BUNJEVACKE MATICE ~
LO
,....
I
DVOMISICNIK ZA NAUKU,
KULTURUISTVARALASTVO
GODINA VI • BROJ 65-66 • SUBOTICA ·APRil- MAJ 2011.
;;;;; r
hoan }ltttuno~it
<PoJi...ric fit~ tmfimjn;i~!)m sf!oju
naroJ'nost, omfa sitt E<tt<tjll sf!og
olea i osrami SIIO}tt mater..
(citat 16. str.IJ3.)
.
.
~
__ z cuva e
•
v
un evac
• •
ezz
~
N
N
z
(/)
~
RIC
RIC - .... . . . ................ .
--BUN.IEVACKE MATICE
?vlCadi cu1Jaje
6unjevacki ;'ezi~
Foto: Marlja Horvat
BUNJEVACKE MATICE
RIC UREDNIKA
SaCuvajmo naSu lipotu i mladost
1 ove godine su nasi mladi stvaraoc i putem pisane rici dali svoj doprinos
u ocuvanju bunjevacke ikavice odazivajuc se naN smotru ,Bunjevaeka lipa
ric", di su najbolj i ucesnici za svoje radove bili i nagradeni. Ova manifestacija, nadamo se, dace iz godine u godinu biti sve bolja i masovnija. Sarno
tako mozemo ocuvat nas maternji jezik- prinoseCi ga na mlade narastaje
kroz pisanu ric.
Bez mladosti nam nema opstanka, ani ocuvanja nacionalnog indentiteta,
koji cemo ostavit za sve one koji dolaze posli nas. Zato, u pridstojecem popisu stanovnisva koji nas slidi, ostanimo doslidni sebi i ne dajmo da nam
oduzmu ono sto nam pripada.
U OVOM BRO.JU:
RIC BUNJEVACKE MATICE
dvomisicnik za nauku,
kulturu i stvaralastvo
VISTIIZ MATICE
Godina: VI
Broj: 55 56
April Maj 20 II.
Tiraz: 600
lzdavac:
Bunjevacka matica
Glavni i odgo,•orni ur~dnik:
Tamara Babic
str. 3
TRADICIJA POPISA I MISTA Dl
BUNJEVCI ZIVE I KOLIKO JIIMA
str. 6 i 7
Lektor:
Ana Popov
Priprema za stampu:
Grgo Krii:anovic
Fotograf:
Marija Horvat
PROS LOST PRID OCIMA JAVNOSTI
str. 10-11
Redakcija:
Mijo Mandie
Ivan Sedlak
Ana Popov
Joso Poljakovic
Rufica Parcetic
Kata K1111tic
Stipan Sar~evic
IV SMOTRA " BUNJEVACKA LIPA RIC"
Adresa
Subotica, Korzo 8
Telefon: 024/557 213
SVOJIM SNAGAMA DO SLOBODE (IV)
str. 12 i 13
str. 15 i 16
E-mail:
ric matice@open.telekom.rs
bunjevackamatica@opcn.telekom.rs
web: www.bunjevacka matica.org
~tampa:
"tiko§ ~tampa", Subotica
2
KAD PADAJU DOVE?
str. 20-21
April - Maj 2.011 .
RIC
BUNJEVACKE MATICE
Visti iz Matice
Dana 05. 04. 2011. godi11e
OdrZ:an j e konstitutivni sastanak Odbora za nauku Bunjevacke matice pod
pridsidavanjem
profdr Aleksandra
Raica di je usvojen plan i progntm rada,
ko i prav ilnik o radu.
U Svecanoj sali Bunjevacke matice odi"Zana je promocija knjige pisama autora Jelisavete Buljovcic
Vucetic , Draga sicanja " u izdanju Bunjevacke matice. U programu, koji je
vodio pridsidnik Odbora za knjizevnost
Stipan Sarcevic, ucestvovali sui drugi
c lanovi knjizevnog odbora.
Dana 14. 04. 2011. godi11e
Tamara Babic, potpridsidnik Matice,
u Novom Sadu je prisustvovala seminaru za izradu TPA projekata, koje je ra.
.
.
s pi sala Evropska unija. Seminar je
odrZ:an u zgradi Pokrajinske vlade. 0 znacaJU ovt proJekata
za nase institucije govorili su pokrajinski sekretar za kulturu
i javno informisanje Milorad Durie, direktor Fonda evropskih poslova Predrag Novikov i Andrija Aleksic, sef odseka
za evropske fondove.
Dan a 15-16. 04. 2011. godi11e
die, clan Glavnog odbora.
.
N a tribini kojaje odrlana narednog dana pod ra~mm n~~
zivom Istoricar u smutnom vremenu" predavac1 su bth
akadeU:ik Vasilije Krestic, akademik Kosta Cavoski i dr Vasilije Kalezic. Isprid Matice bili su prisutni potpridsidnik
Ivan Skenderovic i sekretar Zvonko Stantic
Dana 12. 05. 2011. godine
U okviru , Nedelje pravoslavlja" u organizaciji_ SKC
Sveti Sava" na tribini , Tamo gde je dobro, tamo Je otadzbina" uvodnu ric imo je akademik Vladeta Jerotic . Isprid
Matice prisustvovali su pridsidnik Ivan Sedlak i Mijo Man-
Izaso iz stampe III zbornik diciji radova , Bunjevacka
lipa ric" . Zbomik pridstavlja 26. po redu knj igu u izdanju
Bu njevacke matice.
Dana 12.05.2011. godin e
~iiiiiiiiiiiiii-
U Bunjevackoj matici odrZ:an je sastanak komisije radi izbora najbolji diciji radova ucenika osnovni i sridnji simla koji
su pristigli na raspisan TV konkurs projekta , Bunjevacka lipa ric". Komisija je
radila u sastavu: prof. Ana Popov, mr Suzana KttiundZic Ostoj ic i Stipan Sarcevic,
pridsidnik Odbora za knjizevnost.
Da11a 2 1. 05. 2011. godi11e
U Bunjevackoj matici, prid punom
salom dice, u citelja i drugi gostiju, odrzana je zavrsna manifestacija povodom
TV konkursa , Bunjevacka lipa ric". U
okviru priredbe promovisanje i III zbornik, proglaseni su pobidnici u svim kategorijama i podiljene su nagrade.
I van Sedlak
April· Maj 2011.
3
RIC
BUNJEVACKE MATICE
ZNAMENITI BUNJEVCI
Pere Tumbas Hajo (1891 - 1967)
Proslo je 120 godina od rodenja ve1ikog umctnika i majstora tamburicc
Pere Turnbas Haje, rodenog 26. juna
1891 . godine u Subotici. Rodenje u porodici koja se bavila muzikom. Nadimak , Hajo" Pere je naslidio od svog
oca koji je, svirajuc, eesto znao podvikivati , Haj, haj", a bio j e samouki gajdas. Tako je ovaj ogranak drevne
bunjevaeke familije Tumbas i dobio nadimak: , HAJO".
Perin otac An tun, bio je profesionalni svirac. Sviro je bas u tamburaskom
orkestru. Sa svojom suprugom Marijom
imo je dva sina- Stipana i Peru, koji su
vee ko mali derani pokazivali ocite znakove ljubavi prema muziki. Kad je Peri
bilo sest godina, s njimje otac prvi put
javno nastupio. Pere se vise zagrijo za
muz iku , tako da kod njega ljubav
prema njoj, nije hila samo prirodni dar,
nego prava strast, ziva vatra i duboki
nagon, koji gaje pratio kroz cili zivot i
podstico na neprestano usavrsavanje.
Upisan je u Muzicku skulu ko 13godisnjak, di je poCo ucit violinu i klarinet (a ne k.lavir, kako spominju neki
biografi). Medutim, to je trajalo samo
godinu dana. Dalje muzicko skulovanje
nastavio je privatno svirajuc u raznirn
tamburaskirn orkestrima. Zaradivo je
tako kruv svagda.Snji i plaeo svog ucitelja.
Njegova plodna muzicka karijera
zapocinje 1910. godine. Dirigent je i
kompozitor, svirac i organizatoru predratnirn kultumo-umetnickirn drustvima
Subotice, ko sto su , KOLO MLADEZI", , MOMAC KO KOLO",
, SOKOLSKO DRUSTVO" , "ZELJEZNICKO DRU STVO".
Pere Tumbas Hajo sa velikim tamburaskim orkestrom
U svojoj struki Hajo je bio perfekcionist, tj. covik koji je teZio savrsenstvu. Nije mu bilo svedno sta ee njegov
orkestar izvodit, kako dugo ce uviZbavat i kako ce prid publikom nastupit.
Novcana zarada nije mu hila iskljucivi
cilj, vee samo cista muzicka lipota i
odusevljenje oni koji su je slusali. U
tome je tajna Perinog uspiha ko umetnika tamburice. On sebe nikad nije
mogo zamislit u ulogi vulgarnog kafanskog tamburasa i zabavljaca, koji mora
svirat po narudZbi kojekaki beeara, propalica i pijanica po gradskim i seoskim
mijanama. On je uvik tezio neeem
visem. Uvikje bio veseljak. Za njegaje
svit bio, zapravo, svojevrsna sigracka
uz tamburu s kojom se poigravo zivec
veselo i spokojno, uprkos teskim zivotnim neprilikama koje su ga pokadgod
zadesile. Bio je vatreni navijae naseg
najstarijeg
fudbalskog
kluba
, BACKA", sa kojim je slavio mnoge
pobide.
Godine 1930. Hajo se
zaposlio ko sluZbenik
Gradskog poglavarstva ,
al nije pristo svirat u
tambura8kirn orkestrima
grada. Ti god ina je dirigent tambura.Skog orkestra , Radio Beograda"
Aleksandar Aranicki je
otvoreno prizno da u
,klasi tamburasa nije
bilo boljeg od Pere Tumbas Haje". Zafaljujuci
njemu, 1938. godine
Hajo je posto clanom i kapelnikom orkestra ,RADIO BEOGRADA", al se
zbog ratni neprilika u prolice 1941. godine vraea u Suboticu i nastavlja svirat
privatno u kafani , Beke" (kasnije
,S PARTAK" koje vise nema), sve do
svrsetka rata. Posli rata prifatio je muzicko-pedagoski rad u kultumo-umetnickom drustvu,,Bratstvo-Jedinstvo" i
u zboru , Ivan Goran Kovaeic", sa kojima je uspesno nastupio u mnogim gradovima Jugoslav ije, ko i u inostranstvu .
Godine 1947. posto je nastavnik na
odsiku narodne muzike pri Muz ickoj
skuli u Subotici, a 1950. godine osnovo
je tamburasku sekciju.
Najveci uspih postigo je 1952. godine na medunarodnom festivalu fo lklora u Langolenu u Engleskoj di je
odno prvu nagradu isprid ruske balalajke i 8panske gitare.
Slavili su ga Englezi, velicali Amerikanci, samo je rodna Subotica, zacudo, umisto trijufalnog doceka i
velikog slavlja, pokazivala neke zagonetne znakove odozgo dirigovane suzdrlanosti. No, on je nastavio svoj rad
ko da se nista nije dogodilo. Poznataje
hila njegova saradnja sa ameriCkim drustvom ,TAMBURlCA" (Duguesne
University iz Pitsburga) Walterom Kolarom, kojem je godinama slao svoje
kompozicije.
Oco je u penziju 1958. godine.
Umroje 5. marta 1967. godin e i pokopanje na Sencanskom groblju u Subotici, uz pratnju svi tambura.Sa Subotice
grada
Mijo Mandie, dip/. ini. arh.
A pril· Mtlj 2011 .
RIC
BUNJEVACKE MATICE
ZnaCaj i podruCja aktivnosti Odbora za nauku BunjevaCke matice
Osnivanjem Odbora za nauku, na Skup!:tioi odr2anoj 11 . marta 20 l l. godine, Bunjevatka matica u Subotici otvara novo,
vaino podrutje svoje aktivnosti. Bunjevci,
kao autohtona etnicka grupa na tlu Bajskog
trokuta, suoceni su sa neophodnoseu svog
razvoja kao nacionalne zajednice sa statutamo-pravno regulisanim statusom nacionaJne manjine u Republici Srbiji
AP
Vojvodini Za ostv arivanje takvog razvoja
neophodne su institucije sposoboe da artilruli~u egzistencijalne probleme i elemente nacionalnog identiteta Bunjevaca kao malog
naroda bez drZ.ave. Taj zadatak mo2e da postigne organizovani naueno-istraiivaCk.i rad,
koji sistematski nose timovi okupljeni oko
istraiivackih projekata.
Posmatrano u dugoroenijoj perspektivi, pred
Odborom za nauku se postavljaju cetiri zadatka.
I. Skupljanje onoga ~to se zna o postojeeim istra~ivanjima koja se ticu Bunjevaca,
radi identifikovanja njihovih jakih strana i
nedostataka, i stavljanje na raspolaganje, u
sistematizovanom i kriticki procenjenom
obliku, ueenicima, studentima i nastavnicima, politicarima, prakticarima i drugim
korisnicima istra:Zivanja zainteresovanih za
podrucje med'uetnickih odnosa, posebno,
polo~aja i razvoja Bunjevaca.
2. Zasnivanje istraiivanja na j akoj teorijskoj i konceptualnoj analizi podrucja i politickog okru~enja u kojem se bunjevacka
zajednica nalazi. Teorijska analiza podrucja
polozaja i razvoja Bunjevaca nije razvijena,
ukljueujuci i kontroverzno pitanje o njihovoj
autohtonosti. Kriticno razwnevanje politickog okrWenj a je takod'e bitno, jer ono ut ice
na zbivanja u bunjevaekoj zajednici.
3. Neophodnaje baza podatakao Bunjevcima koja je bitna za pouzdano sagledavanje
problema bunjevacke zajednice. Ova baza zahteva koriscenje statistickih podataka i original nih primamih podataka dobijenih serijskim
anketama radi stvaranja obuhvatne kvantitativne slike bunjevacke zajednice i problema
njenog razvoja, putem longitudinalne analize.
Stvaranjem ove haze dobijaju se onlajn obrazovni resursi o fivotu, napredovanju i preprekama koje doticu manjinske bunjevacke
zaj ednice, kakve su one u Subotici, Somboru,
Baji, Bajmoku, Conoplji, Tavankutu, Gari, i
svim drugim mestima gde Bunjevci zive. Resursi treba da obuhvate bazu citata nacionalnih
i lokalnih clanaka i pratel:ih materijala, analiza
ugro:Zavanj a personalne i nacionalne ravnopravnosti i vremenski redosled dogadaja. Projekt
ovakve haze podataka omogucuje kori§cenje
elektronskih i §tampanih resursa. Elektronski
resursi sadne, osim pretrailjive haze citata iz
lokalne, nacionalne i etnicke stampe, takode
knjige, izvestaje, pamflete, i seriju autorskih
clanaka koji analiziraju glavne pojave i procese u zivotu i razvoju Bunjevaca.
