (Il.8) Romi su se isprva nastanili kao državni seljaci, koji su ipak, kao i ostali kolonisti, imali dodatne privilegije – oslobađanje od vojne obaveze, ponuda slobodne zemlje, opskrba zemljoradničkom opremom, državna pripomoć, mogućnost registrovanja u viši status, pravo da vode svoju trgovinu, privilegija korišćenja nekih prirodnih resursa i dr. Država je investi- ‚ciGAni’ kmetovi Situacija Roma u Besarabiji gde su bili robovi plemstva i manastira u prošlosti, u pokrajini Moldaviji je bila drugačija. U Privremenim regulacijama Besarabije, usvojenim 1818. privilegije Bojara iz koji je bio odgovoran za gradsku administraciju za prikupljanje poreza (Romi su bili registrovani kao “meshchane”), održavali su kontakte sa vlastima, rešavali sitne konflikte unutar zajednice, itd. Nakon nekoliko generacija Romi muzičari i glumci u velikim gradovima )uglavnom u Moskvi i Sv. Petrogradu) postali su specijalni društveni sloj )odvojen do izvesnog nivoa od ostalih Roma) obuhvatajući slavne umetničke dinastije, kao na primer porodice Sokolov, Šiškin, Panin, Hlenikov, Dulkevič, Pankov, sa visokim društvenim položajem. Romi muzičari su se redovno sretali sa najvišim krugovima u Ruskom Carstvu’ sa aristokratijom, bogatim trgovcima, slavnim pesnicima, piscima, muzičarima, itd. Bilo je čak i mešanih brakova sa visokim društvom: Fjodor Tolstoj (bliski rođak pisca Lava Tolstoja), brat pisca Sergeja Tolstoja i njegov sin Lav L. Tolstoj, Princ F. STR. Masalskij, Princ Vitgenštajn, milioner iz Uralskog Nečajeva, Anenkov, bogati zemljoposednik, Ledvik, izdavač “Borsovie ve- rala velike fondove kako bi dozvolila kolonistima da započnu svoj život u Budžaku, uključujući Rome u Faraonovki i Kairu. Ipak, pitanja među kolonistima različitog porekla naišla su ubrzo na teškoće i veoma brzo su bile potrebne nove promene u njihovom statusu. 1836. stanovništvo nekih sela sa državnim kolonistima uključeno je u Dunavsku Kozačku Vojsku. Ovaj novi status značio je nove građanske ali pre svega ekonomske privilegije, u zamenu za određene vojne obaveze. Ove promene takođe su na Rome i specijalnim dodatim pravom izdatim od strane Nikolaja I u 29. maja 1839. 1538 Roma, muškaraca, žena iz Faraonovke i Kaira, zajedno sa 1600 Roma nomada iz Besarabije bili su uključeni u Dunavsku Kozačku Vojsku i dva romska sela su postala kozačke ‚stanice’ (kozačka naselja). Razvoj dvaju romskih sela, Faraonovke i Kaira, zajedno sa daljim naseljavanjem ‚Cigana’ u stepskim područjima, takođe su upali u različite probleme. Romi iz ovih sela su do tada živeli nomadskim životom i nisu posedovali zemljoradničke veštine. Dodatno tome pojavile su se i druge teškoće: novi sistem stepske zemljoradnje, nekoliko godina suše, korumpirana administracija, koja je utajila deo državne pripomoći, itd. Često je postojala i spekulacija o nesposobnosti Roma da se održe uz pomoć zemljoradnje; zapisi iz 1839. o posedima Roma iz dva sela, ipak, pokazuju da ne postoji velika razlika u njihovim posedima u poređenju sa ostalim kolonistima u regiji. Pokrajine Moldavije (sad se pominju kao ‚pomeščici’ – klasa zemljoposednika) i privilegije manastira, uključujući privatn vlasništvo ‚Cigana’ robova očuvane su. Situacija Roma, koji su pripadali zemljoposednicima, rešena je proglasom Cara Nikolaja I, 1828, kojim su ‚Cigani’ robovi oslobođeni, data su im građanska prava i status kmetova pojedinaca ili manastira. Postepeno, status ‚Cigana’ kmetova počeo je da se menja. Neki su pobegli od svojih vlasnika i registrovali se kao državni seljaci )najčešće Romi nomadi), što ej vodilo u veoma teško stanje, zahtevajući radikalna rešenja. 1874 Car Nikolaj I potpisao je proglas zabranjujući zemljoposednicima iz Besarabije da ponovo dobiju prava posedovanja ‚Cigana’ Savet Evrope ROMI | Istorija Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi Ruska imperija 3.2 Ill. 11 domosti”, i ostali, svi su oženili Romkinjama. Prve potpune ‚ciganske’ predstave izvedene od strane ‚Cigana’ muzičara i glumaca bile su izvedene na kraju XIX veka. 20 marta, 1888. muzička komedija “Chave adro vesha” (Deca u šumi) odigrana je u Malom Teatru u Sv. Petrogradu. Muzika, pre svega ‚ciganske’ pesme i romanse, bile su aranžmanu Nikolaja Šiškina. Predstava je neprestano igrana do 1906. 