4. Analiza uticaja bunjevacke zajednice,
April· Mnj 2011.
posebno institucija i organizacija, radi utvrdivanja koliko njihova aktivnost zadovoljava
stejkholdere (sve zainteresovane korisnike efekata pojedinih aktivnosti). Ovo se prvenstveno
odnosi na istraiivanje ekonomskog razvoja na
osnovu anketa preduzel:a, analize podataka
koje oni vode, i pregleda inicijativa ekonomskog razvoja pripadnika bunjevacke zajednice
u Bajskom trouglu.
Kao kljutne smemice ovib istraiivanja
mogu da se istaknu:
Bunjevatka zajednica, posebno
problem integracije putem prekogranicne
saradnje u okviru projekta Srbija-Madarska.
Institucije i sta one pru:Zaju bunjevackoj zajednici, posebno dovodenje ove zajednice
na nivo kadrovske ek:ipiranosti i opremljenosti,
ukljucujuCi finansijsku podrsku, koja tu zajednicu cini ravnopravnom sa drugim nacionalnim
manjinama u Vojvodini (sistemski podr~ano
obrazovanje i institucije koje obezbeduju reprodnkciju kvalifikovanih kadrova i stvaralaca u kulturi, umetnosti, nauci).
Drustveno-ekooomska analiza
zaposlenost i trendovi zaposlenosti u bunjevaCkoj zajednici.
Volonterska aktivnost uzajamna
pomoc i saradnja u bunjevackoj zajednici.
Etoicki bunjevat ki sektor u privredivanju/preduzetni~tvu mapiranje i kvalitativna analiza radi utvrdivanja razmere do
koje je to razliciti subsektor sa akcentom na
politici i praksi.
U okviru ovih dugoroenih smemica, dva
istraZivacka podrucja su posebno aktuelna
i kljuena: I. izueavanje egzistencijalnih problema sa kojima se bunjevacki narod danas
suocava, i 2. izueavanje svib svojstvenih
obel e~ja etno-kulturnog i nacionalnog identiteta Bunjevaca.
Prvo podruCjeje od prioritetnog znaeaja,
pa je, prilikom svog konstituisanja, Odbor
za nauku utvrdio kao istrazivaCki projekt iz
oveoblasti: , Polozaj zeneu bunjevackoj zajednici". Kroz sagledavanje uloge zene kao
majke, vaspitacice svoje dice, al i kao nezaobilaznog faktora ekonomske stabilnosti
porodice, mo~e se dobiti dublji uvid u
uslove opstanka i sveukupnog buduceg razvoja Bunjevaca.
Kad je rec o drugom istra:Zivaekom podrucju, tu se pred Odborom za nauku postavlja
vaian
problem
dinamike
etno-kultumog identiteta adolescenata (omladine 15 do 19 godina), paje takav projekt
uvclten u njegov plan aktivnosti.
Osim empirijskih is~ivackib projekata, Odbor za nauku predvida da razvije
nautnu kriticku diskusiju o aktuelnim p itanjima polozaja i razvoja Bunjevaca, da posveti pa:Znju recenziji publicistike, koja se
bavi temama vainim za Bunjevce, kao i da
doprinosi usavr8avanju naueno teorijskog i
metodoi<>Skog nivoa svoj ih clanova.
Aktuelni polozaj i razvoj Bunjevaca kao
nacionalne manj ine priznate Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine (usvojenom u
Skupstini RepubHke Srbije 30. novembra
2009. godine) zasluZ\lje posebnu pa~nju
imajuci u vidu nepovoljan ishod narodne
inicijative Bunjevaca iz Baje za priznavanje
Bunjevcima statusa nacionalne manjine pred
Parlamentom ove susedne drzave. Neodrzivaje negacija statusa nacionalne manjine
dela iste etnicke zajedoice, ciji drugi deo je,
u susednoj ddavi, stekao status takve manjine. Ova anomalija povlaei niz pitanja od
vitalnog znacaja za bunjevacku zajednicu:
Koliko je ta zajednica integrisana i spremna
da prevlada posledice podele svog etnickog
korpusa nastale povlacenjem Srpsko (Jugoslovensko)-Madarske granice? Ko stiti interese bunjevacke nacionalne manjine u celini
(u Srbiji i u Madarskoj) u medunarodnim
odnosima? Kakav odgovor bunjevacke nacionalne zajedoice u Vojvodini i njenog dr~avnog pokrovitelja, treba da bude na
nepriznavanje razlicitosti Bunjevaca u odnosu na nacionalnu manjinu Hrvata u Mad·arskoj? Bez odgovora na ova pitanja,
statutarna garancija ravnopravnosti nacionalne manjine Bunjevaca u Vojvodini, ostaje
deklarativna.
Odbor ima vafan zadatak da okupi na svojim istra~vackim projektima Bunjevce i sve
kompetentne stvaraoce zainteresovane za bunjevacke teme. Ovo nije lako ostvariv zadatak
jer je bunjevacka zajednica poslednjih pola
veka, pa i kroz citav protekli vek, bila bez institucija visoke kulture (naucni instituti, fakulteti, muzeji, pozorista, sHkarske galerije) iz
kojih se regrutuju kompetentoi poznavaoci humanistickih i dru§tveno-naucnih teorija i istra~ivacke metodologije. Takve i stra~vacke
kadrove moguce je izgradivati poslediplomskim skolovanjem, podr:Zavanjem sticanja
doktorata relevantoih za naucno utemeljenje
etnickog i nacionalnog identiteta Bunjevaca,
putem stipendiranja na vodecim evropskim
univerzitetima sa studijskim i istr:Uivackim
programima iz oblasti etnickih odnosa i nacionalnih manjina, posebno malih naroda bez drZilve (na primer, Centre for Research in Ethnic
Relations (CRER) University of Warwick,
Ethnicity and Social Policy Research Centre
(ESPR) University of Bradford, European
Centre for Minority Issues (ECMT) Flensburg
Germany, i sl.).
Ova.Jrn predviden rad Odbora za nauku
Bunjevaeke matice se od samog pocetka
suoeava sa problemom materijalno-tehnickog i finansijskog obezbedenja cije re§avanje ce zahtevati veeu pa2nju, kako
bunjevackih institucija, tako i institucija
koje obezbed\J.ju ravnopravnost nacionalnih
zajednica u opStinama Subotica i Sombor i
u AP Vojvodini.
Prof. dr A. Rail, predstJJnik Odbora Zfi/Uluku
5
RIC
BUNJEVACKE MATICE
Tradicija popisa i mista di
stanuju Bunjevci i koliko ih ima
U proslom broju naveden je popis
Like i Krbave 1712. godine u odnosu
na Bunjevce. Da bi bilajasnija slika o
starim Bunjevcima u Lici i Krbavi, a
i zbog jezi ka koj im je pisano, nave5eu
kratak citat iz, NEVENA" broj 7 iz
1905. godine.
Slidi citat sa naslovom : ,0 starim
Bunjevcima u Lici i Krbavi
- Izvadci iz knj ige , Ova hrvatska
junaka" od R. Lopasiea
Za vrime turske vlasti, a osobito za
vojne g. 1685. bile su pokrajine ujuznoj Hravtskoj, Lika i Krabava, jako
opustosene, brojilo se do 50 pustih
gradova, i narodaje bilo tako malo, da
nije bilo u nikih pridilih viditi na c itave
milje zive duse.
Bilo je, dakle, korisno i potribno,
da ne ostanu svi Muhamedovci Liku i
Krbavu , vee da se pokrste i ostanu u
zemlji, pa da se nasele u sto skorije
vrime i novi stanovnici u puste krajeve. Godine 1696. bilo je pokr5tenih
odraslih Muharnedovaca 1700 dusa.
Naseljavanje staroga naroda najprije
po Lici i posli i po Krbavi, zapoeelo se
je po naredbi generala Herbersteina,
odmah prve godine kako su Turci izgonjenL Saeuvano je iz prvih godina iz izgona Turaka vise naselbenih listova, a
vazda bijahu doseljenici primljeni samo
pod uvit, da na Krajini prema potribi
sl11Ze kao vojnici.
Biskup senjski Martin Brajkovie,
rodom Senjanin, koji je dobro poznavao prilike i odno8aje Like, izvistijo je
u Musaluku boraveei 12. kolovoza g.
1702. tadasnjeg hrvatskog bana
Adama Baeana, o narodu koji zivi u
Lici, a on taj narod dili obzirom na poriklo, obicaje, j ezik i vim, na pet raznih plemena, naime: na pokrstene
Turke, plerniee Hrvate, Bunjevce,
Kranjce i V lahe sizmatike.
Naseljenih Hrvata bilo je osim casnika god. 1697. samo u Lici, bili su
Bunjevc i, koje kadsto spomenici zovu
i katolicki Vlas i. Oni su stokavci i
ikavci, a dosli su iz seveme Dalmac ije
i iz zapadne Hercegov ine, gdi jos i
danas narod pojeziku i obicajih saBunjevci istovitan zivi, a poznat je kod
6
Talijana pod imenom Morlaka.
Vlaha je bilo i po srpskih i po hrvatskih zemljah, a i po Lici. Prava
Vlaha oko Klise je potvrdio Knez
Hanz Frankopan, ban Dalmacije i Hrvatske i knez Cetinski i Klicki g. 1436.
i veli u toj povelji da: , ni nad Vlasima
ni jedan Hrvatin Vojvoda, i da na njihova pitanja ne sudi ni jedan Hrvatin".
Vee po ovom zakonu svakomu je
jasno, da je bilo g. 1436. razlika medu
Srbi, Hrvati i Vlasi ako ne plemenska
i narodna, a ta svakako druStvena, koja
se razlika tecajem vrimena dakako izgladila i poravnala . Pa ako se Vlasi u
srpskih zemljah zovu sada i j esu Srbi,
to se i hrvatski Vlasi, odnosno stari
Bunjevc i, punim pravom mogu zvati i
jesu Hrvati." (Budimo prije svega sa
ovim nacisto . Radoslav Lopasie, pisac
knjige , Ova hrvatska junaka" usporeduje ovde dva stara dokumenta. U
prvom od g. 1702. spominje da su se
stari Bunjevci nazvali i , katolicki
Vlasi", u drugim dokumentima od
god. 1436. iznosi da se tadasnji itamosnji Vlasi razlikovati imaju i od Hrvata i od Srba. AI da se ova razlika
vrimenom izgladila, pa su se katolicki
Valsi (Bunjevci) stopili u Hrvate, a
pravoslavni Vlasi pale u Srbe. Ako ovo
opstoji, onda ime nase, poriklo, stara
na5a povist i domovina ima se sasvim
u drugom pravcu traZiti, nego li dosad.
Inace, Lopas ie priko cile knjige
svoje razlikuje Bunjevce od Hrvata,
Srba i drugih plemena).
Podgorski i licki Bunjevci, po svoj
prilici srodnici su onih Morlaka. iz okolice Sibenika i Trogira, koje je g. 1679.
bio nakanio naseliti u hrvtaskom primorju nadvojvoda stajerski Karlo. Bunjevci dodo5e u Liku sa dvi strane: s juga
ustaSarni dalmatinskimi kroz dolinu zrmanjsku, naselivsi Gracac, Lovinac, Ricicu, Stikadu, sv. Rok susidna mista, pa
od zapada iz Podgorja, otkuda ponajvise
iz Jablanca, sv. Jurja, Karlobaga i Krmpota provale kroz klance velebitske i
posidnu vise Karlobaga pr ije turska
mista: Smiljan, Buzim i Tmovac.
Za ovimi dodose i drugi Bunjevci
u Liku i Krbavu . U Lovinac dodose iz
Karlobaga obitelji: Kovaceviei, Krpani i Brkiei.
U opstojaloj lickoj pukovniji bile su
kumpanije Pazarista i sveto-jurska cisto
bunjevacke, a ima Bunjevaca kojekuda
razasutih i sa pravoslavnimi Vlasi pomesenih i u stranah prema Senju i Otoecu,
pa i na bivsem Kordunu u Borieevcu,
pod gorom Pljesevicom.
Bunjevce su ddali za izvrsne vojnike, vazda su oni bili smioni i hrabri,
ali sui ponajvise smutnje cinili."
Zavrsen je citat iz, NEVENA" di
se vidi koliko je Bunjevaca bilo na tim
podrucjima ida se oni jasno razlikuju
od drugih i da se jos nazivaju ,STARJM BUNJEVCIMA"
Di stanuj11 Btmjevci i koliko ill ima
U knjizi pod naslovom ,POVUESNA ANTROPONIMIJA BUNJEVACKI HRVATA U MADZARSKOJ"
autora Zivka Mandiea na strani 18
stoji da su godine 1715., 1720. i 1727.
obavljeni popisi u naseljima bajskog
trokuta di su Bunjevci popisani kao
ILIRI i DALMATI, a ne kao Hrvati, na
primer:
Aljmas 1715. god. g bunjevackih
porodica
Baja
1715. god. 138 bunjevackih porodica
Bikie
1727. god. 41 bunjevacka
porodica
Gara
1727. god. 36 bunjevackih
porodica
Kaemar 17 15. god. 14 bunjevackih porodica
Sentivan 1715. god. 22 bunjevacke
porodice
Navode se i ostala mista, pa pise
kako je Cavolj jos 1726.godine bio nenase ljena pustara, a godine 1733. se
biljeze bunjevacke porodice, a nakon
tri godine tu vee stanuje 51 1 bunjevackih porodica iii kako on pise "bunjevackih Hrvata". Izvor za popis je:
Popis pucanstva 17 15., 1720. i 1727.
godine BOROVSZKY, S. B. G. 36
RAPCSANYI, 1. N. D. 488. Dalje navodi urbane popise iz XVlll stoleea:
,O:L: Helytartotanacs Levetara, Ur-
April· Maj 2011.
RIC
beri tabellak, Bacs megye. C 2945,
4126.
Da su se Bunjevci popisivali i kao
ILIRI i DALMATI, sam autor naglasava pa kare: , Osobito je duboko bio
ukorijenjen i dugo se zadclao etnicki
naziv Dalmatinac: primjerice, pocetkom XVIII st. Kakonj se biljez i kao ,
colonia Dalmatica" , bajska zupa do
1722. god. biljeii se kao dalmatinska
(ili kao ilirska)!
Sudeci po prezimenima, ikavici i
drugim dokazima, ILIRI, DALMATI
su Bunjevci, medutim Zivko Mandie
sve ove etnikume svrstava u bunjevacke Hrvate.
U ,Nevenu" iz 1905. godine pod
naslovom , Gdi stanuju Bunjevci i koliko ih ima" citiracu sledece: , Broj
Bunjevaca nije lahko pouzdano naznac it. Mi cemo se u ovom pitanju dnati
popisa. Ali cemo i na5e opazke primetiti. Dclava naredi: svaka opcina neka
po5alje za to sposobne !jude ( ucitelje),
koji ee popisati cio narod. Sad ako su
uci telj i savistni, oni sve to tacno
obave, ali naZalost, oni su najvise puta
zaneseni cimgod, te ne biluze tacno.
Tako su i kod nas prija dvi-tri godine,
te su mnoge upisali medu Madare, koji
tek - mozbit-j edva govore madarski.
On te madarski pita, pa ako razumis,
odgovoris mu, Madar si, osim ako sam
zahtivas da te ne odbije u tude jato. Zato kad vidimo podatke iz najnovijeg
zvanicnog iskaza ne tribamo pomisliti
daje to sveta istina: mi eemo potraziti
pogri sku, pa eemo tako dobiti dosta
tacan broj.
Po novoj statistici, dakle, ovako
stojimo:
Vise od polovine stanovnika Bunjevci su u sledeeim mistima: Monstor
sa 3200 dusa (svega ima 5424), Sonta
3014 (svega 4972), Bereg 2009 (svega
2788), Vajska 909 (svega 1590), Kerestur 4841 (od 5038), Kucura 2207 (od
4074), Plavna 1195 (svega 1890), Kasad
(u Baranji) 6 18 (od 718), Twjaci (u istoj
zupanij i) 545 (od 709), Tekel 1225( od
2017) i Dusnok 2896 (od 3382)- ova dva
u Pestanskoj :Zupaniji.
Vise, neg rna kojih drugih, dakle
prosta je veeina Bunjevaca u Santovi
1945 i u Bodanima 375.
Bunjevci su u manjini, ali najmanje
desetinama, sacinjava u ovim mistima:
Aljmas 1498, Bajmak 1936, Kaemar
1730, Kumbaja 25 (svega ima uprav
2500), Mateovie 322, Bikie 948, Ca-
A pril· Maj 2011.
BUNJEVACKE MATICE
volj 555, Gomji sv. Ivan 925, Gara
1283, Bae 1018, Lok 107, Conoplja
958, Sandor 188, Nemes-Miletie
lir1l 8
0 if\OIICI. ~~...,. ~
111111 Cod WI.
1350 (svega 3498), Baja 2606 (od
19.485), Subotica 29.344 (od
26.435), Petarda (Baranja) 307, Erd
(Stolnobiogradskoj :Zupaniji) 1267
lW.IIII·NIOI llll':ill ll iNIEK! I Btl.
(svega 3368), Sv. Ivan (Pestanska
11F Pridpla.ta.: :: ':t' =~ ~ :=. ....
L.W.: 1:~11-*lt- ,llln'tra•
'~*•'io.l,l-.'i
zupanija) 894 i Rekas (u Tamiskoj
=~!:".::..:. I t"f'hJ: Ito. '· ~nt I ·~=:.~;.::..:·~
fupaniji) 1139 (svega 3637)"
Dalje navodijos mnogo mista, pa
~to i~ nn'" f.<> RlriA'.
pise:
gikelk.o a lAi
i obtlttit ki raladi.1a. ll,{lfidaiai
.. • n•'- • ....,..,.ll• \•f'lw"• ••t.a••·"• .ollbi d"-•~"•• I
,Vidimo dakle da su Bunjevci u
uallf:e je.l.a pNOri.-...1
,7A("&da.• od &· }o"raoje.
Srrilul'v-14 utli* • • tl.tta. \' ,.,ua d.& eiil~ Cnro'i
Wta prid.aja fait•
koeoade. i u talt1,1j lipQ
najveeim gomilama po Backoj rau'-'i •h•i• i vaptuj•
i
i ..,.,li z,"
DD' I.Ce
lt1ula •u ._.
t'rin.:. tU,JM'id O>suti, gdi ih ima svega 72.608 dusa,
YGii pridM r• • •'jbeai-t.u Ud lift&&~ • (""amb) •pn.-e, rh
}•., •• ..._ti(IH ... u-!)lo• pt,4ruu. •
p".,.1;t-t
koje prema cilom stanovnistvu
odrfl.ti.
j• po:u••te ud i
p,..r.ntJ ... \1U'Qi\k•
.-!tlo waii:ML dOOYltL thuta lltt•a.l kalrol'r ' "''"
111&!m koeedijalu ciA
dfi.i pnillt•\e. N111
(71 6.488) iznosi I 0, 73 postotaka, t.j.
toita upc:" a o•\lije wol t~~.. •• r.lude.fOII, da ~r~l• IIi
IIMJitl:
Yv.Joo
W lu••
malo vise od jedne desetine ....
tr&h dbwGolu h
prid• •• 1'a H pri,.nteoa
11
, ....0'1\l. t<l!lt. No
k•pU.o.n
Ali, kako smo vee naprid kazali,
-poin je .tHI!.d
11t'p)t6•B i " II <t;t ra.300l
•1•
.,.,);.tiie&lhk• aad
)ti..U I •~•d a1le Jld~uu. s. •• auM
d•
w. -.oralll-.; Jrfed.iat.& n fan_. ll'Adici
ovo nikak:o nije tacno, ne racunajuci
tt tt.r•tt •• u~tJ •e.-.t i pot•o • M Mtll ia.o ro4jcli
B"lifevlll» 'r..tPJ bitUo.ik Vu.lft one odrode, koji se sarni nazivaju MadZarima, mozerno opet reci da Bunjevac-a ima dobrim vise. Evo, kod nas u
Subotici, u .,velikoj bunjevackoj varo8i" Madzare, sta su poradili tamo, gdi je
upisa5e sarno 29.344, dakle jedva viSe od bunjevstina u manjini, gdi strani ucitejedne trecine cilog stanovnistva, a svako lji ne zanju i nece da znaju nas jezik!
zna da nas ima vise od jedne polovine. Tamo su sigumo polak naroda otudili.
Pogledaj mo samo - u varosi ima pet i po AI uzimamo samo svugdi jednu trehiljada kuenih brojeva, ana salasirna sest einu, pa opet dobijamo broj od siguri po. Vise od polovine stanovniStva stoj i, nih 130.000 .....
... Ali ovo su pusti brojevi, koji nam
dakle, na sala8u. Sad u varosi je III i IV
okrug skoro cisto bunjevacki, a maine za buduenost vrlo malo govore. Ne
tak:o stoji i II i IV. Pa posto i u prvom, a znamo: raste li taj broj, ili mozbit
i u sestom okrugu irna podosta na5eg opada?- Svit se mnozi, te bi odgovor
svita, vidimo daje dobrim vise od polak bio gotov, - ali ako pomislimo, u kolivaroskog stanovnistva Bunjevac (ta sam koj se miri otuduje na5 narod od svoje
V okrug velik je kao VII i VIII zajedno). matere, kad vidimo, da su Bunjevci,
Dakle, od 36 hiljada varosana bar je 19- nedavno jos u mnogo mista, sac inja20 hiljada Bunjevaca. A na sala8u jos vali veeinu stanovnistva, onda eemo
drukcije stojimo. Luda5, Tompa i Kele- zastati, te necemo resiti pitanje, vee
bija su madZarske, a sta ima po drugim cemo cekat (a nadamo se, da nece
pustarama drugih naroda ili odrodenih dugo bit ), dok nam sinovi ne uvide da
Bunjevaca, to bi lahko mogli smisliti jos je" kod kuce najbolje", dok izuceni nana 2, iii najvise 3 pustare. Po tom, dakle dalje majstori i trgovci ne budu svoje
ima 12 pustara cisto bunjevackih na ko- ime i svoj jezik tako isto Jjubili, kako
jima stoji priko 26 hiljada dusa. Sad, ako su sad zaludeni za tudinu, i kako im jos
uz to dodamo ono 19-20 hiljada varo- i roditelji cuvaju i vole svoje. Onda
scana, vidimo daje najjace smanjen broj cemo se moei pohvaliti , da napriduopet 45 hiljada, ne racunajuci-kako smo jemo i onda ce nam i drugi priznati: da
rekJi-one, koj i su svojevoljno primili Bunjevac nije neizobrazen, paorski
nase tude, nespretno odilo. (Zdrav razum svit, vee daje marljiv, ida te:Zi za svim
govori da je i ovo advise malen broj, ali dobrim i lipim, kao sto i jest!"
Zavr8enje citat iz " Nevena".
s ovim bar smimo izici i prid najzeseeg
Ovo je zato citirano da se vidi
kriticara).
Pa kad su kod nas u Subotici, gdi je koj im je jezikom pisano, ocigledno bupoglavarstvo bunjevacko, gdi se - njevackim, Ina koga se odnos i popis,
vaU da,nade jos koj i rodoUu b uc itetj, pa vidi se, da se nigdi ne navode Hrgdi nam popisivaci bar nesto znaju vati, vee samo Bunjevci. Cak su i nika
racki , kad su - velim- kod nas jednu sokacka mista tretirana ko bunjevacka.
trecinu pravih Bunjevaca uvrstili med
NEYEN
l'llltPLAT.4 1J:,
11 lloh«t<J
II,
1
trJttv~i
lw~nai
~Uolia.i
~a ujt
llll-ri
rl~.eaJ~·~ \~
tU
~~.._
i6 '
~· "••
Pt~,to
\IPf'lr&
ta~o
11 po~oriku
1JPjJtll tJ pfivalflhD •IMili&IUt..
vii~
0~$
It
l'f..ck~i
Dj~r
- JuooA:
lllai~lu
)H;.l. u.~ ~
(.df'f(&l
' ~
lo'tU. Ij~o~CC
a.Hij ~j
7
RIc
BUNJEVAtKE MATICE
v
RiCnici Ambrozija SarCeviCa
okolnosti i znaCaj (IV)
Pada u oci da se zdravo velik broj
rici, znacajno razlikuje od onog oblika
koji Bunjevci kolokvijalno danas upotribljavaju, j el koji smatraju daje onaj
pravi, kadgodasnji oblik.
Pogledajmo mali dio, koliko je sve
to drukcije, koliko ima, nama gotovo
nepoznati rici, jet nepoznatog oblika
poznati rici, koje hi tribale bit skulovanoj bunjevackoj dici i kadgodasnjoj
dici, poznati i usvojeni kao svoji.
l. OPCE RIC! -skulska svidocba, skrnja za knjige, viroizpovidska sku la, pravacnik, pravcan papir,
2. JEZIKOSLOVLJE - glasica,
slovka, samoglasica, spajanje glasovah, stivenje, stvarno ime, pridavnik.
pridlog pridimenica, promine imenicah, sprega glagola, zapovidni nacin,
tvrdenje, zaimenica, sadanje vrime,
uzvika, uzklika, znak za pitanje, zatvor, pitajuca reeenica, potvrdujuca recenica, podmet, suglasica,
3. RACUNONAUKA -jednice,
stotinice, hiljadice, pritvaranje deseticnih razlomakah u obicne, eetri vida radnje, razlomci jednog imena, cili
brojevi, podjednako dilenje, pomisano
racunanje
4. ZEMLJOPIS -izhod, iztok,
brig, lapa, niza, prigoviti kraj , jezer,
meduzemno more, prokop, put na
vodi, srimska zupanija, rika, ostrov,
poluostrov, kameniti put, zelezni put,
5. PRIRODOPTS - ZIVOTINSKO CARSTVO- sisavci, grab lj iva
zvirad, pasjad, macjad, lasice, medvidski rod, glodjari, bubozderi, rukokrilci,
krezubci, nogoplovci, kokosi, plovci,
stakari, pivacice razcipljenog kljuna,
tankokljunci, velikokljunci, vranovke,
puzalice, grabilice, trkalice, vodozemci, dvozivci , ribe dili u golotrbe,
trboperke, hrskavce, zatim slide bube
- kokica, zlatna bubica, galebovalj , jelinak, trcac, grobar, odskacica, kresnica, zujaca, krlja, buvac, svilen
lepur, sa5ka, uleza, svilena gusina, lastovac, smrtoglavac, kolubmacka
muva, crvac, mokrica, od crva navodi
pantlj ikaru, u grupi mekuse - spuZ, u
grupi misinari - polip,
6. CARSTVO RASTLTNSKO vocno rasce-ko:Znog simena-oskorus,
8
musmulja, voce
tvrdi spica, lupinjasto voce, jagodno
voce,
kalamljenje podkoru , rast, drva
iglj enastog lisca,
borovica, divija
ruztca, drinovo
drvo , jelda, rasce
skoricama, kiseljak, tikv enjace,
mirodijno rasce,
safranika, kmit,
gjumber, rasce za
picu,
graonica,
plavetna ditelina,
vrbovnik, civ it, suncanica, broc, kicica, majkina dusica, s lizovaca, lavendula, divizma, bengjeluk, tatulja,
mlicka, varganja, krasotno rasce, gjurica, mirisni ljubimar, ljubica, bazura,
sasa, jagorcina, tugjezemno ra8ce, neranca, drvo kruvasvetog Ivana, dzbuni,
kozaste mahovine.
7. RUDSTVO CARSTVO solne rude, tipsa, vitriol, rude kamenjace iii zemljace, :list, stiva, granat,
smaragd, alem, gorivace, petrolj, topilnica, saliveno gvoZde, salitra. gorka
so, salamik, sadra, celibar,
R. COVIKO NAUK.A -zivotno
dilanje, oruda tilesna, misica, videnje,
zivna :lila, covicja os icala, culo mirisanja, kus, cmekoze pleme,
9. PRIRODO NAUKA - stvor,
nebeska tilesa, nepromicavost, raztezljivost, dilivost, stisljivost, svitlina,
munjevost, kapljuca tilesa, odziv,
10. USTAVO SLOVLJE -tvorci
dr:Zavnog zivlja, vlada povlascenika,
velevlastnici po rodaju, zakonodavnost, imenik biracah, tvorenje zakona,
vikoviciti clan, izimenovan clan, krunitba, kraljevo dostojanstvo i pravah,
svet i nepovridljiv, posvecenje zakona,
minister pridsidnik, minister nuz kraljevo lice, minister financie novacni
poslovah, minister bogostovja i obuke,
minister javni poslova i saopcaja, vice,
vasarski sud , rudarski sud, ustmeni
sud, porotni sud, drzavno gradanstvo,
sloboda viroispovidi, sloboda zanata i
radinosti, duznost skularenja, minica,
zemljistnica, danak, poriz.