1892 nova opereta Nikolaja Šiškina ‚Ciganski život’ imala je premijeru. Ill. 12 Pre-revolucionarni ‚Ciganski’ hor. (Lemon, Alaina (2000) Between two Fires. Durham / London: Duke, str. 45) koji su pobegli od njih. Novi proglas izdat je iste godine, po kome ‚Cigani’ iz Besarabije i regije Novo Rosijska sa nejas- ‚cigani’ nakon reforme iz 1861. 1861, zajedno sa manifestom Cara Aleksandra II o oslobođenju kmetova i ukidanja kmetstva, postavljena je komisija da izradi nacrt o aktivnostima kako bi se regulisao i poboljšao način života ‚Cigana’, koji su većinom postali ratari. Komisija nije donela nikakve rezultate i uskoro je raspuštena. Dunavska Kozačka Vojska je raspuštena 1868 i njenim Romima data je besplatno zemlja. Romi u Faraonovki nastavili su da žive u selu, ipak većina Roma u Kairu je prodala svoju zemlju (oko 190 plota) i vratilo se na svoje stare naseobine (u šumama severno od Kišineva), svojoj tradicionalnim zanatima ( proizvodnja drvenih objekata) i polu-nomadskom načinu života. 1877. u Faraonovki je bilo oko 1039 Roma, 150 Moldavaca i 103 Ukrajinca, dok su u Kairu tada Romi predstavljali samo trećinu stanovništva. nim statusom, mogu da se registruju kao “meshchane”. Po logici ovih dvaju proglasa , Romima kmetovima omogućena je potpuno legalna mogućnost da napuste svoje posednike i prime novu registraciju sa višim statusom. Za razliku od dostalih pokrajina u Ruskom Carstvu, u Besarabiji ‚Cigani’ kmetovi, nakon oslobođenja od kmetstva, nisu primali zemlju. Čak šta više bili su obavezni da plaćaju obaveze prema svojim ranijim vlasnicima za još dve godine. Nakon toga, Romi kmetovi kao i Romi državni ratari najčešće su se registrovali kao “meshchane” u gradovima Besarabije. Ipak ovo nije značilo tranziciju prema statičnom načinu života. U ovom periodu, državna politika prema ‚Ciganima’ u ruskom Carstvu privedena je kraju u Oktobarskoj revoluciji 1917, viče nisu bili briga posebne legislature ili administrativnih akata. Jedini izuzetak ovome bio je pomen ‚Cigana’ u regulacijama za izdavanje pasoša 1880. Prema ovim regulacijama ‚Cigani’ registrovani kao državni ratari, mogli su dobiti pasoš samo uz dozvolu lokalnih vlasti, i samo za jednog člana porodice. Ova ideja je trebalo da ograniči njihov nomadski način života. Ova restrikcija nije važila za ‚Cigane’ registrovane u statusu trgovaca ili “meshchane”, koji su mogli da putuju slobodno zajedno sa svojim porodicama. Ipak u praksi ove administrativne mere imale su isti rezultat, kao i sve prethodne politike Ruskog Carstva u njihovom pokušaju da ograniče nomadski način života ‚Cigana’: bile su potpuni neuspeh. Zapravo cela državna politika Ruskog carstva prema ‚Ciganima’ u putanji od više od jednog veka može se sagledati kao stalno ponavljanje mera, koje bi trebalo da vode (ipak ne silom) da postanu ‚normalni’ stanovnici Carstva i platioci poreza. I pored toga ove mere nikad nisu bile u fokusu celokupne državne politike, samo na periferiji iste. ‚Cigani’ su bili neznatan procenat (manje od jednog postotka) totalnog stanovništva carstva, i primali su pažnju više zbog svog egzotičnog izgledaa, kao što su gledani od starne lokalnog stanovništva, nego što su bili smatrani važnim ciljem državne politike. Savet Evrope Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi ROMI | Istorija Ruska imperija Demografija Ill. 13 Iako demografija obično ima nedostatke u istinitosti u slučaju Roma, proporcija Roma u celokupnoj populaciji Ruskog Carstva se najbolje vidi u statistici. 1834. od 60 miliona građana Ruskog Carstva, ‚Cigani’ su brojali 48247, 8000 ih je živelo u gradovima a 18738 u Besarabiji. Cifre nakon četvrti veka su slične (1862), kada je pretpostavljano da je ‚Cigana’ u Ruskom carstvu oko 50000, 17000-18000 ih je bilo Besarabiji, a 7500-8000 u Krimu. Podaci iz popisa 1897 pokazuju da su relativno precizni kada je populacija Ruskog Carstva bila oko 125.7 miliona, zaključak Uopštena slika o Romima u Ruskom Carstvu noć pred Oktobarske Revoluciju 1917 je veoma različita. Mnogi Romi su nastavili da žive svojim tradicionalnim životom (polu-nomadski, izdavanje kuća pred zimu, i najčešće sa fiktivnom registracijom poreza u ruralnim regijama). Izuzetno mali deo njih se nastanio u selima severozapadne Rusije, kao i Ukrajine, ne prekidajući potpuno njihov polu-nomadski način života i tradicionalna zanimanja. Procesi nastanjivanja nastavili su se aktivno u Besarabiji takođe. Treći, takođe mali deo Roma nastanio se u gradovima, registrovani su uglavnom kao 3.2 a ‚Cigana’ zvanično ima oko 44584, 38031 ruralni stanovnici i 6551 žive u gradovima. Geografska raspodela je bila nejednaka, 8636 ‚Cigana’ je živelo u Besarabiji. 