0 ovom malom ricniku «Neven»
pise: -Silno priznanje zasluittie ona iztrajna muzevnost, koja se jos i u skrajnjoj starosti usuduje uredivati jedan
ricnik. Njegova ljubav prema rodu, i
ovu zrtvu donela je na oltar rodu
svome. Neugasivaje njegova zelja otvoriti oci suplemenicima svojima, da
svojim sopstvenim ocima mogli budu
gledati onu I ipotu, Stono se nalazi u
bunjevackoj knjigi.
1894. godine, ko poslidnji u nizu,
~arcevic izdaje " Madarsko-srpsko-hrvatsko-bunjevacko-sokacki knjizevni
recnik".
Kako stoji na koricama (na madarskom), izdat je radi olaksanja citanja.
Ricnik je Stampan u Subotici u
stampariji Sekelj ~imuna, na 136.
strana, dimenzija 15x22cm, sa prosecnih 53 pojma po strctni. Ko sto vidimo,
svi ricn ici stamp ani su u malom formatu, kako bi bili pogodni za nosenje
u skulu i prakticni za upotribu.
0 ovom ricniku autor u pridgovoru
(privedeno sa madarskog) kaze slidece:
"Ova knjiga je naminjena onima
koj i zele da dodimu dusu i srce bunjevacko-sokackog naroda, u ricima i pismenima, odnosno imaju vodecu
ulogu iii ulogu uc itelja u svakodnevnom zivotu ovog naroda.
Na zalost jezik ovog naroda je
iskljucen iz javnog zivota na veliku
stetu javnih uprava i pravosuda , sa neApril· M11j 2JJ11.
RIC
BUNJEVACKE MATICE
prornisljenom namirom i nadom da ce
jezik ovog naroda koji je vee u prilicnoj rniri ima svoj istorijski identitet i
svoj drustveni zivot, polako ugasiti, da
ce zahoraviti na svojstvenost svog porikla i da ce se asimilovati , utopiti u
masu drugih naroda. Uuzorna nada! To
posto bunjevacko-sokacka aristokratija, vee se ni sa svojim rodacima ne
sporazumiva i da nj ihov slucaj za primer bude svim intelektualcirna, svistenicima, pridodredenima, koji vode
ovaj narod .
Kao izvori, sluz ile su mi postojece
ima znacaj puno veci od o noga koji
smo mu pridavali. Izvor bi sve to, sto
je napisao, tribao biti i stvaraocima nasega savrimenog bunjevackog knjizevnog jezika, koj i se sudaraju sa slicnim
nedoumicama i problemirna kao sto je
i sam Sarcevic. On niguj e stil bez skra-
se danas ne moze dogoditi na ovoj
s trucne knjige. Medu njima je od veli-
civanj a rici na kolok-vija lni izgovorni
strani svita , nakon otkrivanja stampa- kog znaeaja , Opsti Madarsko - srpski
nja knjiga, svaki narod pa tako i bunje- recnik" , koj i su sastavili na zahtev
vacko-sokacki ima svoju knjigu.
madarske akademije nauka -Blagoje
u osnovnim skulama ' uprkos pri- Brancic i Dr. Derca Derd, pro fesori
marnih pedagoskih ocekivanja, na- novosadske srpske gimnazije.
Knj izevne sam riCi tako slozio, da
stava na maternjem jeziku je
zabranjena sa namirom da zvanicni pomocu njih, doticni mogu izraz avati
skulski jez ik cak i u famil ijarnom svoje misli, naci rici na madarskom,
ognjistu, polako ugasi plamen mater- razumiti i Citati.
Od kada na5a draga domovina ponjegjezika .
Rezultat svega ovoga je da crkveni stoj i, onaje visejez icna (pol iglotska)
i svitovni intelektualci bunjevacko-so- zemlja.
kackog naroda, nisu imali mogucnost
Kazao sam, napisao sam sve sto m i
da po sku lama na svom narodnom je- lezi na srcu, za Sto me je bodrila moja
z ik'll obogacuju znanje i fond rici, da rodoljubiva namira, sa cim sam duzan
hi nesmetano napridovali u crkvenim mojim napustenim bunjevacko-sokai svitovnim naukama i u izraz avanju ckim rodacima.
svojih misli, duhovnih inspiracija i osiUmirio sam svoju dusu.
canja.
Nek svemocni Bog blagoslovi proMada po vazecem ustavu , za mi- tektore mog dila.
lione naroda- bez diferenciranja u poMoj Zivotni put je pri kraju . Traz im
gledu na jezike, postulatumi zakona za izvinjenje od sviju !judi koje sam
narodnosti u cilju opsteg mira u drlavi, mozda povridio u zanosu, dok sam izodreduju da su intelektualc i (svitovni lagao svoju bol za mojim bunjevackokao i u crkvama) dumi sa narodom u sokackim narodom.
svim privatnim i javnim delatnostima
I ja oprastam svima koji su me
zbog mojih ubedenja napadali.
govoriti na jez iku narodnom.
Ja ostajem pri svom "vis·tuti meae
Jezik, koji je pridmet moje knjige,
prosiruje se i van Madarske prema involutus" i ostajem sto jesam.
Istoku, gdi nas vode privatni, privredni
Kao Bunjevac u srcu, gajim lj ubav
i trgovinski interesi.
i prema mojoj dragoj domovini, koju
Kako se koristi nas narodni jezik, u c ini madarski narod, koji veoma postujugoi stocnom delu na5e drage domo- Jem.
vine? u ustavnom zivotu kada se naVrime ce pokazati istinu, do tada
gla5avaju prava naroda, s luzbenici koji ostajmo trpelj ivi jedni prema drugima.
ne poznaju narodni j ez ik, traze pomoc
Neka o sudbini svih naroda, odluod sluga koji stoje prid vratima kance- cuje svemoguci Bog.
Ljudsko htenje (volja) ! -ovo do u
larija da posriduj u radi sporazumivanja sa klijentima. Ni sa svistenicima nedogledno vrime, menjati nece moci.
Madarska mora da bude j edinnije holje. I oni izhigavaju razgovore
ispred crkve sa narodom na narodnom stvena narodna dr:Zava, u sastavu madarskog i svih drugih naroda i da se
jeziku.
Kuda sve ovo vodi? Stra:Zari pazite! kao takva razvija i prosperira" .
Iz ovoga proiz laz i da visoka madarska
Subotica 1. maj 1894 . g.
vlada, nakon nagodbe sa Hrvatskom,
U doha formiranja savrimeni nacija
jedva nalaz i za tamosnje visoke cr- u 19.viku , posidovanje sopstvenog
kvene polozaje, obrazovane !jude koji knj i:levnog jez ika, bila je stvar dokagovore hrvatski jezik.
zivanja prava na bivanje. Rad AmbroOve cinjenice su me podstakle da zija Sarcevica bio je pionirski, kako on
napisem ovu knjigu u svojim poodma- sam kaze, a ko prvi medu narodnoklim godinama, da hude od pomoci stima koje zive u Madarskoj, kako
mom narodu u jez ickim nevoljama, istice madarski prof . Nyokormiy-i,
oblik (oco, ic, om a, ko, al), a dosta
ima slicnosti sa Antunovicom kad koristi imenice u dativu sa nastavkom h. Ovo je svakako za danasnje prilike
arhaizam, al i trud da na5 jezik, poput
jezika na.~ i stari autora, Kac ica, Pestalica, Antunovica, Katanc ica, Grabovca, Relkovica, Pavica, Divkovica,
Kasica, Radnica, Vilova, Sarcevicevi
ricnici sacuvaju od zaborava na5e jez icko blago, omoguce nam da ga iznova zaborav ljenog, upoznamo ne
samo kao jezik narodni, vee i kao jez ik
obrazovani, plemeniti i umni !judi,
koji su na nasem lipom bunjevackom
jeziku, pisali i objavljivali st ampane
knjige, ko da su potekli iz kakvog
mocnog i mnogobrojnog naroda.
Mozda irna s obadvi strane oni koji bi
spomenuto drugim imenom nazvali, a!
jedno je sigurno, radi se o nesumnjivo
na5im autorima, koji su izvor intelektualne bastine i onima koji sam svoj
jezik drugacije imenuju. Citav Sarcevicev opus divani o davno nestalim i
sadasnjim upotribnim pridmetima,
pojmovima, obicaj ima, nasim ohavezama, drugacije i autenticnije, nego sto
smo, bez svih ricnika na jednom mistu,
komparativno mogli sagledat. Oni su
na5e j ezicko i kultumo narodno hlago,
koje moramo cuvat od nestanka, ne zadovoljavajuc se samo onim, sto dosize
do pocetaka naseg sieanja, ne zadovoljavajuc i se konzerv iranjem jezika,
,\jer tako se kaze" kao sto ni Srbi ni Hrvati nisu priuzeli niciji lokalni govor
za knjizevni jezik, vee su ga klesali od
stine do lipote. Dica moraju imatjezik
koji neee izg ledat ko da nj im je pismeni rad na bunjevackom, dida napiso.
Kako bi prosirio broj oni kojima bi
ova tematika hila dostupna, skenirao
sam sva cetri ricnika, a skulski, koj i je
manje poznat i manje koriscen, u ohadva postojeea primerka, ko i ,Zb irku
mudrih i poucnih izrekah", sto bi bilo
opravdano objavit na DVD-u, radi
dalje obrade.
Subotica 17. 09 . 201 0. godine
Zvonko Stantic
Ap ril · Maj 2011.
9
RIC
BUNJEVACKE MATICE
KUD ,BUNJEVKA" OTVORILA SVOJA VRATA 14. MAJA U ,NOCI MUZEJA"
Blago proSlosti prid oCima javnosti
KUD , Bunjevka 11 prva bunjevacka kulturna institucija koja je ucestvovala u svitskoj priredbi
, Noc muzeja 11• Suboticani i drugi gosti te noci mogli su vidit puno tog iz nase proslosti, kulture i obicaja. Najveci broj positilaca odusevljen autenticnoscu izloi eni predmeta, odice,
obuce i rukotvorina.
Kad je ,Bunj evka" u sest sati posli
podne, te subote, 14. maja, otvorila
svoja vrata, a isprid nje se oglasile
tamburice, niko nije ni mogo pomislit
da ce to liko !judi doc vidit sta ovo drustvo ima da pokaze. Kako je vrime odmicalo, tako je i broj gostivi bio sve
veCi. Bilo je to tako sve do dva sata
ujtru kad su vrata zatvorena.
- Nisam ni pomislila da ce doc to-
IZ KNJ IGE UTISAKA
Odusevljen sam svim sto
sam vidio i mogu Vam
cestitati i poieliti da budete
jos uporniji da sacuvatevase
kulturno blago i vase postojanje na ovim prostorima.
Dr. Jankovic
liko !judi - prizadovoljna je Kata Kuntic, pridsidnik KUD ,.Bunjevka". Obasko mi je drago sto je nj i puno bilo
koji nemaje vezu s nasim drustvom.
Bilo je ru puno mladi, al i stariji, ko i
pripadnika drugi naroda.Svi su pa-
zljivo gledali sve sto smo njim pokazli.
Misl im da smo j i iznenadili tamburasima i posluzenjem koje su nudili nasi
clanovi obuceni u bunjevacku narodnu
nosnju.
Oni koji su te veeeri svratili u , Bunjevku" imali su sta i vidit, a kako se
ovo drustvo odlucilo pridstavit na
ovakoj priredbi, koja se u na.Soj dr:Zavi
odrzava vee osam god ina, au na.Soj varosi peti put, cueemo od Kate Kuntie.
- Na ovu ideju sam doslajel vee nikoliko godina uces tvujemo na raznim
etno izlozbama, a i mi ji sami cesto organizujemo i uvik smo dobijali lipe
ocine - ka:le Kata Kuntie.
IZ KNJIGE UTISAKA
Etno postava polivaci
10
Drago nam je videti ovako
/epo uret1en, ali mali prostor
sa ovako autenticnim stvarima i motivima.
Tot Istvan i Svetlana
IZ KNJ IGE UTISAKA
Svi komplimenti! lstoriju
stvaraju i cuvaju /judi, a svaki
pojedinac je samo mala, ali
vaina karika.
s. Lusin
Porid tog, u nasim prostorijama
vee nikoliko godina imamo ureden
sa las s ambetusom i sobom u kojoj j e
parasnicka pee, dolaf, preslica i jos
puno pokucstva s pocetka pros log vika
i divojackom so born sa stafirom. Tamo
imamo namestaj star oko sto godina s
krevetninom, posteljinom, odieom,
obueom, maramama i kapicama, daklem, svim onim sto je divojka nosila
ko staftr kad se udavala. Takode smo
odlucili pridstavit kolekciju kriZova i
ocenasa., stari molitvenika na ikavici i
ru cni radova nasih clanova, ko i postavku , polivaca", obicaja na Vodeni
ponediljak.
April· Moj 2JJJJ .
RIC
BUNJEVACKE MATICE
IZ KNJIGE UTISAKA
Jest da nije za hvalu, ali ovo
mi je, naialost, prvi put da
sam posetio manifestaciju
,Not muzeja" i mogu rati da
sam odusevljen. Retkost je
da u danasnja ,Moderna vremena" neko i pokusa da odrii
i ocuva tradiciju, a kamolio na
ovakav nacin. Sve cestitke i
nadam se da se vidimo i
sledece godine.
Nikola Sedlak
Lipe rici i dobre ocine se nisu
mogle cut samo od obicni pos itilaca,
neg i od ljudi koji dobro poznaju bunjevacku proslost, kulturu, obicaje i
vridnosti njevi rucni radova.
- Prijatno sam sam iznenaden lipotom onog sto nam je ,Bunjevka" ponudila- kazo namje Alojzije Stantic.
-Roden sam na salasu i od trideseti
godina proslog vika sam prozivio sve
OVO StO Se moz vidit j tako sam Se vratio u svoju mladost. Drago mi je sto
ljudi mogu vidit taj bili sling i druge
rucne radove u koje su nase majke,
marne i sestre unosile puno ljubavi i
truda. Posebno mi se svida izloZba
stari molitvenikajelje nji zdravo malo
ostalo. Kadgod su u Suboticu stizali u
vagonima, jet je obicaj bio da svaki
covik imasvoj molitvenik, a malojije
ostalo jel su se sa pokojnikom u kovceg mecale njegove ocenase i molitvenik,pa jije malo sacuvano. Tako sam i
ja prikr8io jedan zavit. Kad je moja
mama umrla, nisam s njom metnio
molitvenik, pa i ja imam jedan ovaki.
Sve u svemu, mislim da su ovake priredbe dobre da mladi vide kako se
kadgod Zivilo i da stogod nauce iz nase
proslosti.
Kad su se, u dva sata, vrata , Bunjevke" zatvorila, bili sling, rukotvorine,
,polivaci", sobe i sve sto je bilo prid
ocima javnosri, ostalo je u mraku cekat
novu , Noc muzeja", al mozda i nece bit
tako jel su se jos iste veeeri javili ljudi iz
drugi suboticki dru5tava, a i pojedinci
koji su pitali kad ponovo mozedu doc
sve ovo vidit pa i dovest svoje goste. A
ljudima iz ,,Bunjevke" j e ostala zadaca smislit kako ce za godinu dana ponovo
otvorit vrata za ovu priredbu jel sad se
vise ne moz natrag.
J Poljakovic
April • Maj 2011.
11
RIC
BUNJEVACKE MATICE
v
v
IV SMOTRA,,BUNJEVACKALIPARIC''
Ovogodi~nja, IV smotra dice stvaraoca na matemjem jeziku ,Bunjevacka liparic" odrfanaje21. 05. 2011.g.
u svecanoj sali Bunjevacke matice.
Ponovo su se na sve strane culi razdragani diciji gla..c;;ovi dok su blistavi ociju
zeljno isceki vali rezultate IV nagradnog konkursa.
Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevacke matice otvara IV smotru
"Bunjevacka lipa ric"
Naslovna strana zbornika sa IV
smotre "Bunjevacka lipa ric"
AI , prija proglasenja pobednika IV
konkursa, u 1. di lu programa, promovisan je lli zbomik dice stvaraoca. Na
samom poeetku o va:Znosti ovake manifestacije divanio je pridsidnik Matice Ivan Sedlak. Nikoliko rici o
radovimamali stvaraoca kazalaje irecenzent knjige mr Marica Stankic.
Potom su ucenici skule , Sonja Marinkovic" kroz kolaz odabrani radova
pridstavi li ovu novu, 3. diciju knjigu.
Program su svojom muzikom ulipsali
mladi tambura~i iz Sombora , Somborski becari" sa vokalnom solistkinjom,
mladanom Ancicom Parcetic.
U 2. dilu programa o rezultatima
IV konkursa divanila je prof. Ana
Popov, autor ovog toliko znacajnog
projekta, dokje 0 radu zirija nikoliko
rici kazala mr Suzana Kujundzic Ostojic, urednica Bunjevacki novina.
Ovogodi~nj i konkurs, s ponosom
mozemo istaknit, bio je najuspisniji.
Na konkurs je pristiglo 68 radova, sto
pismica, sto kratki prozni sastava.
Ucestvovalo je na nj em 53 daka iz
osnovni i sridnji skula. Od tog broja
Subotica je hila zastupljena s 9 osnovni i I sridnjom ~ku lom, a Sombor s
2 osnovne i, takode, I sridnjom ~ku­
lom. Komisija je prid sobom imala
oko 70-tak radova koji su, ko i prosli
godina, razvrstani u 5 kategorija. Rezultati su sledeci:
I - MLADI UZRAST - POEZIJA
Gosti: Etela Jerinkic, Marko Marjanusic, Stipan Sarcevic,
Nikola Babic i Blasko Gabric
12
I. misto - RASTANAK SA UCITELJICOM, DAJANA CRNKOVIC,
4a OS , DURO SALAJ", SUBOTICA
April • Maj 2011.
RIC
BUNJEVACKE MATICE
2. misto- SEKA, NINAMILIC, 4a
OS ,DURO SALAJ", SUBOTICA
3. misto- MOJA MAMA, EMINA
MIHALJEVIC, 2-1 OS ,VUK KARADZIC", BAJMOK
II - MLADI UZRAST - PROZA
1. misto - MIKULAS, ZVONIMIR
RUDINSKI, 4a OS ,SONJA MARINKOVIC", SUBOTlCA
2. misto - BIZANJE OD KUCE,
MILA MlLINKOVIC, 3.f
OS
,SONJA MARINKOYIC", SUBOTICA
2. misto - STR.ASNO SAM SE
POPLASIO, VELJKO STOJKOVIC,
4.c OS ,SONJA MARINKOVIC",
SUBOTlCA
3. misto- POGLED S MOO PENDZERA, lSlDORA BOSNJAK, 3.r.
OS ,AVRAM MRAZOVIC", SOMBOR
Za dobro raspoloienje su se postarali "Samborski becari" i
vokalni solista Ancica Parcetic
III- STARIJI UZRAST- POEZlJA
IV - STARIJI UZRAST - PROZA
I. misto - CEKACU TE, VIKTORUA SUDAREVIC, 7.c OS ,IVAN
MILUTINOVIC', SUBOTICA
2. misto - LJUBAV, ALEKSANDAR JONJIC, 8.r. OS ,AVRAM
MRAZOVIC", SOMBOR
3. misto - PlSMA 0 SALASU ,
MARlO POKORNIC, 6-1 OS , VUK
KARADZIC", BAJMOK
I. misto - TRAGAM ZA SVOJlM
GOLUBOM, MILJANA IVIC, 7.a
OS , BOSA MILICEVIC", NOVI
ZEDNIK
2. misto - IZ MOG PLAVOG
DNEVNIKA, VLADIMIR PARCETIC, 8-4 OS , AVRAM MRAZOVIC", SOMBOR
3. misto - PAMTIM UCITELJI-
CINE RlCI, MELISA SERENCE, 5.c
OS ,,MATUA GUBEC",TAVANKUT
V PROZA
SRIDNJOSKULARCI
-
I. misto - GABRlC CUPRIJA,
STEVO PROROClC, 2.r. HEMUSKO-TEHNOLOSKA SKOLA, SUBOTICA
2. misto -PUTZADIDIN SALAS,
MILICA MASTILOVIC, 3.r. GIMNAZIJA .,VELJKO PETROVIC",
SOMBOR
3. misto - DRAC U BILOM
RUVU , DIJANA KLINEC, 4.r. HEMIJSKO-TEHNOLOSKA SKOLA,
SUBOTICA
SPECIJALNA NAGRADA
NEPOSLATO PISMO, STEVO
PROROCIC~ 2.r. HEMIJSKO-TEHNOLOSKA ~KOLA, SUBOTICA
Brez njevog rada nema ni lipi rici: ucitelji i ucite/jice koji dici
pridaju bunjevacki govor sa elementina nacionalne kulture
April • Maj 2011.
Program koj i je zapoco u 10 sati,
uspiSno su vodile ucenice Viktorija
Sudarevic i Kristina Kopilovic. Oko
11 ,20 uslidila je slatka zakuska s jos
malo divana, upoznavanja i ukradeni
pogleda.
Na8a je zelja da V konkurs bude jos
masovniji i da bunjevacka mladost
bude cest gost ove nase kultume institucije.
Ana Popov
13
RIC
BUNJEVACKE MATICE
CVATOVI BUDUCNOSTISTEVO PROROCIC
Jedared smo vee pisali o Stevi
Prorocicu. AI onda je bio jos ucenik osnovne slcule.
Danas je on dak 2. razreda Hemijskotehnoloske skule ,Lazar Nesic". I to uspisan.
Od samog pocetka postojanja nagradnog konkursa ,Bunjevacka lipa ric",
dakle pune cctri godine, ncprcstano nam
saljc svoje radove, sto u pocziji, sto u
prozi. lzuzetan je knjizevni talenat, a
ujedno je tu i kadgod triba stogod deklamovat na bunjevackom, bilo u Subotici, bilo
u Somboru jal Novom Sadu.
Skoro svake godine osvajo je kaku nagradu, al na ovogodi§njem, IV konkursu bio
je najuspi~niji. Njegovi prozni radovi,
pripuni mladalacki zelja i osieanja, osvojili
su cak dvi nagrade. u kategoriji sridnjoskularaca ,Gabric cuprija" zaslu.Zeno je odnela
I. misto. Drugi prozni rad ,Neposlato
pismo" po odluki komisije-zirija zakitio se
specijalnom nagradom. Mozete ga proeitat i
cigurno cete se prisitit niki davni vrimena
kad su i vasa srca drcala, a ruke se znojile od
siline prve ljubavi.
Bunjevacka matica, cineci toliku
odanost jednog mladog bica, risila ga je
nagradit clanskom kartom i uvest u Odbor
za knjiievnost. Na ovogodisnjoj IV smotri
nagradu i priznanje urucio mu je pridsidnik Matice Ivan Sedlak. lzmiSala su se u
njemu tog momenta i srica, i zbunjenost, i
znfalnost.
Svi ga i dalje zeljno
ocekujemo na nasirn priredbama i na ponikom sastanku s
novim proznim radom. Cvatove triba nigovat, to necemo
nikad zaboravit,je16e se iz nji
kasnijc razlistat vcliko drvo.
Nepos/ato pismo
Prijatan miris poljskog
cvica nezno se sirio sobom.
Suncevi zraci prostirali su se
po pisacem asralu, pokraj
otvorenog pend.Zera. Viranga
se njijala na litnjem povitarcu.
Sve je bilo veselo, razdragano. C:ak se i veso lavez
kerova cuo iz daljine.
AI bilo jc u meni i ~ogod
duboko, sakriveno u srcu. Tu
je svoje misto nasla tija
ljubav prema plavookoj divojki. Kad kod bije susrio, srce
bi mi zdravo zalupalo. Stisnio
bi sake samo da ona to ne
Stevo Prorocic cita svoj rad na IV
primeti. Promuklim glasom
konkursu "Bunjevacka lipa ric"
bi joj se javio i brzim korakom izgubio. Biiao sam od svoji poako na drveni stoc. U trenu sam odlucio
osicanja. Bojao sam se njezinog odgovora. napisat joj pismo. lzvadio sam hartiju iz
Posli bi satima lezo u postclji. RazmiSijo fiokc. Gledao u bili pergamcnt, smisljajuc
o njoj. Plavooka divojka mi nije davala kako bi bilo najboljc zapocct Posli nikog
mira srcu. Usto sam i priso astalu. Sio vrimena svudak po sobi su bili razbacani
zguZ\'ani papiri. Na kraju sam ipak sastavio pismo za nju. Savio ga na pola, metnio u kovertu. Ubacio sam i jedan
ispresovan crven cvetic. Na koverti polako
ispiso dobro mi poznatu adresu. lzaso na
ulicu i uputio se prema postanskom
sanducetu. Bio sam uzbuden, razdragan, al
u isto vrime i poplasen, i nervozan. Stao
sam ko ukopan prid po~tom. Ruke su mi
bile vla.Zne. Obuzimala me je blaga
drhtavica. Resio sam se jos malo prosetat
pre neg sto ga posaljem. Ubrzo sam se
na5o isprid jczera. Posmatro sam svoj
odraz u mirnoj vodi. Lice mi je bilo
potisteno. Izvadio sam pismo iz dzepa.
Dugo ga gledao. Neodlucno ga ispustio iz
ladni prstiju. Poletilo je u vazduh. Ne2:no
dotaklo povrsinu vode. Niki zmarci su mi
prosli cilim tilom. Gledo sam kako nestaje
u dubini vode. Jedna usamljena suza skliznula mije niz obraz.
Zauvik je nestalo pismo koje ce jos
dugo, dugo ostat samo moja tajna.
Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevacke matice pridaje Stevi
Prorocicu clansku kartu Bunjevacke matice
Ana Pop ov
April • Maj 2011.
RIC
BUNJEVACKE MATICE
ULOGA I ZNACAJ BUNJEVACA NA VELIKOJ NARODNOJ SKUPSTINI U
NOVOM SADU ODRZANOJ DANA 25. NOVEMBRA 1918. GODINE (IV)
Svojim snagama do slobode
Prva skup~tina pro~irenog senata (narodnog odbora) odrlanaje u Ve1ikoj veenici
Gradske ku6e 17. aprila 1919. godine pod
pridsidni~vom gradskog naeelnika sa zupanskim pravima, dr Stipanom Matijevicem. Ova skup~tina j e interesantna i
znatajna zato ~to je zapisnik sa sidnice
voden srpskohrvatski i madarski, 6iri1icom
i latinicom, i ~to je doneta odluka da se od
mirovne konferencije u Parizu zabteva da
se Subotica dosudi Kraljevini Srba, Hrvata
i Slovenaca. Na pridlog velikog zupana dr
Stipana Matijevi6a poslati su telegrami kralju Petru I i prestolonaslidniku Aleksandru,
regentu, srpskoj kraljevskoj vladi u Beogradu i Konferenciji mira u Parizu. U ovim
telegramima potvn1uje se opridiljenje Bunjevaca i Srba iz Subotice, iskazano naVeIikoj narodnoj skup~ini u Novom Sadu od
25. 1L 1918. is radoscu potvrduje lojalnost
kralju i vladi Kraljevine Srbije, dok se od
Mirovne konferencije traZi po8tovanje nacela samoopridiljenja za cilu BaCku zupaniju.
Taj telegram u punom tekstu glasi: ''Narodni odbor grada Subotice sa svoje prve
sednice zeli Mirovnoj konferenciji srecan
rad i izjavljuje da Bunjevci, koj i cine
ogrornnu veeinu subotickih stanovnika, kao
jedan istovitan narod sa Srbima i Hrvatima,
nepokolebivo stoje na rezoluciji novosadske skupsine koja je izrekla prikljucenje
cile Backe fupanije, dakle i grada Subotice,
Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odlucno molila da ovo prikljucenje mirovna
konferencija u smislu Wilsonovih naeela izvoli sankcionisati".
Kolikojepitanje budueesevemegmnice i znacaj Bunjevaca u nasoj novoj drzavi bilo bitno, govori i posita
pristolonaslidnika Aleksandra Karac1ordevica, regenta, Subotici dana 26. 07.
1919. godine. Ona je bila znacajna i za
Bunjevce i za Srbe, zbog razni spekulac ija i glasina porafe ni snaga da ee ovi
krajevi pripast Madars koj, sto je dovodilo do vidnog uznemiravanja na8eg naroda. Posita je trajala nepuna tri dana i
protekla je u neopisivom odusevljenju
bunjevackog i srpskog naroda, koje je izrareno lipim ricima i pridajo m mnogobrojni poklona. U svojim obracanjima
pridstavnicima vlasti, prisustvovanjem
Bozjoj sluzbi u katolickoj i srps koj pravoslavnoj crkvi i u susretu sa narodom,
pristolonaslidnik, regent Aleksandar,
April· Maj 2011.
umirio je Subaticane ricima da je Subotica definitivno prikljucena dr:lavi SHS.