1056 u Poljskoj, 1750 u Latviji i Estoniji, 3003 u Litvaniji i Belorusiji, 3177 u Maloj Rusiji, 14300 u Novorusiji, 2138 na južnoj Volgi, 1080 na severnoj Volgi, 2021 u severnoj Rusiji 2784 u centralnoj Rusiji, 3223 u centralnoj Černozemskoj regiji, 1433 u Krimu, 2829 na severnom Kavkazu, 212 u Transkavkazu, 628 u centralnoj Aziji, 6238 u Sibiru i 143 u stepama istočno od Volge. trgovci i “meshchane”, neki od njih veoma bogati, postajući trgovci ili vlasnici trgovina. Socijalno bliski njima su Romi muzičari i glumci. [Il. 11, 12] Ne postoji sumnja da je socijalna integracija Roma u Ruskom Carstvu bila mnogo uspešnija nego njihovih sunarodnika na Balkanu, da ne pominjemo Centralnu i Zapadnu Evropu tokom istog perioda. U literaturi su date različita tumačenja ove osobite socijalne pozicije Roma u Ruskom Carstvu, ali nijedno od njih nije privuklo pažnju kao kratko i precizno objašnjenje dato od strane N. Shchiberana kraju XIX veka: ’Pod našim zakonodavstvom Cigani nikada nisu tretirani kao posebno pleme, niti kao posebna društvena grupa, niti su uključeni u kategoriju ‚inorodci’ (građani sa stranim mestom rođenja).’ Iz tog razloga, politika Ruskog Carstva prema ‚Ciganima’ je subordinirana prema cilju da ih načine ravnopravnim građanima Carstva, koji uživaju puna građanska prava, ali koji ispunjavaju svoje građanske obaveze. Iznad svega bila je i glavna politika: ‚Cigan’ su viđeni kao neodvojivi deo društva, iako su bili podređeni uobičajenim zakonima zemlje. U slučajevima kada je postajala potreba za specijalnim politikama prema ‚Ciganima’, cilj je bio da se prevaziđe njihova separacija od društva, što nije značilo da bi bili asimilirani. Bibliografija Barannikov, Aleksei P. (1931) Tsygany SSSR. Kratkii istoriko-etnograficheskii ocherk. Moskva | Bessonov, N. / Demeter, N. G. / Kutenkov, V. (2000) Istoriya tsygan. Novyi vsglyad. Voronezh: Rossiyskaya Akadyemiya Nauk | Crowe, David (1995) A History of the Gypsies of Eastern Europe and Russia. London / New York: Tauris | German, Aleksander V. (1930) Bibliografiya o tsyganach. Ukasatel knig i statei s 1780 do 1930 gg. Moskva | Kalinin, Valdemar (2003) Zagadki baltiiskikh tsygan (Rossiya, Estoniya, Litva, Latviya, Polska). Vitebsk | Kenrick, Donald / Taylor, Gillian (1998) Historical Dictionary of the Gypsies (Romanies). Lanham: Scarecrow | Keppen, P. (1861) Khronologicheskii ukasatel materialov dlia istorii inorodtsev Evropeiskoi Rosii. Sankt-Petersburg | Lundgren, Gunilla / Taikon, Alyosha (2003) From Coppersmith to nurse. Hatfield: University of Hertfordshire Press | Marushiakova, Elena / Popov, Veselin (2003) Social Position of the Gypsies in Contemporary Russia and the Countries of the former USSR. In: Dvorák, Tomás (ed.) Mily Bore ... Profesoru Ctiboru Necasovi k jeho sedmdesátým narozeninám venuj í prátelé, kolegové a záci. Brno: Historický ústav AV CR, pp. 237-244 | Marushiakova, E. / Mischek, U. / Popov, V. / Streck B. (2005) Dienstleistungsnomadismus am Schwarzen Meer. Zigeunergruppen zwischen Symbiose und Dissidenz. Halle-Wittenberg Council of Europe Conseil de l´Europe © Savet Evrope. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može se prevesti, reprodukovati ili prenositi na bilo koji način ili bilo kojim sredstvima, elektronskim (CD-Rom, Internet, itd.) ili mehaničkim, uključujući fotokopiranje, snimanje ili čuvanje bilo koje informacije ili sistema učitavanja, bez prethodne pismene dozvole od strane Odseka za izdavanje, Direkcije za Komunikacije (F-67075, Strasbourg cedex or publishing@coe.int). Projekat ObrazovanjA Romske Dece u Evropi http://www.coe.int/education/roma http://romani.uni-graz.at/romani
© Copyright 2024 Paperzz