Koliko je bila znacajna uloga Bunjevaca
u stvaranju nove dr:lave moz se vidit ina
osnovu obracanja pristolonaslidnika, regenta Aleksandra, na banketu povodom
njegove posite, koji je priredio veliki
z upan dr Stipan Matijevic, gdije izmedu
ostalog rekao:
"Dragi Bunjevci i Srbi! Vi ste ovde
na sevemoj g ranici na8ih prirodnih nacionalnib aspiracija sa velikim pozrtvovanjem branili lepi jezik i dostojanstvo
naseg plemena... Prvi ta lasi tudinskog
nasrtaja u zivotu ovih krajeva nailazili su
kod Vas, dicni moji Bunjevci i Srbi, junackog otpora i ja smatram za moju du:lnost, na ovom nasem prvom sastanku, da
Vam na tome dr:lanju izjavim moju i sve
ostale brace toplu zahvalnost. Ujedinjenje na8e ne bi bilo potpuno ako u krugu
ostale bra6e ne bi bilo dienih Bunjevaca
sa lepom Suboticom na celu. Ja sam srecan ~to u novoj otadZbini vidim uz ostalu
bracu i Vas Bunjevce, znam da 6ete vi
vaSim odanim radom i va§om vredno6om
znatno doprineti da nam otadZbina bude
napridna i cuvena ... Ja sam uveren, moji
dragi Bunjevci, da cete dostojno i kurafno odbiti svaki udar tog neprijatelja u
ropcu .. . Ja vam relim, braco Bunjevci i
Srbi, svaku srecu i svaki napredak koji
ste vi potpuno zasluzili".
Na osnovu u govora regenta Aleksandra i rada Mirovne konferencije u
Parizu, dalo se nazriti da je pitanje razgranicenja na sevemim granicama s Madarskom pri laaju i da ee Backa ostat bez
Bajskog trokuta. To je bilo vee jasno u
martu 1919. godine, da bi bilo potvn1eno
Trijanonskim ugovorom 04. juna 1920.
godine, jel na poeetku mirovni prigovora
od strane na8e delegacije nije bio postavljen zabtev da nam se dodili i Bajski trokut. Nije vridilo sto su Bunjevci i Sokci
blagovrimeno traZili pomoe od Narodne
uprave u Novom Sadu, jel se Vlada Kraljevine kasno angafovala i dala instrukcije svojoj delegaciji u Parizu. Na osnovu
ti instrnkcija, koje je dobila na~a delegac ija u cilju sto bolji priprema, u septembru misecu Suboticu je positio dr Jovan
Cviji6, profesor Univerziteta, i clan srpskog ekspertskog tima na Mirovnoj
konferenciji u Parizu.
Positio je ove krajeve da bi prostu-
dr Franjo Sudarevic, veliki iupan
diro ovdaSnje prilike, a narocito ga je interesovalo stanje u Bajskom trokutu.
Izmed ostalog, u Subotici se susrio s velikim zupanom, dr Stipanom Matijevicem, dr Jovanom Manojlovicem, Josom
Prc icem, Bla§kom Raji6em i Mijo m
Mandicem. Kad se upozno s Mijom
Mandicem, profesor Cvijic je pofalio
njegovu raspravu o Bunjevcima, koja je
po njegovim ricima doprinela da j e Subotica pripala Kraljevini Srbiji. Tom prilikom je dr Jovan Cvijic obaso sva
bunjevacka i sokacka naselja u Baranji i
Bajskom trokutu i ostio prisutnujaku nac ionalnu svist tamosnjeg naroda. U Baji
mu je Ljudevit Budanovic prido memorandum bunj evacko-~okackog naroda.
Tom prilikom je ustanovio da u Bajskom
trokutu Zivi 26.000 Bunjevaca.
Nakon nikoliko dana od navedene
pos ite, tacnije 22. septembra 1919. godine oclo je nikoliko vodeci pridstavnika
Bajskog trokuta iz Subotice u Pariz, da
se licno zaloze da se ovi laajevi pripoje
Jugoslaviji. U ime Bajskog trokuta oco je
veliki zupan Vasa Dolinka, dok je u ime
c ile Bunjevstine i Subotice oco Blasko
Rajic. Kad je vidio da sam ne moz postic
rezultat, pozvo je u pomoe dr Martina
Matica,jednog od najkompletniji bunjevacki intelektualaca.
15
RIC
BUNJEVACKE MATICE
3. oktobra 1919. godine je iz Bajskog nieenja s Rumunijom, ko i pritiskom vetrokuta po~la velika delegacija, ne samo liki sila u razgranieavnju Jugoslavije sa
Bunjevaca neg i Nemaca, ponet sa sobom novonastalom ma<1arskom drZavom.
I pored odre<1enog razumivanja cinjememorandum da se Bajski trokut ne razdvaja od ostalog dila Ba~ke zupanije, i da nica, zbog cegje izgubljen Bajski trokut,
se i Baranja sa Mob~em pripoji Kraljevini. nastalaje tuga i nezadovoljstvo med BuU sluatju razmimoilaienja, traiili su plebi- njevcima,jel su prvi put u novijoj istoriji
scite, jel su hili sigurni da ce se pored Bu- razdvojeni granicom, a nisu hili ubi<1eni
njevaca, Nemci i mnogi Madari izjasnit za da je to tako moralo bit.
Novo razocarenje su doZivili kad su
pripajanje Jugoslaviji. U delegaciji su pored
Vase Dolinke, Bla~ka Rajica, dr Martina posli poipisivanja Trijanonskog ugovora,
Matica, hili jos Franjo Pijukovic, Sime s kojim je potvrdena pripadnost Subotice
Rudie. Dido Josip Vukovic, Pavao I~ano­ Jugoslaviji, da najistaknutiji pridstavnici
vic, Petar Pekic, Josip Vel in i dr Ivan Abra- Bunjevaca u vlasti Subotice i zupanije
mo vic.
budu sminjeni. Tom prilikom je sminjen
Delegacija je u Parizu positila na5eg mi- ve1iki zupan dr Franja Sudarevic, podgranistra Milenka Vesniea zamoliv~i gada je donaeelnik dr Josip Prcic, policijski kapridstavi velikim silama. Velike sile su pri- petan
Andrija
Mazic,
gradski
mile delegaciju i ~uli njeve argumente, nakon nadodvjetnik dr Mirko lvkovi6-Ivandecega su i obecali da 6e njeva molba bit na kic, §kulski nadzomici Mijo Mandie i
dnevnom redu, ko i da ce se zauzet da se ona Matija I~panovic, te direktor girnnazije
povoljno ri ~i. Delegacija se 15. oktobra 1919. Ivan Vojnic Tunic, ana njeva mista pogodine vratila iz Pariza s nadom da 6e Bajski stavljeni su srpski i ma<1arski kadrovi.
trokut bit pripojen Jugoslaviji. Za tu stvar
Na taj nacin je ~ narod izgubio utinajvi~ se zalofio dr Martin Matic, koji je u caj na administrativnom i prosvitnom
novembru 1919. godine izabran za velikog polju. Nije bio problem ~to su njeva bmca
fupana i povirenika vlade za Baju i Bajski tro- Srbi s njirna podilili vlast, vee cinjenica
kut. Pripremao je teren za plebiscite jet je vi- da su tom prilikom sminjeni najveei rorovo da 6e na~a vlada na Mirovnoj doljubi.
Uzrok ti nepravdi je politicka borba.
konferenciji to uspit izdejstvovat Dok je
radio za spas svojeg naroda u Bajskom tro- Da bi se oduprli daljem ataku na svoje
kutu ,na~ je vi ada 16. jula obecala Antanti da nacionalne i politicke interese formirana
ce do 20. avgusta 1921. godine evakuisati voj- je Bunjevacko-~okacka stranka, koja je
sku iz Baranje i Bajskog trokuta. I ako zvani- na izborima odrlanim 28 . novembra
tno niko nije obilodanio tu odluku, pojavili 1920. godine pobidila, pa su za narodne
su se taki g1asovi koji su uznemirivali narod. poslanike iz Subotice izabrani Bla§ko
To je od nadleini bilo demantovano, ~to je da- Rajic, dr Franjo Sudarevic i dr Stjepan
valo mogucnost nov om fupanu dr Maticu da Vojnic Tunic, dok je Ivan Evetovic izaradi na spasu Bajskog trokuta i na5eg naroda. bran u Somboru. Taj uspib je izazvo reakPo~toAntanta nije odredila plebiscite, a vrime
ciju politiCki protivnika, koji se nisu
za povlaeenje na5e vojske se priblifavalo, samo ustrimili na stranku i njezine prmarta 1921. godine bilaje izvr~ena smena dr vake, vee i na bunjevacke cinovnike koji
Matiea, ana njegovo misto je postavljenVoji- su sminjeni u vecem broju.
slav Durdevic. Novi vladin povirenik se nije
S ovirn postupcima vlasti hili su o~te­
mnogo zauzimo za spas Bajskog trokuta, jo~ ceni svi stanovnici grada i zupanije jel
je jedino zelja postojala kod bunjevacki ro- su na ta mista postavljeni !judi bez dodoljuba, pa su pridlagali na5oj Vladi da se pri- voljno cinovnickog znanja i prakse.
dlozi razmena teritorija, tako da se za Bajski
Stranka je sve do 1924. godine odolitrokut da Potisje. Inicijator te akcije bio je vala raznim politickim pritiscima, me<1uDido Josip Vukovic, koji je bio optuien radi tim tad je nastupio razdor i podile na
veleizdaje.
fiakcije. Jaeanjem nacionalni opcija i razPosto su svi pokusaji za spas propali, licitim vi<1enjima daljeg opstanka Jugosrpska vojska se 20. avgusta 1921. go- slavije, s jedne strane prisutnog
dine povukla iz Bajskog trokuta. Posli centralizma i apsolutizma olicenog u rapriuzimanja vlasti od strane Madara, na- dikalnoj stranci, a s druge strane u jacastala je i pritpostav1jena golgota Bunje- nju Hrvatske seljacke stranke pod
vaca, koji su hili za Jugoslaviju, a nisu vodstvom dr Vlatka Maeeka, koji su zanapu~tili svoj zavicaj. Jedan od razloga
govarali vecu nadlemost Banovina, ma~to je Bajski trokut osto u Ma<1arskoj lezi
nifestovalo se i najedinstvu Bunjevaca.
u nedovoljnoj i neblagovrimenoj anga- V~io se intezivan pritisak sa velikohrvatzovanosti Beograda. Pri tom se moralo skih pozicija potenciranjem vecinskog
vodit racuna i o drugim interesima sr- katolickog oprideljenja Bunjevaca, ko i
pskog naroda u Banatu prilikom razgra- dolazak u poslidnjirn velikim seobama sa
16
Mijo Mandie, sku/ski nadzornik
podrucja koja su hila pod uticajem Hrvatske. Bilo je i velikostpsk:i pritisaka sapozicija da smo istovetan narod, al
katolicke vere. Sve je to ukazivalo da u
Jugoslaviji nije postojalo ni volje, ni zelje
da se bunjevacko pitanje pravedno ri§i,
kako je na~ narod relio stvaranjem juinoslovenske drZave.
Pritisci od te dvi opcije su hili zdravo
veliki, a o~kivanja izneverena, da sui pojedini na~i velikani, poput Blaska Rajica,
videci da u dr?avi troimenog naroda nema
mista za manja juinoslovenska plemena,
prihvatili IXJrid bWljev~kog i hrvatski nacionalni identitet, jel je i jednom i drugom
imanentna katolicka vera. Sva srica §to se
bunjevacka autohtona nacionalna svist nije
ugasila pored ti permanentni pritisaka, pa
je krozjezik tradiciju, obi~je, muziku i folklor sacuvana.
Na kraju, jasno se da zakljucit da Subotica ne hi hila tu di je danas, da nije
bilo pobedonosne srpske vojske, principa
samoopridiljenja naroda i na bazi te cinjenice nepokolebivo iskazane volje vecinskog bunjevackog naroda da se
Subotica, ko dio Vojvodine otcipi odAustro-Ugarske i prikljuci Kraljevini Srbiji, a potom stvori K.raljevinu SHS,
odnosno K.raljevinu Jugoslaviju.
Ovo je krucijalni razlog za~to u dana~njoj savrimenoj i demokratskoj Srbiji
bunjevacka nacionalna manjina 25. novembar 1918. godine, kadje odrZana Velika narodna skupstina u Novom Sadu,
slavi ko svoj nacionalni praznik.
Ivan Sedlak
April· Mtlj 2011 .
RIC
BUNJEVACKE MATICE
Zagadenje zemljiSta i biljaka gasovima, teSkim
metalima i otpacima organskog porikla
Zemljiste
pridstavlja
osnovu
poljoprivredne proizvodnje i uslov ostanka
zivog svita na zemlji. Nastalo je uticajem
klime i organskog svita na maticni supstrat tokom milion godina. Ovako formirano zemlji~te izlozeno je nizu zngadivaea
~ spricava poljoprivredne proizvoc1ace da
proizvedu dovoljne kolicine kvalitetne i
zdrave rane.
Uticaj gasova
U regionima sa razvijenom industrijom
u procesu proizvodnje oslobadaje se
ogromne kolicine gas ova i prasine koji padavinama dospivaju na zemljiste. U regionima di je razvijena hemijska industrija
u zemljiste mogu dospit znacajne kolicine
sulfatne kiseline koje smanjuju ph vridnost
zemlj~ta, sto dovodi do odumiranja k:orisni mikroorganizama, a ukoliko dospe na
biljke moz doc do su~enja listova, pa i cile
biljke. Padavinama mol: da dospije u
zemlj~te do 90 kg sumpura, pa je ph je
iznad praga stetnosti i to izaziva
propadanje biljaka. Mi smo imali primere
propadanja povrtarski i ratarski kultura u
okolini HI , Zorlca" dok je radila punim
lcapacitetom.
Sagorivanjem nafte i uglja raste u
vazduhu znacajna kolicina ugljeni jedinjenja us lid ceg dolazi do formiranja tz.
staklene basce, koja znacajno utice na
prominu k:lime - neravnomeran raspored padavina - pojacan intenzitet vitrova i oluja
nagle promine
temperature,sto izaziva sokove kod biljaka ina kraju dovodi do umanjenja prinosa.
Uticaji teski meta/a
Teski metali zagaduju zemljiSte i biljke
iz vazduha. Blizu autoputova na zemljistu
i biljkama gomilaje se znacajne kolicine
olova iz goriva prilikom voznje, ko i kadijuma koji se oslobadaja prilikom trosenja
gum a.
Mirenjima je utvrdeno da se na udaljenosti 50 m od autoputeva, di dnevno
prolazi 10.000 vozila, koncentracija olova
u zemlji~tu povecava godisnje za 3mg u
kg. Znaci za 50 godina l 00 do 200 mg u
kg zemljista, Sto znatno primasuje dozvoljeni sadrfaj od 100 mg u kg zemljiSta. Na
piskovitim zemljistima biljke lako usvajaje
te5ke metale, dok se na humusnim zemljistima dubrenim organiskim dubrivima
April· Muj 2011.
umanjuje usvajanje teski metala. Najozbiljniji zagadivaCi zemlj ista teSkim metalima su rafmerije i topionice di zagadenje
moz da dospije i do 60 km od izvora.Na
sncu, vojvodanska zemljista nisu
zagadena teskim metalima
Sadrfaj teski metala u zemljiStu Vojvodine ( Ubavic-Bogdanovic)
u ljudski organizam izazivajuc razne
tegobe i oboljenja
Uticaj organske materije
Poseban problem kod
zagadenja
zemljista pridstavljaju otpaci organskog
porikla podlozni razlaganju. Poticu
uglavnom iz prehrambene industrije,
Nojoao i oojoa.
£'--'
Sftolm.lu
Sob.
o.....l,jooi
klanica,
mlikara, prirade voea i povrta,
1«10-.b
""'"....... .-a;
,...t'e
di se razlaganjem otpadaka oslobadaje
~
razni gasovi, minerali koji stetno diluju
14,11
IA,Jl IS,t!
100
J,U7,S
0na razvoj biljaka. Sa ekoloskog aspekta
0,011
2
~~
2M
liPII t,0\2
najveci problem pridstavljaje ostaci
I,JG-U
2.19
1.15 1.11
111
kofe, gume, tekstila i hartije jel se te~o
1,14
100
J,lS 2,50
0;40 -:JS.~
razlafu i nikoliko godina ostaju u
UU-Zil.IO
lo.G
11.'14 IOJIO
100
zemlj~tu spricavajuc izvodenje opti)00
Ca.t
11.19 10.0
us.1n 50
malni agrotehnjcki mira
·~
).4&
Bor
J$3
J,JO
IIJIO·UJIO
Komunalni otpaci i komunalni mulj
nakon priciscavanja otpadni voda cesto
lz gornje tabele vidimo da je sadrfaj sadrze teske metale. U Subotici su
bakra samo kod tri uzorka iznad dozvol- utvtdeni hrom i kadijum, i ukoliko se kojenog nivoa, a utvrden je u vinogradima di riste za dubrenje izazivaju zagadivanje
se bakami priparat dugo koristio u zastiti zemljiSta
vinove loze. Sto se tice sadrZaja ostali t~ki
Plastika pridstavlja najozbiljniji probmetala u vojvodanskom zemljiStu, iako je lem u zagadjvanju zemljista jel se najvi8e
varijabilan , krece se ispod dozvoljene koristi ko ambalafa za pesticide, a posli
granice.
upotribe se ostavlja u zemlji§tu il baca u
U okolini cementarn dolazi do kanale. Mikroorganizrni je ne razlafu pa
poveeanog sadrzaja kalcijuma i magnezi- zemljiSte ostaje kontaminirano pestiddima
juma u zemljistu, sto znacajno utice na i godinama otefano za obradu.
umanjenje ranljivi materija od strane bilSve tehnologije koje daju veliku
j aka. U okolini fabrika fosfomi mineralni kolicinu otpada, pridstavljaje potencijalne
dubriva, u zemljistuje poveean sadr:fuj ar- zagadivaee zemljista jel se znaeajan dio otsena, kadijuma i fluora. Uvecane kolicine pada nade i rasturi po zemljistu.
teski metala iz zemljista usvajaje se od
tlr A n tlrija PeiC
strane biljaka, te u lancu israne dospivaje
...,.
·---
....
-
....
~
17
RIC
BUNJEVACKE MATICE
POZNATE BUNJEVACKE FAMILIJE
Somborski BoSnjaci
Kada je 1748/49 . g. prikupljan novae
za elibenaciju Sombora Durad Bosnjakovic (zapisan kao Franjetin) prilozio je
iznos od 1.000 forinti. Kadaje 24. aprila
1749. g. Sombor i zvanieno progla5en za
slobodan i kraljevski grad, Durad Bosnjakovic, zabelezen kao Vranjesic, izabran je (kao prvi na listi medu
somborskim Bunjevcima) u Spoljasnji
senat slobodnog i kraljevskog grada
Sombora i tako je postao ~Ian prvog
somborskog Magistrata (Magistrat se sastojao od 13 ~lanova Unutrasnjeg i 25
clanova Spolja5njeg senata, a mesta su
ravnopravno hila podeljena izmedu ovda5njih Bunjevaca i Srba). Shodno visokom iznosu koji je uplatio za elibertaciju
grada, Durad Bosnjakovic je postao i
vlasnik zemlje (kasnije i salasa), u ataru
lvanovog Sela (danas Lenije), na domaku sela Kmaje (dan as Klajicevo). On
je rodonaeelnik grane somborskih Bosnjaka kojaje po njemu ponela nadimak
Vranjesi (1749. godine na popisu vlasnikajaganjaca u ataru lvanovog Sela on
je zapisan kao Vranjes Bosnjakovic, ana
popisu vlasnika kosnica peela iste godine zabelezen je kao Durad Franetin
koji je posedovao 56 ko5nica). Kada je
1755. g. vrsena restauracija (izbor) somborskog Magistrata, Durad Vranjesic
Bosnjak izabran je za , kasa perceptora"
(blagajnika) somborskog Magistrata (taj
posao pre njega obavljao je Vasilije Lalosevic), sto je hila jedna od kljucnih
funkcija u gradu, za koju je, besumnje,
morala postajati predispozicija u vidu
valjane pismenosti i dobrog poznavanja
racuna i aritmetike. Na popisu Sombora
iz 1755. g. kao kucni domacini zabelei.eni s u Durad i Mato Vranjesic, inace
Bosnjak. Jedna grana somborskih Bosnjaka (Josip Bosnjak) dobila je plemstvo u Backoj zupaniji 1770. godine;
Pocetkom osamdesetih godina XVIII
veka, kada je tacno popisana zemlja u
ataru Sombora, Bosnjaci su hili vlasnici
sledecih povrs ina: Andrija Bosnjak (78
jutara i 1.888 hvati na jednoj parceli,
koju je dao u zakup stanovnicima Bukovca), Jakov Bosnjak (24 jutra i 610
hvati na sest parcela u ataru Lenije i Gradine), Ivo Bosnjak (70 jutara i 697 hvati
na osam parcela u ataru kasnijih Lugumeraca), Stipo Bosnjak ( 15 jutara i
1.209 hvati najednoj parceli u ataru lasnijib Lugumeraca), Luka Bosnjak (28
jutara i 379 hvati na pet parcela, od kojih
se jedna nalazila u ataru sala5a Bukovca)
18
Atari Lenije i Gradine sa sa/asima Bosnjaka
i Marijan Bosnjak (75 jutara i 978 bvati
na osam parcela u ataru Lugumeraca).
Svoje sala5e Bosnjaci su imali u
ataru Lenije (pored Dzina, na samom
ulazu u Kmaju, danas Klajieevo) i u Lugumercima (danas Lugovo ). Porodica se
vremenom sirila, paje 1828 . g . napopis u Sombora zabeleren veei broj vlasnika zemlje i kuea sa ovim
prezimenom: Antun Bosnjak (70 jutara
oranice i 18 jutara senokosa u ataru Lenije i Gradine); Antun Bosnjak, drugi
istog imena i prezimena (16 jutara oranice i osam jutara senokosa u ataru Lenije i Gradine); Antun Bo5njak, treci
istog imena i prezimena (24 jutra i 500
hvati oranice i eetiri jutra i 1.500 hvati
senokosa u ataru Lenije); Paula Bosnjak
(sest j utara oranice i dva jutra i 1.000
hvati senokosa u ataru Lenije); Stipan
Bosnjak (nije zabelezena povrsina); Ivan
Bosnjak (deset jutara oranice i jedno
jutro i 1.000 bvati senokosa u ataru Lugumeraca); Josip Boonjak (25 jutara oranice i cetiri jutra senokosa u ataru
Lugumeraca); udova Marija Bosnjak
(16 jutara i 1.000 hvati oranice, 5.600
kv. bvati vinograda i posed u gradu) ;
Marijan Bosnjak (osam jutara i 1.000
hvati oranice i tri jutra senokosa); Mihailo Boonjak (20 jutara oranice i petjutara senokosa u ataru Lugumeraca);
Josip Bosnjak (dvajutra oranice i l.SOO
hvati iii 3/4 jutra senokosa u ataru Lenije
i Gradine); Marijan Bosnjak (dvajutra
i 500 hvati oranice i jedno jutro senokosa u ataru Lenije i Gradine); Martin
Boonjak (35 jutara oranice u ataru Bukovca, 4.900 kv. hvati vinograda i posed
u gradu); udova Marija Bosnjak, druga
istog imena (dva jutra i 500 hvati oranice i jedno jutro senokosa u ataru Lenije i Gradine).
U Lugumercima je pocetkom XX veka
sala8ar Filip Bo§njak imao pamu vrsa1icu
(sacuvana je fotografija vr§idbe na njegovom salaSu iz 1915. godine, na kojoj se,
sem c1anova porodice, vide i ruski zarobljenici koji su radili na vr~lici) . Pocetkom
XX veka u Dzinama, u Leniji, bilo je cetiri
salasa Bosnjaka (Tobijas Bosnjak 50 jutara, Mato Bo§njak 40, David Bosnjak 30,
Deno Bosnjak 30). Po oslobodenju, 1920.
godine, u salaskom naselju Lugumerci nalazila su se 52 salasa (12 salasa je pripadalo domacinima iz porodice Lugumersk~
po sedam sala8a porodicama Jelacic i Bosnjak) Pred Drugi svetski rat u Leniji su
najimucniji sa1asari bili Tobijas Bo§njak
zvani Conka sa 300 jutara zemlje, Ivan
Bosnjak (200 jutara) i Josip Bo§njak (180
jutara).
Nadimci Bosnjaka prema Konstantinu Kosticu 1934. g. su .,Vranjes" i
,Mali Bosnjaci". Iz ove somborske porodice poreklo vodi i Ernest Bosnjak
(Sombor, 1876 - Sombor, 1963), jedan
od zaeetnika kinematografije u juZ:nih
Slovena, koji je 1906. g. u Somboru otvorio prvi bioskop, a 1909. g. snimio
prvu igranu filmsku storiju, poznatu
,.Igru devojaka u somborskom parku".
Od ovdaSnjih Bosnjaka potice i AntunTonika Bosnjak (Sombor 1882- Sombor,
1930),
bunjevacki
prvak,
potpredsednik Mesnog narodnog veca
Srba i Bunjevaca osnovanog poeetkom
novembra 1918. g. i delegat Somboraca
na zasedanju Velike narodne skupstine
odrzane 25. novembra 191 8. g. u
Novom Sadu, kasnije predstavnik Bunjevacko-sokacke stranke u Skupstini
Kraljevine SHS. Bio je medu osnivacima i prvi predsednik somborskog , Bunjevackog kola" 1921 . godine.
Milan Stepanovic
April· Jfnj 2iJ11.
RIC
BUNJEVACKE MATICE
Pisnici "BunjevaCke matice"
KOD BUNARA
Kad sam po~la u hili svit,
majka mi dala pravi savit Siti se na korene nMe,
ne zaboravljaj prela i salak
Na ladnu vodu s bunara
podsitila me majka stara,
u a vlij i skripi deram,
tamo me poljubio deran.
Na ledini lad od oraja,
oko sala5a nebo i zemlj a se spaja
Majko, umiric u du~ na5e,
pismama slikacu sala5e.
MARIJA HORVAT
PRELO KOD DIDA PAJE
Obicaj je od davnina
da se pravi prelo od Marina
Jedne zime nikad talco davno
na. sala5u moga dide Pa.je
Divanila Mara daje Peru
zarad Z:mara zva.la.
Pere kazo mesa voli,
pa mu Mara pamet soli.
do ~la
celjad s okolni sala~a­
znate va.ljda one obicaje.
Pa u cistu sobu dos le baee
pored one stare peci kru~ne,
Kod Joce je i~o Graca
paje tusta bilo poljubaca.
Pod kocinu kvoCku mucak Krista
racunica da im bude cista.
pa divanit oma zapoeele
od navike te na5e na.susne.
Pripovitku poeo je hac Bela,
ta tako je varo! feldrebela,
Tu se ilo, a bogme i pilo,
baS se lipo tada i ca.stilo.
Biloj zmara, biloj bundevara,
pa kokica hili od kukuruza zrili.
SVRATI U TAVANKUT
pa podjastuk crveni od pli~a.
ko posilni metnio mu mi~.
A hac Loko ijo divenice
ko Mandine duge pletenice.
Corbe, paCa, paprika5a
i fanalca. hili pla.Sa,
na tepciji krumpiraea
da brkove ma.sti baea.
Kad te u Baeku na.nese put
Ne zobidi Tavankut.
lma da se divis
Sta ces sve da vidiS.
Pa mu tada kazo Mijo Ti si Loko, slabo divenice ijo.
Jer Manda je baS tirala kera
pa u varo~ ocla kod frizera,
vratila se ko varoska prava
bubi frizur, nikako culava.
Lakumica, uzlivance
ispekle su nase majke,
pa pogace s orom, malcom
doteklo je svakom.
U proliee zeleno
Svalco drvo procvatano,
Okicene vocke i curice
Pa pomecale perlice.
A rakiju dudovacu
popile su prvo baee,
pa su ondalc nazdravili
svi na ilo nava.lili.
A lead lito dode
no ti nadode
Za. tri~njama crvenim,
Jabukama rumenim.
l vino se onda pilo
ono cmo, roza a i bilo,
pa red doso na tambure,
zapivale pismu cure.
Jesen lipa rujna
Puna voca rumena.
Veso je baeo na5
Prid njim je mutni ramp aS.
Pi vale se pisme od davnina,
slusati i je bilo je milina.
Gorio je lampa.S rio,
a narod se ves elio.
Zimi je svalco oran
Za imendan spreman,
Vesel it se svako oce
Cestitat materice el oce.
Ta manite, kazo i bae Vranje,
a moja se ce~lja prid spavanje,
trnoda joj ondak puna glava
pa se c udi ~to joj covik spa.va,.
Au kujni didinog sala5a
pripovitke biloj i od sna5a,
divan bio da je Jasa
odvo niku s a sala5a
Pa je ondak nije tio
jer se zdravo zasitio.
Sna5a se na poso dala
pendZere mu polupala_
A pril · J1uj 2011.
Osulo se neba sa zvizdama
tnbalo je iCi vee kueama.
VaSke laju, sonca se sprernaju,
prastaju se i kuci hitaju.
Dida Pajo odavna pociva,
drugi fivot sad se ode zbiva.
Kad snig padne i kad zvizda sjaje
ja se sitim mojeg dide Paje.
Pa ispijam vina punu caSu
i nazdravim prelu na salasu.
GEZA BABIJANOVIC
STIPAN BABIC
19
RIC
BUNJEVACKE MATICE
Bunjevacki prosvetitelj biskup Ivan Antunovic- u pridgovoru ,Siavjana" kaie: ,Do/azim evo i tom namjerom k'milom rodu momu, da mu nazocnom knjigom koliko mogu koristim, ieleci, da ga ona o nasim
svetkovina i blagdanih crkvenih pouci" - " od/ucih , Siavjana" izdati, te ga rodu u s/ici knjige tom top/om
ieljom uruciti, e da bi mu ovaj sto vise koristio, te njemu i meni, spasenje duse pribavio". ( N dio)
April · Maj IDll .
RIC
BUNJEVACKE MATICE
najspasonosnije. On nedvoji atom, da
kao sto potriebno vise putah prieko,
god ine kucu popravljati i cistiti, isto
tako je jos rnnogo potribnije, dusu ocistiti i ozsn<lZiti, buduc da se tudje rnisli
i cuti kroz oci i usi u nas useljav<Yu, te
nam dusu zarnrljaju.
Roditelji i gospodari o tom brigu
brigu, da se djetca i slu2incad na
vrieme ispoviede i prieeste, Slavjan bo
sve one ukorava, koji se o Spasovu,
kao zadnjemu danu uzkrSnje ispoviedi,
okolo ispoviedaonice pokazuju, od kojega ukora veci dio svakako na same
roditelje i gospodare pravedno spada.
Slavenu neprestano zvuci u usirna
sto je rekao sv. Pavao apostol: , Koji
vrhu svojuh i ukucana svojih nevodi
brigu, gorjije i od istogpoganina".
D UHO VJ
Jedno od najvecih svetkovina, koja
irnaju ne sarno svoj u osrninu, t.j., da
se rnolitva i sveta rnisa prieko cie le nedjelje (sedrnice, tjedna) na slavu stanovitoga svetca kojega se uspornena
slavi vr-Si, i svoj predvecemji post
irnadu, jesu takodjer i Duhovi (Trojaci), u oci kojih se u subotu, krstna
voda, uz one svete obrede, koj i se na
veliku subotu obavljaju- sveti.
Na ovorn danu klanjaju se Slavjani
osobito Duhu svetornu, da rnolec
isprose one svete darove, koje jedino
Duh sveti svoj irn vjernirn podjeljuje.
Necu da ih ovdje nabrajarn, kada ih i
onaka svaki Slaven u , Katekizrnu"
uci, vee cu samo da napornenern rnudrost, i u svacernu uztrpljivost. Pamecu va lja svasto primati i
rzsudjivati, i to svaki cas, svaki covjek siroma i bogat, mlad i star. Srdcem cutimo, a voljorn odlucuj emo
- da bude govor i cin koristan d usi i
tielu, - a sva snaga pam eti i srdca
crpi se iz nadahnuca Duha svetoga.
Kao sto se o Jvanju (dan svetog
Ivana krstitelja) zaddao obicaj (adet),
da se vatra preskakiva, i potorn tielo
toboz od ognjustine sacuva, isto taka
je i na Duhove od predkrscanskih
vd emena zaostao kod Slovena ob ic~j ,
da se ,,kraljice" vode; pa jerbo ovi narodni obicaji u sebi necudorednost nesakrivaju, te i sveta rnati crkva nit i
neosudjuje, niti s'njirni skopeane igre
i pjes me nezabranuje. Dakako da je
sveta duznost roditelja - paziti, da se
Jvanjskorn preskakivanju vatre, kaApril· Muj 2011.
Kraljice iz prve polovine 20. vika
kova nesrieca ne dogodi, a o Duhovih
bdiju, da se one nevine taka nazvane
,ljeljinske pjesrnice" po zlocestih ljudih neizopace, i nevina srdca nasih
mladjan ih neotruju.
Djevojcice Iiepa obucene i nakicene, izabrav jednu izrnedju sebe za
kralj icu, vade je u poznate i nepoznate
kuce, svagdeje veselo pjevajuc, stare
i rn lade razveselj ivaj uc. Torn prigodom dobijaju u urnucnijih kuca i pokoji novCic.
Bilo je vrieme, kada su se i Duhovi
tri dana svetkovali, nu sada srno obavezni samo dva dana Duhova Bogu
sluzec svetkovati i nista ne raditi.
Ne rietko pokazalo se je u slovenskarn narodu, kod muskog i zenskog
spola sl u~j , da se najgorji i najopakij i blazenoj djevici Marij i obrate, te
njezinirn rnaterinskim posriedovanjem
zadobiju milost, koja ih taka na pravi
put obrati, da iz lava i vukova, krotki i
mimi jaganjci postanu.
S v. A nttm Padova11ski
p 0stovaoci
sv. Antun a ,
dobro
razlikuju
liturgijski
obred od
narodni
obicaja.
Svecevo
liturgij-
sko stovanje odredio je Papa Grgur
IX. svim biskupima svita da sveca
slave 13.juna - ida pripravljaju svetkovanje na taj dan. Na cast sveceve
smrti, 13. }una, nalazimo u pravilima
bratovstine propis da ga triba stovati
kroz 9. utoraka.
Pohoznost kroz 9. utoraka pripisuje
se dokazanom dogadaju (u Bolonji je
1616. godine zivijo bracni par koji za
22 godine brako. nije imao dice. Zena
se iarkom molitvom obratila sv. Antunu za pomoc. U snu joj se uka.Ze sv.
Antun i rece da 9 utoraka posecuje
njegovu sliku da cejoj molitva bit uslisana. Vrlo brzo posli, uistinu rodilaje,
al izopaceno dite. Zena se opel, s
pouzdanjem, poslala dite prid svecev
oltar i cim je novorodenee polozeno do
nogu cudotvorca, poprimilo je diciju
milinu i lip izgled).
Glas o tom se brzo prosirijo i s
njim i poboinost 9 utoraka.
Sveti Antunje omiljeni svetac cilog
svita, kome se mnogi klanjaju, posebno na dan sv.Antuna crkve su pune
vimika, posebno dice.
U puno mista na ova} svetac blagoslove se ljiljani i dile se onima koji
ji oee. Niki ove ljiljane osuse i euvaju
il nose na sebi u odiCi. Ljiljan podsica na cistocu kojuje imo sv. Antun
i potrebu da se molimo za dar Cistote, posebno u iskusenjima, U molitvi blagoslova trai imo milost da
zadriimo krepost, zadobijemo mir i
za.Stitu od zla.
Pripremila: Kata Kuutic
21
RIC
BUNJEVACKE MAT ICE
.......................................................................... ...... ...... ............ ............ ....................................................................................................................................................................1
~
i
I
MISLI IVANA ANTUNOVICA
I~
I~
RODOLJUB
j
l
No mi sirote Eve sinci, Bunjevci i Sokci, potucamo se poput sirocadi odjednog do drugog
i pluta, lt:: n~
i
Hrvat i Srbin svujim imt::num nadarujt:: .. Pa t::vu, i rni sami, mal st:: nt:: zastiuismu
j starih na5ih imena Jer koji je od nas frak, habit iii reverendu navukao, taj bi u istinu vrtio,
j kada bi ga tko o imenu njegova plemena zapitao, te pod niposto ne bi hteo priznati, da je
j Bunjevac il Sokac . (lb.str.40- 41 .)
j
j
1
~
~
l Sve se one obitelji dusevno i tvamo gube, koje se od rodenja svog stable odcepljuje. - (lb.
l str. 346.)
1
1
I!
Ii
Bezjezika nema naroda. Nesmisaoje smisliti i zajedan cas ziva roda bez naroda, a ziva naroda bezjezika.- (Ib.str.l
57.)
l
l
Kao sto svaki covjek ima pravo da zivi, tako isto pravo posjeduje svaki jezik da se razvija.- (lb. str. 246)
Odabro: l va11 Sedlak l
~uon·o non·onon·onon·noon·onoo-oououu•·u•u•u••u•••u•u•u••••u•u•u•uoeuuou•uouu.u ou.o.uuo.o.uou.o.uuo.ouuo.ouuo.uouo.uou•.u•u•.uou.,.u ou•.u ou.,.u ou.o.ueu.o.uoou.u•••••••••••••••••••••••••••-
•••••-••••••-••••u-••••u~
. .• ••• • -..• •• ••-..• ••• • -..
RiCi iz RiCnika baCkih Bunjevaca
Jajav-a - o I . koji rnnogo laje (o psu). - Ne znam cij i je
taj lajav ker, po c io dan se euje? 2. Koji ruzno govori o drugima, olajava (pogrd.). - ,Dobro bi bilo dane dode ona !ajava Roza i njezin pijani Bruno".
Jand arat - am nesvr. 1. razmahivati necim, mlatarati. Ona je igrala kolo, a suknje su joj sve landarale. 2. brbljati,
blebedati. - , Svi se skupe kod babe, ponda samo landaraje" . 3. ici tamo - amo bez cilja, tumarati, motati se - , Poslala sam i da tresu sljive, a oni landaraje oko guvna".
landra z l. mrena na oku. 2. opna, tanka kozica (na jajetu).
lanski - a-o proslogodisnji.-, Jos nisarn zaboravila !anski Bozic, tako je veso bio". Izr. dobar ko - snig, prosao i
zaboravljen, briga ga ko zna - snig , ba.~ nista ne mari, lanskorn snigu ne tribaje opanke.
lastar - ara rn izdanak, mladica (mladi izra5taj na
vocki, lozi). - , Malo je privise lastara izraslo na lozi, moracerno kacat".
lenija z linija, crta. - , Tvoji kuruzi ba8 nisu sadeni u leniju".
lepa nja z lepinja - Kad se naidem lepanje s mascorn
namazane i popaprene sitnom paprikom, onda nema zime.
Izr. Napravit lepanju (od koga) premlatiti, pretuci (koga).
leveska z v. leveS. - , Iznesi mi onu cicanu levesku".
lincarit lincarim nesvr. Leskarit, lenstvovati." Kako da
ne bidne s irorna kad po cili boziji dan lincari".
listici m mn. vrsta kolaca (testo od jaja i brasna, tanko
razvijeno, uglasto seceno, rnoze i pleteno, pece se na vreloj
masti i pre jela posipa secerom u prahu).
logos m a) vinova loza koja se gaji planta.Zno, b) nekoliko cokota loze, obicno u dvoristu, koji se podizu na stuhove da hi se napravila hladovina .
odabro Mijo Mandie
las tin - a - o koji pripada Jasti: gnizdo - ,Stigle su taste
vidio sam iz gnizda da viri lastin rep" .
ledina z travnati deo dvorista oko sala5a -,Pusti svinje
na ledinu nek pasu travu".
lemd m 1. piernie, bogatas - On to rnoz sebi dozvolit kad
je lemes. 2. Raonik. - ,,Skini lernes i odnesi ga naootrit".
lemozija z milodar (sakuplja se u crkvi od vemika za
vreme mise), rnilostinja.- ,Da sam na tvom mistu, ne bi
mu dao ni dinar u zajam jel njemu kad Stogod das, to ti je
ko da si u lemoziju dao, nikad ne vraca".
22
April • Maj :Nlll.
81 e
BUNJEVACKE MATICE
------~ ---~-~
NAJNOVIJA IZDANJA
''BUNJEVACKE MATICE''
v
,
...
_.."~•••"'
._,,., n•lllll-
"
ISTOIII.L\ AoKAc.\,
~·
BOSANSKIH
FRAI'IJEYACA
1.000 dinara
500 dinara
'
~
500 dinara
400 dinara
MadoPc:it
BECARCI
200 dinara
200 dinara
250 dinara
OSTALA IZDANJA
"Put nade" - Ivan Basic Palkovic Didan - 150 dinara
"Istinu tra.Zim" - Ivan Basic palkovic Didan - 150 dinara
"Dida pripovidaj mi"- Ivan Ba8ic Palkovic Didan- 300 dinara
"Is pod starog bagremara" - Geza Babijanovic - 250 dinara
"Horske kornpozicije" - Bela Tikvicki - 150 dinara
April • Maj 2011.
200 dinara
PEnY6.fllt1KA CP6lt1JA
MY1HV1CTAPCTBO
>KV1B01HE CPE,l].l.1HE,
PY,DAPCTBA V1
nPOCrOPHOr fUIAHV1P.Af-bt\
REPUBLIC OF SERBIA
MINISTRY OF ENviRONMENT,
MINING AND SPATIAL PLANNING
YAKU~JH 04~CTHMO CPoHJY HEMA HABHJA4A.
CBH CMO HrPA4~ . H~rPAMO CAMO HA n06EJlY.
,llA nOoEJlH 4~CTHJA, nEnWA ~ 60JbA CP6~JA.
AKO CBAKO O.ll HAC YPAJlH no MA/10,
3AJE,llHO nEMO YPA,llHH1 MHOrD!
04~CTHMO CP6HJY!
• Reklamni materijali, brosure, katalozi,
• Prospekti, casopisi, novine, knjige,
• Kompjuterski beskonacni obrasci,
• Skolski pribor sveske, meld i tvrdi povez,
• Obrasci za platni promet, blokovska roba,
• Kutije, ambalaZa., vizit karte, pozivnice,
• Fax rolne, ading rolne, registrator~
• Koricenje diplomskih, master radova,
• Digitalna stampa malog i velikog formata
CikoS
STAM PA
24000 Subotica, Bokeljska 54
Tel/fax: +381 24 547 150, 546-883

bunjevacka ric 77-78_Layout 1

Hrvatske novine - Hrvatska Nezavisna Lista

“DUŽIONICA SOMBOR 2010.”

bunjevacka ric 91-92_Layout 1

citat 16. str.93

bunjevacka ric 87-88_Layout 1

bunjevacka ric 85-86_Layout 1

bunjevacka ric 79-80_Layout 1

Ideš dalje!, 21.-22.2012., Zadar

Red.br. upisa u MV GRADSKI URED ZA OPĆU UPRAVU

Bunjevci istraživanja – Hrvati Bunjevci

leksikon uvod B4.qxd